ЗА 500 ГОДИНА
_Strazbenica_RS
(HatidzaPendrek)
21. мај 2010. у 09.11
Слободан Јарчевић:
ТУРЦИ, ЗА 500 ГОДИНА, НИСУ ИСЛАМИЗИРАЛИ НИЈЕДНОГ СРБИНА
На сајту Исламске заједнице у Босни и Херцеговини (
www.rijaset.ba), налази се запис Нирмана Гицића о бошњачкој нацији. У њему се препознаје дух претходних столећа - дух којим су колонијалне силе (Турска, Угарска, Млетачка Република, Аустрија, Француска, Немачка... уз планове Ватикана) чиниле све да раздробе српску нацију – по верским и завичајним шавовима. Намера је јасна - да би та српска нација (сведена у што мању православну заједницу и на што мање државне просторе) постала немоћна. Немоћна, да се ослободи, деколонизује и одржавотвори на својим етничким и историјским земљама – од Истре до грчке и бугарске границе. Да не би била толика, колика је била у 8. и 9. столећу, например, германски историчари су (преко Аустроугарске, Немачке и Ватикана) присилили српске државнике и званичне интелектуалце у 19. столећу, да овај период српске историје искључе из уџбеника и шире литературе и да српску повјест вежу за неки почетак од краја 12. столећа, с такозваном Рашком – кобајаги првом српском државом, коју је основао, кобајаги, Немања. А српска држава је трајала 700 године пре Немање, од 490. године - с престоницом у Скадру и с горе означеним границама. Не знамо каквог је образовања господин Нирман Гицић, али он није изузетак међу тако бројним интелектуалцима (код свих народа и народности бивше Југославије), који истрајавају на речнику према Србији и Србима какав су користиле колонијалне силе и с Истока и са Запада. Једна о тих наслеђених колонијалних тековина је и ружење српског народа. Да је то тако, погледајмо шта господин Гицић пише o Србима и Србији: „Model ponašanja, da sve što vrijedi to je srpsko, a sve drugo je izmišljeno i nepostojeće, kamen je oko nogu države Srbije u njenim pokušajima da uhvati priključak sa ostatkom savremenog svijeta. Zvanično, Srbija se deklariše za evro-atlanske integracije, ulazak u Evropsku uniju i poštivanje svih ljudskih i manjinskih prava. Međutim, potezi koje vlasti u Beogradu povlače dovode u sumnju iskrenost ovih namjera. Bošnjaci i bosanski jezik na Balkanu su autohtoni više vijekova. To je aksiom koji se ne dokazuje. Jednostavno, to je tako i svaka priča o toj temi, koja osporava Bošnjake i bosanski jezik, tendenciozna je i zlonamjerna. Međutim, u srbijanskoj javnosti, malo-malo, pa se zabaci mamac za nacionaliste i ekstremiste koji u fokus stavlja ovu temu. Najsvježiji primjer takvog tendencioznog i zlonamjernoг iznošenja neistina u javnost je izjava Dragana Milosavljevića, predsjednika Udruženja srpsko-turskog prijateljstva, da u Turskoj živi devet miliona Srba, a u samom Istanbulu tri miliona... Način na koji Milosavljević objašnjava postojanje Srba u Turskoj je na ivici zdravog razuma. U dnevniku ”Press„, od 05. aprila 2009. godine, između ostalog, kaže: ‘Ti ljudi su apsolutno svesni svog porekla, sa neverovatnim ponosom to ističu, smatrajući sebe počastvovanim zbog toga što su im koreni u Srbiji! Pazite, nekima od njih su preci još pre 300, pa i 400 godina naselili te prostore, ali oni i dan-danas govore srpski i svako od njih zna koje je prezime porodica nosila i koja je krsna slava kuće bila... Za ovdašnje vlasti ti ljudi nikada nisu bili smatrani srpskim iseljenicima zbog dogme, da su Srbi samo oni pravoslavne vere... Zato što je to i dalje tabu tema i jeretičko pitanje, danas i imamo naciju Bošnjaka. Možda bi i karta Hrvatske danas bila drastično drugačija da je dozvoljeno izjasniti se kao Srbin katolik... Razgovarao sam sa ljudima koji potenciraju da su iz ‘Aski Srbistana’, što u prevodu znači ‘Stare Srbije’. Pitam ih znaju li odakle su tačno poreklom, a oni uglas - iz Skoplja’. Ovaj čovjek, koji se predstavlja kao Srbin, koji je ‘prijatelj’ drugih naroda, pa i u Srbiji institucionalno omraženog turskog