Ово писаније губи сваку вредност (кредибилитет) написано овако, хрватским писмом. Можеш га рекламирати у Загребу и Вараждину, за једног Србина губљење времена је и само читање наслова!

Не могу да схватим да неко може да буде толико задрт и тупав! Права си босанчина!

Зар не схваташ да ми губимо своје писмо од када је ћопави Вук, без икакве потребе, за рачун Аустрије направио реформу кирилице. Вуковица је само ПРЕЛАЗНИ ОБЛИК на хрватску латиницу! Кроз педесетак година Вуково писмо више нико неће знати захваљујући клипанима попут тебе, сви ће писати латиницу и циљ ће бити постигнут. Пошто Хрвати говоре исто као ми, када ми будемо писали као они, бићемо сви ХРВАТИ јербо такви као ти подмећу клипове ЦРКВИ и она је све мање србска и све мање православна!

Тикване неразумни!

На жалост понашаш се као ХЕРЦЕГОВАНАЦ!

А ја неволим ХЕРЦЕГОВАНЦЕ!

Још увек овде, Романов:) Гадно кад се човек навуче, постане зависан и не зна да пусти.

Пусти побратиме политику није ти видим јака страна, овде си ко риба у води, пишемо ћирилицу бреее, трудимо се, ево ја рецимо.

Међутим, не тражим нити сматрам исправним да неког присиљавам. Такав сам - Просветар јесте фаца, али узети на себе улогу његовог посланика, то може бити повећи залогај за неке.

Елем, да погледамо шта имамо...Постоји ли одређено мерило по чему препознајемо и сматрамо неког Србином? О Богови! помозите...

Да ли је зависно од тога којем се богу човек (Србин) моли, или писмом којим пише...још више идеологију коју следи? Да ли сте некад размишљали и нашли себе у томе, шта следите под бројем 1?

Видите, што се мене тиче, ја сам вођен поштивањем према старини, имам у виду наше предке. Можда се неко пита, колико треба ићи уназад?

Онолико колико је потребно, прошло је неколико хиљада година, неке ствари се нису промениле у нама. То није успело ни Св. Павлу и његовом Христу, Ни Мухамеду и његовом Алаху, ни комунистима, ни свим лажима које нам душмани сервирају. Да ли се разумемо?

Ево вам један путоказ, приметиће те да су у лажи кратке ноге.

Јербо Анго-саксонци и Ватикански Носферату, штавише наши „велики пријатељи”, Грци, уклањају сваки траг наше богате историје, наше славе, нашег имена и великости. Уз то удружено онако чопоративно прогањали и убијали. Питате се зашто су то чинили и да ли је то истина?

Па пријатељи моји истина вам је пред носом, погледајте само шта су радили и раде са нама задњих 20 година.

Онај од вас ко има имало здраве памети ће схватити зашто то чине, довољно је знати ко су они - подли, искомлексирани, никад сити и похлепни материјалисти са комлексом мале вредности.

Такви људи-народи, таквог менталног склопа ће увек мрзети праведног, племенитог ратника, брижног и кротког када треба, увек спреман нејаке узети у заштиту. То да нам они завиде то их чини и злим.

Па да ли да ми будемо као они, можда би се боље дружили? Нормално да не. Те убице народа, пишу историју, себи приписују знања и сву славу. Међутим, они одају себе, толико контрадиктности.

Пример: „Словени су почели да се шире балтиком и на територији већ напредних германа” Такође прсвојили германске обичаје и културу као и добар део језика„.

Даље пишу овако: ”Венди, Венети, Вендиш- Вандали, исто што и варвари, дивљаци које су германи на крају надвладали неке 1100 године.„

На другом месту пишу о истима: нису то били Славенски народ, немају ништа са славенима, то су били Скандинавци - Викинзи ”Old Norse„, tj. гемански народ и језик” Они су управљали Дивљим Славенским племенима, ти исти су основали „Кијеван-Рус”.

Значи, на једном месту је реч о Вендима као вандалима-варварима, славенско племе, а по њиховом писму и говору се види да је Славенски народ. А на другом месту ти Исти су германски народ са високом културом и вештином ратовања, претежно „Скандинавци” који су штитили касније француску од енглеза да би 1066 „Нордмен” инвадирали и покорили британију.

Остаци ти Венда су великим делом асимилирани од католика пољака један део народа сачувао своје корене на територији пољске и данас под именом „Кашуби” а други део истог народа у источној немачкој под Лужички Срби.

