Ajde ne piši gluposti, bog nas napravio takve i tako treba da bude, nađeš si par u tvom slučaju ženu (pretpostavljam) i oženiš se i razmnožava i odgajas. A sad što pravoavci smatraju preljubu, prostituciju, pederluk kao razvrat a ti bi da to bude seksualnost i ti bi da to bude politički korektno to nikada nećemo prihvatiti.

I opet pišes gluposti, to je izgleda samo tebi „navodno seks greh”. Nego u kojoj ti grupi navedenoj pripadas, onoj zadnjoj:))

Povratak coveka u Edemski vrt je platio sam Bog,žrtvujuci svog jedinorodnog
sina.Ljubav i milost na delu.

Hristos je svojom žrtvom obezbedio ljudima spasenje,ako oni to žele i prihvate.
prihvate za svoju prednost i sreću.
Takve licnosti će shvatiti da i pored poteskoca i prepreka na putu ostvarenja tog
divnog cilja,na kraju dolazi radost i Slava pobede u veri Bozjoj.
Taj dan za Hristove sledbenike nastupice prilikom njegovog drugog dolaska na ovaj svet.
Svi mi koji se radujemo njegovom dolasku,znamo kroz veru,da će to biti uskoro.Istorija ovog
gresnog sveta se blizi svome kraju,zato želim da svakome uputim poziv-
apel za brzu reakciju i otreznjenje od opijuma laznih stvari ovoga sveta,koje žele da potope
coveka u propast i pogibao.Zelja mi je da svi dodju u pokajanje i dobiju oprostenje greha,da bi
mogli da iskuse divnu zajednicu sa Bogom i njegovim narodom.

Ajd recimo da ti ne blebetas,ali i pored najbolje zelje da shvatim šta
si rekao,ne uspevam.Na osnovu čega tvrdis da Gospod Isus nigde nije
rekao da je dosao da ostvari naše spasenje?Pa onda navodis da je Biblija
po tebi izmišljotina(sto mogu da izjave samo intelektualne nakarade),da bi
odmah zatim napisao,kako je on ustvari porazio fariseje,i to na njihovom polju
sto je biblijski tačno.Shvatas li šta si kazao,maltene u jednom sklopu,dve
dijametralno suprotne izjave.
A to da li li je Apokalipsa na pomolu,možeš da se informises iz mnogih izvora.

22 I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo; ali sada da ne pruži ruku svoju i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi.
1 Moj. 2:9, 1 Moj. 3:5

Upozorenja da ne uzimaju plodove sa drveta života nije bilo. Zbog čega?Kako nije?
Zato sto su bili savrseni i imali zivot vecni i već su jeli s drveta zivota koji im je davao vecni zivot.
Nakon što su zgresili i postali nesavrseni i gresni, zabranjeno im je da uzimaju vise s drveta zivota.
1 Mojsijeva 24: i postavio Bog heruvime i mač plamene oštrice, koji se stalno okretao čuvajući put k drvetu života.

Znaci: zamisli da su onako gresni i nesavrseni uzimali s drveta vecnog zivota to bi bilo kobno po coveka. Bog ih je time postedeo vecnog mucenja, bolesti, nesavrsenosti. Zato im je zabranio da ne uzimaju vise onako nesavrseni s drveta zivota jer je kobno za njih na dalje staze! A ne zato što nije zeleo da im da vecni zivot. Živeli su posle i mucili ns zemlji 'samo' 1000 godina umesto ZAUVEK! Bog je bio milostiv.

Ok, posto ne poznajete bas Bibliju po svemu sudeci i sve naopako okrenuste ovako. Ko zna, shvatice.. Pazite; Biblija počinje sa strahovitom simbolikom, i pošto de radi o DRVU. Pismo kaže da su u Edenu bila postavljena dva DRVETA. Jedno se zvalo DRVO ŽIVOTA a drugo se zvalo DRVO POZNANJA DOBRA I ZLA. Naravno, da to nisu bila dva prirodna drveta, jer jedno drvo je donosilo SMRT (odvojenje od Boga) a drugo drvo je donosilo ŽIVOT (Večno zajedništvo sa Bogom). Jesti sa jednog značilo je SMRT. A jesti sa drugog značio je VEČNI ŽIVOT. Naravno jesti prema Biblijskoj simbolici znači „imati zajedništvo sa nekim” ili „ući u zajedništvo sa nekim” a o tome je pisao i apostol Pavle kada je objašnjavao idolske žrtve i šta znači jesti sa oltara žrtvovanim idolima. 1Korinćanima 10:19-21 Možete pročitati i celu glavu ako želite. Dakle, naravno ne postoji niti jedno prirodno drvo od kojeg možemo dobiti Večni Život, i ne postoji niti jedno prirodno drvo zbog kojeg možemo zauvek večno biti odvojeni od Boga. Ustvari, ta dva drveta su DVE OSOBE; Drvo Života je Bog i Hrist; a Drvo Poznanja Dobra i Zla je Lucifer=Sotona. Evo da vidimo da li je Drvo Dobra i Zla u stvari bio Lucifer u Edenu. Da jeste, i to Pismo veoma jasno kaže u Ezekielu proroku u 28.-oj i 31.-oj glavi, predlažem da ih obe cele pročitate. Najpre Bog se preko proroka obraća Caru Tirskome, ALI NE SAMO NJEMU. Bog se obraca i DUHU KOJI JE BIO U CARU TIRSKOM. A taj car je bio naravno Lucifer. Nesimnjivo da se radi u Luciferu=Heruvimu zaklanjaču koji je bio u Edenu. Ali Ezekiel 31, ga još detaljnije opisuje KAO DRVO. I evo ga ponovo u Edenu. I sad kako kažeš da Sotona nije slagao? Posejao je sumnju u Evi vrlo lukavo, nije on njoj ni rekao 'ajde uzmi jedi', nego 'necete vi umreti nego zna bog da će se vama otvoriti oci itd'... Kako nisu umrli??? Prognani su iz vrta i umrli, ne odmah ali su umrli. Sotona je već bio pali andjeo kada se nastanio u Edenu i prevario Evu. A oni su imali SLOBODNU VOLJU. Ne, nisu znali još za greh ali su imali samo jedno i samo jedno merilo poslusnosti prema Bogu, da ne uzimaju samo s tog drveta. A sa svih drugih su mogli. Ko razume- shvatice. Celo Pismo govori kompletnu sliku dogadjaja.

Evo jeednog razmišljanja Koje realno sagledava covekovu potreebu za
Bogom.Bog kao Tvoracjedini može zadovoljiti sve covekove potrebe duse.