naroda, i koji je na čelu jednog takvog udruženja, u ovoj svojoj izjavi, nipodaštava sve na Balkanu što nije srpsko. Za njega je Skoplje u Srbiji, a ne u Makedoniji. U Hrvatskoj ne žive Hrvati već Srbi katolici, a Bošnjaci su izmišljen narod. Ova njegova izjava dala je povoda raznim nacionalističkim i neonacističkim udruženjima u Srbiji, da na internet forumima nadugačko i naširoko raspravljaju i objašnjavaju nebesko porijeklo Srba i da nipodaštavaju sve druge narode. Sve me ovo podsjeća na ne tako davnu prošlost krajem dvadesetog vijeka, kada su slične, pa čak i benignije izjave zapalile balkansko bure baruta i izazvale krvavi rat - koji je u svom epilogu imao stravični genocid u Srebrenici i strijeljanje preko osam hiljada Bošnjaka. Mitologija kao državna politika Koji su motivi za davanje ovakvih izjava? Gdje su korijeni ovakvog genocidnog promišljanja? Zbog čega se nacionalizam u Srbiji (non-stop) podgrijava, nekada na tišoj, a nekada na jačoj vatri? Kome je to u interesu? Kompletno državno ustrojstvo u Srbiji zasnovano je na mitomaniji i narodnim pjesmama koje su pjevali slijepi guslari, koji iz tehničkih razloga nisu bili u stanju da vide stvarnost i istinu koja ih okružuje, pa su pjevali napamet. Njegošev ‘Gorski vijenac’, Andrićeva ‘Na Drini ćuprija’, Garašaninovo ‘Načertanje’, razni ustavi - vidovdanski i oktroisani, Memorandum SANU i ovaj posljednji Ustav Republike Srbije jesu dokumenti, pisani tragovi i korijeni iz kojih se crpi legitimitet za nacionalizam i rasizam u Srbiji. Nijedna vlast u Srbiji od 1912. godine i odlaska Osmanske imperije sa ovog dijela Balkana nije imala snage, ili nije htjela, da se uhvati u koštac i da se izbori protiv ove pošasti, već naprotiv, svi su nacionalizam i nipodaštavanje drugih naroda u većoj ili manjoj mjeri njegovali...” „…A što se tiče onih devet miliona građana koji vode porijeklo sa ovih prostora, a žive u Turskoj, oni su uglavnom Bošnjaci i govore bosanski jezik. Bošnjaci su narod koji je najviše stradao u dvadesetom vijeku i ima ih višestruko više u rasijanju nego na Zapadnom Balkanu, odakle i potiču njihovi korijeni. Raspadom Osmanskog carstva i okupacijom prostora od Orizara u Makedoniji, preko Prizrena i Sandžaka, pa sve do Cazina, a kasnije i raspadom SFRJ, Bošnjaci su najviše izgubili i pod naletima raznih nacionalizama, ubistava, pritisaka i etničkih čišćenja, spašavajući živote, raselili su se širom planete, ali nikada ne zaboravljaju svoje korijene, porijeklo i geografski prostor sa kojeg potiču, kako god da se taj prostor danas zove i koliko god da ga država čini…” Nermin Gicić ***
_Strazbenica_RS
(HatidzaPendrek)
21. мај 2010. у 09.12
НИПОДАШТАВАЊЕ СРПСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ Каква је то одважност господина Гицића, кад каже да су српске народне песме без икакве вредности, а дивили су им се највећи европски умови 19. и 20. столећа? Он каже да су их певали „слијепи гуслари, који, из техничких разлога, нису били у стању да виде стварност и истину”. Каква је то одважност господина Гицића (да ли је интелектуална?) кад ниподаштава уметничку вредност Његошевог „Горског вијенца” и вредност романа „На Дрини ћуприја”, за којег је српски писац Иво Андрић добио Нобелову награду? А говорећи о историји, Нирман Гицић је показао потпуно непознавање чињеница из наше прошлости, јер „Начертаније” Илије Гарашанина сматра претходницом српског национализма и расизма, а не зна, да је „Начертаније” дело француске обавештајне службе, што је открио (у варшавским архивама) проф. др Љибомир Јакшић-Дурковић. Њиме је Србији наметан колонијални план – уједињење с Хрватима и Словенцима, да би се Српство ослабило и претапало у југословенство. Илија Гарашанин је наслутио ту латинску подвалу, па га је преправио и усмерио ка уједињењу српског народа - на српским етничким и историјским земљама, које су, већим делом, биле окупиране од