Da ne ispadne kako se samo salim na racun Italijana, evo jedne (još malo pa) istinite pricice na racun naših zemljaka s Balkana...
===================================================================
Dragi gosti, benvenuti i addio!

Priznajem: nakon 10 godina provedenih u Italiji, italijanskog državljanstva, italijanskog muza i italijanske svekrve, pocela sam pomalo da se osecam Italijankom. Pijem iskljucivo kapucino. Jedem pastu skoro svakog dana. Doterujem se i kad idem da bacim djubre. Gestikulisem dok pricam. No, da sam pomalo prestala da se osecam Srbijankom, shvatila sam tek nedavno, kad mi je u posetu dosla grupica prijatelja iz Srbije i Crne Gore. Na njihov poziv.

- Znaš, mi bismo dosli malo do Rima... Trebaju nam garantna pisma za vizu... A je l' možeš ti da nam kupis karte preko interneta, mi ne umemo sami?... Kako 'koliko dana ostajemo'? Bar 2 nedelje... Kako ne mozete da dodjete po nas na aerodrom...? Dobro, uzecemo voz... bas ste neki.

Saljem im postom garantna pisma, kupujem karte, objašnjavam telefonom kako da sa aerodroma dodju do voza, na kojoj stanici da sidju i sudnjeg dana cekam ih na zeleznickoj stanici Tiburtina. Prolaze vozovi, a njih nema. Vadim mobilni.
- Da niste zalutali?
- Mi? Evo nas tu gde si nam rekla da sidjemo... nešto na T... da, Tuskolana. Cekamo te već pola sata, stvarno nema smisla.

Nakon jurnjave preko pola rimskog zeleznickog prstena, evo nas konacno kod kuce, koju smo moj muž i ja, za tu priliku, preuredili u hotel: kuhinja le postala restoran, dnevna soba salon zabave, decja soba ostava za kofere, a spavaca je ostala spavaca. Za njih. Mi smo presli u podrum, a dete smo prebacili u malo kupatilo. Sreća, pa ih imamo dva.

Umorni, ali i srećni, najavljujemo im povlacenje na pocinak.
- Gde ste vi posli? Tek je 1 iza ponoci! A da nam pokazete Rim?
Nekako ih nagovaram da obilazak odlozimo za sutradan (služim se otrcanim frazama tipa „moramo rano da ustanemo”, „ceo dan radimo”, „vodimo dete u vrtic”) i sa olaksanjem odlazimo na spavanje.

Sutradan ujutro moj muž odvodi dete u vrtic i odlazi na posao. Ja ostajem kod kuce. Tu, naime, radim. Pre toga razmišljam šta da ponudim gostima za dorucak i odlucujem se za mleko, espreso, zitarice i keks. Šta ima lepse od pravog italijanskog dorucka?

Nastavak na: http://www.bubanj.com/blog/articolo.asp?articolo=81