„Osetio sam da se ono na čemu sam stajao razbija poda mnom, da tlo nestaje pod mojimnogama, da ono od čega sam živeo ne postojiviše i da moralno ja više nemam od čega živeti.Moje pitanje, ono koje me je punih 50 godinavodilo samoubistvu bilo je vrlo jednostavno. Onoprebiva u duši čoveka, od neukog deteta do naj-mudrijeg starca. Bez njega život je nemoguć, kaošto sam ja to iskusio. Šta će se dogoditi od svegaonoga što ja danas radim, sa onim što ću raditisutra, šta će se dogoditi sa celim mojim životom?Zašto moram živeti? Zašto želeti? Zašto neštočiniti? Ima li moj život smisao koji neće biti uniš-ten neizbežnom smrću koja me čeka?Tokom celog mog života moje srce vene u ne-koj bolnoj zebnji. Taj osećaj ne mogu drugačijenazvati nego traženje Boga”, reči su Tolstoja.Još je Sokrat govorio da je najveća mudrostspoznati samoga sebe. Ali, na osnovu čega? Kojekriterijume uzeti? Veliki švajcarski filozof MartinBuber, smatrao je da čovek postoji na dva nivoa:postoji na horizontalnom nivou - to je odnos pre-ma biljkama, životinjama, ljudima, i taj odnos jenazvao „ja-to”. Međutim, Buber je smatrao da akočovek postoji samo na horizontalnom nivou, onnije u potpunosti ljudsko biće, i da mora postojati jedna druga dimenzija, jedna druga realnost. To je vertikalna realnost - odnos čoveka prema Bogu- koju je on nazvao „ja-Ti”.Mnogi filozofi su pokušavali da nađu smisao uljudskom besmislu. Sartr je smatrao da smisla ne-ma, i da je jedini smisao ljudskog života da prih-vati besmisao. Drugi su smatrali da je besmislicaverovati u Boga. Marks je kazao: „Čovek je čove-ku bog. Čovek je izmislio boga, jer mu je bog pot-reban. Bog nije ništa drugo do jedna vrsta ideal-nih želja koje čovek nosi u sebi. Čovek je bog, sve je u rukama čoveka. Čovek može rešiti sve svojeprobleme.” Postoje četiri klasična argumenta koje su filo-zofi i teolozi naveli, u toku istorije filozofije i teo-logije, u prilog činjenice da postoji Bog.Prvi argument je takozvani „kosmološki argu-ment”. Ovaj argument se bazira na takozvanom „uzročno-posledičnom redu stvari” ili logici, i onglasi ovako: „Sve što postoji ima uzrok svoga pos-tojanja.” Strano je ljudskoj logici da postoji neka real-nost koja je jednostavno nastala sama od sebe.Naime, ljudsko iskustvo ne poznaje činjenicu dani iz čega može postati nešto. Francuski filozof Volter je to izrazio na sledeći način: „Zamislite dašetate obalom mora. Odjednom, tu na obali mo-ra, vi vidite sat. Šta bi bila vaša prva misao? Da libi vaša prva misao bila: ‘Kamenčići su se kretali umoru i usled kretanja kamenčića stvorio se čitavmehanizam, i eto, stvorio se sat.’ Da li biste to po-mislili?”, pita Volter. „Svakako da ne. Kazali biste: ‘Sat je ovde naobali mora... neko je izgubio sat.’ Dakle, sat imasvoga vlasnika. Ne samo to. Ako postoji sat, onmora imati uzrok svoga postojanja.” Zato je Volter kazao: „Sat postoji, dakle, morapostojati i sajdžija.” Drugim rečima, svet postoji,kosmos postoji, on nije mogao nastati sam od se-be i on mora imati uzrok svoga postojanja. Svetpostoji, dakle, mora postojati i Stvoritelj sveta.Međutim, ovde postoji jedan problem logike.Problem je kod uzroka samog Stvoritelja ili Boga.Ko je stvorio Boga?Francuski filozof Renuvije, bavio se punihdeset godina ovim problemom logike kos-mološkog argumenta. On je kazao ovako: „Zamislite jedan lanac. Zamislite da je uzrok jedne alke druga alka, i zamislite da ovaj lanacide u beskonačnost.” I onda Renuvije argumentuje: „Ako lanac ideu beskonačnost, onda ne postoji prvi uzrok svihuzroka.” Zašto ne postoji? Jer lanac ide u beskon-ačnost. Ako ne postoji prvi uzrok, onda ne mo-žemo ob jasniti ni postojanje svih drugih entitetau svemiru. „Zato”, kazao je Renuvije, „mi moramologike radi, pretpostaviti da postoji prvi uzrok svihuzroka bez uzroka”.I zato danas u filozofiji postoji sledeća pos-tavka: u svetu postoje dve vrste entiteta. Prvavrsta entiteta je takozvani „neophodni entitet”. To je entitet koji svoje postojanje ne duguje nikome.Da bismo razumeli sve druge entitete, da bismorazumeli postojanje biljaka, životinja, čoveka,svemira itd, mi moramo pretpostaviti da postojiprvi uzrok svih uzroka bez uzroka, dakle, da pos-toji jedan neophodni entitet, a da su svi drugi

3

Da li postoji Bog?

TAJNE BIBLIJE


entiteti u svemiru prouzrokovani entiteti. Oni svo- je postojanje duguju ovom prvom uzroku svihuzroka bez uzroka.Drugi argu
ment u prilog postojanja Boga jeste „teleološki argument”. Naziv potiče od grčkereči „teleos”, što znači „cilj, svrha”, a m
ožeoznačavati i harmoniju. Drugim rečima, mi nesamo da možemo zaključiti da postoji Bog koji jestvorio neku vrstu nedefinis
ane realnosti, nego ...og uzrok jedne harmonične realnosti, realnostikoja u sebi ima sklad, harmoniju, koja u sebi imasavrš
enost.Dakle, mi svuda oko sebe vidimo čuda. Ne sa-mo da postoji Bog, nego je taj Bog stvorio entite-te u svemiru koji su nam srodni. Posmatrajući pri-rodu, mi Ga možemo razumeti - tog Boga koji jesve to stvorio ili Biće koje je sve to stvorilo. Spo-menućemo neke primere kada je u pitanju tele-ološki argument.Postoji neverovatna harmonija u sastavu vaz-duha. Na primer, šta je ta nevidljiva supstanca,zvana vazduh, koju mi udišemo svaki dan? (Zna-mo da je vazduh najvećim delom sačinjen od azo-ta i kiseonika.) Mi bismo disali ređe i ne tako du-boko kada bi procenat kiseonika u vazduhu bio50% umesto sadašnjih 21%. Ali, kada bi to bioslučaj, Zemlja i vazduh bi postali kao upaljač.Svaka, pa i najmanja vatra, gorela bi eksplozivnoi nekontrolisano. Munje bi spalile čitave šume, iverovatno da u kratkom vremenskom periodu nebi bilo ni jedne. A sa manjim procentom kiseoni-ka, imali bismo problem da zapalimo vatru.Dakle, postoji sklad u vazduhu - kako je onnačinjen? Ili možemo govoriti o mnogim drugimrealnostima.Na primer, ljudsko uvo. Prilikom govora, čo-vek ne proizvodi glas ili buku, već određene ta-lase koji tačno odzvanjaju na jednom ins
trumen-tu koji se nalazi u uhu. Današnji klaviri imaju oko80 dirki, a u unutrašnjem uhu, smešten u malomprostoru, nalazi se
„klavir” koji ima na sebi oko6.000 dirki, koji proizvodi sve tonove i polutono-ve. Ovaj instrument se naziva „Kortijev org
an”. Dali je on proizvod slučaja?Ili na primer, bubrezi. U toku 24 sata, krozbubrege srednje veličine prođe oko 190 litara
kr-vi. U svakoj ćeliji bubrega, koje su nevidljive go-lim okom, odvijaju se najkomplikovaniji biloško-hemijski procesi čišć
enja krvi. Da bi se takva la-boratorija stvorila izvan ljudskog organizma, mo-žemo da zamislimo koliko bi trebalo prostora.
To je jedno od velikih čuda.Ili da govorimo o ljudskom mozgu, što jemožda najveće čudo. Ljudski mozak ima oko de-set milij
ardi ćelija. Svaka ćelija mozga je pove-zana sa drugim ćelijama sa oko deset hiljada dosto hiljada veza. Kako je moguće da
tako složensistem postoji u čoveku? U tome se može videtisklad, harmonija, „teleos”.Sledeći argument, koji srećemo u filoz
ofiji iteologiji, u prilog postojanja Boga, jeste takoz-vani „ontološki argument”. Njegov ime dolazi od grčke reči „ontos”,
što znači „biće”. Ovaj argu-ment dugujemo Anselmu, koji je živeo u 12. ve-ku, a kasnije ga je upotpunio i razradio ReneDek
art. Dekart je celog svog života tragao za ne-kim temeljom, kao i Tolstoj, za nečim na šta ćemoći da stane, da se osloni u
svom životu, nečimu šta će moći da veruje, nečim za šta će znati da je istina. I posle dugog traganja, on je uzviknuo: „Mi
slim, dakle postojim.” Kakve veze ima ovaj argument sa Božjim pos-tojanjem? Dekart je kazao: „Ja sam, ja postojim,zato što
mislim, razmišljam. Samom logikom jazak ljučujem da postojim, kao ljudsko biće, kaoodređeni entitet u svemiru. Ali, na osnovu svogapostojanja ja zaključujem da mora postojati jed-no drugo Biće. Zašto? Jer ja nisam potpun”, kažeDekart. „Ja u svom biću osećam žeđ i potrebu za ne-kim drugim Bićem. Ja postojim, ali ja postojimkao nepotpuno biće. Moje biće teži jednom dru-gom Biću koje bi moralo biti apsolut svih kvalite-ta i vrednosti, koje bi u stvari, bilo apsolutno bi-će.” To drugo biće Dekart je nazvao Bogom. De-kart je toliko verovao u Boga da je smatrao da seBog i Božje postojanje može dokazati i matema-tičkim putem.Pre Dekarta postojali su u Engleskoj empiristi,kao filozofski pravac, koji su smatrali da ono štočovek zna dolazi putem empirije, iskustva. Kakoznamo ono što znamo? Gde su granice znanja?Filozof Lok je smatrao da se dete rađa kaočisti list papira i sve saznaje putem iskustva. Dak -le, „iskustvo je uzrok ljudskog znanja”, kazali bioni. Rene Dekart će reći: „Istina je, određenaznanja mi stičemo iskustvom ili vaspitanjem, ali učoveku postoje takozvane ‘urođene ideje’, koječovek nikad nije mogao naučiti iskustvom.” Koje
su to ideje? Na primer, on je kazao: „Ideja o več-nosti. Čovek nikada nije video večnost, nikada ni- je živeo sa večnim čov
ekom, nikada nije živeo uvečnom stanju, a ipak nosi u svom srcu ideju ovečnosti.” Ideja pravde, takođe. Čovek umire i veruj
e daće pravda biti zadovoljena. Otkud ta želja za ap-solutnom pravdom? Može se takođe govoriti i o „analogiji entis” ili an
alogiji dva bića - analogijiljudskog bića i Božjeg Bića. Čovek ima neurozu,oseća se neugodno, on bi želeo da promeni po-sao
, da promeni ženu, da promeni mesto gde živi,da ide negde, da traži samoga sebe, da pronađemir u svome srcu. Čovek teži jed
nom drugom bi-ću i nije svestan da ustvari teži Bogu. Drugim re-čima, čovek je, na osnovu Renea Dekatra i onto-