Грци „наши велики пријатељи” су иначе цигани, мешвина, турака, татара, бугара, иранаца, срба, и осталих. Погледајте ове који толико желе да постану неки македонци, која је само то мешавина, све вам стане јасно о чему пишем.

Не треба их потцењивати,грке, јесу дипломати, раде у своју корист, вешти лопови. Венди су дошло да бране Цариград од тадашњег калифата. То се десило 300 године, док је један велики део истог народа био присутан на територијама Средње азије 700 пре нове ере. Александер Велики, а пре њега 300 Спартанца, а тек онај Ахилеј.

Ево вам једна дивна „Арапска музика” арапи који су оприсани од музике и музичких иструмената.

Кажу њихова, без назива -титла, што ме и не чуди, јер је уствари „Грчка” хехе Калиметана. И то је лаж.

Хебига мора да се ето случајно у видео споту користи Спартански шљем, уз то и зима, као да је негде на северу, рецимо Скандинавије и Балтика . Тамо где су некад живели Венди, пре него што је један део тог народа донео грцима музику и ритам коју су они прихватили и сматрају својим, па ето Eyes of Arcona добила Грчки назив „Kalimitana-o”. Ако боље простудирате она потиче са територије грчке македоније, која је за време римљана била позната као територија Славена „90% Срба”.

Такве ствари треба да вас интересују, а не васкрсавања и ходање по води. Уживајте.

https://www.youtube.com/watch?v=XeyPEJW5g8c

„Били су хришћани, увртели у главу да су они једини у праву и онда масовно прешли у ислам.”

Стево, бураз, дуго ти нама поживио, растураш зауебанциијом, онај ко те не зна мислио би да си насве озбиљан.

„Катари”, Стево у ком веку су прешли у овај како рече „ислам”, објасни овим незналцима:))

https://www.youtube.com/watch?v=0AmVETR7ktk

За оне које интересују Срби исламске вероисповести

http://tinyurl.com/mr2hb6l

Гавро брате, ти и ја можемо да се не слажемо у којечему али ја веома поштујем твоје ставове.

Међутим.

Не могу да поштујем мишљења коњина попут онога кумашина или овога Дивљака (цититам разлог: Samu umobolni cirilometodijevski svetosavci i jezuiti među Srbima preziru la
tinicu i smatraju je nesrpskim pismom.)

Еј, ’’умоболни светосавци’’... шта човек да каже... Тако нешто може да произведе само нагњили усташки мозак.

Што се брата Просветара тиче, себе уопште не видим као његовог посланика... више као САБОРЦА.

’’Србска латиница’’ је једна од многих подвала србском роду. Не постоји ниједан писани споменик тим УСТАШКИМ писмом и ниједан разлог да Срби имају ДВА ПИСМА! Ниједан народ на свету нема два писма. Ето само то је довољно да човек посумња (ако већ није умоболни светосавац).

Гавро, као што видиш, још увек спремам ствари... отићи ћу... једног дана... ;)))

Баш лепо да овај дивљак, покушава да буде паметан и саркастичан.
И шта каже и у винчанском писму има латинице.
Био би мало паметнији да је барем погледао сва слова.
А и ћириличко и латиничко.
Б латиничко
Д ћириличко
К и ћириличко и латиничко
Л ћириличко
М и ћириличко и латиничко
Х ћириличко
О и ћириличко и латиничко
Значи 4 слова су и ћириличка и латиничка.
3 су ћириличка
2 су латиничка и то је доказ да је винчанско писм латиничко!!!!!!!!!
знам да на свету има будала, али овај је предводник.

Сад Гаврило закључи и сам.
Богумили су у доба Немањића протерани из Србије, и већином су се населили у Босни.
По веровању нису се много разликовали од муслимана, не признају ни иконе нити било шта, што је типично за нас православце.
У Босни су Срби једино прешли на ислам, православци још увек постоје а Богумили су нестали.
Сад изволи па ми објасни одакле су у Босни настали мулимани?
Да можда то није нека старобосанска религија?

