отворено и оштро, онако бољшевички и комунистички!

па ко преживи - преживи! ту је и болничарка та вида ране онима што још мрдају и дају знаке живота! :)

Niti je ovo 1945. niti Savez KOmunista Jugoslavije. Zamisli monah predvodi proteste. Boze sacuvaj.
Cana je u pravu, da je Patrijarh Pavle bio zdrav i da je sasekao strajk gladju svestenika, svako mucenje vode od strane mutivoda, zaista nem ne bi Crkva dosla u situaciju da joj Sabor i ne treba samo da Antoniju papir i olovku i dobije komande.

Ово ко да је Милошевић пис'о:

„ВЕЛИКИ АНТИЕКУМЕНСКИ СКУП СВЕТОСАВАЦА на који позивамо и сав верни народ из унутрашњости Србије почиње у петак, наравно у 15 часова, саборни скуп којим желимо молитвеним песмама'': ко то каже - ко то лаже - србија је мала ... није мала, није мала ...

молитвене песме се певају у храму, а не по улицама, трговима, шумама и горама наше земље поносне, попут оне: ''наша борба захтијева - кад се гине да се пјева''!

На све то Ава Јустин Ћелијски каже:
''А Господ дошао у овај свет да покаже и докаже, да само помоћу добрих средстава може се постати добар, да се само помоћу Божијом може постати бог по благодати, да само помоћу Бога човек може постати савршен у овоме свету, савршен у добру, савршен у правди, савршен у истини, савршен у љубави. Без тога свет се гуши у злочину и злочинима. Непрекидан злочин - то је историја рода људског. Непрекидан злочин - без Христа и против Христа. Један дивни Светитељ, Симеон Нови Богослов, рекао је:” Добро које се не учини на добар начин, није добро„. То је еванђелско учење, браћо. Добро се може постићи само добрим начинима. До доброг се може доћи само помоћу Бога, а не помоћу ђавола. Вечноме Животу, Вечној Истини, Вечној Правди може се стићи само помоћу Бога, Господа Христа, не помоћу лажи ђаволских, помоћу ђавола.

У чему је разлика између свих тих револуција и револуције Господа Христа - Васкрсење Његово! У чему? У томе што сва Европа учи, попут лажног папизма: ”циљ оправдава средства„. А Еванђеље Христово учи: не, циљ не оправдава средства, већ добар циљ тражи увек само добра средства, и добар се циљ може остварити само увек помоћу добрих средстава. Ништа се добро у свету не може постићи помоћу лошег, већ само помоћу доброг. Господ је Христос дошао у овај свет да људе спасе од греха, да спасе грешнике од греха, а не да сатре и убије грешнике због греха''.

”

ХВ!

А са чијим благословом се организује скуп?

Мени некако прво то питање пада на памет...

Христос Воскресе!

О правилном поимању авторитета Цркве

У Православљу не постоји ни један појединац нити била каква група или скуп који је непогрешив и као такав авторитет. Црква је сама по себи и једина непогрешива и има авторитет. А Црква је јединство свих њених припадника од почетка па до Судњег Дана. Према томе – верни народ се и те како рачуна у ту Цркву и кроз историју тај народ је спасавао брод Цркве од јереси онда када су пастири застрањивали:

«Али, поред свих невоља и проблема који су се појавили, због такозваних реформатора литургије, има једна позитивна и утешна ствар. А то је да народ чува веру и то је веома добро. Дешавало се у историји да су патријарски и епископи падали у јерес, а да је народ чувао веру» Патријарх Србски Иринеј-(Политика 26.4.2008)

Ни један сабор и ни једна одлука није важећа док је Црква не потврди јер у Православљу Црква је та која руководи и потврђује а НЕ сабор. Ово важи и за помесне и за васељенске саборе:

«Дакле: ако сво црквено тијело фактички прихвата сазвани Сабор, то значи да је Сабор и био Васељенски; ако га одбацује - то значи да је за Цркву он био ништаван. Сабор сам по себи не значи ништа. Важна је искључиво саборност, која не зависи ни од каквог скупа лица, а тим прије не зависи од једног конкретног лица, него зависи од читаве Цркве... вјера Цркве се не супротставља овој или оној јереси због тога што је та јерес била осуђена овим или оним васељенским Сабором, него баш напротив: тај и тај васељенски Сабор је осудио ту и ту јерес зато што се она супротставила вјери Цркве. « (Новоселов, Писма Пријатељима, Писмо 11.)

Ево дивног примера где је народ једним «протестним скупом и нецрквеним и неправославним» чином очувао Цркву поништивши одлуку помесног сабора:

«Обновљенички сабор је у мају 1923. године одлучио да се пређе на григоријански календар. Свјатејши Патријарх Тихон, изашавши из затвора 27. јула исте године, од свих одлука сабора сагласио се само са одлуком о том преласку. Сматрајући реформу календара допустивом са црквене тачке гледишта, мислећи (на основу нетачних новинских чланака) да је сагласност међу свим православним помјесним црквама о тој реформи достигнута, и плус трпећи страшни притисак од стране државне власти који је био усмјерен на увођење грађанског календара у црквени живот, Патријарх Тихон је издао посланицу о преласку на нови календар од 2. октобра 1923. године. Међутим, због свеопштих протеста вјерника, већ 8. новембра Свјатејши одлучује да „привремено одложи” увођење новог календара» (детаљи: Заявление Патриарха Тихона во ВЦИК // Вестник РХД. Париж, 1975. № 115. С.78-79

Из горе наведених цитата може се закључити да је нетачна тврдња да народ не може, нема права и није позван да се «меша» у ствари Цркве и да су протести верника неправославни и нецрквени. Насупрот – очувати чистоту Православља је дужност сваког од нас.