4

Tačno si zakljucio,da ako jedan covek veruje,to ne mora biti pravilo
za druge.Isto tako,ako jedan covek ne veruje,to nema vaznosti za druge.
Ali da se osvrnemo ipak na Dekartovo zanimljivo razmišljanje.
Odkud u covekovom biću teznja da pravda bude zadovoljena po svaku cenu.
Evolucija o tome ništa ne govori.Njeno glavno teziste lezi u ucenju
o prezivljavanju i nadzivljavanju drugih,bez obzira na pravdu i njena
pravila i zakonitosti.
Kada je 19 zemalja NATO pakta osulo bombe po maloj Srbiji,svi Srbi,kako
vernici raznih konfesija,tako i ateisti su izrazavali zelju da pravda
bude zadovoljena i nasilnici kad tad odgovaraju za svoje zločine.
Odkud ta iskonska ceznja ljudskog srca,da se stvari i dogadjaji vrednuju
i posmatraju kroz prizmu pravde i postenja?

I te kako ima veze i sa Dekartom i Biblijom.Na ime,Dekart jasno govori,
da covek pritisnut nepravdom iz okruzenja,želi zadovoljenje pravde.
U toj borbi duse,on se instiktivno podize od horizontalnog(zemaljskog)
prema vertikalnom(nebeskom)svetu.On upravo trazi Boga,koji jedini
može ostvariti pravdu i za one najmanje i najpotlacenije.Sudovi ovoga
sveta mogu zakazati ili izvrnuti pravdu,ali Bozji sud,koji dolazi na kraju,
ispravice sve nepravde i osuditi sve zločince.Tu neće biti korupcije
niti politicke note,već iskljucivo pravda i pravo svakog pojedinca i
drustva kao celine.

Osecanje pravde je povezano i sa osecanjem besa (ako te pravde nema).
Pravdu traže oni kojima je nešto oduzeto sto im je pripadalo...od onih koji po njihovom mišljenu i osecanjima nisu imali pravo na to.
Dakle, kako biti pravedan kada nas neki slučaj direktno ili indirektno pogadja...uz pomoć empatije, stavljajuci se u ulogu obe strane.
Nema tu nikakve kosmicke pravde, i dokaza da samim tim postoji i bog.
Pravda je cista ljudska izmišljotina, toga nema nigde u prirodi, u prirodi je pravedno da je jači uvek u pravu, a covek nije daleko od zivotinje.

Gornji tekst je insert seinarskog rada Slavka Celebica, Pravni fakultet BU.
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Slavko Čelebić

ODNOS PRAVA I PRAVDE
esej
mentor: prof. Dragan Mitrović
Beograd, januar 2009. godine

Ovaku duboku nebulozu ne bi odvalio ni klinac od deset godina. Ti znaš šta je bog? Ti pojima nemas o zivotu ili imaš prividjenja da si sa bogom na P. M. Odakle si isisao to saznanje o bozijoj pravdi? Da te podsetim na masovno ubistvo prvorođene misirske dece, na pomor prvorođene dece misirskih robova, na pomor prvorođene misirske zivotinje, na spaljivanje kompletnih gradova i sveg stanovnistva, na veliki potop, itd. itd. Zar ima goreg uzasa od ubistva dece - tek rođene i nerođenje, u majcinom stomaku? Treba imati samo malo pameti. Ne znam zašto ti služe sive celije kada se s njima ne služiš.

Prema onome sto piše u Bibliji, nema goreg zločinca od Jahveha. Šta vise, on i nije tvoj bog, on je jevrejski, a Jevreji su njegov izabran narod. Srbe i Slovene ne pominje, niti je za njih u ono vreme znao.

Ubistvo prvofodjene dece misirske i prvorođene dece misirskih robova je najveci mogući zločin koje covek može da zamisli. Kako bi se ti osecao da tvoje dete nekakav bog ubije, a ono jadno ni krivi ni duzno. Ti si nehuman covek kad hladno i bez grize savesti odobravas i opravdavas ubistvo dece ili spaljivanje gradova i sveg stanovnistva, veliki potop i davljenje celokulpnog covecanstva, itd. itd. Za osudu je da Srbin može biti bez iole emocija i bez grize savesti da pravda genocid nad neduznoj deci. Uzas je i sama pomisao da je moguće pobiti toliki neduzni svet.

Šta su tebi deca skrivila da odobravas njihovo ubistvo?

Jadan je bog koji ubija decu bez obzira na motiv. Zar on, ako je mocan bog, nije mogao da naredi Egipcanima da oslobode Jevreje? Naravno, mogao je, ali mu je bilo sladje da ubija, da se sveti, jer su oni slavili druge bogove. On, najveci zlotvor koga istorija pamti, na taj način se sveti Egipcanima. A, ti, ti urlices pravdajuci pokolj dece i postavljas nekakvo infantilno poredjenje. Ti i ja ne možemo biti isti, ti branis ubistva dece, paljenje gradova i celokupnog stanovnistva, ti opravdava potop. Ti nemoj da mene upoređuješ s tobom, jer ja osuđujem svako ubistvo, a naročito pogrom nevinih ljudi, a posebno dece. Kako te nije sramota da uopste pokusas da pravdas ubistsvo nevine dece. Stavi sebe u polozaj oca kome su ubili dete. Strasno, nezamislivo. Sramota je da se neko sveti tudjoj deci. To je sa tvoje strane totalno nehumano i nemoralno. S tobom je zaista uzasno diskutovati. Srbin pa pristalica smrtne osvete nad malom i neduznom decom, nad decom koja tek sto su zakoracila u zivot. I po tebi su oni koji osuđuju takva zverstva jeli bunike. Nevaspitan si. Uz to se služiš neprimerenim, uličnim recnikom. Šta je tom genocidnom bozanstvu trebalo da ubija i prvorođenu decu egipatskih robova. Svi koji ga pravdate za masovna ubistva ste zeljni tudje krvi.

Aha,na kraju si se ipak upecao u svoje laži i prevare koje pokusavas
ovde da proturis.Iz oba nika siklja ista mrznja i paklena pakost,protiv svega
sto Biblija kaže.A sve navodno pod briznom paznjom prema nevinoj deci.
To sve neodoljivo podseca na drugove što se krise po sumama i gorama,
pa kad Rusi dodjose oni s njima,zbog politicke istomišljenosti,zajedno
u Beograd.Dok su bili u sumama,proklamovali su ideju,da se ni sljiva
iz vocnjaka ne sme uzeti seljaku.A kad dodjose na vlast,proterase ljude
iz vlastitih radnji,kuca i imanja.A sve u ime neke svilene pravde,navodno
ko je god bogat,neprijatelj je naroda.A ono sirotinje sto osta na svojim
imanjima,naterase na robski posao,proizvodnja hrane za skojevce.Nije se
tu gledalo ni na decu ni na stare ljude,već isljucivo na licni interes.
Da bi unistavanje Srpskog zivlja bilo sto efikasnije,osnovase Oznu,
navodno paravojnu(zločinacku)organizaciju,pa sve u ime naroda,udri po tom
istom narodu,naravno i deci njihovoj,sve dok se ne prilagode novoj vlasti
i njenoj staljinisticko-titoistickom rezimu.Za decu Srbije koja je stradala
od saveznickog bombardovanaj vise nego od nacistickog,a sve po nalogu
„najveceg sina naših naroda i narodnosti”,ostalo je samo jedno moguće
rešenje;ili obuci zmijsku kozu zrvene ideje,ili sto pre i sto dalje od
rođene zemlje.Zato da Bog sacuva od takvih dusebriznika i zastitnika dece,
koji bi kad bi im ta ista deca pala u vlast,od njih nacinili svoje robove
Koje bi bez milosti eksploatisali i zaluđivali idejom da je to najbolji put za njih.

1. A poslije izide Mojsije i Aron pred Faraona, i rekoše mu: ovako veli Gospod Bog Izrailjev: pusti narod moj da mi praznuju praznik u pustinji.

2. Ali Faraon reče: ko je Gospod da poslušam glas njegov i pustim Izrailja? Ne znam Gospoda, niti ću pustiti Izrailj. 2 Moj.5
--------------------
Greh Egipćana bio je u odbacivanju primljene svetlosti. - Greh Egipćana bio je u tome što su odbacili svetlost koju im je Bog tako milostivo uputio preko Josifa.