Циничном тврдњом о латиници као алтернативном писму српског народа у ситуацији када је ћирилица, кршењем устава који би требало да је штити, драматично истиснута из јавне употребе, замагљује се истина и подржава лажна слика о некаквој равноправности писма иако је ћирилица безалтернативно српско писмо. Умјесто да се након посљедњих ратова у српским земљама кренуло у контраофанзиву ћирилизације Србије и српских земаља како би се истиснула латиница, њена сфера употребе се диктатом прозападних политичких моћника настоји свим средствима да прошири за шта постоје дубоки геостратешки разлози. Као један од најподмуклијих начина да се искаже премоћ латинице показала се наводна одбрана ћирилице, не од стане државе него групе грађана, што је још један дискретан знак њене договорене предаје.

И док једни бране ћирилицу, мало ко се усуђује да напада латиницу, осим посредно и узгредно, што је поред осталог резултат вишедеценијског кротитељског дрила никад умрле сербокроатистике која је пројектовала корак по корак латинизацију и хрватизовање Срба како би се трајно измијенио културни и национални идентитет српског народа. Снага сербокроатистичког завјештања и данас Србе држи у запту празновјерном тезом о двоазбучје чиме се несметано наставља да заводи латиница, тај тројански коњ евроатлантизма, према којој се управо ћирилица због сужене употребе показује као алтернативно писмо. Трасирано полатиничење поред осталог има један крупан циљ: да нас као народ уведе у структуре Европске уније чије је знаковно писмо латиница, у духовно и свако друго ропство под америчко-натовским протекторатом и тако за корак приближи прижељкиваном покатоличењу.

Опстанак или нестанак ћирилице најдиректније је повезан са глобалном измјеном политичких снага у Европи. Евроатлантизам коме тежи Србија и остатак раздробљеног српског етницитета значи само једно – да ћирилици, али и српству нема спаса; да ћемо бити избрисани са карте велике Европе или евентуално претворени у изоловану ннклаву , како нам пријете поједини загрижени идеолози такве политике. Одустајањем од овог погубног пута у евроатлантске интеграције чији је предзнак латиница и прогонитељски дух према свему што чини православни Исток, а то су вјера, језик и ћирилично писмо, осигурава се опстанак ћирилице и останак и останак етничких Срба на својој прапостојбини. У супротном, ћирилица ће умријети као жртва зависти западњачких књижевника, фарисеја и свештеника према православљу на Балкану и хришћанској Русији, оној која је дала 27 милиона жртава да би се у увијекм инквизиторској Европи устоличио антифашистички међународни поредак, који се након звјерског бомбардовања Републике Српске и Србије од стране здружених снага нато-а у данашњици изродио у нови фашизам,многоструко погубнији од претходног.

Да као народ не бисмо били анонимне жртве растуће тираније западне „геополитике постмодерне”, која у XXИ вијеку има за циљ не само овладавање православним балканским и источноевропским простором и његовим ресурсима, већ кроз наметање латинице и људским душама, то се мора кренути у свеопшту кампању обнављања свијести о пресудном значају употребе ћирилице и њеној древности, као и о древности српског народа на овом тлу Европе. То значи да се нипошто не смију прихватити манипулаторске неистине о Словенима који су се појавили на европском континенту као придошлице које не треба узети у обзир приликом рјешавања важних европских питања.
Најважнији корак ка постизању тог достижног циља јесте одбацивање погубне догме о двоазбучности која је била најтврђи угаони камен сербокроатистике , да би на волшебан начин била устоличена у први протокол наводно „обновљене” србистике. Уколико не желимо да ћирилица и даље пребива у подземљу сопствене државе у коју ју је у својој ропској свијести смјестила псеудосрпска филолошка мафија, анационални Срби атлантисти и њихови тутори за које је православни крст „рачва липова”, то је потребно јединство свих снага како би се престало са политичком и сваком другом кампањом уласка Србије и српства у властиту пропаст звану евроатлантске интеграције.

2. Најперфиднији облик хрватизовања српског народа за времена комунизма био је тровање двоазбучјем путем флоскуле о равноправности оба писма чиме се поступно унијатио и разарао наш национални идентитет. Чињено је то тако што се најприје у име тзв. језичке толеранције изједначила по уставу ћирилица са латиницом, а потом тврдило да је латиница подједнако српска као и ћирилица.

- Еда ли се Христос раздијели? – узвикнуо је својевремено апостол Павле укоривши оне који су покушавали да незаконито докажу своје претензије на посједовање Црквене благодети. Као да благодет Господња подједнако почива на православној цркви и на бројним сектама од којих су неке управо сатанистичке?

