Дискусије : Религија

Коментар
O Religiji
cartensius
(pisac)
31. мај 2020. у 16.24
»Zlo je što ljudi ne poznaju Boga, ali još je gore što ljudi priznaju bogom ono što nije bog.«
(Laktancije)
Ljudska istina je moćna i jaka isto toliko koliko je jak i čovek, ali spajanjem ljudske sa Božjom istinom, istina do- bija veću moć. To spajanje zove se religija. Religija nije filo- zofija, nije ni zanimanje ni neka profesija, nije ni dogma ili nešto slično, ona je čista i prava veza sa Istinom, odnosno sa Bogom. Ljudska istina je, u stvari, ljudska filozofija, koja po Marksu »pravi religiju« da bi »kritičari imali posla«.
Prava religija treba da se zajedno sa istinom visoko uz- digne da bi se mogla videti jasna razlika koja postoji izme- đu prave i pogrešne religije, između istine i neistine. Apo- stol Pavle upozorava na opasnost od pogrešne religije kao ljudske filozofije i ljudske nauke (Kološanima poslanica 2,8), koja može da bude vrlo štetna. Prava i istinska religi- ja, kao i prava filozofija čoveku može pomoći da se približi Bogu i da Ga bolje upozna. Pravom filozofijom više puta poslužio se i sam apostol Pavle: pred Fistom i Agripom, pred atinskim filozofima itd.
U isto vreme, apostol Pavle nije propustio nijednu prili- ku, a da ne svedoči ljudima o Bogu kao Tvorcu svega vidljivog i nevidljivog, o Hristu raspetom i o Hristu vaskrslom. Neke filozofe zadivljuje njegovo dijalektičko izlaganje, koje se raz- likuje od načina izlaganja kojim su se služili filozofi svih vre- mena, jer nas ni u jednom trenutku ne ostavlja u nedoumici ili nedorečenosti. Na kraju, On nas upućuje na zaključak da postoji jedna celina, jedan Bitak koji ispunjava ceo svemir.

Apostol Pavle bio je odličan poznavalac grčke filozofije, a bilo je vrhunsko, a znanje akademsko, pojmovima se slu- žio kao pravi diplomata. Bog nije slučajno izabrao njega da bude »izabrani sud« koji će Mu služiti, što je marljivo i činio do kraja svoga života. Filozofija i teologija, treba da budu u službi otkrivanja istine, u službi otkrivanja Boga.
U filozofiji i teologiji postoje, takođe, stavovi da se sve može dokazati. Takav stav zastupali su Njutn, Dekart, Lajb- nic, Melanhton, Lutard, Prokopovič, Kudrjavčev i drugi.
Da ne bi došlo do neke zabune, potrebno je naglasiti to da su ti dokazi dobri i plemeniti, ali da čoveku, smrtniku, ipak nije moguće da shvati Boga, već može samo da Ga pri- hvati. Kao što je i Avgustin rekao, ako se Bog shvati, onda više nije Bog i više nije tajna, više nije Apsolutan.
Veliki je broj filozofa i naučnika koji su radili na proširi- vanju znanja o Bogu i istini. Ankete iz prošlog i pretprošlog veka pokazuju da je procenat neverujućih ili ateista bio oko 4-5%. Danas je mnogo lakše i mnogo manje opasno identi- fikovati se kao vernik i pobornik istine, nego što je to bilo u prošlim vremenima. Put prema istini prati vera i ona je potrebna ne samo u teologiji, nego i u nauci. Vera je osnov- na kategorija saznanja. Njoj nisu potrebni dokazi, jer bi u tom slučaju prestala da bude ono što jeste. Ona se zasniva na razumu, a cilj joj je da čoveka poveže sa Bogom. Ta poveza- nost dvaju bića zove se religija.
O odnosu istine prema religiji može se reći da istina trpi samo pravu religiju. Pravoj religiji istina je temelj i predmet proučavanja. Da nije istine ne bi bilo ni prave religije. Pa- dom čoveka u greh prekinuta je religija sa Bogom. To znači veza sa Bogom, jer religija znači povezanost dve osobe, od- nosno Boga i čoveka. Kada je Bog prekinutu vezu ponovo uspostavio, time je uspostavio i religiju. Nažalost, postoji i pogrešna religija koja napada pravu s namerom da je poti- sne, jer zlu nije potreban razlog da napada dobro.