Zla koja su pogodila Egipćane znak Bozje svemoćne sile. - Dok su sinovi Izrailjevi bili u egipatskom ropstvu, Gospod se otkrio kao Bog koji je iznad svakog ljudskog autoriteta i svake ljudske veliĉine. Znaci i ĉudesa koja je uĉinio radi svog naroda, pokazuju Njegovu moć nad prirodom i nad najvećima od onih koji su, oboţavajući prirodu, ignorisali silu Onoga koji je stvorio i samu prirodu.

Bog je pohodio ohole stanovnike Egipta upravo onako kao što će pohoditi stanovnike celog sveta u poslednji dan.

Odbacivanje svetlosti ĉini srce još tvrdjim. -Faraon je bio oĉevidac snažnog delovanja Duha Bozjeg; on je video ĉudesa koja je Bog uĉinio preko svog sluge Mojsija; ali on je odbio da posluša Bozju izriĉitu zapovest. „Ko je Gospod da poslušam glas njegov i pustim Izrailja? Ne znam Gospoda, niti ću pustiti Izrailja― (2.Mojs. 5:2). I kad su ga kazne Bozje sve teze pogadjale, on je uporno istrajavao u svom tvrdoglavom protivljenju. Odbacivši svetlost poslatu sa neba, on je postao tvrdoglav i nepodlozan utisku. Bog mu je u svom providjenju otkrio svoju silu, ali to ispoljavanje, budući nepriznato, samo je još više otvrdnulo faraonovo srce za prijem veće svetlosti. Oni koji svoje liĉne ideje uzdizu iznad jasno izrazene Bozje volje, govore kao i faraon: ”Ko je Gospod da poslušam glas Njegov?― Svako odbacivanje svetlosti ĉini srce - još tvrdjim a razumevanje mraĉnijim, i tako ljudi sve teze uoĉavaju razliku između dobra i zla i sve drskije se suprotstavljaju volji Bozjoj.

(Mat. 12:31-32) Bog je faraona predao u ruke najgorem tiraninu, njegovom sopstvenom „ja”. - Svaki novi dokaz o sili Bozjoj koje je egipatski monarh odbacio, vodio ga je u sve veću upornost u prkosnom protivljenju Bogu. Tako je ograniĉeni smrtnik nastavio da ratuje protiv jasno izrazene volje beskonaĉnog Boga. Ovaj sluĉaj predstavlja jasnu ilustraciju hule na Svetog Duha. „Što ĉovjek posije, on će i poznjeti― (Gal. 6:7). Gospod postepeno povlaĉi svog Duha od ĉoveka. Uklonivši svoju silu koja ograniĉava zlo, On je ovog cara prepustio u ruke najgorem od svih tirana - njegovom sopstvenom ”ja―.

(Galatima 6:7). Faraon je sejao upornost, i to je i poznjeo. – „Što ĉovijek posije, ono će i poznjeti―. Faraon je sejao upornost, pa je to morao i da pozanje. On sam je to seme posejao, i nije više bilo potrebno da se Bog sa nekom novom silom meša u rastenje i razvoj istog, kao i kod rastenja zita. Seme je trebalo samo ostaviti da proklija i nikne, i da donese plod prema svojoj vrsti. zetva pokazuje vrstu semena koje je bilo posejano.

Pobuna radja pobunom. - Car je odbio sa pusti Izrailjce ĉak i onda kad je izlivanje zala bilo zaustavljeno. Pobuna radja pobunom. Stalnim protivljenjem volji Bozjoj car je postao toliko
okoreo da se svim svojim bićem pobunio protiv tog strašnog ispoljavanja Njegove bozanske sile.

Izrailj bi bio poštedjen, ĉak ako bi i sam faraon zbog toga morao biti umoren. - Faraon je svim srcem ustao protiv Gospoda i, pored svih znaka i silnih ĉudesa kojima je bio svedok, usudio se da Mojsiju i Aronu zapreti smrću ukoliko se još jednom pojave pred njim. Da car nije postao toliko okoreo u svojoj pobuni protiv Gospoda, on bi se ponizio pod osećanjem sile zivog Boga koji je mogao i spasti i uništiti. On bi shvatio da Onaj koji može da ĉini takva ĉudesa i znake, može saĉuvati zivot svojih izabranih slugu, ĉak ako zbog toga treba da umori i samog egipatskog cara.

Delo vraĉara, obmanjivanje ĉula. - Izgledalo je da su i vraĉari svojim madjijama nekoliko puta izveli nešto sliĉno onome što je Bog uĉinio rukom Mojsijevom i Aronovom. Oni svoje štapove nisu stvarno pretvorili u zmije, ali su magijom, uz pomoć velikog varalice, uĉinili da oni izgledaju kao zmije, da bi podrazavali delo Bozje. Sotona je potpomagao ove svoje sluge da se suprtostave delu Svemogućega, da bi na taj naĉin obmanuo Egipćane i ohrabrio ih u njihovoj drskosti i pobuni protiv Gospoda. Faraon se hvatao i za najmanji dokaz koji je mogao izneti da bi opravdao svoje protivljenje delu Bozjem, izvršenom preko Mojsija i Arona. On je govorio tim slugama Boţjim da i njegovi vraĉari mogu da uĉine sva ta ĉuda. Međutim razlika između dela Bozjeg i onoga što su uĉinili vraĉari bila je u sledećem: Prvo je bilo od Boga, a drugo od Sotone. Prvo je bilo istinito, a drugo lažno.

Faraon je i u toku izlivanja zala nastavio da se klanja svojim laznim bogovima. - Ĉak i u toku izlivanja zala na Egipat faraon je bio taĉan u svom praznovernom obozavanju Nila. Izlazio je na reku svako jutro, i dok je stajao na njenim nasipima odavao je zahvalnost i slavu samoj vodi, nabrajajući velike blagodati koje im je ona donosila i govoreći o njenoj velikoj moći bez koje oni kao nacija, navodno, ne bi mogli ni da postoje; jer je ta reka navodnjavala njihove zemlje i snabdevala ih hranom.

Efekat zala kao provera egipatske oholosti. – Oni koji su uvazili Gospodnju reĉ datu kao upozorenje sakupili su svoju stoku u staje i zaklone, dok su oni ĉija su srca bila okorela kao i faraonovo ostavili svoju stoku napolju. To je bila prilika da se proveri oholost i uzvišenost Egipćana i da se pokaze broj onih ĉija su srca bila zaista ganuta ĉudesnim Bozjim zalaganjem za pripadnike Njegovog naroda, koji su od njih bili prezreni i svirepo zlostavljani.

Mojsije bez ikakvog straha ponovo izlazi pred faraona. - Uprkos zabrani da se više ne pojavljuje pred faraonom i pretnji da će onog dana kad mu ugleda lice biti pogubljen, Mojsije je imao još jednu Bozju poruku za ovog buntovniĉkog cara, i on je hrabro izašao pred njega i neustrašivo mu preneo reĉ Gospodnju...

Kad je Mojsije rekao caru da će zlo koje im predstoji biti strašnije od svega što je ikad snašlo Egipat i da će tada svi carevi savetnici i velikani popadati pred njim preklinjući ga da izvede Izrailjce iz zemlje misirske, carev gnjev je prevršio meru. Njegov gnjev se raspalio najviše zbog toga što nije mogao da Mojsija zastraši, da zadrhti pred njegovim carskim autoritetom! Ali Mojsije se za pomoć i podršku oslanjao na mišicu daleko moćniju nego što je bilo koji zemaljski monarh.

Faraonova oholost konaĉno slomljena. - Kad je Egipćanima, od cara na njegovom prestolu, do najmanjeg sluge, bio konaĉno zadat najtezi udarac i bol ubijanjem njihovih prvenaca, naricanje i jauk su zahvatili ceo Egipat. Tada se faraon setio svog oholog hvalisanja: ”Ko je Gospod da poslušam glas njegov, i pustim Izrailja? Ne znam Gospoda niti ću pustiti Izrailja―. Sada se ponizio i zajedno sa svojim savetnicima i vodećim ljudima nacije pozurio u Gesem da se poklone pred Mojsijem i Aronom, moleći ih da idu i da posluže Bogu svojemu. Dozvolio je da povedu sobom i svoja stada i stoku svoju kao što su zahtevali. Preklinjali su ih da što pre odu, strahujući da ne bi u sluĉaju njihovog daljeg zadržavanja pomor zahvatio sve Egipćane. Faraon je najusrdnije zamolio Mojsija da i njega blagoslovi, nadajući se da bi ga blagoslov sluge Gospodnjeg štitio od daljih posledica smrtonosne epidemije.