Исто питање ваља поставити и „новим” србистима: да ли је латиница благодетно српско писмо или је то искључиво ћирилица, наш не само језички већ и моћан морални оријентир?

Под флоскулом о језичкој толеранцији која за своје извориште има буревијесну француску револуцију која је на Волтеровом трагу прва увела догму о вјерској толеранцији којом су се у грађанском и вјерском праву изједначили Јевреји са хришћанима, хришћанство и јудаизам, што је постало обавезујућа пракса свих потоњих револуција проведених од стране синкретистичке јудеомасонске секте – под истом том револуционарном паролом и српство је било скренуто са свога пута у општу пропаст и погибељни процес духовне деградације изједначавањем у уставном праву ћирилице и латинице што је на концу произвело потпуну превласт друге. Перфидно осмишљен католички филолошки програм реализовао је своје циљеве преко „истомишљеника” у српској лингвистици, који су нас снагом наметнутог „научног” ауторитета држали у сербокроатистичком ропству у двије Југославије кунући се у равноправност употребе писма, а у пракси фаворизујући латиницу. Тако је путем намјерних прећуткивања и отворених конструкција подржаних од стране српских снисходљиваца из САНУ проводођено похрваћивање српског језика чија је стратегија до данас остала иста: затирати ћирилицу и сјеме одакле је потекла.

2. Лажно свједочење србистике
1. Откуд се под окриљем тзв. „обновљене србистике” (питање је да ли је икад и постојала као аутономна филолошка дисциплина и одговарамо да није) тако брзо стекло увјерење које је толико нетолерантно према једноазбучју, и тако брзо прешло у неразумну догму?

Прикривена нетолерантност `обновитеља` србистике потиче отуда што се радило о тријумвирату пресвучених сербокроатиста који су конспиративно прешли у глобалисте, а пред лицем јавности били горљиви србисти и као такви врбовани од стране Свјетског сабора Срба; код којих никад није наступило потпуно преумњење и силазак са пута сербокроатистичке преваре и рада у корист своје штете. Умјесто да причисте и пречисте зрно од кукоља на решету националне филологије и тако зауставе вишедеценијски прогон ћирилице, они су је и даље оставили у караказану двоазбучја не урадивши ништа на ширењу њене употребе. Тиме су потпуно обесмислили сваку борбу Срба за своје светиње, стављених на листу непријатеља мондијалног јеврејства још у мају 1992. године када су све јеврејске организације САД потписале петицију у којој преклињу америчку владу да се заустави српско варварство.

Против растуће тираније јудеоимперијализма који гаси државне суверенитете први су устали православни Срби у Хрватској и они у Босни и Херцеговини стављајући се под ћирилични барјак са дубоком свијешћу да је у ћирилици сачувана истина о српству од искона. Обновитељи србистике, под исприком да брину наводно за латинично српско насљеђе, упркос жртви од тридесет хиљада српских младића у Босни и Херцеговини палих само зато што су православци којим је омиљела ћирилица, успјели су да помоћу једне испране флоскуле сачувају недирнуту латиницу и тако спријече брзу ћирилизацију прекодринских Срба. Због тога су још гори од „Павлобранитеља” који су нам у сред антисрпског рата, из стиснутих уста хтјели да ишчупају нашу рођену ијекавицу и дарују је Муслиманима и Хрватима.

Инквизиторски прогон у име тзв. „србистике” свих оних који се залажу за ћирилицу, прогон је у име сербокроатистике, а никако истинске србистике. У данашњици њега проводе они „србисти” који клањајући се култу двоазбучја крче пут евроатлатизму на српским просторима као најгорем облику свеокупационизма док у исто вријеме, узурпирајући власт над истином о српском језику траже да повјерујемо како је црно у суштини бијело. Прогонитељски дух „нових учитења” који се проводи под плаштом учености и мантре о двоазбучности сведочи не само о језуитском прапоријеклу двоазбучја којим се на српским просторима устоличавала туђа, окупациона латиница већ је поуздан знак рабинизовања српског језика иза којег стоје неоколонијалистички натовци и јудеофили.