Такође је нетачна тврдња да епископ има непогрешивост и да је слободан да управља Црквом како хоће а народ мора да ћути – пример епископа јегарског Јефрема (Бањанина) који је своју епархију са свештенством и око 15, 000 душа превео у унију (Др. Слијепчевић – Борба против унијаћења) по систему да «владика владичествује» а народ послушно следи јер се спашава послушањем те ја нисам крив пред Господом већ владика - ја сам само следио. Фантазија! (али је исто тако и фантазија да се неко може спасити ако изазове раскол да би сачувао Цркву – то је чиста прелест а потиче из самољубља)

Господ нам је дао моћ расуђивања да знамо шта је добро а шта није – шта је авторитет Цркве а шта је лична самовоља.Много је овде узавреле крви по болним питањима и све више се поводи личним мишљењем а све мање науком Цркве, а тада Дух Свети одступа. Зато нека се свако смири и добро замисли шта је истина а шта је фантазија па нека за себе разлучи. И Господ да нам милостив буде и отвори очи срца.

Потпуно се слажем са братом Темпом.

Остале учеснике изгледа не вриједи упозоравати да су људи различити, и да имају различите духовне основе са којима су приступили Православљу. Ако свети апостол Павле каже да неће јести меса вавијек, ако је то на саблазан брату, зашто онда ми раздражујемо браћу своју и зашто их саблажњавамо? Јер, баш како брат Темпа лијепо уочава, то су добри људи, који желе Истину. Зашто их раздраживати и задиркивати? Зар не треба ми сами прво да се поучимо, и да се отарасимо високомјерног лицемјерја?
Са друге стране, нека нико не мисли да ће паролама да се бори против екуменизма. То је као „рат за мир” или нешто друго, што није пристојно помињати. Треба свако од нас да се враћа изворима, а не мрсим сриједу, петак, постове, лажем, не идем на службе, не причешћујем се и не молим се, али зато сједим пред рачунаром и узвикујем: „Неће екуменизам међ' Србе!” Литургијским животом боримо се за сваковрсно и неизрециво добро којим нас Господ обасипа милостиво, а не „просвједима” на челу са неким тамо мутним типом, благо речено.

Друго, Сабор заиста јесте одлучио да иступи из „ССЦ”, а Синод то није испоштовао. А сада се догађају неке друге ствари... Међутим, Бог води Цркву, и кроз овакве ствари кукољ отпада, пшеница остаје. Добро учинити на зао начин, није добро! Тако да гордељиве и непослушне монахе не треба слушати! Исто тако, монах који није у манастиру, какав је то монах? Без икакве осуде, само констатација, по Светим Оцима? У сваком случају није примјер за подражавање, нити је неко ко треба да се слуша.

Начина борбе има: молимо се Богу да Он Свемогући направи ред у Цркви, онако како треба. Јер, нека је и мени, и другима на знање: ми смо криви за тај неред у Цркви, у држави, у свијету! Јер да је другачије у нама самима, тј. да није овакав неред, већ хармонија и благодат Божија, већ би и свијет био боље мјесто, и народ честитији, и томе слично. Дакле, радимо над собом, а „високом политиком” нека се баве други, савршенији, пошто ми имамо пречих ствари. Ђаво нам одвлачи мисли на то како ми тобоже бранимо Цркву (а Бог обећава да је ни врата паклена неће надвладати), а себе од гријеха не чистимо! А све то да не схватимо да су наши гријеси извор смутње и нереда...! Созерцањем и покајањем боримо се против нереда, најприје у нама самима, а онда природно, преобразиће се и све што са нама има било какав контакт.
И то уопште није повлачење пред проблемима, већ сматрам да је то почетак рјешавања проблема... (Чак и везано за папу, јер његов газда жели православне Србе да потпуно развали, а ми његовог газду рогатог слушамо, на нашу велику жалост, па смо ми тог горег „папу” примили у срца наша. Прво да ми њега истјерамо, па ћемо се лако са његовим шегртом борити, јер он је само човјек, иако је умислио себи много штошта!)

Браћи и сестрама свако добро од Господа!

Na jednom mjestu starac Porfirije kaže- o svjedocenju Boga drugima - :nemojte djeci mnogo govoriti o Bogu, nego Bogu mnogo govorite o djeci...
Svi smo mi djeca Bozija. Svi sm o grijesni. Svi imamo svoje strasti i tajne grijehe. Zašto da onda da osudjujemo jedni druge?
Neka nam Gospod svima podari pokajanje, a VREMENA je bilo i strasnijih, mnogo... npr- stanje pred POTOP, Sodoma i Gomora, ili iz „novije” istorije Crkve- kada su jeretici- monofiziti zauzimali skoro sve tronove Crkve, ali zbog nekolicine pravednika smrad se spere i opet ostane i sija CISTA CRKVA. Dakle, i po rijecima Gospodnjim, Crkvu ne može niko isprljati- može samo sebe, a Crkva ostaje onakva kakva jeste- „Jedna, Sveta, Apostolska, Saborna”.