Mnogi Egipćani su priznali pravog Boga. - Veliki je bio broj Egipćana koji su ispoljavanjem znaka i ĉudesa bili navedeni da Jevrejskog Boga priznaju za jedinog i pravog Boga. Oni su preklinjali da im se dopusti da sa ĉlanovima svojih porodica udju u kuće Izrailjaca one strašne noći kad je andjeo Gospodnji imao zadatak da pobiju sve prvorođene Egipćane. Bili su osvedoĉeni da bogovi kojima su dotada sluţili ne znaju ništa niti imaju sile da spasu ili unište. I zavetovali su se da će izrailjski Bog ubuduće biti njihov Bog. Odluĉivši se da napuste Egipat, pošli su sa sinovima Izrailjevim da služe njihovom Bogu. Izrailjci su ove obraćene Egipćane sa dobrodošlicom primili u svoje kuće.

http://tinyurl.com/ownlnzh

-----

http://www.hacbg.org/biblija/biblija.php?K=22&G=1

Ne, nisi me nigde bocnuo Bazi, mada shvatam tvoju potrebu da je to tako.
Tako bi mogao da nastavis da trabunjaš iste gadosti kao i do sada,religijski opravavajuci pomor dece, mirne savesti zalepivsi mi nekakvu etiketu komunjare i neprijatelja srpskog naroda. :))))
Gnjido pokvarena.

Ti si Bazorilo, velika srpska bruka, ljada na Srpstvo.

Bedni covece Frelance,ne pomazu ti dva nika sa kojim saljes istovetne poruke.
Stvar inteligencije,ali tvoja stvar i tvoja licna bruka.Možeš pustiti u opticaj i k
Kumasina ili kakvog Adonisa,ali rezultat će biti isti,nulu pisi nulu brisi.
Odlepljujes svoje etikete pa pokusavas da ich prilepis meni.Nadas se valjdar da
da ovde ima još koje kakvih dileja poput tebe.I kao što se vidi,ništa ti ne die na ruku
pa si pristupio u skladu sa tvojim karakterom,da vredjas klosarskim izrazima
i sarkasticnim kreveljenjem na one koji ne misle kao ti.Podsecas na Kapidzica
koji je hiljade Srpskih kuca i dece zavio u crno,a
li zato krici kao prase među proscem,kad se pozove na odgovornost za
svoje gnusobe.Najverovatnije ista skola.
I zato bedo,uporno pokusavas da Boga stavis na optuzenicku klupu.
Kažeš da je on trebao da radi po tvom sablonu i ishod stvari da bude
isceniran.Na ime,po tvome,Bog je morao da spreči Misirce u njihovom
genocidnom planu,da ne bi kasnije morao da ich kaznjava.Debil,debilski razmišlja.
Za one koji za razliku od tebe imaju razum,evo objašnjenja šta bi znacila tvoja
zamisao kad bi se sprovela u praksu. To bi moralo ići po principu,ne d
iraj ništa,sve ću to ja.Onda bi ljudi trebali ići skrstenih ruku i iskljucivo cekati
Bozje delovanje u svim zivotnim situacijama.Covek bi u skladu s tim
bio samo marioneta koja nema nikakvog uticaja na svoj zivot.

Bedinjaku maloumni,ajd navedi gde sam ja to podrzao ubijanje dece.
Ali nemoj trzati iz komteksta.Umislio si da ćeš uspostaviti Krentonski
sistem ovde,pa kad uvidjas da ne ide,koprckas se u mestu.

Vis kako ti to lepo znaš šta te ceka ako lajes na gazdu.E pa pokaj
se i preobrati se.

Ne treba se spustati na taj bazarilov nivo. Suvise je prizeman i neinteligentan da bi mi bio sagovornik. On tera svoje kao Svaba tra-la-la.

Svejedno, pazi se i cuvaj se lukavih. Nastavi da se boris protiv laži i ne istine, njihov kraj je već predvidjen u pakao.

hvala.

Ma šta ja znam o tome, ima strucnjaci koji su blagosloveni za te vredne i bitne Istine, ja eto pratim šta mogu, kad mogu i gde mogu. Inače vrlo dobro prepoznajem sebe i svoje sposobnosti i ne guram se tamo gde mi nije mesto.

o biblijskom bogu, pravo u SRIDU!!(na engleskom)

https://www.youtube.com/watch?v=j8tUUFmIRig

Lep govor Daneken...otprilike sve ono o cemu ovde pišemo.
:)))

Meni je recimo zanimljivo pitanje da li bi,
po pismu, ikada došlo do razmnožavanja ljudi da
Adam i Eva nisu spoznali „greh” ?

Zašto im je, zaboga, Bog stvorio reproduktivne organe,
a inicijalno zadao takve restrikcije njihovom korišćenju???

Doduše... možda u Pismu nije sve izrečeno, te su se Praotac i Pramajka
seksali bez stida i srama, sve dok nisu kusnuli jabuku po zmajevom ili
zmijinom nagovoru...

Ovde bih se zaustavio, premda je tema toliko zanimljiva da uz malo mašte
i mnogo manje bogobojažljivosti može biti veoma, veoma interesantna.

>'Naravno da bi razmnozavanja bilo.Ali to bi se odvijalo na visem nivou. '
- - -

???

...a možda i gresim, ko će ga znati, možda su se trljali nosevima kao Eskimi, ili vodili ljubav na petom spratu...u svakom slučaju, kasnije su tražili decu u kupusu kad ih donesu rode.
To i mala deca znaju.
(Mala deca i Bazorilo)
:)

Telesan covek ne razume ništa od duhovnih stvari,jer se ne pokorava
zakonu Bozjem niti može.Adam i Eva su stvoreni u visim dimenzijama,tako
da mi danas nismo u stanju da shvatimo koliko je njihova ljubav bila
uzvisena i suptilna.Ali kroz pokornost svetom Bozjem zakonu,ljudi i sada
mogu dojmiti saznanje koje ich upucuje na velicanstveni polozaj koji
su Adam i Eva imali pre pada u greh.Primera radi,kao trodimenzionalna
bica,nama bi bilo teško da shvatimo kakvi bismo izgledali u dvodimenzijalnom svetu.
Ali još teze bismo mogli da shvatimo percepciju četvrte ili pete dimezije.
Ali kada nas drugi ljudi,genijalnog duha i intelekta(naucnici)upute u neke tajne
saznanja,i mi obični pocinjemo da razmislajmo na način koji nam ranije nije padao na
pamet.Kada su nasi praroditelji postali prestupnici zakona Bozjega,
oni ne samo da su po tom zakonu morali da snose kaznu zbog prekrsaja,
već su silazeci u nizu dimenziju,postali nesposobni da bitisu u svetu gde su do tada
bili.Kada im je bivši Lucifer koji se izmetnuo u Sotonu,obecao da će
po okusanju zabranjenog ploda doći u saznanje dobra i zla,oni nisu ni slutili
da to zapravo znaci shvatanje da je njihova sudbina upropastena i postala zla.
I Da bog u svojoj neopisivoj ljubavi nije obecao da će poslati svog
Jedinorodnog Sina da umre umesto njih(postati zamena za coveka),njihova sudbina bi
bila zapecacena.

Hristov Drugi dolazak u Bibliji

1. Središte naše nade
2. Božje carstvo
3. Način Hristovog dolaska
4. Znaci Hristovog drugog dolaska
5. Razlozi drugog Hristovog dolaska

„Doktrina o drugom Hristovom dolasku predstavlja ključnu, osnovnu misao celog Svetog pisma.” (GC 299)
A. Drugi Hristov dolazak u Svetom pismu

1. Središte nade

„Služba Gospodnje večere ukazuje na Hristov drugi dolazak. Ona je određena da ovu nadu sačuva živom u mislima učenika. Kada god se budu okupljali da ožive uspomenu na Njegovu smrt, sećaće se kako On 'uze čašu i davši hvalu dade im; i piše iz nje svi. I reče im: ovo je krv moja novoga zaveta koja će se proliti za mnoge. Zaista vam kažem: više neću piti od roda vinogradskoga do onoga dana kad ću ga piti novoga u carstvu Božjemu!' (Marko 14,23-25) U svojim stradanjima nalazili su utehu u nadi da će se njihov Gospod vratiti. Neizrecivo draga bila im je misao: 'Kada god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete dokle ne dođe!' (1. Korinćanima 11,26)” (DA 659)

2. Božje carstvo

„'Nebesko carstvo' za koje su govorili da je pred vratima bilo je uspostavljeno Hristovom smrću. Ovo carstvo nije bilo, kao što su oni bili naučeni da veruju, neka zemaljska imperija. Nije to bilo ni ono buduće, nepropadljivo carstvo , koje će biti osnovano kada 'carstvo i vlast i veličanstvo carsko bude dato narodu svetaca Višnjega; njegovo će carstvo biti večno carstvo i sve će vlasti njemu služiti i slušati ga.' (Danilo 7,27) U Bibliji se izraz 'Božje carstvo' upotrebljava da označi i carstvo blagodati i carstvo slave. Carstvo blagodati je Pavle najavio u Poslanici Jevrejima. Pošto je ukazao na Hrista, samilosnog Posrednika, koji može 'postradati s našim slabostima', apostol kaže: 'Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati da primimo milost i nađemo blagodat za vreme kada nam zatreba pomoć!' (Jevrejima 4,16) Presto blagodati predstavlja carstvo blagodati; jer je za postojanje prestola neophodno postojanje carstva. U mnogim svojim pričama Hristos se služio izrazom 'nebesko carstvo' da bi opisao delovanje božanske blagodati na ljudska srca.