Za mnoge ljude religija je utočište, fizičko i duhovno, za neke lepo druženje, a za neke čak i veliko zadovoljstvo i radost povezanosti i druženja sa Bogom kao veliki lični do- življaj.
Poznati etnolog i misionar David Livingston je pisao:
»Ma koliko da je nizak stepen njihove kulture, nema potre- be uveravati ih u postojanje Boga i budućeg života. Te dve istine poznate su celoj Africi.« (Upoznajmo religiju, str. 99) O tome su takođe pisali i Plutarh, Ciceron i Seneka:
»Čovek može naći naselja bez zaštitnih zidova, bez pi- smenosti, bez vladara, bez dvoraca, bez blaga i novca, bez pozorišta i škola, ali jedan grad bez svetilišta i bez božanstva nije još niko video i neće ga niko ni videti!« (Plutarh)
»Nema naroda koji bi bio tako surov i divalj, da nema vere u Boga, mada mu suštinu i ne poznaje.« I još: »Iz čitave množine raznolikih stvorova nema nijednog osim čoveka koji bi imao ma kakav pojam o Bogu; i obratno, među lju- dima nema nijednoga naroda koji bi bio tako divalj da ne bi bio svestan da mora postojati božanstvo, ako i ne zna upra- vo kako.« (Ciceron)
»Svim ljudima je urođena misao o bogovima, i nema nigde plemena koje je tako daleko od zakona i morala, a da ipak ne poštuje neke bogove.« (Seneka)
Kao što vidimo, postoji veliki broj ljudi koji misle da je religija svuda prisutna i da je svest o Bogu ugrađena u dubi- nu ljudske duše. To je čovekova neodoljiva težnja da upozna i dodiruje Onoga koga smatra svojim Ocem i Stvoriteljem, kao što je i Avgustin jednom rekao: »I nemirno je srce naše, dok se u Tebi ne smiri, Gospode.«
Leeuw u knjizi »Fenomenologija religije« kaže: »Ne po- stoje narodi bez religije. Na početku istorije ne postoji oblik ateizma; religija postoji uvek i svuda. Ateizam je individua- lan fenomen koji se manifestuje kao ’religija bežanja od Bo- ga’.« (str. 100 Upoznajmo religiju)

Religija je psihološki i istorijski fenomen, ali isto tako ona je i Božje otkrivanje čoveku. Naravno, oduvek je bilo učenih ljudi i filozofa koji su se neprijateljski izjašnjavali o religiji. Postoji mnogo razloga za takav stav prema religiji; ovde bih pomenuo samo tri: nastaviće se

cartensius
(pisac)
31. мај 2020. у 16.28
Prvi razlog je koristoljublje i kao dobar primer imamo Judu, Hristovog izdajnika. Ovaj razlog imali su mnogi koji su pisali ne onako kao što su mislili, već da bi ugodili caru, cezaru, papi i drugima koji su imali vlast i od kojih su oče- kivali neku korist. Isto tako bilo je i slučajeva kada su bili sputani strahom od pretnje smrću.
Drugi razlog je spoljašnje poznavanje religije. To znači da su neki svoja mišljenja i stav stvorili na osnovu nedo- voljnog poznavanja suštinske prirode prave religije. Mnogi koji su bili gnevni na Crkvu zbog njenog ponašanja u rani- jim vekovima i otpada od prave religije, iskaljujući svoj bes prema njoj, naneli su zlo i pravoj religiji, rušeći ljude koji imaju poverenje u Crkvu i smatraju je Božjom institucijom na Zemlji.
Dobar primer je Marksova izjava: »Religija je opijum naroda.« Pošto je Marks slučajno ili namerno izostavio pri- dev prava ili pogrešna religija, svako slobodno manipuliše ovom njegovom izjavom. Ne bih rekao da je Marks izrekao ove reči pod prisilom ili iz neke koristi, ali da je posvetio do- voljno vremena da upozna pravu religiju koliko je vremena posvetio filozofiji i čitavoj svojoj ideologiji, on bi zaista bio precizniji u nekim svojim izjavama.
Verujem da je Marks mislio, kada je to rekao, na religi- ju koja pravi razlike među ljudima, koja odvaja ljude rasno, nacionalno, ideološki ili po nekoj drugoj osnovi, koja odu- zima čoveku slobodu i slobodnu volju, religija koja ne voli