Zato se nije dobro zanositi nekim nezdravim idejama, koje isticu od djavola- a to je (sto napisa Filosofos)- bavljenje „spasavanja Crkve” a zaboravljanja svojih grijeha. Slično onoj crnogorskoj anegdoti: Kada je izasao oglas po svijetu da se posijeku svi zločinci, prvo su se zločinci dohvatili sablji i povikali: Gdje su da ih sjecemo!?

Svi Sveti Oci, pocevsi od Svetog Apostola Jovana Bogoslova (i to zbog njegovog licnog primjera), jer je on bio onaj „Koga Hristos mnogo ljubljase”- zbog SMIRENJA- zato, dakle, svi Sveti Oci na početku duhovnog zivota i preduslov nasem napretku ka Hristu, nasem obozenja, ohristovljenju, spominje SMIRENJE kao prvu stepenicu sozercavanja, uspinjanja ljestvicom Sv. Jovana Lestvicnika.

Neka nam Gospod kroz Pokajanje lično, za sebe same, zbog svojih ličnih sveukupnih nedostataka duhovnih, podari POKAJANJE, SMIRENJE, i LJUBAVI, LJUBAVI i LJUBAVI prema Bogu naše i prema svima bliznjima našim, i na kraju (po ugledu na Hrista) i prem neprijateljima našim...

Ima jedan Srbin iz sela Unista sto je rekao: kad me Hristos bude pitao šta si radio, reci ću: Ništa.
Kad me bude pitao: Gdje si bio? Recu: Nidje...
Nije moj Srbin iz Unista bezboznik neko pobozan i smiren covjek.

Naše je, Kozaro, da budemo „junaci veci od osvajaca grada” (Pr. Solomonove) i to tako što ćemo pobjediti sami sebe, a po rijecima Gospodnjim:
„Carstvo se nebesko na silu uzima, i samo podviznici ga zadobijaju”.

Znajuci sve pomenuto, posteci i u postu boreci se sa sobom, moleci se Gospodu da nam podari Sile Svetoga Duha da se obozimo, i pricescujuci se Presvetim Tijelom i Krvlju Gospoda Boga i Spasa nasega... uzdamo se mi vjerni narod - Srpski narod, da ćemo u nasoj Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi steci i zadobiti Milost Boziju...

Da li smo zato licemjeri? Licemjeri jesmo ali zbog nas samih a ne zbog naše vjere u Gospoda i odanosti nasoj Majci Crkvi.
I kada je najteze, odani smo Crkvi do krvi, jer „na muci se poznaju junaci”.

Nije istina da je danas najteze stanje u Crkvi, i da znaš istoriju Crkve, znao bi da je to istina, Kozaro.

Sveti Nikolaj Zicki ucestvovao je na sjednicama u SSc. Jesi to znao?
Zašto Sveti Patrijarh Pavle nije iskljucio SPC iz SSc? Zašto na tome nisu insistirali ni avva Justin i Sveti Nikolaj?

A, možda ćeš se iznenaditi- moje lično mišljenje je da mi nemamo tamo šta traziti jer nema ISKRENOSTI, ni sa jedne strane. Mi bismo trebali (SPC) njima (otpalima) da svjedocimo HRISTA (tj. Pravoslavlje) i da samo iz ljubavi „prema otpaloj braci” ucestvujemo na tim sjednicama, kao sto to vecina naših vrsnih teologa tamo i radi i radila je (o. Aleksandar Smeman, o. Georgije Florovski, Sv. Nikolaj, itd).

Što se tiče episkopa Artemija; - on ucestvuje na SABORU, kao dostojan episkop. On se nije pobunio, on nije nikoga poveo za sobom, i u svemu ovom zbivanju on se ponasa kao dostojan i dostojanstven episkop smireno podnoseci „muku” i „iskusenje”.
Zašto se onda VI bunite? I zašto VI (ne znam tačno ni ko ste VI) bunite i trazite (LIčNO) od Patrijarha, SINODA i SABORA, da ga povrate na eparhiju rasko-prizrensku?
Kao da je Crkva neka demokratska institucija u kojoj ima skupstina, poslanici i u kojoj svako može kako hoće i misli- kao sto cine protestanti i ostale sekte.
Nasa Crkva je hijerarhijska ustanova. Nije demokratska. Bog Otac Izvor i Uzrok, Sin Boziji Isus Hristos postavlja Episkope, Episkopi rukopolazu svestenstvo blagodacu Duha Svetoga.
I tačno se zna „po starini” ko o cemu i kako odlucuje. Tu je Sinod i Sabor, šta se tu odluci to je AMIN za nas Pravoslavne vjernike.
Kada je Sveti patrijarh Pavle u vrijeme pogroma na Kosovu i Metohiji naredio post sedam dana strogi, koliko je „istinitih hrišćana” skocilo protiv te odluke pitajuci „ko je on da nama određuje da postimo”?

Nego, nemojmo se optuzivati i misliti da smo bolji jedni od drugih. Sjetimo se rijeci F.M. Dostojevskog (Dimitrije iz Brace Karamazovih) „Ja sam najgori na svijetu i kriv sam svakome i za sve!” - To je nauka Jevandjelska, to je poruka Sv. Apostola Pavla kada kaže da se u „nemocima našim sila Bozija prokazuje”.

