I da dodam, dolazi takođe u obzir kombinovanje vise sistema, koji se mogu koristiti zavisno od temperature. Na primjer grijanje peletima kad je temp ispod 0 i grijanje klimama kad je temp iznad 0... i još mnoge druge kombinacije.

Uzecemo provizorni vremenski period od 20 godina, pri racunanju isplativosti. Npr. da li je isplatljivije kupiti 6 dobrih klima + troskovi održavanja i grijati se sa tim 20 godina, ili grijati se centralnim kotlom na struju 20 godina...

Hvala za odgovore.

Ja naravno ne bjezim od aktiviranja nekog strucnog lica po pitanju ovoga, ali pravo gledano, malo ko pametan će se u Bosni baviti sa tim. Vecina onih koji su strucni i skolovani imaju svoje firme koje zastupaju i ugradjuju odredjene sisteme grijanja, jer tu leze pare. A po logici „svaki cigo svoga konja hvali”, svako će tvrditi da je njegov sistem najprofitabilniji. Nema onih koji su skolovani, strucni i bave se samo savjetovanjem i proracunima. U Bosni se od toga ne živi.

Druga stvar sto u Bosni ni preko 50% kuca nema fasadu, sto pokazuje kolika je u stvari svijest stanovnistva u vezi ekonomicne potrosnje energije, a o koristenju prirodne energije da ne govorimo. Ovdje vecina ljudi nisu nikad ni čuli za toplotnu pumpu, a reci nekom da kopas rupu od 200m pod zemlju da se u nju polozi cijev koja će apsorbovati toplotu zemlje... i da je to isplatljivo... rekli bi da si lud.

No... bilo kako bilo... što se moje problematike tiče, mislim da posebno olaksavajucu okolnost igra to što bi se skoro vecina objekta trebala grijati samo 8 sati dnevno. Dakle postavlja se pitanje, koja je svrha potpunog zagrijavanja objekta centralnim grijanjem, koje je obično tromo (sporo zagrijava, a sporo i hladi). Možda je bolje jednostavno upumpavanje toplog vazduha u prostorije, putem klima uredjaja koji u veoma kratkom periodu mogu zagrijati prostoriju, i gasenje uredjaja po prestanku radnog vremena. Čuo sam da postoje nekakvi veliki centralni klima uredjaji koji mogu grijati čitave hale, ali ne znam ništa o tome gdje se mogu nabaviti.

Takođe, stalno me kopka kako bi se u svrhu grijanja mogle iskoristiti ta sklonista pod zemljom koja apsolutno ničemu ne služe. Možda da se klima uredjaji instaliraju dole, a ne na vanjske zidove, jer je poznato da ispod -5 klima neće moći da grije. Klime bi hladile te prostorije možda i ispod nule, ali vjerujem da nikad ne bi mogle spustiti temperaturu ispod -5, obzirom na kompenzatorno djelovanje temperature zemlje kojom su sklonista okruzena.

PRVO I OSNOVNO: Ja ne bih želio da se diskusija pretvori u raspravu da li u RS ima strucnjaka ili ne. Naravno da ima. Međutim ja sam ih spomenuo u jednom sasvim drugom kontekstu, koji je malo pogresno protumacen. Htio sam reći da je svaki strucnjak vezan, preko neke firme, prijatelja, rodjaka, za neki određen sistem grijanja, tako da je tu objektivnost u informisanju iskljucena. U Bosni se od informisanja i proracuna ne živi. Živi se od uradjenog posla, i sasvim je normalno da „strucnjaci” namicu posao tamo gdje će vidjeti sebe. Ma nema potrebe da vam pricam, dosta je vas iz Bosne, valjda znate kako stvari ovdje funkcionisu...

Nego da se vratimo grijanju. Prvo bih se zahvalio svima na dosadasnjim odgovorima, i naravno moderatorima koji su izdvojili temu.

Za početak, malo ću SUZITI DISKUSIJU samo na informisanje o TERMOIZOLACIJI objekta, jer je to svakako prvi korak. Dakle kako rece MirjanaM, bez obzira koji vid grijanja se bude koristio, dobra izolacija ne može biti promasena stvar.

E sad što se tiče izolacije iznutra, to vise nije moguće, jer su unutrasnji radovi već gotovi, tako da bi se radilo o dodatnim troskovima.
Međutim, klasicni tip fasade ide vise u prilog i klasicnom modelu centralnog grijanja. Povrsina fasade bi trebala da bude oko 215 m2, dok povrsina prozora i vrata je oko 90 m2.

Eh sad, postavlja se pitanje, koje meni najviše muke zadaje..., pored tako velike staklene povrsine, isplati li se ulagati u deblji stiropor. Jer koliko god da je stiropor debel, objekat će gubiti toplotnu energiju kroz prozore. Ti gubici će se odvijati odredjenom brzinom, tako da će sasvim svejedno biti da li je koeficijent toplotne propustljivosti zida 0,31 ili 0,5, kada je koeficijent ovih prozora koji su punjeni argonom oko 1, i to je sasvim dovoljno da se radne prostorije ohlade do iduceg radnog dana, a kako zidovi bili izolovani.

Svi znamo da klasicni sistem centralnog grijanja radi na principu kumulacije toplote u objektu i sprečavanju njenog isijavanja iz objekta. Dakle zagrijavanjem vazduha posredstvom radijatora, i drugih grejnih tijela zagrijavaju se i zidovi, koji kasnije ohladjenom vazduhu (otvaranje prozora, vrata, luftanje) predaju svoju toplotu.

Međutim, tokom osmocasovnog grijanja, zidovi će i te kako apsorbovati odredjenu kolicinu toplote. Vazduh u prostoriji će se hladiti preko kontaka sa hladnim staklima prozora i vrata, pa će zidovi tu svoju toplotu opet gubiti, ali vise na stranu prostorije, nego kroz stiropor fasade. Znaci stvari su jasne, zidovi će apsorbovanu toplotu vracati u prostoriju, vjerovatno tokom noći kada se vazduh u prostoriji posredstvom prozora već ohladio. Sada je pitanje, koliko je razumno stavljati npr. 10 cm stiropora za fasadu, ako je zadatak te fasade, da zadrzi samo onu toplotu koja je nastala tokom osmocasovnog rada. U slučaju da se objekat grije konstantno, i da toplota konstantno isijava kroz zidove, onda ima rezona stavljati debeli stiropor, međutim posto se neće grijati konstantno, vazduh prostorije će se hladiti i zidovi će vise toplote vracati u prostoriju, nego sto će moći da je ispuste kroz stiropor vani.

Ipak, do sada sam dobio sugestije i onih koji tvrde da stavim minimum 12 cm stiropora, i onih koji tvrde da je 5 cm sasvim dovoljno.

Koordinate sam već napisao gore, i klimatske uslove. Kuca se nalazi kod Banjaluke.

Geotermalni izvori ne postoje. Mislim da ne bih imao bas vremena sad da ispitujem podrucje, uglavnom, ako se jednog dana otkrije šta, neće biti problem iskoristiti to instaliranjem odgovarajuceg sistema.