Pogrešne predstave o religiji
cartensius
(pisac)
01. јануар 2015. у 16.58
Pozdrav svim cenjenim diskutantima,
molba,cilj i namera sa ovim naslovom mi je, da se sadržina ove teme,
proširi i dopunjuje sa Vašim uvaženim komentarima.
https://www.youtube.com/watch?v=7WJAzoNqCFk
Hvala unapred, Cartensius.
Regulus-Gavrilo
(Signal in the Heavens)
03. јануар 2015. у 06.38
Поздрав мом пријатељу „Писцу”. Којег ценим ипоред да се око неких ствари не слажемо.
Хмм, шта рећи; тамо где здрав разум не досеже, лудост царује.
Па тако и свака прича о Павлу, глорификације паћеника Христа, кога је по свему судећи оптерећивало недостатак хармоније, љубави, и поштивања међу људима. Његова потреба да буде вољен га је довела у ситуацију да друге подучава. „Уради тако и видећеш, биће и мени и теби добро”.
Шта има ту кога да чуди, још горе изазива дивљење. Сами знате, људи су свак по себи латентни многим стварима. Неко има потребу да буде батинуван, док други би да владају и батинују.
Садисти, маѕохисти, нимфомани, има на хиљаду познатих категорија људских наклоности. Страст и тежња, околности и природа им је таква, нешто их тера. Али то није бог, нити ђаво. Једноставно јесте тако. Хебига, мора да је ипак реч о хемијским (молекуларним суставима- ланцима) вишак или мањак нечег.
У такав пројекат трпати неког бога оца и створитеља свега, је чиста лудост. Страдао је због свог непоимања и ишао против саме ствари (постојање и ствар као таква). Није ни доброта ни зло, а ствар без самоконтроле и којом нико не може овладати.
Сва та људска философија, религија, умишљеност и теорије, су безвредне. И сав почетак и крај времена „Биг Банг” и чуда„.
Нахватала се подврста много тога, све прихватају олако, и тиме све више мрачног ума.
Толико закона у физици, толико ”божјих закона„, говори само једно; не постоји закон.
Кажу постоји поред нашег још један а може на хиљада других свемира, са другим законима. Па зато и закључак: сви ти закони говоре да не постоји закон.
Постоји твој, мој, а колико је он важећи и одржив то је на свакоме да процени.
Нема почетак и крај времена, тај ”Апсолут„ ништа није стварао нити може да уради да све нестане. Та луда ствар је једноставно увек постајала и остаје, ма какв облик узела.
Људска немоћ је у томе, да човек или било која свест, не може да прати промене.
И нема у том свепостојећем, ни добра, ни зла, ни живота ни смрти, све је живо колико и мртво, овог трена. Нема живог ни мртвог, део камена који се распада, или дрво које трули је један тихи прелаз у буђење нове свести ”живота„.
Проблем је да човек то не може да прати. И не узима у обзир када говори о једној ствари, и ону другу ствари. Једноставно се губи, утапа свој Ум, у једно, а затим у друго. Није у стању да удржи целовиту слуку постојећег.
Оно што постоји којег неки сматрају ”богом„, а за неког другог ”Свемир„. Та ствар прожима себе свим својим.
”
cartensius
(pisac)
05. јануар 2015. у 20.44
Pozdrav svim cenjenim diskutantima, posebno Gavrilu, koji me je čak
oslovio i prihvatio kao prijatelja.Prijatelj i prijateljstvo je velika
stvar. Poznati su mnogi primeri, koji pokazuju, kako su u više sluča-
jeva, prijatelji bili verniji i od rođene braće. (Dučić o tome i dr.)
Sa kojim ciljem sam postavio ovaj link, već sam na samom početku dao,
očekujući Vaše dalje javljanje, sa zadovoljstvom ću se uključiti u
dalju diskusiju.
Veliki pozdrav svima, Cartensius.