sve ljude, ili ljude koji ne misle isto, koja umesto ljubavi seje mržnju. Takva religija je štetna, nepoželjna i takva je religija
»opijum naroda«. Ponavljam, ne verujem da je Marks mislio i to rekao o pravoj religiji koju smo pomenuli.
Neki ljudi idu dalje u manipulisanju Marksovim rečima, pa kažu da je i opijum često vrlo koristan, naročito, dok se čoveku vrši neka hirurška intervencija, opijum ga smiruje da ne oseti nikakve bolove. Ni takvo tumačenje njegovih re- či nije ispravno, jer prava religija i istina nisu opijum, pa to ne mogu ni biti.
Religija ima uzvišeniju ulogu, ona nas vraća Bogu i Istini i ponovo nas vezuje za Onoga koji je pobedio smrt i koji je IZ- VOR života. To može biti samo prava religija. Religija zaista čo- veka može »opijati« ljubavlju, razumnim odlukama i raspozna- vanjem istine od mraka, može ga »opijati« verom u progres, u visoke moralne principe i ideale. Tamo gde se upražnjava prava religija, ljudi su psihički i fizički zdraviji i srećniji.
Prava religija donosi čoveku radost i blagostanje. Zami- slite kako bi bilo kada bi u jednoj zemlji bio ispoštovan sa- mo jedan od njenih principa, npr. da se ne krade. Koliko bi to značilo za jednu državu i koliki bi to napredak bio. Ako ljudi prisvajaju tuđe, ko je kriv: religija ili čovek? Vidimo da prava religija ne može biti štetna!
Treći razlog dotiče se same srži religije i obuhvata: pri- hvatanje, predanje sa verom (poverenje), oslobađanje od materijalističkih predstava i shvatanja, poštovanje njenih moralnih normi i principa koje su obuhvaćene kodeksom od »Deset Božjih zapovesti«, sažetim u dvema Isusovim za- povestima:
»Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svo- jim, i svom dušom svojom, i svom misli svo- jom. Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe.
(Matej 22,37.39)