Daj nam Boze svima, prije svega Ljubavi Tvoje;
Daj nam Boze svima, poslije svega Ljubavi Tvoje;
Da Ljubavlju Tvojom mislimo,
Da Ljubavlju Tvojom gledamo,
Da Ljubavlju Tvojom čujemo,
Da Ljubavlju Tvojom mjerimo,
Ljubav da bude zivot nas,
Ti Gospode Ljubav nasa. Amin.

Веома ружна стуација...
С једне стране монаси, који су дали завет послушања и смирености, испред седишта Цркве којој треба да служе у послушању и смирености, ПРОТЕСТВУЈУ и тиме газе свој завет...
С друге стране, забарикадирани они који треба да претстављају народ и који су духовници народа, а од народа се затварају и народ искључују из „свог” рада, као да се тај рад не тиче нкога осим њих САМИХ и као да су вођи самима СЕБИ...
Где је у целој причи Христос, Свети Дух, осим у речима и словима оних који су Га до јуче пљували и окретали Му леђа...
Није добро...

Ми немамо папу,
а и не треба нам кад нам Синод изиграва папу, са све демократском власти и дјелом заведеног народа од демократских европљана који доводе фиат и мрзе деведесете, а распродаше сву земљу
а на другој страни имамо часног владику Артемија и дио народа који је остао вјеран

Bravo Conte , u potpunosti se slazem s tobom

...zamislite kad bi sada, neki drugi vladika, doveo studente teol. fakulteta,ili ne znam, vjernike... koji bi drzali transparente „hoćemo dijalog”, „nećemo pravoslavlje zatvoreno u geto”, „kaludjeri u manastire”...pa neki treci „milost hoću, ne žrtvoprinosenje”...„dole monasko farisejstvo”...„hoćemo pricesce”...„nećemo da postimo mimo propisanih postova, jer je nekome tako ceif..” „hoćemo svjedocenje pravoslavnih u SSC” ...„”Smeman je svetac , ne jeretik„...I onda još jedna grupa., pa još jedna..sve s transparentima, kao ovi ”branitelji„. Zamislite to...

Cuj protesti!!! pa to je tom kroju mozga, kakav je taj monah Antonije i sl.već postalo kao dobar dan. On je i patrijarhu Pavlu protestovao, pa Sinodu, pa Saboru, pa Irineju...i jednostavno, niko nije dobar..osim Artemija..koji je inače rekao da prihvata odluke, iako se s njima ne slaze. Ali njegovi sateliti se ni ne slazu, niti prihvataju. Dakle, ni njega ne slijede tu, već idu dalje, još su ekstremniji. I to je problem danasnjih zilota, sto sve i sva iskljucise, ko se god usudi da dovede u pitanje bilo šta. zamislite da su samo mogli da cuju sv.Marka Efeskog kad je u 15.vijeku, kao ZILOT JOS , rekao papi ”najsvetiji oce grada rima, sudbina Crkve je u tvojim rukama„...Dzaba bi mu bilo sve sto je rekao posle, kod njih bi mu ovo bilo dovoljno za linc. Nema ovo zilotsvo ništa sa tim tadasnjim, i sramotno je i uporedjivati. Pa taj o. Nikolaj Crnorecki , slusao sam ga, samo prica o papi i kalendaru, kako su apostoli drzali ovaj nas kalendar(zamislite gluposti), kako nas prodaju...I nema ništa pozitivno, sve je crno...Ne razumijem. Hvala Bogu sto , kada sam ulazio u Crkvu, nisam susreo takav duh, takav pristup. Bjezao bih glavom bez obzira. ”

Evo Avvu Justina Gospod proslavi i Sabos Sveti naše SPC ga radosno proslavi proglasi Svecem. Daj Boze Gospode da tako bude i sa vladikom Artemijem. Sto napisa Conte, možda sam episkopa Artemija vidio jednom ili dva puta i citao sam njegov dobri katihizis, ... ovo što se sad zbiv, normalno da nam ne prija, da bi voljeli da je u Crkvi harmonija, ali i ovo nam dokazuje da smo u vremenu, da nismo bez grijeha (kao papa što se proglasio), i da je nasa Crkva ziva CRKVA.
Ima jedan primjer iz Zitija Svetih; kada je jedna monahinja placuci odtisla svom duhovniku- kada je on nju upitao zašto place odgovorila jeda place jer nema vise nikakvih iskusenja. Pa, zašto onda places!? Zacudjeno je upitao duhovnik. - Zato jer me Bog napustio, odgovorila je smirena monahinja. Duhovnik je shvatio da ga je ona duhovno prevazisla...
Dakle, bez iskusenja, borbe, muke, nema spasenja. Hedonista koji uziva u ovom svijetu potvrjuje rijeci Hristove- „gdje je srce vase tamo će biti i duse vase”.

Glavni problem naših diskusija jeste sto nemamo razumjevana jedni za druge, ako smijemo uopste praviti podjela.
Ko od nas nije za episkopa Artemija kao i za podrsku Cesnom svestenstvu SPC?
Ko od nas nije za SPC?
Ko od nas nije pravoslavni vjernik?
Ko se od nas ne raduje nasoj slozi oko Krsta?

Svi želimo dobro, svi se radujemo dobru, i daj Boze da izdobri u Crkvi. Daj Boze da episkop Artemije pokaze svoju čistoću a oni koji su grijesili, neka im Gospod sudi, svima nama Gospod će suditi, a svi smo grjesni.

