Дискусије : Религија

 Коментар
Pilatova mastionica
MiitarMiric
13. октобар 2015. у 21.56
Cao ljudovi, setih se malopre da na SC ima i odeljak - Religija.
Nešto radim pa naidjoh na nepoznat podatak.
Cenim, da nema svrhe da konsultujem svestenike, jer nisu upuceni u mnogo poznatije stvari. Vece su mi sanse ovde.
Elem, da li ste čuli za Pilatovu mastionicu?
Ne znam čak ni kako bih to prevodio na engleskom jeziku.
Na dnu strane 36/37. https://www.academia.edu/12751269/Istorijski_%C4%8Dasopis_Historical_Review_55_2007_

___TYR___
(***)
15. октобар 2015. у 15.43
Ради се о тексту из 10. века сиријског путописца Harun ibn Yahya, где описује процесију у Цариграду:

„Нисам крив за крв свих људи. Нека Бог не баца одговорност за крв тих људи на мене, јер то стављам на твој врат. Скида одећу и поклања је свом везиру. Узима Пилатову мастионицу, а то је мастионица човека који је зауставио крв Месије, мир био с њим. Ставља је на везиров врат и каже му да учини са сандучићем као што је учинио Пилат са сандучићем. Иде са њим по цариградским пијацама и зову га да учини исто са сандучићем као што је цар уобичавао.”

Ево и на енглеском:

„Truly, I am innocent of the blood of all men: let not God make me responsible for their blood, for I put it upon your neck.” Then he puts the clothes which he wears upon his minister, takes the inkstand of Pilate — this is the inkstand of the man who proclaimed himself innocent of the blood of Christ; may peace be upon him! — puts it upon the neck of the minister, and says to him: „Rule justly as Pilate has ruled justly.” Then they bring him about over the squares of Constantinople and proclaim:„Rule justly, as the Emperor has placed you in charge of the people's matters.”

Ништа спектакуларно. Лажне реликвије су одувек имале посебну (материјалну) вредност у „хришћанском” свету. „Исусове пелене”, „Вероникин шал”, „Торинско платно”... Фалсификоване стварчице које се излажу у цркавама широм света и маме безбројне ходочаснике да их виде и оставе новчане прилоге... Чисти бизнис...

Али и хумор... Разне цркве широм света су у поседу делића крста на којем је разапет „Месија”. Тих комадића има укупно неколико кубика... Стотине цркава у свету поседују трње из круне коју је носио разапети „Месија”. Ради се такође о неколико кубика... Стотине цркава поседује бочице са „Исусовом” крви - укупно неколико хектолитара...
Затим, у разним црквама налазе се: мумифицирана тела деце коју је побио Ирод; главе света три краља; неколико глава и руку Јована крститеља; неколико скелета „Исусове” баке Ане; на стотине ексера којима је „Месија” прибијен на крст... Итд... Итд... И све су то наравно „оригинали”... Чудно је, међутим, како поред свих тих силних „оригинала” није сачуван ни један једини оригинални примерак било којег Јеванђеља или посланице...
MiitarMiric
15. октобар 2015. у 16.42
Hvala covek!
Nikako nisam mogao da nađemtekst na engleskom, da vidim šta je.
moca77
(.)
16. октобар 2015. у 13.48
Da li zaista crkve cuvaju originalnu Hristovu krv, drveni krst i trnje ili se radi o simbolikama?
MiitarMiric
16. октобар 2015. у 15.05
Izuzetno sam skeptican po pitanju krvi, sa izuzetkom pokroval eventualno ubrusa. Što se tiče ostalih relkvija, iskreno sumnjam u njihovu verodostojnost.
___TYR___
(***)
16. октобар 2015. у 18.27
Цркве представљају те предмете као оригинале. Ти „оригинали” привлаче реке ходочасника још од средњег века, а маса ходочасника значи за цркве огромне приходе што је и главна поента целог тог бизниса са реликвијама и око њих...

Што се тиче покрова, убруса и осталих крпица ево један занимљив пример:

http://goo.gl/QtNaRD

Дакле, катедрала у Ахену између осталих реликвија поседује и четири врло фасцинантна примерка:

плашт Пресвете Богородице, пелене малог Исуса, тканину (гаће?) коју је Исус имао око кукова када је разапет и тканину на којој је лежала одрубљена глава Јована Крститеља.

Једну пеленицу малог Исуса има и дубровачка катедрала:

http://goo.gl/iEqPFP

Још један занимљив случај:

http://goo.gl/3HrqeO

Mанастир Св. Павла на Атосу поседује СВЕ свете дарове које су три краља (мага) даровали „Господу” после његовог рођења - злато, тамјан и миру. Света породица ништа од дарова није потрошила...