cartensius
(pisac)
31. мај 2020. у 16.35
Ako religiju želimo da sagledamo na osnovu etimologije same te reči, ona bi označavala neku vezu i povezanost sa nečim ili nekim. Ta povezanost izgleda sasvim prosta, ali ona, ipak, nije tako jednostavna. To znači nešto vezati, a ako se odveže ponovo vezati. Jedan primer: Žena koja je bila vezana za svoga muža (udata) da bi se ponovo vezala (udala) za drugog čoveka, mora najpre da raskine vezu sa prvim mužem da bi uspostavila vezu sa drugim. Da li se vezala za pravu osobu, prvi ili drugi put, je pitanje koje sada ne postavljamo, ali kad je reč o duhovnoj vezi, odnosno »religiji«, prava Osoba je, naravno, Bog. Kada se vežemo za Boga, mi smo se vezali za »Izvor života, ljubavi, svetlosti, za Tvorca svega vidljivog i nevidljivog, za svog nebeskog Oca.
Zato je potreban raskid (razvod) sa zavišću, sa mržnjom, sa rđavim navikama i porocima, raskid sa zlom, raskid sa sotonom. To nije samo teško već i nemoguće da ostvarimo sami, ali ipak postoji jedan način da to lakše postignemo. Taj način otkriven je u savetu apostola Pavla koji kaže:
»Sve mogu u Isusu Hristu koji mi moć daje.«
(Filibljanima 4,13)
Naša povezanost sa Bogom mora biti istinska i dobra, obostrana i stalna. Čak i verovanje u Boga ne mora da bude prava religija. Biblijski stav svedoči nam o tome u Jakovljevoj poslanici:
»Ti vjeruješ da je jedan Bog; dobro činiš; i đavoli vjeruju, i drhću.«
(Jakovljeva posl. 2. 19.)
Dakle, nije dovoljno verovati, nego i poštovati i držati sve što Bog kaže. Sve ono što nije u skladu sa Božjom voljom i moralnim principima kida vezu sa Bogom, odnosno sa pravom religijom. Svaka drugačija religija od prave Božje, je pogrešna religija, pa makar verovala u Božje postojanje. Veza sa Bogom, takođe, mora da bude lična, ne institucionalna, ne porodična, ne društvena ni državna, samo lična. Ne može jedan otac da uspostavi vezu sa Bogom umesto svojih sinova ili kćeri, pa da deca uživaju zahvaljujući očevim zaslugama.On može samo za sebe lično da se pobrine, a i deca isto tako, kada se radi o vezi (religiji) sa Bogom. To nije mogao ni Noje, ni Danilo, ni Jov, pa ni bilo koji sveti otac. Jedini način je da svako za sebe lično uspostavi tu vezu.
Da li nekome smeta moja ili tvoja veza sa Bogom? Ugrožava li nekoga moja ili tvoja veza sa Bogom? Odgovor je kategoričan: NE! Ali nažalost, postoji neko kome ta veza smeta. To je naš zajednički neprijatelj i neprijatelj Božji. To je sotona i to je njegova pogrešna religija. Naša slobodna volja pomaže nam da izaberemo religiju koju želimo, onu koja donosi život ili onu koja donosi smrt.
Da, religija je za čoveka i ona mu je potrebna. Životinje nemaju religiju, one je ne razumeju i nemaju potrebe za njom. Dati isti sud o pravoj kao i o pogrešnoj religiji je vrlo opasno. To je isto tako kao kada u isti sud stavite dve hemijski suprot- ne materije koje mogu da izazovu požar, eksploziju, pa čak i katastrofu. Staviti dobro i zlo u istu posudu je opasno, ne- podnošljivo, neprihvatljivo. Potreban je trud za činjenje zla, a koliko je tek truda potrebno za činjenje dobra? Pravu religiju kruniše zlatno pravilo koje glasi:
»Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, či- nite i vi njima: jer je to zakon i proroci.« (Matej 7,12)
Da li je Marks, kada je rekao »religija je opijum naroda«, mislio na pravu ili na pogrešnu religiju?
Verujem, na osnovu svega što je Marks napisao, da smisao ove, a i mnogih drugih njegovih izjava, nije onaj koji mnogi tumači žele da im pripišu. On je protiv one religije koja sputava i ograničava čovekovu moć rasuđivanja, koja mu ne dozvoljava da istražuje istinu, koja ga unazađuje, izoluje, koja ga ne prosvećuje. Prava religija nikada nije bila i neće biti na štetu čoveku.
cartensius
(pisac)
31. мај 2020. у 16.42
Nauka sa svim svojim društvenim i prirodnim granama nudi se religiji. Religija to umnogome i koristi: pismenost, tehnologiju i drugo. Istovremeno, religija nudi Hristovu jednakost i ljubav, poštenje i pravdu; nudi veru u Hristova obećanja o spasenju od bola i suza, spasenju od smrti. Da li to pravoj nauci smeta? Sigurno da ne. Dakle, vrlo je lepo kada neko kaže da ima istinu, ali je mnogo lepše kada to i dokaže. Kada svi ljudi budu imali istinu, i kada je budu zavoleli, zavladaće blagostanje.
Veza sa Bogom, religija, treba da bude ispred svih interesa, jer nju može održati samo prava i istinska ljubav. Kada su tri mlada čoveka bila na ispitu: da ostanu u vezi sa Bogom ili da budu bačeni u vatru, oni su se izjasnili i izabrali smrt umesto rastanka sa svojim Bogom. A onda ni Bog nije dozvolio da stradaju, izbavio ih je od smrti. Oni su ovako iskazali svoju veru:
»Evo, Bog naš, kojemu mi služimo, može nas izbaviti iz peći ognjene, užarene; i izbaviće nas iz tvojih ruku, care. A i da ne bi, znaj, care, da bogovima tvojim nećemo služiti niti ćemo se pokloniti zlatnom liku koji si postavio.« (Danilo 3,17.18)
Evo, to je primer prave veze sa Bogom. To je prava religija. To je istinita religija i to je Istina. Religija ne može sebe da proglasi pravom zato što ima neke moralne normative i elemente prave religije i zato što je predmet njenog verovanja vrhunsko poštovanje određenih moralnih principa ili, kako smo napomenuli, ako samo veruje u Boga. Apostol Jakov jasno i nedvosmisleno kaže:
»Jer koji sav zakon održi,a sagreši u jednome,kriv je za sve.«
(Jakov 2,10)
U životu nekih indijanskih plemena pojedine moralne vrline su na vrlo visokom nivou i zakon nije potreban zato što ljudi iz straha od prirodnih sila poštuju te moralne principe. Slični primeri postoje i kod nas, npr. da se u nekim danima ne sme raditi iz straha od odmazde, npr. na dan Svetog Ilije, Ognjene Marije itd. Da li ono što činimo treba da činimo iz straha i da li takvu religiju Bog prihvata? Bog želi službu iz ljubavi, a ne iz straha.
Što se tiče mišljenja pojedinih filozofa da je religija nastala u primitivnom dobu i da će ona polako nestati, smatram da su takva mišljenja neodrživa. To bi značilo da su u jednom istorijskom periodu ljudi odlučili da obrazuju sveštenike i teologe, koji su imali zadatak da izmisle religiju, da varaju i iskorišćavaju narod. Međutim, to je nelogično. Mnogo je logičnije pretpostaviti da su prvo postojali vernici kojima su bili potrebni sveštenici radi obavljanja obreda i rituala, pa makar i radi iskorišćavanja njih kao vernika. Neprijatelj prave religije izmislio je na stotine lažnih religija da bi zamenio ili izjednačio lažne religije sa pravom. Kritičari nisu u pravu kada ne odvajaju lažnu religiju od prave, već ih stavljaju »u isti koš«. To je velika nepravda, zlo i greh. Do današnjeg dana nisam našao, niti makar čuo, da postoji neka razumna kritika prave religije, nego svaka kritika razmatra verovanje lažnih religija, da bi se na kraju dao sveopšti zaključak o religiji i onom što ona uči.
Religija povezuje ljude sa Bogom. Oni koji se dvoume da li da religiju prihvate ili ne prihvate, neka se pitaju: šta je bolje, vezati se za život ili vezati se za smrt? Ako ne voli, biće nesrećan, ako voli postaje rob! Rob istini i rob Bogu. Prava religija ima samo jedan određeni cilj da čoveka ponovo veže za Boga, da ponovo spoji pokidanu vezu. Ona je potreba a ne luksuz, ona je Istina i ona je život. Nije izmišljotina da bi se pomoću nje držali u pokornosti i iskorišćavali drugi ljudi. Prava religija nikoga ne iskorišćava, ona je korisna, jer vodi poznanju Istine i Boga, a kao korist donosi spasenje i večni život (Wangen,19.3.1996).
Persival
(Ma, nista...)
27. јун 2020. у 04.21
Вера, религија и религиозност како је ви предствљате поштовани царгенцијус, насликани су најфинијим кичицама и најлепшим бојама, међутим, стварност демантује такав приказ религије.