Isto tako i presto slave predstavlja carstvo slave; o tome carstvu Spasitelj govori kada kaže: 'A kada dođe sin čovečji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s njime, onda će sesti na presto slave svoje. I sabraće se pred njime svi narodi.' (Matej 25,31.32) To carstvo je još u budućnosti. Ono se neće uspostaviti sve do drugog Hristovog dolaska.” (GC 347)

3. Način Njegovog dolaska

„Između prvog i drugog Hristovog dolaska videće se prekrasna razlika. Nijedan ljudski jezik neće biti u stanju da opiše prizor drugog dolaska Sina čovečjeg na nebeskim oblacima. On će doći u svojoj slavi i u slavi Oca i svetih anđela. Doći će odeven u odeću svetlosti, koju je nosio od večnosti. Anđeli će ga pratiti. Deset hiljada puta deset hiljada pratiće ga na tom putu. Čuće se glas trube, koji poziva zaspale mrtve iz njihovih grobova.” (R&H, 5. septembar 1899)

„Kao završni čin u velikoj drami obmane, sam Sotona će se prikazati kao Hristos. Crkva je već dugo tvrdila da čeka Spasiteljev dolazak kao ostvarenje svojih nada. Sada će veliki varalica učiniti da izgleda da je Hristos već došao. U različitim delovima sveta, Sotona će se pokazati kao veličanstveno biće blistavog sjaja, koje će izgledom podsećati na opis Božjega Sina koji je Jovan dao u Otkrivenju (Otkrivenje 1,13-15). Slava koja će ga okružavati nadmašivaće sve što su oči smrtnika ikada ugledale. Poklič pobede će se prolamati vazduhom: 'Hristos je došao! Hristos je došao!' Narod će se pun strahopoštovanja bacati ničice pred njime, dok on bude podizao svoje ruke da im izrekne blagoslov, isto onako kao što je Hristos blagosiljavao svoje učenike dok je bio na Zemlji. Njegov glas će biti mek i prigušen, a ipak tako melodičan. Nežnim i saosećajnim rečima iznosiće neke ugodne, nebeske istine koje je i Spasitelj izgovarao; lečiće bolesti u narodu, i onda će, uživljavajući se u ulogu Hrista, izjaviti da je on promenio subotu u nedelju, zapovedajući svima da svetkuju dan koji je on blagoslovio. Objaviće da svi koji i dalje uporno svetkuju sedmi dan hule na njegovo ime odbijajući da poslušaju njegove anđele koji im donose svetlosti i istinu. To će biti silna, skoro neodoljiva obmana.” (GC 624)

„Sotona će se pojaviti s velikom silom, služeći se svom prevarnom snagom nepravde među onima koji ginu; ali nije neophodno da bilo ko bude prevaren; mi to nećemo ni biti ako budemo potpuno stali na Hristovu stranu, ako ga budemo slediti i u dobru i u zlu. Glava velike zmije biće uskoro skršena i uništena.” (R&H, 5. septembar 1899)

4. Znaci Hristovog drugog dolaska

„Jovan u Otkrivenju ovako opisuje prve znake koji će prethoditi drugom dolasku: 'I gle, zatrese se zemlja vrlo, i sunce posta crno kao vreća od kostreti, i mesec posta kao krv.' (Otkrivenje 6,12)

Ovi znaci su se pokazali pre početka devetnaestog stoleća. Kao ispunjenje ovog proročanstva došlo je 1755. godine do najstrašnijeg zemljotresa koji je ikada zabeležen. Iako je obično poznat kao zemljotres u Lisabonu, osetio se u većem delu Evrope, Afrike i Amerike.” (GC 304)

„Bračni odnos je svet, ali u ovom degenerisanom vremenu pokriva svojim plaštom pokvarenost svih vrsta. On je zloupotrebljen, i sada se pretvorio u zločin koji predstavlja jedan od znakova poslednjeg vremena.” (2T 252)

„Jedan od znakova da živimo u poslednjem vremenu je i činjenica da su deca neposlušna svojim roditeljima, nezahvalna, neposvećena.” (FE 101)

„Duhovni mrak je pokrio zemlju i tama narode. U mnogim Crkvama vlada skepticizam i neverstvo kada se radi o tumačenju Pisma. Mnogi, vrlo mnogi, sumnjaju u istinitost i verodostojnost Biblije. Ljudsko mudrovanje i pomisli ljudskog srca potkopavaju nadahnuće Božje Reči, i ono što bi trebalo primati kao sigurno, sada se okružuje oblakom misticizma. Ništa im nije jasno i određeno, ništa ne počiva na čvrstom temelju. I to je jedan od istaknutih znakova poslednjih dana.” (1SM 15)

„Duh potpune svetovnosti koji sada postoji, raspoloženje da se ne priznaju nikakvi uzvišeniji zahtevi od onih koji služe zadovoljavanju vlastitih prohteva, predstavlja jedan od znakova poslednjih dana.” (5T 365)

5. Razlozi za Isusov drugi dolazak

„Hristos je izjavio da će ponovo doći da uzme k sebi one koji su mu verni.” (GC 37)

„Da nema nikakvog stvarnog đavola i da će grešnici dobiti još jedno vreme milosti posle Hristovog drugog dolaska, to su bajke koje stiču sve veću popularnost. Biblija jasno objavljuje da je sudbina svakog bića zauvek određena prilikom dolaska našeg Gospoda (Otkrivenje 22,11).” (1T 342.343)

„Delo istražnog suda i brisanja greha mora da bude dovršeno pre drugog Gospodnjeg dolaska. Pošto će mrtvima biti suđeno prema onome što je zapisano u knjigama, nezamislivo bi bilo da gresi ljudi budu izbrisani pre suda na kojemu će njihovi slučajevi biti ispitani. Međutim, apostol Petar jasno kaže da će gresi vernika biti izbrisani kada 'dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjega', kada 'pošlje napred narečenoga vam Isusa Hrista' (Dela 3,19.20). Kada se istražni sud bude završio, Hristos će doći i 'plata njegova s njime da da svakome po delima njegovim' (GC 485)

”Kada se delo istražnog suda bude završilo, biće već zapečaćena sudbina svih ljudi, ili na život ili na smrt. Vreme milosti će se završiti kratko vreme pre pojavljivanja našeg Gospoda na nebeskim oblacima.„ (GC 490)

”Pavle je napisao: 'Tako će Bog i one koji su umrli u Isusu dovesti s njime.' (1. Solunjanima 4,14) Mnogi tumače ovaj tekst tako da će umrli biti dovedeni sa Hristom sa Neba; ali je Pavle rekao da će Bog, isto onako kao što je Hristos podignut iz mrtvih, podići i umrle svete i odvesti ih sa Hristom na Nebo.„ (AA 259)

”I tako je bila nagrađena vera ove žene. Hristos, veliki Životodavac, vratio joj je njenog sina. Na isti način biće nagrađeni i Njegovi verni sledbenici kada, prilikom Njegovog dolaska, smrt bude izgubila svoj žalac i kada grobu bude oduzeta pobeda, koju je zahtevao. Tada će On svojim slugama vratiti decu koju im je smrt otela.„
(PK 239)

”

Josif Flavije, jevrejski istoričar, opisuje ovu dramu. Naime, ziloti su se grčevito branili. Međutim, mnogi od Jevreja su pokušavali da izađu iz grada, da pobegnu. Josif Flavije opisuje da su Rimljani svaki dan razapinjali na krstove nekoliko desetina Jevreja. Ubrzo je svo drveće koje se nalazilo oko grada bilo posečeno i od njih su bili načinjeni krstovi. Josif Flavije takođe piše da se ubrzo miris raspadajućih tela širio oko grada. Ziloti su bili u gradu i posle jedne duže opsade, naći ćete opis u knjizi „Velika borba”, Titus je uspeo da uđe u grad. Rimski vojnici, koji su bili razjareni, pobili su hiljade i hiljade Jevreja. Hram je bio uništen jednom zauvek. U svom besu, iako je Titus želeo da sačuva hram, oni su bacali baklje koje su nosili i sve je izgorelo. I tada je zauvek stavljena tačka na slavu jevrejskoga hrama. Ono što je zanimljivo, setite se zbog čega vam sve ovo govorim, Hristos je prorekao to. U Hristovim eshatološkim govorima razorenje grada Jerusalima je „tipos” kraja sveta. Šta se dogodilo? Ovo želim da zapazite, molim vas. U vreme kada se Cestijus Galus povukao i vratio u Siriju, ne znamo zašto, da li zbog vojnog poraza, ali istoričari smatraju da je mogao možda i on da zauzme grad Jerusalim, jedna velika grupa hrišćana, oni se spominju pod različitim imenima, koji su poznavali Hristove reči... Naime, šta je Hristos kazao? Samo za trenutak, u Jevanđelju po Luci, 21. glava, pogledajte šta je Hristos kazao svima onima koji su želeli da čuju ono što je Hristos želeo da kaže. 20. i 21. stih, evo šta je Hristos kazao: „A kad vidite da Jerusalim opkoli vojska, onda znajte da se približilo vreme da opusti. Tada koji budu u Judeji neka beže u gore, i koji budu u gradu neka izlaze napolje, i koji su napolju neka ne ulaze u njega.” Hrišćani koji su poznavali ove reči Isusa Hrista, kada su videli nalet vojske Cestijusa Galusa, izašli su iz grada Jerusalima, prešli su reku Jordan i nastanili se u jedno mesto koje se zove Pela. Svi koji su pažljivo pratili Hristove poruke sačuvali su svoj život u ovoj strašnoj katastrofi grada Jerusalima. Tipos, svi oni koji budno prate Hristove poruke, kada je u pitanju ovaj drugi događaj čiji je samo tip razorenje grada Jerusalima, takođe će sačuvati svoj život na osnovu ove analogije. Isus kaže: „Kad vidite da vojska opkoli, bežite iz grada, oni koji su u planinama neka se ne vraćaju, oni koji su u gradu neka izlaze iz grada.”