2. Испоставља се да презрена сербокроатистика, коју „нови” србисти, сједећи на двије столице и у својој анационалној комбинаторици бирократски чекајући расплет политичких догађаја, никако до краја да прозру, а и њена кћерка, обовљена србистика, жртвени јарац на који су натоварени сви најтежи гријеси сербокроатистике према српском језику – да су два пута ка истом бездану, наставку похрваћења српског језика. Виталност деценијама култивисане догме која тако добро погодује искорјењивању ћирилице свједочи о њеној ватиканско-натовској кондиционираности и доказ је како је тзв. „обновљена” србистика само још једна лажинаука изашла испод скута панхрватског филолошког програма, подједнако као и кроатистика, или посестримска наука о тзв. босанском или црногорском језику.

Све оне свој настанак дугују конгреагацији за пропаганду католичког и јудеопротестантског полувјерја, маловјерја и безвјерја чији је коначни циљ да се све српско и ћирилично отме и преведе у хрватско и латинично, а потом затре и сјећање да је то икада било српско. Иза опсјенарске флоскуле о некаквом богатству двоазбучја која је остала недодирљива и под сербокроатистиком и тзв. србистиком која би на тај начин да намигује и евроатлантизму и евроазијству, крије се врхунска подлост коју и овом приликом разобличујемо у име коначног опредјељења за ћирилицу и спознања да се латиничењем као народ настојимо да отуђимо од славенства и православног евроазијства и приближимо римокатолицизму.

Тотемизам двоазбучја нема никакве везе са србистиком и иза њега стоји најслабије оправдање и врло лоше смишљени разлози. Упркос томе „учитељи” тзв. србистике, а уистину „латинистике”, клањајући се Богу и Мамону настављају попут лихвара да тргују тим лажним новцем. У данашњици ово иде дотле да дирнути у двоазбучје значи починити светогрђе јер је разљућени синедрион србистичких „учитеља заблуда” одмах спреман да клеветнички нападне сваког ко хули на двоазбучје, под исприком да се тиме укида латинично културно насљеђе српскога народа. А све зато што је прогонитељски дух којим је задојена тзв. „обновљена србистика” и није изворно њен већ је у лабораторијским условима узгојен под будним свевидећим оком евратлатизма и окултизма јудеомасонских секти чији је заштитни знак натофилски јудеопротестантизам.

4. На изворе србистике!
1.Словенство, кичма човјечанства, имало је своја слова онда кад је већина прастарих народа била бесловесна. О томе свједоче камени споменици цивилизације који спомињу име Србин и потврђују да су Срби дио најстаријег стабла словенске расе, која је `осталим народима дала ријеч`, тј. слово. Доказује то и напис на каменом обелиску из Ксантоса, али и Велесова књига у којој је на дрвеним дашчицама ћириличким писменима уписана прастара словенска хроника. Небројени писани и материјални докази о постојању винчанске културе упућују на то да Срби живе у Европи и Подунављу од најстаријих времена.

На то упућује и српски језик који је `тако оригиналан, чист, граматички савршен и богат, да није могао да се обликује без постојања једног јединственог првобитног и самосталног народа`, што је тврдио својевремено за наш језик мудри слависта Шафарик, али не и наши бескичмењаци из редова обновљене србистике, те луде кћерке мудре мајке, сербокроатистике, коју је лансирала германска школа да би нас у вишедедеценијском школском дрилу устројавала по туђем, латинском поретку. Та и таква србистика још је под забраном да се суочи са истином како је подунавски базен колијевка европске цивилизације, и као таква прије личи на празновјерје у односу на вјеру, на астрологију, а требало је да буде попут астрономије.

Она се не усуђује да за своје учитеље узме Милоша Милојевића који је писао и доказивао да су Срби од искона живјели на својим садашњим земљама и да је у ћирилици сачувана истина о српству од искона.

Учитељ истинске србистике никако да постане ни највећи српски филолог, академик Милан Будимир, школован у Бечу, који је по диктату разљућених прохрватских језикословаца био скрајнут из нашег памћења истога часа чим се усудио да скрене устрану и као Србин смјело изађе из ништавила сербокроатистичког подаништва.

Њега не бисмо имали потребе србизовати за разлику од Вука који је сам идеологизовао „Јевропејсво”, а кога је сербокроатистика по упутама бечко-берлинске историјске школе од аустрофила, унијате, чија су многобројна дјеца одреда крштена у католичкој цркви, митологизовала и префабриковала у некаквог Србенду; Вука који је био под строгим старатељством аустрослависте и јансенисте Јернеја Копитара који је кроз ову масонизовану протестантско-јудаистичку секту представио Вука, а са њим и Србе, „ученој Јевропи” коју је чинило затворено масонско братство предвођено Гетеом, Хердером и браћом Грим. Оно га је за беспоговорно подаништво наградило чланством у европским академијама, али и пензијама. Тако је једну добио и од Русије, преко своје петроградске масонске браће, иако је (или баш зато!) тзв. „реформом” српског језика и писма разбио дубоки језички савез Срба и Руса и тако широм отворио брану несметаном унијаћењу и денационализацији Срба која траје до данас.