Набрајати све негативне стране вере и религиозности дуг је и заморан процес, стога, органичемо се на кратак приказ структуре свести сваког човека, у коме можемо видети да релгиозност припада веома ниском - емоционалном, нивоу свести >>> http://iscelenietravm.ucoz.ru/_tbkp/folder4/levels_of_consciousness.jpg
Bazorilo
02. јул 2020. у 12.26
Ako se uzme u obzir religija u globalu,ti bi bio prilično u pravu.Ali
autor teme,govori o veri Gospoda Isusa Hrista,koja je oplemenila i uzdigla svet do neslucenih granica.To sto je Hrišćanstvo u odredjenom istorijskom periodu ostalo bez Hrista,jeste druga tema.
Persival
(Ma, nista...)
02. јул 2020. у 14.00
Говоримо о вери и религиозности у целини, што не значи да не поштујемо вернике, таман посла. Оно што желимо да истакнемо, јесте да су вера и религиозност емоције, које су веома нестабилне и самопобуђујуће, те веома лако и брзо позитивне емоције-осећај вере, преокрене се у негативне емоције-осећај вере. Тада долази до сукоба и ратова на верској основи.

Ово што ћемо рећи неће вам се свидети, али су то чињенице: наиме, комунизам као идеологија и даље постоји у неколико држава, али генерално, његово трајање можемо сажети на период од 1923-1989 године. Током тог периода (колико нам је познато) НИЈЕДНА комунистичка/социјалистичка држава широм света није започела ниједан сукоб или рат, већ су само одговарале на сукобе/ратове који су им били наметнути: рату у Кореји, Вијетнаму, Авганистану, Чеченији...