Nije naše da se mi kao laici bavimo pitanjima Crkvenog Prava jer se tim pitanjima bavi Crkveni Sud. Isto kao i u zemaljskim sudovima,- ne možemo mi suditi Urosu Misicu, nego mu sudi zemaljski sud a mi možemo misliti da li je pravedno ili neravedno, a SUD donosi zemaljsku odluku, Gospod na kraju donosi konacan i Strasni SUD.

„...”hoćemo pricesce„...”

ја сам рецимо за то :)) И сада треба да демонстрирам јер ја мислим да тако треба. Ко су Владике да нам не дају да се редовно причешујемо него могу само они у мантијама.
Дакле петицију да направимо и да почнемо да вешамо владике које то не дају..
Али то није начин.
Немају шта калуђери да траже изван манастира и ту је највећи проблем по мени са владиком Артемијем што су му се калуђери отели контроли. нису калуђери у цркви ништа бољи ни лочији од верног народа који није у манастиру.

pardon, u prethodnoj poruci- ne da „MI” se izvini, nago da „Mu” se izvine*Artemiju)

Šta da se radi?... I pored sve dobre volje nekima ne vrijedi pruzatu ruku, ukazivati na Hrista, na našeg Boga koji jeste Ljubav...
vjerovatno „ovi” koji demonstriraju i vicu ispred patrijarsije znaju za dvije zapovjesti Hristove „o kojima vise svi proroci i zakoni” a ticu se ljubavi prema Bogu i bliznjima...

Na nama je, koji smo u ladi Hrista Boga, da pokazemo trpljenje i ljubavi prema „njima”, prema „otpalima” a na koncu i prema neprijateljima. Ovima sto vicu ispred patrijarsije, Gospod da podari mudrosti, da shvate da ne krse crkveni poredak i unose sablazan među narod, da zaboravljaju svoje grijehe i nedostojnost- da se pokaju. AMin. Boze daj. Onima koji su otpali od vjere Pravoslavne da se pokaju za apostasiju i povrate u ladju spasenja- Crkvu nasu. A mi da im svjedocimo Jevandjelje nasom ljubavlju prema njima a ne osudjivanjem na pakao- nego pozivom u raj Liturgije.
Neprijateljima našim Gospod neka otvori oci da shvate da u zajednici sa demonima neće imati nikakve koristi sem vjecne pogibli, i da se pokaju odmah i vrate u Pravoslavljr- pravo slavljenje Boga... i na kraju nama koji smo u Ladji Hrista Gospoda, između Pravoslavnih-nama Srbima Gospod da podari da se pokajemo za sve naše grijehe, strasti, nedostojnosti- sveukupne smetnje za blagodat Duha Svetoga, i da pokajani, smireni budemo „kao otpad ovoga svijeta” (Ap. Pavle), „budale Hrista radi” (Ap. Pavle), „grumen zemlje” Sv. Jefrem Sirin i „para i dim” (Sv. Sava) ali i „sekunda u vremenu i atom u prostoru” (Njegos) i kao takvi svjedocimo svijetu Hrista Boga a tvorevinu uznosimo Gospodu na dar i osvecenje zajednicarenjem na Svetoj Liturgiji - „Tvoje od Tvojih, Tebi prinoseci zbog svega i za sve”.

А то шта је добро за цркву, па није добро ако не сведочимо Царство и љубав, него нека јуридичка митарства која нису православна него РК, мржњу, фарисејство, језуитске комбинације, не дамо народу да се причешћује без исповести и ван поста. Бог може да нам и одузме Цркву као и ономад виноград у јеванђељу ако не радимо како треба.

HRISTOS VOSKRESE!
Brate AZ Vladika Artemije jeste nekanonski smenjen. Smenjen je i protiv Vaseljenskih i SPC Kanona.
Vladiku ne može da skine Sinod, nego Sabor. A Sabor tek sada raspravlja o njegovoj krivici.
Ja ne znam da li je Vladika Artemije kriv ili nije, ali znam da je smenjen protiv svih Kanona.

vidim da sam napravio lapsus gore u tekstu- napisao sam da oni koji su protestvovali ispred patrijarsije „ne treba da se kaju”...itd- dakle- treba da se kaju.
Svi koji protestvuju protiv Patrijarha Srpskog, Sabora i Sinoda SPC su u prelesti i treba im pokajanje.

HRISTOS VOSKRESE

Brate možda se ova BABA razume vise u Kanone i liturgiku nego ti.
Ne gordi se brate nije dobro i budi pristojniji.

KOzara,
Ja ne znam šta je vama „revniteljima”. Sto puta vam je receno da Dogmatika o. Justina nije izbacena sa B.Fakulteta, to je lako provjeriti, ako meni ne vjerujes. Samo, o. Justin nije jedini autor koji je pisao udzbenik dogmatike, i koriste se i drugi, sto je normalno, pa to je Fakultet, nije vecernja skola. Ali,na kraju, šta i da jeste izbacena ta knjiga, nije ta knjiga nikakav idol , pa da se ne smije izuzeti. Ili, kao da to što je o. Justin svet znači da niko ne može da napise bolje od njega. Taman posla, ima naravno i boljih, jasnijih udzbenika, koji imaju manje nedostataka nego Justionov. Ima ,opet i losijih. Pa ni njegova 3 toma nisu jednako dobra, treci je, recimo, bolji od prva dva, i šta sad,kao da se to ne smije reci. Isto kao sto je sv.Pavle Apostol bolji teolog od Jakova, i to se jasno vidi iz njihovoh poslanica,a opet i za jednog i drugog ima mjesta u Novom Zavjetu, ali Pavle je bolji.
Iskljucivost je vasa muka, jednoumnost...i oprostite...neznanje.

