Obarzovanje je u sluzbi onih ciji smo robovi.

Prva stvar, naprave (ekstreman primer kod nas) da polovinu zaposlenih cine oni koji dobijaju pare od države, dok onima koji stvarno nešto stvaraju država otima novac (npr. poljoprivredni proizvodjaci, kao i ostala proizvodnja preko poreza, nepovoljnih kredita itd.), i dok se te dve grupe sukobljavaju i otimaju oko toga ko će da uzme vise para (kod nas stalno strajkuju prosvetari, lekari, pa i policija, a ne zaboravljaju koliko zaradjuju oni koji stvaraju taj novac), vlast lepo uzima svoj deo.

Naravno, tu su i umetnici, sportisti (nabolji primer su fudbaleri koji nikako da naprave neki rezultat, a kostaju nas poprilično), razni savetnici i direktori agencija, kojima je svima lepo, jer ne rade ništa a dobijaju lepu platu, na ustrb onih koji zaista nešto stvaraju.

Ako je manjak novca, lepo imaju deficit koji pokriju stampanjem para ili kreditima koje će vracati neko sutra.

Ali, i tom dolazi kraj, evo primera Grcke, Italije, pa i Spanije...

A OBRAZOVANJE... Pa ono je u sluzbi treniranja omladine da prihvati sistem i da bude poslusna (bar ono državno, u USA postoje privatni univerziteti koji su van te price, i interesantno je da su gotovo svi politicari i bankari zavrsili te privatne univerzitete), međutim i to se otelo kontroli, i omladina neće vise da slusa ni svoje roditelje.
RODITELJE koji su prihvatili SISTEM zarada neke fiktivne sigurnosti i redovne plate... Ali, vidimo kod nas kako se to obilo svima o glavu, jer se nekad mnogo bolje živelo nego sto je trebalo (na osnovu kredita sa grejs periodom cija je otplata, interesantno, bas trebala da pocne oko 1980. god.).

Ne slazem se bas sa svim u ovom tekstu, ali dosta toga je nasa stvarnost (da smo robovi onima koji lepo žive na osnovu našeg rada):
http://board.freedomainradio.com/blogs/freedomain/archive/2011/06/13/the-handbook-of-human-ownership-a-manu... r-new-tax-farmers.aspx

Mislim da nam obrazovanje zaista odlazi u aut. Visoko pogotovu. Otkad je uvedena bolonja sistem se od kvaliteta preorjentisao na kvantitet. Vrativši se u Srbiju imao sam prilike da sretnem neke kolege inženjere-bolonjce koji su se zaposlili kod nas. Ne znam da li je to opšte stanje ili je samo kod nas došlo dvadesetak novih inžinjera lošijeg kvaliteta, ali sve to mogu nazvati jednim imenom - KATASTROFA. Ja u životu nisam video da neko manje zna, manje razmišlja, manju osnovu ima od njih. Imaju problem sa osnovnim pojmovima koji se rade na samom početku inženjerskog školovanja i koji su najlakši. Za njih su to nepremostive prepreke koje nisu rešili mesecima. Pokušavamo, mi starije kolege, da im pomognemo ali pomoć je jalova kada oni ne znaju da razmišljaju. Naučeni su šablonski da rade, bez trunke logike i kreativnosti, tako da svaki problem koji odudara od šablona, a u ovoj struci ih je 70-80%, za njih je nerešiv. Na našu veliku žalost, strani poslodavac, za koga radimo, polako ih, jednog po jednog, odstranjuje. U razgovorima za posao sve više stranih firmi, a i domaćih, daje prednost starom sistemu školovanja.
Tako da moramo se što je pre moguće vratiti ba stari sistem i malo ga samo modifikovati, izbaciti što više mana, ako mislimo da uradimo nešto.