Поента ове кратке приче, је у томе да су све поменуте ратове и многе друге, започеле религијске државе - углавном католичке, муслиманске и јудаисти.
Bazorilo
02. јул 2020. у 19.01
Ne znam mnogo o uticaju komunizma na druge zemlje,ali Srbija je propala ko dve pare iz pocepanog dzepa,bas za vreme vladavine komunizma.Ovo danas samo gledamo posledice njihove vladavine.A ako znamo da je i komunizam cedo otpalih crkava,dolazimo do zakljucka,da je ta pogubna ideologija samo slag na otrovnoj torti koju vekovima potura Srbiji versko-politicki ekumenski savez tih korporativnih organizacija.Danas im se u tome pridruzio i savez aziskih verskih kultova koji svojom drvenom filozofskom naukom čini dodatak svoj toj mesaniji cudnih i inficiranih verskih pravaca.Ali nije moguće izbeci nametanje utiska,da su komunisti Srbije najbrutalnije postupili prema
svome narodu i državi,radeci svim srcem za perfidne okupatore naše zemlje.Zašto je Pravoslavlje bilo bas najpogodnije tlo za uzrast te invazivne biljke(komumizma),koja je u potpunosti poremetila diverzitet duse Srpskog coveka.A da i ne govorimo o ljudskim žrtvama i to sve same inteligencije i najsposobnijih mladih ljudi,koji su svoje zivote polozili na oltar komunisticke represalije i teroristickog besa.,od 1944-do 1955.Pa onda i hiljade samih komunista koji stradase od titoista na golom otoku i u cistkama zbog nakaradnog ustava koji silom nametnuse Srbiji narodi i narodnosti koje kakvih kasta i foklornih grupa,kojima titoisti na racun Srbije dadose nacionalna obelezja i Srpske teritorije.
Persival
(Ma, nista...)
03. јул 2020. у 07.09
Религијске државе своју власт заснивају на етничкој и верској „чистоћи” својих грађана, сви који не припадају тој групи, третирају се као неверници, непријатељи и опасност по опстанак цркве, нације и државе.

Комунистички, социјалистички и хуманистички модел друштвеног уређења све држављане у старту сматра подједнако вредним и равноправнкм, осим у оном делу где се они разликују на основу степена образовања, стечених вешткна и знања, и слично.

Стога, са ваше тачке гледишта Србија и многе друге државе широм света јесу изгубиле део свог националистичког „фонда”, али су добиле на квалитетнијем, хуманијем и образованијем животу. Упоредите данашњи и „ону” Србују и све је јасно.

Уколико пак неко сматра да је националистичко-верска припадност пресудна, тада не може да се буни када и друге државе примењују идентичан став на део њиховог народа који живи у тој држави.

Bazorilo
03. јул 2020. у 09.29
Srbija je pre komunista bila država koja je skoro na svim poljima drustvenog zivota stajala rame uz rame sa razvijenim Evropskim dryavama.Posle komunista,Srbija je zemlja na margini svih zbivanja u Evropi.Glomazan komunisticko-titoidticki aparat je unistio sve sto je u Srbiji bilo vredno.Dok je imalo šta u Srbiji raspordavati i predavati u prciju sve sto je Srpsko,bilo je i nekakvih kredita,a sada dolazi vreme naplate.Ostaje jedino,da lopov vice,drz´te lopova.I još nešto,taj lopov stalno potseca neupucene,kako je navodno nekada bilo bolje,za njegovo lopovsko vreme naravno.Sad kad vise nema šta od derzave prodavati,lopov presvucen u drugo odelo,propagira otimanje ljudima iz kuca sve sto imaju.A najveci ljudski sljam koji je ostao iza njih,sve to podržava i pevaju Erdoganu pesmice usred zemlje Srbije.Ne vidjeno ponizenje koje nema uporedjenja u svetu.
cartensius
(pisac)
05. јул 2020. у 17.58
„Поента ове кратке приче, је у томе да су све поменуте ратове и многе друге, започеле религијске државе - углавном католичке, муслиманске и јудаисти.”

Objasnio sam da postoji prava-istinska religija i kriva-lažna religija.
Pod plaštem, ili u ime prave religije čine se velika zla. Pre desetak godina, kao izvestilac, prisustvovao sam velikom skupu na kome su se ređali govornici. Jedan govornik iz skandinavskih zemalja izrekao je nešto što sam prvi put čuo: „ Moja zemlja nije više hrišćanska”. Da li je to moguće, pitali smo se, gde su im hrišćani, šta se desilo, gde su se iselili. Možda je dotični mislio na hrišćane bez Hrista, ili je pomislio na Hristove reči: ... Sin čovečji kad dođe, hoće li naći veru na zemlji„? ”
Persival
(Ma, nista...)
07. јул 2020. у 01.24
@Bazorilo, пре настанка комунизма Србија и Русија биле су заостале сељачке државе у којима су сва власт и богатство били у рукама попова, царева/краљева и газди. Додатно, у Русији је опште стање било такво да се могла сматрати феудалним друштвм.