Турске, Аустроугарске и Италије. Нирман Гуцић верно прихвата и страховити речник колонијалних западних држава с краја двадесетог столећа, кад су планирале и спроводиле разбијање Југославије, користећи се Словенцима, Хрватима, Шиптарима и муслиманима. Тада су сву кривицу за изазивање рата приписивале Србима, а двадесетак година касније, ево, видимо, Нирман Гуцић се користи њиховим, антисрпским, речником. НЕМА СРБА МУСЛИМАНА Нирман Гуцић се руга Србима. Каже, да Срби не верују у оно што други пишу. Уверавам га да нико неће од Срба и припадника осталих народа – који логички размишљају (не научно) поверовати у оно што је он написао и у оно што он мисли о муслиманима на територији бивше Југославије. Он их све зове „Бошњацима” и не дозвољава могућност, да је ико од њих Србин. Или, бар, да је српског порекла. Он тврди да је свих 9 милиона муслимана у Турској, који се организују као српска национална заједница, „бошњачке” народности и да говоре „бошњачким” језиком. Оваква тврдња је права лудост. Јер, Турци су владали скоро целом данашњом Мађарском, Молдавијом, Румунијом, Бугарском, Албанијом, Грчком и данашњим српским земљама. Кад су се Далмација, Крајина, Мађарска и Војводина ослободиле турског ропства – крајем 17. и почетком 18. столећа, онда су исламизирани становници ових области насељавали земље под турском влашћу. Тако су, например - у Босну и Херцеговину, стигли муслимани из Далмације, Славоније, Лике, с Кордуна из Баније, па и из Мађарске. А у свим овим крајевима, одакле су стизали муслимани, живели су Срби - као већинско становништво. Дакле, многи од њих су исламизирани у време турске власти и, кад су ови крајеви ослобођени, иламизирано становништво се повлачило на турске земље – и у Малу Азију, и у Бугарску, и у Србију, и у Херцеговину, и у Албанију и у Босну. Значи ли то, господине Гицићу, да нико од њих није био Србин – зато што су селили? Даље, после Првог и Другог српског устанка, исламизирани Срби су насељавали делове Херцеговине и Босне, а многи су одлазили на Косово и Метохију, Албанију, Бугарску и у Турску. Значи ли то, господине Гицићу, да нико од њих није био Србин- зато што су селили? После турско-српског рата 1876. и после Берлинског конгреса (1878), многи исламизирани Срби су одлазили у Турску, Албанију, у Македонију и на Косово и Метохију – највише из Рашке, Црне Горе, Херцеговине и Босне. Значи ли то, господине Гицићу, да нико од њих није био Србин – зато што су селили? После Првог балканског рата, многи исламизирани Срби су одлазили у Турску с Косова и Метохије, из јужних делова данашње Србије, из Црне Горе и из Македоније. Значи ли то, господине Гицићу, да нико од њих није био Србин – зато што су селили? Чак и после Другог светског рата, многи исламизирани Срби су одлазили у Турску (само у Турску) с Косова и Метохије, Македоније, Рашке и из Албаније. Значи ли то, господине Гицићу, да нико од њих није био Србин – зато што су селили? Невероватне су нападне тврдње данашњих „Бошњака”, да нема ниједног муслимана српске националности. Ето, од тих 9 милиона муслимана у Турској, Гицић тврди, нема ниједног Србина. Нема ниједног Србина муслимана ни у Србији, по тврђењу Нирмана Гицића. Чудно је то, да чудније не може бити! А ако овом чуду додамо и тврдње Ватикана и Хрвата, да на Балкану нема ниједног Србина католика (опет, чудо), онда се у свету – последње две хиљаде година десило несхватљиво чудо! Две највеће религије на свету – Ислам и Римокатоличка нису успеле, да превере ниједног православног Србина. Па, забога, ако је то тако – зашто се тај чудни феномен не изучава? Могу се њиме бавити: религија, политика, историја, психологија, социологија... и шта знамо која још од друштвених наука. Чудо је (опет, чудо) да овако једноставно питање (логички лако), није изазвало званичне интелектуалце и државнике у српским земљама – да га ставе на дневни ред својих међународних и билатералних односа?!
