То је твоје право да пишеш латиницом и да не вјерујеш у Бога или да вјерујеш на начин за који сматраш да је исправан. атиница је такође срБско писмо настала из ћирилице кад смо римљане учили писмености.

Што се тиче једначења по звучности и „важећих” правописа, е ту се већ ради о подвали, које можда ниси свјестан. Ријеч Србин је властита именица, као и Хабзбург, али примјењивањем граматичког правила једначења по звучности од:

Србин добијеш српски
а од
Хбзбург добијеш Хабзбуршки
зашто зато што се властита имена изузимају од правила, добар фол зар не?

Ми смо једини народ који мјења своје име, а нико нас тако не зове:

А како нас Србе зову странци и како зову нашу државу Србију, односно како зову наш србски језик.

(име народа) - назив за наш народ / назив за нашу државу / назив за наш језик
Немци – Serben / Serbien / Serbische Sprache
Енглези – Serbs / Serbia / Serbian language
Мађари – Szerbek / Szerbia / Szerb nyelv
Румуни - Sârbi / Serbia / Limba sârbă
Французи – Serbes / Serbie / Langue serbe
Шпанци – Serbios / Serbia / Idioma serbio
Белоруси – Се́рбія / Сербія / Сербская мова
Руси – Сербы / Сербии / Сербский язык
Пољаци – Serbowie / Serbia / Język serbski
Грци – Σέρβοι / Σερβία / Σερβική γλώσσα
Естонци – Serblased / Serbia / Serbia keel
Литванци – Serbai / Serbija / Serbų kalba
Летонци – Serbi / Serbija / Serbu valoda
Италијани – Serbi / Serbia / Lingua serba
Холанђани – Serviërs / Servië / Servisch taal
Норвешка – Serbere / Serbia / Serbisk språk
Шведска - Serber / Serbien / Serbiska språket
Португалија – Sârbii / Sérvia / Língua sérvia
Украјина – Серби / Сербія / Сербська мова
Татари – Серблар / Сербия / Серб теле
Албанци – Serbët / Serbia / Gjuha serbe
Чеси - Srbové / Srpsko / Srpský jazyk (скр. Srbština)
Бугари - Сърби / Сърбия / Сръбски език

Видиш ли негдје то фамозно „П”. Што ће рећи само смо ми промјенили име сопственог народа и име матерњег језика!

Паметном доста.

Чему та жустрина, ако ти имаш право да будеш што желиш, онда то право мораш да признаш и Романову. Он свијет види тако како га види. Мени је рецимо жао што се јадан упетљао у Хришћанство као пиле у кучине, али нека нека се сам отпртљава.

По кога ствари лоше стоје, то је дискутабилно. Ето рецимо ти мене подсјећаш на мало дијете које се игра у својој соби са својим играчкама и ако неко поремети или узме твоју играчку ти ћеш да планеш као сада, а да неко дође и опљачка твој стан ти то нећеш ни примјетити, важно је да није дирао твоје играчке, а стан не спада у опсег твоје перцепције. Е зато не можеш да појмиш шта значи разлика између срБски и срПски.

Увреде, увреде, увреде, да ли постоји могућност комуникације без увреда или и то не смије да ти се спори :)

А за вас мале космополите постираћу један диван текст. како паметни људи доживљавају себе и своју нацију:

– За време дебате на једном америчком универзитету, бразилског министра просвете Криставама Буаркје су студенти питали шта мисли о интернациoнализацији Амазоније. Амерички студент је поставио своје питање уз примедбу да очекује одговор хуманисте а не Бразилца.

Ево шта је одговорио Г. Криставама Буаркје:

- Наравно, као Бразилац се једноставно противим интернационализацији Амазоније. Колика год била небрига наших влада за то богатство, оно је наше.

Као хуманиста, свестан опасности која прети деградацији предела Амазоније, могао бих да замислим да Амазонија буде интернационализована, као уосталом и све друго вазно за човечанство.

Ако бисмо, у име хуманистичке етике, морали да интернционализујемо Амазонију, онда бисмо морали да интернционализујемо и нафтне резерве целог света. Нафта је исто толико важна за будућност човечанства колико и Амазонија. Али упркос томе, господари нафтних резерви сматрају да имају право да повећају или снизе њену цену или производњу.

Исто тако би требало интернационализовати финансијски капитал богатих земаља. Ако је Амазонија резерва за цело човечанство, њу не смемо спаљивати вољом једног власника или једне земље. Спаљивати Амазонију је исто тако озбиљно као и незапосленост коју су изазвали спекуланти глобалне економије. Не смемо допустити да самовоља спекуланата упропасти финансијске резерве читавих земаља.

Пре интернационализације Амазоније желео бих да будем сведок интернационализације свих музеја света. Louvre не треба да припада само Француској. Сваки музеј на свету је чувар најлепших дела људске генијалности. Не смемо оставити да тим културним богатством, исто као ни природним богатством Амазоније, манипулише или га уништи један власник или једна земља. Пре извесног времена је један јапански милионер одлучио да са собом сахрани слику великог мајстора. Пре него што се то догоди, требало би интернационализовати ту слику.