Комунизам је својим позитивним елементима издигао народ из заосталости, сиромаштва и незнања на начин на који то нигде у свету није постигнуто. Његови негативни елементи преувеличани су од стране Гебелсовских служби и медија католичких држава, са циљем да се друштво које оспорава водећу улогу религија у друштву, што је могуће пре сруши и избирше из сећања људске врсте.

Попови, цареви/краљеви и газде вратили су се на позиције које су некада заузимали, док су нас вратили тамо где смо и били пре настанка комунизма/социјализма: у агресивно и брутално друштво, у коме борба за живот и основну егзистенцију представља доминантан образац понашања.

@cartensius, свака организација која спроводи зло на локалном или глобалном нивоу, мора бити препозната као злочиначка. Да ли верници подржавају или не подржавају поступке врхушке хришћанске (и осталих) цркве, за њене жртве то нема никакав значај.
Bazorilo
08. јул 2020. у 22.41
U Evropi se jako loše živelo ispred drugog svetskog rata,a daanas svi hrle u tu Evropu(zadnjih 59 god)i žele u njoj da žive.Kod nas bas niko ne želi mnogo da se zadržava.Komunizam je unistio države u Evropi koje su ga prihvatile.Sve su mahom pozurile ka zapadnoj Evropi,bas zbog toga sto u njoj nema komunizma.Nije mnogo dobra ni druga strana,ali je mnogo manje losa od komunizma.
Persival
(Ma, nista...)
09. јул 2020. у 09.49
Када су Путина упитали шта мисли о СССР-у (индиректно и о комунизму), одговорио је: „Ко не жали за њим, нема срца, ко би пожелео да се поново врати, нема мозга”.

Свет иде даље и морамо се трудити да садашњост коју живимо прилагодимо интересима већине житеља, не само на националном, већ и на светском нивоу. Ниво сиромаштва, патње и беспомоћности широм света толико је велики, да ми немамо ни најприближнију представу о томе.

Разлог нашег „незнања”, јесу Моћници којима је циљ да што је могуће више људи широм света пати, проведе живот у борби да обезбеди себи животну егзистенцију или сачува свој и животе својих најмилијих од ратова које претходно поменути Моћници генеришу широм света.

Новац и моћ су лако видљиви елементи те трагедије, но, оно што измиче пажњи већини посматрача и активних учесника, јесте намера да људска врста - Деца Земље, како нас духовне свести називају, зауставе у развоју своје свести и препознавању своје духовне суштине.

То - спречавање развоја духовне свести на планети Земљи, јесте главни задатак свих религија.

Bazorilo
09. јул 2020. у 18.46
Zato se svi oni spremaju da udare na onaj deo covecanstva koji će ostati veran Bozjim zapovestima i odan Bozjoj pravdi i istini,bez obzira na posledice.I ako će biti manjina u odnosu na ostali svet,ipak će to biti pozamasna brojka.Gospoda Isusa Hrista u njegovom drugom dolasku docekace narod koji se neće plasiti da pred svima posvedoci o Tvorcu neba i zemlje,koji je dostojan svake casti i slave.
Persival
(Ma, nista...)
11. јул 2020. у 01.53
Поента је у томе да нико неће доћи - сорз, већ да ми - свако од нас појединачно, морамо,тј. требамо променити себе на такав један начин, којим ћемо трансформисати наша друштва у позитивно-развојна и добронамерна према свима и свему са чиме ступамо у додир.

То је наравно тежи пут, јер је свест људске врсте у овом тренутку њеног развоја веома низак, лакше је надати се да ће то неко други одрадити уместо вас.

Рецимо, због тога што је аустралијски суд педофила кардинала Џорџа Пела осудио и упутио на одслужење казне од 6 година затвора, Католичка црква је серијом подметнутих пожара спалила готово целу Аустралију, узроковавши код људи на десетине смртних исхода, милијарду угинулих животиња и економску штету од 40-50 милијарди долара. Пожари су престали оног тренутка када је аустралијски суд поништио пресуду кариналу Џорџу Пелу и ослободио га из затвора.