Једно је сигурно: језичка реформа српског језика која је извршена под његовим именом трајно је везала судбину Срба са Хрватима, са далекосежним циљем да Срби не би били доминантан фактор на Балкану већ да то постану Хрвати, вјештачка нација настала по ватиканској инквизиторској рецептури од превјерених, покатоличених Срба.

vuk-gaj

2. Као народу, нама Србима је неопходна метаноја, промјена ума кроз покајање, и то не само у науци о српском језику, коју су нови србисти програмирали тако да и надаље храмљемо за Вуковом штулом. Срби не смију да забораве да су почели мјерити вријеме прије свих народа свијета, да су отпочели да броје године од 5508. године прије нове ере. Упркос завјери порицања српске староставности Срби морају да поврате свијест избрисану од стране нордијске историјске школе да Кнез Лазар погибе на Косову 6893. године о чему свједочи косовски запис рукописан од стране благочестивог Му сина Стефана Лазаревића.

Зато попут Радивоја Пешића „оптужујемо ћутање”: ћирилица симболизује мирољубиви дух православне саборности умјесто духа који коси православне животе на Балкану и на осталим просторима на којим се пише ћирилицом. Латиничари су били ти који су подметнули пожар антисрпског рата на Балкану у којем је требало да сагори све што је ћирилично, а они који пишу латиницом, а Срби су, да постану њихова ропска раја. Као и много пута прије у нашој историји, и у овом садашњем неоколонијалном ропству `не држе нас Турци него српске потурице` (Војислав Шешељ).

Одбијањем да трампећи боље за горе гледамо како на наше очи умире спасоносна ћирилица и на нашој земљи заводи глобални тоталитаризам, то је једини пут спаса онај који води у братски евроазијски савез, јер тек здружени са осталом православном браћом можемо да се изборимо за ћирилицу, српску, руску и сваку другу, а са њом и за слободу златну. Зато као народ морамо учинити све да би се избјегла горка чаша коју нам намијенише западноевропски наднационалисти, паписти и антипаписти и остали партијци и секташи.

3. Да нас, кад већ буде касно, не би облијевао зној помијешан са крвљу, што је највећи и најрјеђи знак који нам посвједочује Христову људску димензију, када је излажући се смрти, а истодобно страхујући од ње, тијело на крсту дрхтало, а душа остала непоколебљива – то већ сад морамо да се најодлучније припремимо за надолазеће смутне догађаје: јер кад су предали Косово, душу Србије и српства, продаће, не дај Боже, и српску ћирилицу. И то, као и Косово, за џабе!

(cirilica-beograd.rs – Проф. др Мирјана Влајисављевић)

Самоја, пријатељу буди бар толико пристојан па прочитај ово што Мирјана Влајисављевић пише... Ако ни због чега, оно због тога што сам ово теби наменио сматрајући те једним од интелигентнијих у овој групи.

Ја ти причам о србској култури и србској писмености која је минимално седам хиљада петсто година стара, а ти ми износиш некакве небулозе о Бугарима који су дојахали крајем првог миленијума ко зна одакле из Азије...

Људи, радите како хоћете, свако према своме срцу и својој памети, а моја СРБИЈА остаје од ЈАДРАНА до КАМЧАТКЕ, православна и ћирилична!

„Braco moja, racunica vam je uvek bila slaba strana.
Cirilica je lepa kulturoloska osobenost jednog jezika i naroda koju treba da koristimo i cuvamo”

ХАХАХА... ова ти вреди! Како да је КОРИСТИМО и ЧУВАМО ако пишемо латиницу!?

И ћирилица није ’’културолошка особеност’’, то су шајкача и опанци шиљкани. Ћирилица је једино писмо србског језика и има виталан значај за одржање србске нације!

Без ћирилице, кроз само пар генерација Срби ће бити десетковани, још пар и више неће постојати! Придружиће се већ покатоличеним Србима који се зову Хрвати... Љутите се кад кажем да сте НЕДОВРШЕНИ ХРВАТИ, а то вас латиничаре тачно описује!