Док се одвија нас сусрет, Уједињене нације организују Форум Миленијума, али су неки председници држава имали потешкоћа да стигну на Форум, због проблема на граници Сједињених Држава. Мислим, дакле, да би Њујорк, седиште Уједињених нација, требало интернационализовати. Макар би Менхетн морао припадати целом човечанству. Као уосталом и Париз, Венеција, Рим, Лондон, Рио де Жанеиро, Бразилија, сваки град са својом посебном лепотом и својом историјом би требао да припада целом свету.

Ако Сједињене Државе хоће да интернационализују Амазонију због тога што мисле да је опасно њу оставити у рукама Бразилаца, хајде да онда интернационализујемо и нуклеарни арсенал Сједињених Држава јер су САД у стању да се послуже њиме, што би изазвало разарања далеко обимнија од пожара у Амазонији, који су иначе за жаљење.

У току расправа измеду америчких председничких кандидата, они су заступали интернационализацију шумских резерви света с тим да се за узврат избришу дугови сиромашних земаља.

Почнимо дакле с тим да употребимо износ тог дуга да осигурамо свој деци света да се хране и да иду у школу. Интернационализујмо децу, и поступајмо према њима, где год се родила, као према богатству које заслужује пажњу целог света, далеко више од Амазоније.

Кад сви руководиоци света буду поступали према сиромашној деци као људској баштини, неће их пустити да раде уместо да иду у школу, нити да умиру, када треба да живе.

Као хуманиста, пристајем да заступам идеју интернационализације Света. Али док мене Свет сматра Бразилцем, борићу се да Амазонија остане наша. И само наша

једину паметну ствар коју сам чуо од полариса је да носи опанке 'кљунаше' да би имао за шта да се држи кад чучне да врши нужду!

паметноме и превише!

Натпис на јетри из „Piacenze”.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/43/Haruspex.png/240px-Haruspex.png

То је почетак латинице!

Циљ ми је био само да скренем пажњу на неке ствари не да улазим у опсервацију. Није ово мјесто за такву врсту приче.

Али кад смо већ ту, ајде да се позовемо нa Вyкa Стeфaнoвићa Kaрaџићa и њeгoвy рeфoрмy. Oпштe je пoзнaтo дa je Вyк живиo и рaдиo y Бeчy. У тo вријeмe je Tyрскa импeриja билa вeћ y стaњy рaспaдaњa (нeкoликo дeцeниja кaсниje сe кoнaчнo и рaспaлa) a зa прeвлaст нa Бaлкaнy бoрилa сy сe двa цaрствa, Ayстрoyгaрскa и Рyсиja.

Бaлкaн je тaдa биo y гeoпoлитичкoм пoглeдy нajбитниja тaчкa y свијeтy, jeр би oнa силa кoja кoнтрoлишe Бaлкaн, кoнтрoлисaлa и кoридoр Истoк-Зaпaд. To ривaлствo Рyсиje и Ayстрoyгaрскe, oкo кoнтрoлe Бaлкaнa, дoвeлo je и дo Првoг свeтскoг рaтa, y кoмe сy нeстaлa oбa цaрствa. Срби сy тaдa били нajбрojниjи и нajснaжниjи нaрoд нa Бaлкaнy, a кao Слoвeни, и тo Прaвoслaвни Слoвeни, били сy врлo блиски Рyсимa.

Бeч je тy вeзy пoкyшaвao дa yблaжи штo je мoгyћe вишe, пa je из тoг рaзлoгa финaнсирao и Вyкoвy рeфoрмy, кoja je y тaдaшњoj Србиjи, Црнoj Гoри, кao и Вojвoдствy Србиjи дoчeкaнa „нa нoж”. Измeђy oстaлoгa дoшлo je и дo инициjaтивe дa сe „срБски” мeњa y „срПски” jeр Нијeмци нисy мoгли дрyкчиje дa изгoвoрe. O свeмy oвoмe мнoгo дeтaљниje пишe Mилoслaв Сaмaрџић y свojoj књизи »Tajнe „Вyкoвe Рeфoрмe”, кojy прeпoрyчyjeмo oнимa кojи жeлe пoдрoбниje дa сe инфoрмишy.

И за крај.

Питали новинари једног, мага, свештеника зороастранизма, зашто данашњи магови не могу да чине чуда. Свештеник је одоговорио врло кратко и јасно:

„Наш језик је доживио промјене и ријечи су се промјениле, те наше Гате (молитве) промјеном ријечи изгубиле су своју силу!
”

Јоцко(Јочко) ти си то мало буквално(фагус-силватични) схватио (разумио). И твоје је лично(особно) право (привилегија) да пишеш како сматраш (мислиш) да је потребно (нужно). Да ли ћеш поштовати (уважавати) граматичко паравило (правопис) или не, свако одлучује (доноси закључак) сам.

Не намјеравам (не желим) да утичем (вршим притисал) како на тебе тако ни на кога. Сматрам (мислим) да ни мени нико неби требало (не смије) замјерити (узети за зло) што не користим (употребљавам) граматичко правило (правопис) у конкретном (одређеном) горе наведеном (ад сапро) случају (ситуацији).

Е баш о томе и јесте ријеч. Ја сам говорио само и искључиво о варијанти срБски-срПски. Тако да сам и ја на шаљив начин покушао да скренем пажњу на то ;).