ПОЧЕТАК БУНЕ НА КАБАДАХИЈЕ

Еј, Боже мили, чуда великога!
Кад се шћаше по земљи Србији,
По Србији земљи да преврне
И да друга постане судија,
Јер је више освануло време,
Да се Срби у памет дозову,
Јер се Срби Богу замерише,
Замерише Богу Јединоме.
Од Бога се Срби отпадили,
И од вере своје прадедовске,
Пригрлише туђе обичаје,
Обичаје који не приличе
Србадији Светитеља Саве,
А још мање да се њима диче,
Да их Срби калеме на своје
Обичаје што су им остали
Од отаца и од прадедова,
Од давнијех дана сачувани,
Кад се знало где је чему место,
Ко је косац а ко водоносац.
Еј, Боже мили чуда великога!
У зло доба неродне године,
Ударила којекаква сила
Са Запада и разнијех страна
На Србију Светих Немањића.
Хоће сила да помути Србе
Да верују ко што никад нису,
Да верују како други хоће,
Како хоће и како нареде.
Да с’ одрекну својијех земаља
За које су крвцу прољевали,
И животе своје младе дали.
Да с’ одрекну Светога Косова
Ко да никад Срба није било
На Косову и у Метохији,
Где је земља препуна храмова,
А које су Срби изградили
Када су се Бога побојали
И чували Његове завете.