_Strazbenica_RS
(HatidzaPendrek)
21. мај 2010. у 09.13
ОД ЗАВИЧАЈНИХ ИМЕНА – НОВЕ (НЕСРПСКЕ) НАЦИЈЕ Не упуштамо се у потпуну расправу о стварању нација на основу завичајних имена у бившој Југославији – боље речно, на основу српских завичајних имена. Десило се то са завичајним именом – Македонијом. Тамо се ствара „македонска” нација. Ствара се и од завичајног имена – Црне Горе – „црногорска” нација. Ствара се од завичајног имена – Босне – бошњачка нација. Хајде, да погледамо, делимично, одлике ове последње – „бошњачке” нације, или „босанске”. 1. Нетачно је да се народ у Средњем веку у Босни звао (национално) Босанцима. Звао се завичајно Босанцима, а сва документа бележе тамо Србе. Обласни господари у Босни, а после Душанове смрти и владари Босне, у повељама, бележе – да су им и родитељи и преци Срби. 2. Није тачно, да је у Босни у Средњем веку била нека богумилска вера, коју ствараоци „бошњачке нације” узимају као оправдање за своје несрпско порекло. Хрватски историчар Фрањо Рачки је унео фалсификат о богумилској вери – на основу тога што су високодостојници Ватикана православне вернике звали: бабунима, патеренима, богумилима, незнабошцима, шизматицима... А тако су православне звали и у Другом светском рату. Ето, једно од тих погрдних имена је Рачки узео за неку нову религију и фалсификовао - да у српској Босни није било хришћанске православне вере! 3. Није тачно да се језик у Босни у Средњем веку и у време турско звао бошњачким језиком. У уговорима босанских господара с Дубровчанима, наводило се, да је уговор писан у четири примерка – два на српском и два на латинском језику. Даље, од краја 17. и почетком 18. столећа – и Турска и Млетачка Република, касније Аустрија, ће избегавати именице „Срби”, „Србин”, „Србија” и изразе: „српска земља”, „српски народ”, итд. Тако ће Аустријанци српски језик звати „земаљским”, па „босанским”, о чему је написао књигу француски историчар Андре Бар – 1903. године. Милоје Милојевић ће забележити, око 1870, да су Турци и Шиптари имали право да убију Србина на Косову и Метохији, ако би рекао да је Србин, или ако би споменуо Србију, или рекао да је неки манастир српски. Убица је за такво недело добијао и новчану награду. А кад је Аустрија склапала уговор с црногорским владарима, тражила је да се не уписује, да је уговор сачињен с владиком српским, него с црногорским. При издавању Србима пасоша, Аустрија је, обавезно, уписивала да су они Хрвати, итд. 4. Једно завичајно име се не поштује – а од њега би се, такође, могла створити нација. У питању је Херцеговина. Њу не поштују приврженици „бошњачке нације” и упорно понављају да су Херцеговци - САМО БОСАНЦИ, ИЛИ БОШЊАЦИ. Докле ће то Херцеговци трпети, па макар били и муслимани, није јасно. Јер Херцеговци уважавају своје завичајно име – исто толико колико и Црногорци своје. А шта им би, досада, да се не одупру овој навали Босанаца – да се оно не спомиње, није потпуно јасно. 5. Присталице бошњаштва не поштују и неке друге завичаје – ни од њих, као и од Херцеговине, не праве нове нације. То је Рашка – кажу да су у њој само Бошњаци. То су и Косово и Метохија. Кажу, и у ове две српске области живе Бошњаци – а не Срби муслимани. 6. И на крају – не поштују ни Мачву, ни Шумадију. И тамо има муслимана – старином, али не дозвољавају да они буду национално Мачвани или Шумадинци. И ОНИ МОРАЈУ БИТИ БОШЊАЦИ. У Београду има муслимана староседелаца, али и они морају бити „Бошњаци” – не дозвољава им се да буду Срби, Србијанци, или Шумадинци. Ето, нека читаоци одлуче – да ли је у праву Нирман Гицић. Тврди, да Турци, за време од 500 година своје владавине у српским земљама, нису исламизирали ниједног Србина. Београд, 28. 12. 7518 (2009)