Još nešto bih hteo da vas podsetim. Možemo za trenutak ići u 5. knjigu Mojsijevu, čitaćemo nekoliko stihova. Mnogi Jevreji, na žalost, nakon razorenja grada Jerusalima, su otišli da kopaju Korintski kanal, neki su otišli da se bore sa divljim zverima u amfiteatrima, neki su prodani u Egipat kao robovi iz koga su nekad izašli Božjom čudnovatom rukom. Šta se to dogodilo sa narodom Božjim? Zašto je taj narod tako prošao? Pogledajte zašto. 15. stih je prvi koji ćemo čitati: „Ako ne uzaslušaš glasa Gospoda Boga svojega da držiš i tvoriš sve zapovesti njegove, koje ti ja danas zapovedam, doći će na tebe sve ove kletve i stignuće te.” Teška opomena. 52. stih kaže ovako: „I stignuće te po svim mestima tvojim, dokle ne popadaju zidovi tvoji visoki i tvrdi, u koje se uzdaš po svoj zemlji svojoj, stignuće te po svim mestima tvojim, po svoj zemlji tvojoj, koju ti da Gospod Bog tvoj. Ti ćeš u teskobi i nevolji kojom će ti pritužiti neprijatelji tvoji jesti plod utrobe svoje ...”, ovo je strašno. Josif Flavije govori o tome da su neke majke za vreme opsade, ne želim ni da spominjem, ali naći ćete u „Velikoj borbi”. Ovo je napisano 1500 godina pre Hrista: „... meso od sinova svojih i od kćeri svojih koje ti da Gospod Bog tvoj.” Zatim 68. stih, poslednji u 28. glavi: „I vratiće te Gospod u Misir na lađama, putem za koji ti rekoh 'Nećeš ga više videti.' I onde ćete se prodavati neprijateljima svojim da budete robovi i robinje, a neće biti kupca.”

Strašan opis. Bog je 15 vekova unapred prorekao i kazao: „Ako”, to je to Božje „ako”. Ako poslušaš biće to, ako ne poslušaš dogodiće ti se ovo. Zanimljivo, i na žalost, dobar deo Jevreja nisu poslušali. Hrišćani koji su poznavali Hristove reči sačuvali su svoj život. U Delima apostolskim, u 2. glavi, se spominje činjenica da su mnogi hrišćani prihvatili vest Isusa Hrista i sačuvali svoj život. 41. stih: „Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se, i pristade u taj dan oko tri hiljade duša.” Tri hiljade Jevreja je prihvatilo Hrista posle Hristovog vaskrsenja. Zatim imate recimo u 47. stihu: „Hvaleći Boga, i imajući milost u sviju ljudi. A Gospod svaki dan umnožavaše društvo onih koji se spasavahu.” Veliki broj Jevreja je prihvatio Hrista i poznavali su Hristove reči, i zato je dobro poznavati Bibliju. Dakle, to je ova „mrzost opušćenja”. „Mrzost opušćenja” označava idole inače, ali u ovom slučaju to je vojska koja je bila opkolila grad Jerusalim, kao što smo to čitali u Luci.

Dakle, da rezimiram ovo što sam kazao. Ja sam čitao mnoge tekstove i želim da budem jasan. Jedini direktni znak koji se odnosi na razorenje grada Jerusalima je u 15. stihu. Jedini direktni znak, drugi su indirektni znaci. To je vojska koja će opkoliti grad Jerusalim. Postoje tri direktna znaka, možda i četiri kada je u pitanju kraj sveta. Jedan od njih je zapisan u 14. stihu, direktni znak koji se odnosi na Hristov drugi dolazak: „I propovedaće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak.” Šta to znači? Doći će trenutak u ljudskoj istoriji, na osnovu reči Isusa Hrista, kada će Jevanđelje o Hristu biti propovedano po celom svetu, i tada će doći kraj. Ja ću malo kasnije o tome govoriti. To je direktni znak. Ja verujem da mi danas ispunjavamo taj znak.

27. stih kaže ovako: „Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti dolazak sina čovečijega.” To je isto direktni znak. Kakav će biti Hristov dolazak? Negde u tajnosti? U pustinji? U sobi, kada neko kaže: „Ja sam Hristos”? Da li će to tako biti? Hristos kaže: „Kao što munja”, slika, svi će videti, cela planeta. A onda oni koji žele da racionalizuju kažu: „Kako će onaj koji je dole u Australiji, a kako ovaj gore, da vide Hrista?” To ćemo prepustiti Bogu, kako će baš to biti. Ali u svakom slučaju, svi će videti Hrista kada bude došao (vidi Otkrivenje 1,7). Hristov dolazak će biti vidljiv i jasan za sve ljude. Isus kaže: „Kao što munja izlazi od istoka do zapada, takav će biti i dolazak sina čovečijega.”

I onda u 29. stihu ponovo direktni znak. Ovde se spominju neke promene na nebeskim telima. Tekst kaže: „I odmah će po nevolji tih dana sunce pomračiti, i mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti se.” Teolozi pretpostavljaju da se ovaj tekst odnosi na promene koje će se dogoditi na nebeskim telima prilikom Hristovog dolaska. Dakle, sve će se nekako ustalasati i uzdrmati.

I 30. stih je takođe direktni znak kada je u pitanju Hristov drugi dolazak, to je sam dolazak. Slušajte pažljivo ovaj tekst: „I tada će se pokazati znak sina čovečijega na nebu, i tada će proplakati sva plemena na zemlji, i ugledaće sina čovečijega gde ide na oblacima nebeskima sa silom i slavom velikom.” Evo kako je Hristos opisao svoj dolazak. Ima tu još tekstova. U 25. glavi su opisane priče koje takođe govore o Hristovom drugom dolasku. Dozvolite mi da sada za trenutak ostavimo Bibliju na stranu, posle ćemo čitati još druge tekstove. Ja sam pokušao, još ranije sam tražio podatke, da li je realno da će zaista jednog dana doći kraj.

Ako biste sad izašli na ulicu i kazali čoveku koji ne poznaje Bibliju: „Znaš, jednog dana će Hristos doći na ovaj svet i biće kraj”, on bi vas pogledao i kazao: „Prijatelju, očito se nešto s tobom zbiva.” Međutim, tako ne misle ozbiljni naučnici i oni koji se bave tim problemima. Imam ovde navode od Ajnštajna i drugih naučnika, koji su naveli pet problema koji prete čovečanstvu i koji, ako se ne pronađe lek u jednom kratkom periodu, mogu izazvati smrt čovečanstva. Ovo su ljudi koji govore bez obzira na biblijske podatke. Prvi problem o kome su govorili Ajnštajn i masa drugih naučnika jeste demografska eksplozija stanovništva. Smatra se da je na početku naše ere našu planetu nastanjivalo oko 200 do 300 miliona ljudi. 1650. godine je bilo 500 miliona ljudi. Oko 1850., samo dva veka kasnije, jedna milijarda. Oko 1930. granica od dve milijarde je pređena. Samo u toku poslednjih deset godina broj stanovnika je porastao za 500 miliona. Dakle, stanovništvo zemljine kugle raste za preko 60 miliona godišnje. Smatra se da će oko 2000. godine na našoj planeti živeti 7 milijardi ljudi. To je eksplozija stanovništva, kažu ozbiljni naučnici koji se bave globalnim problemima sveta.

