~~Сваки грех је удаљавање од Истине. Но, пошто је Истина доступна само у слободи, сваки грех је напад на слободу.Тако се слобода у свом конкретном виду показује као слобода од греха.Слобода није првенствоно национална или социјална категорија или несметаност да се поступа по „личним” убеђењима и жељама.Да би се постало истински слободан, човек прво себе треба да „свеже”, што значи да не иде за захтевима пале и огреховљене природе(за оним што психолози безлично зову „нагонима”).Људи слободу у обичном( погрешном )смислу траже да би радили шта хоће( премда не они сами него њихови нагони и страсти).Човек сам себе у неспоразуму често зна да себе поистовећује са својим „потребама”(углавном телесним). Он заборавља да није исто што и те потребе. Но, слообода да се чини било шта - није слобода, него власт герха над људима. И суштинска слообода с обзиром на грех јесте - не грешити(ослободити се од греха). Само тамо где нема слободе по вери, случајност води главну реч, што у крајњем случају све постаје бесмислено. Уколико сллучајност може да се несметано увуче у најодлучније и најважније тернутке човековог живота, појединац је препуштен немилосрдним ћудима сила које су ван домашаја његове воље.Грех је осовна покретачка сила случајности, која уноси несклад и дисконтинуитет у живот појединца.Грех доноси огроман губитак, уноси хаос, растрзаност,противречнст, неслагање,узбуну у дотадашњи уређени ток живота. „Онај ко верује и чији живот почива у консеквенцији Доброг, бескрајно се плаши и најмањег греха, будуће да има ужасно много да изгуби”.

...одломак из књиге „Сзревање душе”,Преображеновић Нагрен