Moja Deca,
Situacija je bila kriticna, možda bi unistili svu dokumentaciju, organizovali se na još ludjackiji način nego sad. Ja sam upucen možda malo bolje nego ti, i znam koliko se dugo ceka da se ljudi oko Vl. Artemija dozovu pameti , a i on sam. Covjek je izdao knjigu , popljuvao vaseljenskog patrijarha bez reda i nacina, i to je bilo pre deset i vise godina. I koliko odluka Sinoda nije uvazio, stalno problemi s njim, i to uvijek na istim osnovama, naime svi ludi, samo on pametan.Novinari, clanci, skandali, devedeset posto toga je o njemu. Tako da se možda moralo tako, do Sabora, a sad će i to da se ocijeni, na kraju krajeva, i da se odluci kako dalje..Vl;adika Artemije stalno izigrava žrtvu , a bojim se da su žrtva Sinod i Sabor i Crkva uopste, pa i ti ljudi oko njega, bez uikakvog obrazovanja teoloskog maltene(to tamo uopste nije popularno) a s revnoscu velikom, ali ne po razumu, kojima je on kao idol neki.
Kozaro,
Nisam ekumenista zenevskoga tipa, ni papista...Hrišćanin sam Pravoslavni. NOsim to veliko ime ne svojiom zaslugom, nego miloscu Bozijom. Mislim da postoji pozitivni ekumenizam, i da treba gajiti dijalog, susretati se, i da, zblizavati, naravno. To nije nikakvo zlo, onako kako ja to vidim. Niti je izdaja pravoslavlja. Pa šta ako papa dodje u Nis na kraju krajeva, doći će i Kanterberjiski nadbiskup, pa šta? Zar mislis da je naše Pravoslavlje takvo da će jedan papin dolazak sve da nas učini katolicima? Jadno je onda tvoje poimanje Pravoslavlja. Vi ste nesigurni u svoju pravoslavnost, kad se tako bojite svih i svega. Nije to svetootacki duh. Sv.Oci su i te kako razgovarali, raspravljali, snishodili, i sto je najvaznije VOLJELI druge. Vi samo pljujete, i kukate kako sve propade. Ne propade, ne da BOg, i dace BOg i da se njegovo stado uveca, jer ne zaboravi , Njemu je stado uvijek „malo stado”, jer On hoće da svi budu u tom stadu.

„Predanje CRkve je njena Liturgija, koja je otkriva, njeno bogoslovlje, koje je nadahnuto Liturgijom, Otkrivenjem, Pedesetnicom, Carstvom Bozijim koje ZAISTA dolazi”

АЗ, честитам.

Да не испадне да те хвалим, али потпуно се слажем са тобом.
Недавно сам прочитао од блаженопочившег оца Александра Шмемана „Наш живот у Христу, Христов живот у нама”, он на једном мјесту пред крај живота, оболио од рака на мозгу, пише- како у ствари људи увијек о истом расправљају и како једноставно не вриједи неке људе убјеђивати у Истину јер је они не желе својим одабиром-стилом живљења... То ме се дотакло и на неки начин и демотивисало, јер стварно и сам јадан стичем понекад такав утисак. Не вриједи- трубити, говорити- узалуд- људи- тј. сви ми- не желимо да се прије свега покајемо због нас самих и да кротко, смирено, схвативши своју недостојност и униженост пред Царем нашим и Господом Исусосом Христом, паднемо на кољена као нанјнижи од најнижих. А Бог нам је дао све. прије свега слободу. Која и јесте икона Божија у нама (по учењу Св. Григорија Богослова).
Ми слободно одлучујемо да кажемо ДА Богу или НЕ Богу (у догматици Здравка Пене). Кроз наше ДА Богу ми се уподобљујемо Светима у Цркви Христовој и живимо у Христа, Јеванђеље Христово постаје наша наука и Господ наш сав смисао и суштина.
Дакле, почињемо свијет посматрати- све људе, творевину кроз оптику Љубави Божје- а свако је достојан да га љубимо Христовом љубављу јер Христос љуби све нас, као што „сунце грије и добре и лоше”.

Козара не жели да зна да је ЊСвети Николај Жички учествовао на сједницама ССц, да је ходио по енглеској-ангиканској цркви, по америци-ишао у црначке цркве- свима свједочио Христа.

Он и слични њему духа, не желе да се запитају о својој достојности и недостојности, о својој црквености и нецрквености, о свом посту и непосту, исповједању-неисповједању, и причешћивању и непричешћивању- за њих су све ове спасоносне Тајне небитне јер они наиме - бране Цркву од папе! Као да Господ Христос неће одбтранити своју Цркву!
Као да је Црква нека земаљска установа и зависи од људи! Црква је Богочевјечански организам, Глава Њена је Господ Исус Христос, а ми смо само чланови њени или отпадници. И немамо ми шта Цркву да бранимо него само можемо себе да поправљамо и исправљамо од неприродног стања-гријеха- у коме се сви налазимо.