Drugi problem koji navode ozbiljni naučnici, koji je usko povezan sa demografskom eksplozijom, je problem gladi. Danas se smatra da nema dovoljno hrane za 2/3 čovečanstva. Logično je verovati da paralelno sa razvojem naučnih dostignuća, visokom civilizacijom, bude i problem gladi rešen. Međutim, evo jednog citata iz jednog časopisa posvećenog svetskoj organizaciji zdravlja. Citiram: „Čovečanstvo se nalazi u naručju hiper‑gladi koja se ne može porediti ni sa jednim periodom u ljudskoj istoriji. Danas u Africi, Aziji, Latinskoj Americi, milioni ljudskuh bića, 2/3 pate od nedovoljne ishranjenosti. Svake godine broj ljudi kojima preti glad se povećava za nekoliko miliona. Koji su uzroci ovog problema, najtragičnijeg koji se ikada isprečio pred čovečanstvo? Kako se može izbeći ova svetska katastrofa?” Imam podatak da gotovo svakodnevno možemo pronaći masu ljudi danas u svetu koja umire od gladi.

Zatim, zagađenje, treći problem koji navode naučnici. Voda, vazduh, hrana. Čistog kiseonika, svi znate, je sve manje u vazduhu. Godišnje se na evropskom i svetskom tržištu pojavi oko hiljadu novih hemijskih preparata koji se koriste za konzervaciju hrane. Tako se stalno povećavaju nitrati u hrani. Veoma je teško pratiti ovaj vid trovanja, jer se posledice ne javljaju odmah, kao i u slučajevima trovanja hranom koja je zagađena mikrobima.

Četvrti problem, novo usavršeno oružje. Da vam ne navodim podatke. Recimo, jedan autor, Žil Moš, u svojoj knjizi „Ljudska ludost” podvlači progresiju. On kaže ovako: „Od 1940. do 1945. na teritoriju Nemačke je bačeno oko milion i trista hiljada klasičnih bombi. Da bi se uništilo stanovništvo Francuske, bilo bi potrebno 200 miliona klasičnih bombi, ili 6000 A‑bombi, ili samo 15 H‑bombi.” Šta to znači? Da je ovo naše vreme različito od svih drugih perioda u ljudskoj istoriji, jer nikada u prošlosti, ja ću o tome kasnije govoriti, čovečanstvo nije posedovalo oružje kojim može uništiti ovu planetu za samo nekoliko trenutaka, nikada u prošlosti. Zato oni koji bi hteli da kažu: „Mi danas živimo životom kao i uvek”, ne govore istinu. Na primer, Ajnštajn je još 1950. kazao ovako: „Iza zidina tajni užurbano se usavršavaju sredstva kolektivnog uništenja. Ako se ovaj cilj dostigne, trovanje atmosfere radioaktivnim česticama, a zatim i uništenje svakog života na Zemlji ulazi u domen tehničkih mogućnosti. Na kraju tog puta sasvim jasno se nazire spektar generalnog uništenja. Ne možemo prestati da stalno i uvek opominjemo svet. Mi klizimo ka katastrofi bez presedana. Jedan novi način mišljenja je neophodan da bi čovečanstvo preživelo. U ovom odlučnom i teškom trenutku, ja ću svom snagom urlikati, jer se bojim ljudske ludosti”, kaže Ajnštajn.

Čitao sam pre nekoliko godina o jednom čoveku, hrišćanskom misionaru, koji je radio celi život u Africi, i zajedno sa svojom suprugom doživeo je penziju. Bio je iz Amerike. I kada je došao do penzije, naravno, odlučio je da se vrati u Ameriku, i putovao je iz Afrike brodom za Ameriku. Bio je iznenađen jer je na brodu bio i general Makartur, poznati i slavni američki general iz Drugog svetskog rata. On je išao na safari u Afriku. I u toku tih nekoliko nedelja putovanja iz Afrike, sve je na brodu bilo podređeno generalu Makarturu, svi su želeli da sa njim pričaju, svi su želeli da ga nešto pitaju, svi su mu odavali posebne počasti. A tamo u uglu, sedeo je hrišćanski misionar i razmišljao je. Kazao je: „Gospode, 40 godina sam proveo u srcu Afrike, propovedao Jevanđelje o Tebi svim ljudima kako sam znao i umeo, a evo meni niko i ne prilazi, niko i ne primećuje da sam na ovom brodu, pa zar je to pravda?” Sa puno gorčine, ovaj je čovek nastavio da putuje. Kada su došli u Ameriku, u Njujork, i kada su se iskrcavali iz broda, tu je Makartura čekao ogroman orkestar. Orkestar je svirao, ljudi sa strane su aplaudirali, a misionar je tiho izašao. Niko ga nije ni dočekao, nijedna reč dobrodošlice, i prepuklo je srce ovom čoveku. I došao je u svoju kuću, otišao kod kreveta, klekao na svoja kolena, i kazao: „Gospode, ti si stvarno nepravedan. Ja ovo ne mogu razumeti. 40 godina vredne službe Tebi.” I onda, evo zašto je ostala ova priča da se priča u istoriji hrišćanstva. Zato što se tvrdi da je tada čuo glas: „Još nisi stigao kući.” Mi smo večeras pričali o Hristovom drugom dolasku, ali dragi moji prijatelji, još nismo stigli kući. Ali živimo kao čekaoci, kao što je Pavle kazao: „Čekajući blažena nada i javljanje slave velikoga Boga i spasa našega, Isusa Hrista.”

Izvini molim te Silenthill,nešto razmišljam i kopka me na cemu si?Ili da te jednostavnije priupitam šta koristis covece akda ovako se...ckas ko foka? Ako imaš nešto pametno da kažeš-kaži, a ne ovako da se prose..vaš glumeci da si popio neku pamet.Ili se ponasaj lepo i normalno diskutiraj ili zaobidji.Osim ako nisi jedan narkoman od ranije koji je bio ovde sa nekoliko nika aktivan pa mislis da te neće niko provaliti?

Ревизоре,

С мером пали, с мером гаси.

Препричавање и преписивање су нижи облици познавања материје о којој се говори. Количина, дужина твојих текстова само показује да си склон манипулисању и да очекујеш да ћеш тако да убедиш некога.
Tо је одавно познат и проваљен начин, који узгредно користи и разне паралогизме и софизме. У озбиљним дискусијама то не пролази - ни под разно.

П.С. Одузело би доста времена да се позабавим низом нелогичности и бомбастичних израза и епитета које си изнео, а тиме бих можда и сам био досадан осталим дискутантима. Зато бих те замолио да се убудуће усмериш на суштину и не постираш километарска пет-парачка писанија из јевтине верске пропагандне штампе.

@Eraser

Loviš li još peševe, bandare i kauglere drugima za keder ili
padne i nešto preko 100 grama za tvoju čuvarku?

Bazorilo,

> 'Kada im je bivši Lucifer koji se izmetnuo u Sotonu,obecao da će
po okusanju zabranjenog ploda doći u saznanje dobra i zla,oni nisu ni slutili da to zapravo znaci shvatanje da je njihova sudbina upropastena i postala zla. '
- - -

revizor,

>'Ljudski um je obdaren silom da pravi razliku između dobra i zla.'
- - -

No comment.

Ma to su ljudi sami sami, slobodnom voljom, uz
asistencije Sotone , a u Božje ime palili, čvrljili, mučili,
na silu ispovedali, sudili itd...

Boga se, kukavca, to nije ticalo, sve su to ljudi i Djavo zamesili.

Jocko,tvoje pitanje ima smisla i logike i daje dobru pretpostavku za
dalju diskusiju.
Ovako stoji moje mišljenje koje je izgradjeno na osnovu Biblijkse nauk
Sotona nije otkrio nikakvu toplu vodu,koju je toboz Bog bio sakrio od
ociju ljudi.Čak na protiv,Bog je hteo od ljudi da sakrije saznanje,da
ih postedi od bolnih patnji koje će uslediti ukoliko pokazu neposlusnost
Bozjem zakonu.A Djavo ih upravo gura u to iskustvo(znajne dobra i zla).
Kao mlad covek slusao sam jednom dva starija coveka/78 i 82god./kako ovaj
stariji prica onom malo mladjem o nekom teskom periodu svog zivota.Ovaj
kaže,a šta ti je trebalo da to uradis(otisao mlad na miraz u kucu kod ´
tasta i taste,pa još i njihovi roditelji)i prosao covek kako je prosao
pa sad kaže;eto jedno veliko iskustvo u zivotu,a ovaj će opet njemu;to
iskustvo ti nije trebalo.
Ovom ilustracijom koja je samo bleda senka onog Adamovog i Evinog iskustva,
sam zeleo da prikazem,kako nekada mi ljudi sami sebi namestimo zamku
u zivotu.Dakle,ništa nasi praroditelji nisu naucili korisno iz sotoninog
saveta,već samo nagrabusili.To je ono čega je Stvoritelj hteo da ih postedi
ali oni navalili pa totije.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Rano_hrišćanstvo

-------

http://tinyurl.com/pysemhm

-------

http://tinyurl.com/nugtwq5