Стога, све док верници Католичке цркве не буду инсистирали на томе да се папин пријатељ - педофил кардинал Џорџ Пел, осуди на казну затвора, неће бити напретка на планети Земљи.
Bazorilo
11. јул 2020. у 18.57
U Bibliji je sve lepo objašnjeno kako će se to sve rešiti,kada Bog preuzme stvari u svoje ruke.A to vreme je upravo pred nama .
cartensius
(pisac)
14. јул 2020. у 00.57
Lepo ste krenuli, samo napred, podržavam Vas, Bog Vas blagoslovio.
Persival
(Ma, nista...)
14. јул 2020. у 12.47
Значи ништа од одговорности, све злочине ће покрити празне речи и позивање на божју правду. До следећег злочина.
revizor
(pilot)
28. август 2020. у 22.35


https://www.youtube.com/watch?v=6VwlZsXz3N0

&&&

https://www.youtube.com/watch?v=TG2qmA6kas0

&&&

https://www.youtube.com/watch?v=eKanVzGTKUg

&&&

https://www.youtube.com/watch?v=DA-AkJzpKmg
Persival
(Ma, nista...)
30. август 2020. у 14.04
Србијански и руски комуно-агенти мисле да су превеслали човечанство тиме што су петокраке заменили демон-крстовим, наивно верујући да ће на тај начин успети да задрже моћ и привилегије.

Оно што не знају, јесте да све демонско-црномагијске секте које себе називају „религијама” тајно сарађују и стреме једном циљу: заглупљивању и демонизивању људске врсте са циљем спречавања њеног развоја, нарочито на плану развоја духовне свести. Тиме онемогућавају улазак у Просветљење које представља крајњу сврху људског постојања, како бисмо након њега, као бесмртне духовне свести учествовали у исцељењу разних нефункционалности које некада спонтано настају, али нарочито оних које злонамерно изазивају Демони и Контрауниверзум.

Без нас који се развијамо на планети Земљи, неће бити могуће исцелити ове поремећаје у функционисању Универзума, што ће водити његовом застоју у раду, могуће и потпуном престанку и гашењу свих облика постојања на сва 34 плана свести...

Овим кратким и сажетим уводом хтели смо да појаснимо зашто смо ево већ 11 година прогањани и злостављани, зашто и даље живимо као просјак и бескућник, зашто нам је забрањен сваки облик духовног рада и активности, зашто нам хакују сајт, пошту, youtube канал...и што-шта друго. Љубиша је своју преданост развоју свести људске врсте платио живот, но и поред тога нису успели да га зауставе у духовном раду, осим што су угасили могућност другима да досегну његов ниво развоја свести.

Стога, Кина представља последњи значајан браник хуманизма, разума и напретка човечанства, те уколико сте у прилици, помогните им на начин који вам је доступан, а којим не угрожавате себе и своју породицу.

Persival
(Ma, nista...)
19. септембар 2020. у 00.54
Prekjuce, sedimo na keju u Zemunu, ispred galerije „Stara Kapetanija” prikaceni na free WiFi proveravamo nešto na netu, kad na metar-metar ipo od nas parkira se sivo-bez micibusi, i nakon pola minuta vozac dolazi do prednjeg dela auta, noseci u ruci registarsku tablicu koju je već skinuo sa zadnjeg dela auta. Saginje se i pokusava da izvuce prednju tablicu is plasticnog lezista sto mu i uspeva, ali pritom lomi donji deo rama za tablicu. Nekako vraca nazad slomljeni deo i obe tablice dodaje svom saputniku koji ih stavlja ispod miske, nakon Vega obojica odlaze (verovatno u obliznju kafanu).

Saputnik je pop od 150 kila, kratka bradica, poveci krst, „skidac tablica” je njegov vozac, takođe obucen u crno i kratke brade, ali bez krstova na sebi. Prolazeci pored has pop nam se obraca u stilu „S'a ima”, mi se pravimo da ne ga ne čujemo.

Srbijanski popovi ne placaju struju, vodu, telefon, komunalije, porez,parking... I sto šta drugo. Is budzeta uzimaju base pare kad god im se prohte I koliko god da im zatreba. Reketiraju lokalne biznismene u novcu, gradjevinskom materijalu, stolariji.

Registarska tablica je: BG 1230 EB
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Unicorn Gifts?
.