Hvala :) znam da je dobra.
Saraj malo, nisam ni rekla da se cirilica ne koristi već da latinicu ne smemo potceniti. Umerenost je najbolji odgovor za većinu delikatnih situacija, ko god je prilagodljiv taj je I opstao.
Jezik bi trebalo da spaja a ne razdvaja ljude. Tvoja teorija je još gora jer zastupas zavadu, a zavada vodi istrebljenju ili samounistenjue
Skromnost izgleda nije tvoja vrlina, od nika do ubeđenja sve je velicanstveno. Tvoja stvar

И што сад чопоративно навалисте на Романова?
јер је рекао да је ћирилица једино српско писмо?
Па извините али он је у праву.
Нађите ми нешто писано на латиници у Србији пре неколико сторина година.
Код нас Срба симптом покондирене тике је увек постојао и нажалост постоји још увек.
Значи изговор да Срби треба да пређу на латиницу је да би доказали да су Хрвати, Срби.
Доста више са тим будалаштинама, Хрвати су Срби као и марсовци.
Можда су некад давно били део истог народа као и ми али нације се рађају и раздвајају.
Данас Хрвати, Муслимани, Црногорци, Македонци и сви остали су Срби исто као и Американци, можда и мање.
Значи ваше решење хрватског проблема је да прихватимо латиницу, да се покатоличимо, да променемо имена, изменемо језик и тада би свету доказали да су у ствари Хрвати, Срби.
Боже, опрости им не знају шта говоре.

Па и моја тастатура је на овој „ћелавој” латиници, и шта, јел тешко научити где је које слово?
Некад се омакне грешка али јел то важно?
Можда је неком тешко, одкуд знам има нас свакаквих,
Него дивљак, одкуд ти знаш шта се дешава у нашим Црквама?
Дал си то прочитао у Дневном Алвазу или неким сличним новинама?
Ето мени ћирилица не смета и као што видиш нема проблем ни да пишем са њом иако сам Београд напустио још 1967.
А овде се ћирилица не употребљава.
Пиши како хоћеш, баш ме брига, али не просипај памет.
Нама Србима ћирилица не смета, а дал смета вама кога брига.

kumashin01
19. август 2014. у 20.51

Stevo,moja poenta je ovde sledeća.Chovek koji se eto bori za Srpstvo nije mogao naći neki srpski nick nego mu vise odgovara strani ali i dalje tvrdi da je on najveci Srbin ovde.Ja sam se makar borio za srpstvo i radi toga sam morao brisati preko granice a za njega nisam bas toliko siguran.

Кумашине, ја сам обичан мали Србин и обичан мали Рус. Велики Срби су Свети Сава, Цар Душан, Мехмед паша Соколовић, Тесла, Владика Николај, Милан Недић и њима подобни...

Питам се како си се то борио за србство кад си збрисао преко границе? Па ти си једна обична побегуља, да не кажем, дезертер!

Куме, морао сам да ти одговорим, прозвао си ме... То ти је моја поента... ;)))

Хе, хе, хе.
Пази сад „комуњаро”.
Јел то све што имаш да кажеш?
Као што сам рекао ни моје име ни презме ни где живим није тајна на сербианкафеу, Јел хоћеш да ти све то поставим опет?
И не врдај, јел имаш три чисте да кажеш ко си , где живиш и све остало, или ти не пада на памет да то објављујеш „комуњарама”?

ХАХАХА... па ти си срварно откачио... Стева - комуњара!

Сад видим кумашине да сигурно ниси коњ!

Молим све коње да ми опросте, ако сам тебе икада тако назвао и тиме понизио ту дивну сорту.

Кумашине, колико имаш година? Мислим да сам ипак старији од тебе.

romanov, puno ti je sezdeset..

mogao si sve to i vise sa sedamnaest..
nekulturan si vise nego neobrazovan..

... а колико је клавир стимеру година... ако се сме знати?

На пример?

Драго ми је да си ти разумео...

Шта ти значи ’’скролује’’?

Ćirilica je uvredljiv naziv za bilo kakvo sr6sko pismo jer je nastalo po nekakvom popu koji nikakve veze sa Srbima nije imao niti nas je opismenio.

Možemo onda naše pismo zvati i Novakđokovica, taj čovjek je više doprinio sr6stvu neko nekakav Ćirilo.