Evo jedne lepe decje pesmice od nepoznatog autora,o Hristu koji se rodi u ljudskom telu da postane kao jedan između nas.Hristos se Rodi!

Zažmuri i duboko u srcu svome,
poželi dobrodošlicu spasu tvome,
u duši radost nebesku pronesi,
i Hrista našeg do Oca uznesi.

Svanuo je dan Istine i Spasa,
rodio se Hristos mekog glasa,
i svetlošću svoga lika On obasja,
sve gore, mora, livade i klasja.

Prepoznaj ga po bistrom oku sjajnom,
nazovi ljubavlju, životom, Svetom tajnom,
poželi da pratiš svaki korak Hrista,
da i tvoja duša kao lik Njegov blista.

Radost... Čistu radost u svom životu širi,
pruži ljubav svakom i sve pomiri,
raduj se, nek Ljubav tvojim domom hodi,
Božji Mir i Radost, Hristos se Rodi!

Treba napomenuti,da se u Zapadnom Rimu Bozic pocinje slaviti 354.Godine 379 učinjen je prvi pokusaj u „Istocnom Rimu”-Carigradu,da se taj praznik uspostavi,ali predlog sv.Grigorija iz Nise nije prihvacen.Ali već 395,god.Bozic pocinje da se proslavlja i na istocnom delu Rimskog carstva.
Kada su nasi Stari Sloveni prihvatili hrišćanstrvo u x veku,u taj, kao i mnoge druge Hrišćanske praznike ubacuju se sublimirani elementi vere postovalaca boga sunca,kao i mnogobrojni detalji iz agrarne kulture kojom je sveslovensko drustvo bilo obelezeno.Tako je sublimacija;neznabozacko-mnogobozacke religije uveliko zastupljena
i danas kod slovenskih naroda.Na zapadu je postojala ista tendencija
do pojave Protestantizma,kada se neke stvari blago menjaju,ali sa vremenom opet dolazi do srednjovekovnog obicajnog rituala i ceremonijala.

Slovenima je krajem 9 i početkom 10 veka bilo nametnuto Hrišćamstvo.
I to je bilo ono Hrišćanstvo bez Hrista.To Hrišćanstvo je u svojoj burnoj istoriji imalo već na svojim plecima mnogo havarisanih olupina
krivoga ucenja,a more i pozamasnih zlodela.
Kao sto je Zapadni -stari Rim-silom pokrstavao mnoge zemlje i pokraine,tako se isto poneo i iIstocni-Novi Rim-Carigrad.
Istorija kaže,da su Stari Sloveni jako teško prihvatali novo doba,kao i da su sa kletvama primali i ispracali nasilnicke popove koji su ich
posvecivali kamdzijom i macem.U mnogim mestima ljudi su naricali zbog ovog strasnog nameta,pa su čak proklinjali svoje potomstvo,koje,ako bi nekada u buduicnosti moglo da zbaci ovaj jaram,a nebi to učinilo iz nemara ili kakvih drugih neopravdanih izgovora.
U dolazecem periodu,Hrišćanstvo je postajalo sve veci teret za drustvo,enormno su se umnozavale crkvene ustanove i broj svestenika je pretio da premasi broj seljaka.
Tako je Vuk Brankovic,putujuci od Branicevskog kraja prema Krusevcu
iduci na pripremu za boj na Kosovu,bio zapanjen brojem Popova koje je svukuda sretao.
Stigavsi u Krusevac,odmah posle pozdrava sa Lazarevom svitom,pita;Imali ovude neko selo u kome popovi nisu brojniji od seljaka?To mu je odmah uzeto za smrtni greh,pa je iste veceri već bio proglasen za isdajnika.--Ajd nastavicemo kad budem imao vise vremena i ono o dolasku Turaka.

Pozdrav brate Gavro.Nedostajao si nam.Nekako smo se ovde srodili i postali kao jedna porodica.
Nisam te dobro razumeo u vezi tvog dosadasnjeg boravka.Pomenuo si Rusiju i preseljenje u Finsku.A onda si naveo Svedsku kao dosadasnju
destinaciju.No bilo kako bilo,srećan početak boravka u Finskoj.
Evo ujedno da čestitam novu godinu i tebi i svima ostalima ovde.

Po svemu sudeci brate Trocki,ti si nazalost u pravu.Onima koji žele nasu propast,je u interesu da telo naših međusobnih odnosa u kojima dominiraju,razumevanje i ljubav,atrofira.Ne dozvolimo im to zadovoljstvo.Pokazimo postovanje i uvazavanje jedni drugima,bez obzira na naše eventualne razlike u mišljenjima i idejama.Pozdrav i mir Bozji,svim iskrenim i pravdoljubivim diskutantima .