Људи Козариног духа кажу за нас који поштујемо и вјерници смо наше СПЦ и трудимо се живјети црквеним животом (заједничарећи на Литургијама,а шпостежи, исповједајући се, Причешћујући се) да смо ми „екуменисти”, „паписти”, а они што не посјећују редовно Свете Литургије, не посте постове (сриједу и петак и четири поста), што не поштују „попа” и не љубе руку сваком свештенику канонском, они си дакле- чувари праве вјере. Они који осуђују већину епископа, на челу са свјатјејшим патријархом кажу за себе да су Светосавци а ми што метанишемо пред Светим патријархом- данашњим Иринејем- и свим епископима- ми смо „издајници” вјере„...

То Вам је замјена теза - од жртве се прави злочинац а од злочинца жртва.
Бог је Истина и пут и Живот.
Он нека нас све пмилује милошћу Својом. Свима нека нам подари спасоносно покајање- да прије свега одбацимо гордост, и кајући се и ударајући у прса (као цариник из Христове приче) дођемо у храм наше СПЦ и вапијемо: ”Боже, милостив буди мени грешноме... Боже милостив буди мени грешноме... Господе Исусе Христе Сине Божији смилуј ми се грешном„ Амин.”

Covjek je izdao knjigu , popljuvao vaseljenskog patrijarha bez reda i nacina, i to je bilo pre deset i vise godina.

ово је писмо Владике Артемија патријраху Павлу који му је уручио одлуку Васељенског да му ускраћује да посети Свету Гору. Завођење за голеш Планину, што би рекао владика Атанасије је трајало десет година.

У вези Вашег акта бр. 491, зап. 284 од 21.марта 1996.године, којим ми достављате одлуку Њ.С. Патријарха Цариградског Г-на Вартоломеја, којом ми ускраћује дозволу за улазак у Свету Гору, част нам је одговорити Светом Синоду следеће:

+++

Дубоко ме је заболела чињеница да сте Ви, Ваша Светости, и браћа Архијереји, чланови Светог синода, без икакве провере узели здраво за готово чисту КЛЕВЕТУ садржану у акту Васељенског Патријарха да ја „одржавам некакве односе и заједницу са расколницима, са свргнутим од стране Грчке Цркве свештеником Кипријаном, који се назива епископом Оропоса и Филе” ( на чему се и темељи забрана мени уласка у Свету Гору), и што ми, на основу тога, скрећете пажњу (у духу сугестије из Цариграда) „да се држим канонског поретка Православне Цркве”.

Да сте ме о томе упитали, Ваша Светости, када сам недавно био код Вас, рекао бих Вам оно што је и Богу познато: Да никада од када сам Епископ, а и раније, нисам имао никакав однос и заједницу са поменутим Кипријаном, чак ни путем телефона.

И први део моје тобожње кривице да ја „својим речима и поступцима рушим углед Васељенске Патријаршије”, нема апсолутно никаква основа, нити за потврду тога наводи било који доказ. Напротив, постоје многобројни докази да онај који мене позива да се држим „реда и предања Православне Цркве” (дакле, Васељенски Патријарх Вартоломеј) сам лично, и они са њим, до сада су погазили све свете Каноне и предања Цркве, спроводећи своје екуменистичке и експанзионистичке циљеве. Зато је до суза болно да он и такви опомињу некога на држање канонског предања.

Ја знам, Ваша Светости, да ни наш Синод, нити било који други данас у свету, није у стању, нити је спреман, да узме у заштиту Свете Каноне и светоотачки црквени поредак и ОСУДи оне који су те осуде достојни (многи су и у нашој СПЦ). Али зато спреман је и наш Синод и остали у свету да суде и осуђују оне који, држећи се Светих Канона и предања Цркве Православне, подижу свој глас у одбрану вере православне и жигошу на пристојан начин (износећи само чињенице) оне који су одавно преступили међе које поставише Оци наши.

Но не мари ништа. Жив је Бог наш и свеправедни Судија, који то све добро види и зна, и чији ће суд бити праведан. Жалосно је само што многи, идући на компромисе и заједничке молитве са одлученима и анатемисанима, саблажњавају и воде у вечну погибао многе невине душе за које је Христос пострадао.

У условима у којима живим и по моћи колико ми дозвољавају, трудим се да будем верни следбеник и чувар Светих Канона и Светих Отаца, сведочећи јеванђелску Истину, да никакву заједницу нема светлост са тамом, ни Христос са Велијаром. То и такво моје сведочење које сам, ту и тамо, износио углавном у „Светом Кнезу Лазару”, доживљава се и узима као „рушење угледа Васељенске Патријаршије”. Овде ћу посведочити: Нема никога на свету ко би могао угледу Васељенске Патријаршије толико нашкодити као сам Патријарх Вартоломеј и чланови његове јерархије својим екуменистичким поступцима и изјавама, а које су познате широм света.

Браћо и Оци Синодалци, Вашу опомену мени (без обзира на то колико је неоснована) доживљавам као први знак Ваше спремности да штитите Свете Каноне и поредак Цркве, верујући да ће сличне опомене бити благовремено упућене и онима у СПЦ, који су се много о те Каноне огрешили и греше.

У тој доброј нади остајем Светом Синоду одан у Господу

Епископ рашко-призренски
+Артемије

докле је све то дошло у рашко-призренској епархији, са канономанијом како би рекао владика Хризостом, је да су поједина `духовна чада` и квазиревнатељи условљавали новокрштенима причешћивање док им се и родитељи не венчају у Цркви.
На презентацији епархије има неколико беседа Владике Атанасија о тој лажној духовности коју сус створили Виловски и екипа док су иза радили еврићи.

