кад се сударе камион и тегла онда настане басна о андрији из Сремске Митровице ... :))

то је било касније,
на почетку је био један и то у сремској митровици,
па онда у риму и цариграду, и да би нам узели примат ова два су се удружили против срба и то траје до данас, грци сједе на двије клупе, католичкој и православној, али су ближи ватикану
зато и шире екуменску јерес, кренувши од промјене календара

Шоферчино, ово је најбољи наслов теме на форуму :)))))))

Првенство у Цркви је било један од „земаљских” разлога отпадања римокатолика од Православне Цркве.

Проблем не почиње 1054, већ много раније, а није се тад ни завршио, већ се наставио током векова, па и до данас, покушајима уједињења или уније (унијаћења), неретко уз обећања војне помоћи или претњама ратом, где се заузврат тражило не толико догматско сагласје, колико признавање папске власти.

Ако се не варам, први папа који је претендовао на првенство се појављује у V веку и то се понавља у више наврата све до коначног отпадања 1054.

Ако је понекад у ретким историјским тренуцима и било обостране искрене жеље да се сукоб превазиђе (читао сам да је једна таква струја настала непосредно по 1054.), много чешће је било једностране жеље за наметањем папске власти, користећи се тешким положајем православних народа под муслиманским Турцима или Арапима, или касније комунистичким режимима. Кажу да се догматски проблеми претворају у национално-расну мржњу тек после ХIII века кад се латински крсташи окупљају ради наводног ослобођења Свете Земље од муслимана а онда се окрећу на Цариград, пљачкајући га и правећи велико крвопролиће међу хришћанским становништвом.

Историјски гледано, не постоји одмах изграђен систем јерархије у Цркви са патријарсима и сл. од Педесетнице. До њега се дошло постепено, мислим да почиње II Васељенским сабором, прича се наставља и уобличава се тзв. Пентархија (пет Патријаршија) на VI Вас. С.

У време Православља (до 1054) у више наврата римски Папа се постављао као судија у неким питањима вере, имао је улогу „апелационог суда”, итд. (нпр. за време јереси на Православном Истоку). Иако је званично био „први међу једнакима”, дакле по части и поштовању а не по надлежности, папе су у више наврата покушавали да наметну своју врховну власт и над другим патријаршијама. На пример, Александријски Патријарх је увек сматран за ауторитет по многим „научним” (астронимија, календар, итд.) питањима у Цркви, а не Рим, у титули има и „Судија Васељене”.

Римокатоличка прича о догматском првенству папе и његовој непогрешивости (тј. „незаблидивости”) није уопште стара као што се мисли, већ је новог датума - средина ХIХ века.

модераторе,
што ме обриса ако сам рекао да су срби народ најстарији
а остављаш овог језуитског филозофа да нас убјеђује да смо нико и ништа