И да се вратимо на Пилата:

http://goo.gl/1Oanm1

28 камених светих степеника из Пилатове палате, којима је корачао сам „Господ”, налазе се данас у Риму. Степенике је размонтирала и у Рим довукла Константинова мама Јелена, позната античка археологиња...
Пузањем по светим степеницама се могу окајати греси...
MiitarMiric
16. октобар 2015. у 19.20
Цркве представљају те предмете као оригинале. Ти „оригинали” привлаче реке ходочасника још од средњег века, а маса ходочасника значи за цркве огромне приходе што је и главна поента целог тог бизниса са реликвијама и око њих...

Што се тиче покрова, убруса и осталих крпица ево један занимљив пример:

http://goo.gl/QtNaRD

Дакле, катедрала у Ахену између осталих реликвија поседује и четири врло фасцинантна примерка:

плашт Пресвете Богородице, пелене малог Исуса, тканину (гаће?) коју је Исус имао око кукова када је разапет и тканину на којој је лежала одрубљена глава Јована Крститеља.
...
Niko ne spori ogroman broj falsifikata.
Ahenski primer nije zanimljiv, već je smesan. Njihove tvrdnje u verodostojnost konkurisu Svetom pokrovu u posedu moje prababe.

Pored ubrusa iz Ovijeda i Torinskog pokrova, moram priznati da mi je privukao paznju još jedino himation iz Tbilisija; to je ono sto nazivas Njegovim gacama.. No, ostajem rezervisan u nedostatku ikakvih analiza. Zna se samo da su neke komunjare koje su htele da uniste kovcezic ukopan u pod, valjda u vreme Sv. Nine odlepile, pa su potom komunjare drzale crkvu ogradjenom... A kada su posle sloma naucnici kopali taj isti pod i dosli do kovcezica, zateklo ih neko kolektivno slepilo (i zajednicka opomena...), tako da su istrcali iz rupe uz vrisku. Crkva je tada batalila vadjenje, tako da je stavljen stakleni deo poda, do mesta gde su ovi stigli sa kopanjem.
Kada je reč o Bogorodicinom pokrovu, isto sam skeptican. Jedan deo, valjda onaj koji je navodno spasao Carigrad od Slovena 626. je na Atosu. Nije me impresionirao.
Ali jeste drugi deo, koji je u Gruziji. Potpuno nepoznat javnosti, a i cuva se u uzasnim uslovima...kad ga je monahinja sa prljavim prstima izvukla iz kovecezica kao krpu, samo sto me srcka nije udarila. Ima zenski otisak, sličan onom na Torinskom...

___TYR___
(***)
17. октобар 2015. у 10.33
Не само Ахенске реликвије него и све остале су смешне. „Пилатова мастионица” нпр. с почетка приче. Какву духовну вредност за „хришћанство” има „Пилатова мастионица”? Онај ко је дотакне или види је „спашен”? Приказивање „Пилатове мастионице” је доказ да је цела прича о „Исусу Христу” истинита? Шта за једног обичног „хришћанина” значи видети или дотакнути „Пилатову мастионицу” или било који другу реликвију?

>>> MiitarMiric: „Pored ubrusa iz Ovijeda i Torinskog pokrova, moram priznati da mi je privukao paznju još jedino himation iz Tbilisija; to je ono sto nazivas Njegovim gacama..”

*** Оно што се налази у Ахену је крпица која је, омотана око бокова, наводно прекривала „Исусову” мушкост док је висио на крсту. Тај модни детаљ је накнадно додан у причу. Из дела античких писаца (Дионизије, Валерије) је видљиво да су осуђени на разапињање потпуно голи носили попречну греду на раменима на путу до места смакнућа и при томе били бичевани. Скидање до гола је био део казне и врхунац понижења за осуђене. Јосиф Флавије спомиње да су чак и римски племићи уплетени у заверу против Калигуле били обнажени прије него су одведени на место смакнућа. Тако да је мало вероватно да је таква крпица икада постојала.

Химатион који ти спомињеш је нека врста кошуље коју је „Исус” имао на себи непосредно пре смакнућа. И како то обично бива у свету реликвија, целу кошуљу поседује катедрала у немачком Триру, делове кошуље црква у француском Аржантеју, целу кошуљу црква у грузијском Мцхету, делови кошуље су и у Санкт Петербургу, Москви, Кијеву итд... И све су то, па наравно, „оригинали”...

Те приче о проклетствима које прате реликвије (одлепљени комуњаре који су хтели да униште ковчежић, ослепљени научници који беже уз вриску и сличне глупости) су део рекламне кампање везане за потврђивање (утеривањем страха) наводне аутентичности тих фалсификованих крпица. А у те крпице сасвим сигурно спада и „Богородичин покров”...
MiitarMiric
18. октобар 2015. у 00.01
Presipas iz supljeg u prazno.
Sve najbolje.
 Коментар Запамти ову тему!

Looking for Unicorn Gifts?
.