Има у јеванђељу ...по делима ћеш их препознати..., тј можеш видети где је Истина која је сам Христос, а који није неко ту морално савршенство и судија који гледа да ли је испуњен закон и сила него је љубав и то љубав према грешнику тј без узрока.

То се онда из јеванђеља може применити у пракси и на нека `духовна чада` Владике Артемија, нарочито по манастирима у рашко призренској епархији, као рецимо јеромонах Николај из Црне реке или јеромонах Бенедикт из Светих Арханђела, или овај несрећни `пустињак` Антоније што држи конференције за штампу у Сава центру где пљује Синод, Патријарха, пише петиције... То су тзв `артемити`, који су агресивни, без љубави, у параноји су, само причају о канонима као да су још увек у старом завету.
Јеромонах Тихон из Студенице је једном лепо рекао када видиш да мантија шири мржњу, да нема љубави око тебе бежи одатле главом без обзира.

Владика Порфирије јегарски лепо каже да постоје границе Цркве, али не постоје границе љубави.

...a i ti bi Racingeru rekao isto sto je i on u citiranom odjeljku izjavio zar ne. Samo...ti možeš, a on ne bi smio?!

Da Kozaro.
Obojica smo vjernici u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. I vidis da nas sve interesuje kuda „plovo ova Ladja” tj. nasa Crkva.
U Apokalipsisu tj. Otkrivenju Sv. Jovana Apostola, jasno je jedno: da dolaze sve teza, gora i mracnija vremena, vremena u kojima će biti sve vise „APOSTASIJE” (apostasija-otpadanje)- otpadanja od CRKVE koja jeste nasa Crkva, koja jeste LADJA SPASENJA u kojoj smo sada - PRAVOSLAVNA CRKVA, jedina Koja je sacuvala sve iz Simvola vjere i koja je ostala na Hristovom puticu i nosi u sebi vjerne ka spasenju u vjecnoj zajednici sa Svetom Trojicom.

Dakle,
jeli mislis Kozaro da sam ja i ostala braca koji vole Pravoslavlje, Srbiju, Republiku Srpsku, Krajinu, i na pijadestalu KOSOVO I METOHIJU, koji volimo Srbe ali i neprijateljima ne želimo zlo nego da se i oni „pokaju i živi budu”, da- bi nama bilo svejedno da je toboze sada to vrijeme da se nasa SPC poklanja papi i ulazi u uniju sa rimokatolicima... ispada zaista onda smo mi duhovni slijepci i da ću ja doći i pokloniti se papi, biskupima, i prihvatiti „rimokatolicku crkvu”- (a ko sam ja?)- da će nasi „STUBOVI VJERE” svi popadati i prihvatiti jeres rimokatolicizma, bez ikakvog otpora i jednostavno pljunuti na Pravoslavlje? -
Od kud ti to Kozaro?

Srpska Pravoslavna Crkva do danas je najtvrdji stub kojeg sibaju zapadni vjetrovi, a koji duvaju iz Vatikana...

Nas narod je „između Istoka i Zapadan” ali i „iznad Istoka i Zapada”. Srpski narod je mucenicki rod i svi mi imamo rodjake mucenike, jer iz svakog prezimena Srpskoga ima neko ko je Mucenik- postradao za Hrista.

Ako rimokatolici, daj Boze,- (jer ima njih dobrih ljudi, koji žele Istinu, koji se trude da žive Hrišćanski i koji se bore za svoje spasenje)- uvide svoju zabludu, „pogresku” koja je natalozila vjekovima i postala jeres- kroz potpuno pogresno ispovjedanje vjere- pa, zar nama onda ne bi trebalo biti drago da se oni vrate u CRKVU.

I ne samo oni, nego svi narodi- „da se pokaju, svi da se pokaju”.

Zato budimo mi stubovi vjere, ali u Crkvi, cuvajuci se da ne osudjujemo naše velikodostojnike, jedni druge ili bilo koga- „Ne sudite da vam se ne sudi” (rece Gospod) „Kako sudite tako će vam se suditi”- i u Ocenasu „Oprosti nam dugove naše kao sto i mi oprastamo duznicima svojim”- iz ovog proizilazi da mi treba samo da OSUDIMO SEBE zbog svojih grijeha i nedostojnosti Gospoda i da se pokajemo. A prema ljudima i tvorevini da imamo LJUBAV- da paloj braci svjedocimo Hristovu Ljubav a ne da ih osudjujemo.

Crkva je Ladja Hristova i ništa je neće potonuti. Ladja Spasenja lagano plovi ka Luci spasenja, i oni koji ostanu u Njoj, su dobri mornari puni Ljubavi Bozije, koji se tokom čitave plovidbe nemirnim morem trude da pruzaju ruke onima u uskovitlanoj vodi, koji im dodaju ljestvice da se uspnu u Ladju-Crkvu, koji jedni drugima ne daju da iskacu iz Ladje, a Krmanos Hristos svima kuca na srca da prime Ljubav Njegovu.

„Daj Boze da se slozimo, obozimo i umnozimo”

Што се тиче Митрополита Зизијуласа, за њега је сам Свети Јустин Ћелијски предвидео да ће бити екстра теолог и то се данас и обистинило. Прво прочитај нешто, а не да препричаваш са `борбе за вечеру`, од митрополита па онда критикуј.