Hmmm,biti dobar ali ako želimo to iz nekoginteresa kao što vidimo kod par pojedinaca ovde je promašena poenta života

Лицемер, колико још Еона треба да прођу да би човек на крају схватио да живот као такав не постоји.

Човекова игра појмовима говори да Он није свестан и не успева да разуме још мање дефинише шта је живот - шта Он сматра живим. Саму бит - клицу живота.

Зато имамо до дана данашњег појмове: вечни живот, бесмртан, живот после смрти.

Можда вам се чини да ту разлике нема, вама (човеку) годи свака од наведених алтернатива (примера).

Међутим, разлика је велика.

Живот није живот ако то није овај..или барем добар део њега. То је порука човеку коју упућује човеков Его.

Бесмртност чега..каквог?

Па добро би било да је овај који имамо, али вечан такав. :))

Па можда смо ми већ одавна вечни и бесмртни а да тога нисмо свесни.

Can you dig it? Капирате?

Као што рекох у самом почетку, човек за почетак треба да овлада знањем и утврди у ком стадијуму (фази) настпи живот. Када се повезују чула влакнима и покрену свест.

Тај тренутак у коме почиње процват душе, које преко чула апсорбира и архивира-формира на већ одређеном фундаменту информацију, информацију запажања.

На којој већ постоји информација самога порекла( цела историја човека и осталих живих, која доприноси стварању и човековом буђењу под ознаком „Ја”.

Нормално то његово Ја, које је ослањавњем на пррошло, и са тог угла и базе информације раслеђује и ствара представу будућег.

Када научи и открије те механизме (повезаност компонената), само ће му се открити - Наћи одговор да ли може постајати и какав облик „живота” после смрти.

Данас можемо да савијемо ласерски сноп, да га замрзнемо ( у виду тубе). Некима је можда познато да се у таквом једном снопу (налик цигарете од леда) може сместити огромна база информације.

Пре 15-ак година смо почели да користимо „ласер пинцете” путем усмерених ласерских снопова и њихог усмереног пулсирања размотавамо ДНК-а, могућност манипулације Нуклеотида и Полимера.

Ово вам Гаврило пише из главе - није ово јутубисање и википедисање којем поједини овде често прибегавају.

Нема тренутно времена, свеједно, поздрав свима..и до скорог читања ако „Бог” да - Гаврило нађе интересантним ваше писање:))

NE ZNAMO šta je potrebno da uradimo da bismo ostvarili istinsku sreću i ljubav u svom srcu i zivotu, zato što su nasi ideali ograniceni našim iskustvom, pa nema mogućnosti da ostvarimo novo i vece iskustvo. Iz iskustva greha prava ljubav nam deluje strano i dosadno. „Telesni covek ne razume šta je od Duha Bozjega; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda.” (1.Korincanima 2,14) Nasi kriterijumi ispravnog su izopaceni zajedno sa nasom prirodom, te smo zato najcesce zadovoljni sobom i svojom pravednoscu. Samo Onaj koji je zaista ljubav može da nam otkrije karakter prave nesebične ljubavi i da nas tako učini svesnim naše velike potrebe.

NE želIMO spasenje. Nama je stalo da uklonimo posledice greha (neprijatna osecanja, bolest, stradanje, smrt) zato što smo pokrenuti sebičnoscu, ali nam nije stalo do stvarnog spasenja, jer, kao sto smo ranije videli, mi nemamo prave ljubavi prema sebi. „Ni jednoga nema pravedna, ni jednoga nema razumna, i ni jednoga koji trazi Boga.” (Rim. 3,10-11) U sebi nikada nećemo naći pravih motiva da izadjemo iz stanja u kome se nalazimo. Samo Bog svojim Svetim Duhom može u nama zaceti delo spasenja. I ako na taj poziv odgovorimo, Bog će odgovoriti na ceznju koju je Sam pokrenuo u nasoj dusi. Upoznajuci velicanstven Bozji karakter u nama će se javiti zelja da na otkrivenu Bozju ljubav odgovorimo takođe ljubavlju i tu se nalaze jedini zdravi motiv zivljenja.

NE MOžEMO sami da pomognemo sebi. Mi možemo da svojom voljom uticemo na naše ponasanje i osecanja, ali nemamo moći da promenimo pobude naših srca: „Može li Etiopljanin promeniti kozu svoju ili ris sare svoje? Mozete li vi ciniti dobro naucivsi se ciniti zlo?” (Jer. 13,23) Mi nemamo moći da promenimo nasa srca (pobude determinisane genima), niti da se iskupimo za svoje grehe. Ako se uzdamo u sebe, umoricemo se i razocarati, zato što sami nikada nećemo moći da oprostimo svoje grehe (ni sebi, ni drugima). Samo Bog može da učini cudo dobrote u nasem srcu i zivotu. On nas poziva k sebi i kaže: „Rasucu kao oblak prestupe tvoje, i grehe tvoje kao maglu; vrati se k meni, jer sam te izbavio.” (Isaija 44,22)

NAJVAZNIJE PITANJE

Mnogi polaze od pogresnog zivotnog nacela postavljajuci pitanje:

„Ko sam ja? Odakle sam? Kuda idem? Zašto postojim?”

Međutim, prvo pitanje koje se coveku nametnulo kada je izasao iz ruke svoga Stvoritelja bilo je upuceno prvom licu koje je tada ugledao. Pošto je stvoren Adam nije ugledao sebe u ogledalu i pitao se:

„Ko sam ja? Odakle sam? Kuda idem? Zašto postojim?”

Pogledajmo biblijski izvestaj o osobama koje su postavljale to pitanje:

Pitanje „Ko sam ja?” (2.Mojsijeva 3,11) je postavio Mojsije kada ga je Bog pozvao da izbavi Izrailj iz Egipatskog ropstva. Mojsije se uplasio svog zivotnog zadatka zato što je posao od pogresnog pitanja. Svojim odgovorom Bog je pokazao da, kada je On tu, pitanje „Ko sam ja?” nije od značaja:

„A Bog mu rece: Ja ću biti s tobom,” (2.Mojsijeva 3,12)

Nije važno ko smo i kakvi smo mi, već kakav je nas Gospod. Zašto ogranicavati sebe sobom i svojim slabostima, kada nam na raspolaganju stoje Bozja milost i Njegova snaga?! Bog govori svakom srcu koje oseca svoju slabost:

„Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim.” (2.Korincanima12,9)

„Tvoja snaga nije u mnostvu, niti moc tvoja u silnicima, nego si ti Bog poniznih, pomoćnik si malenih, potpora slabih, utociste napustenih, spasitelj očajnih.” (Jd.9,11)

Kada izgubimo poverenje u sebe, podignimo pogled gore. Kada dozvolimo Bogu da nasa slabost postane Njegova snaga, tada ćemo zajedno sa apostolom Pavlom reci:

„Zato sam dobre volje u slabostima, u ruzenju, u nevoljama, u progonjenima, u tugama za Hrista; jer kada sam slab onda sam silan.” (2.Korincanima 12,10)

Zato najvaznije pitanje glasi

„Ko si Ti, Gospode?” (Dela 9,5)

To pitanje je postavio buduci apostol Pavle na prekretnici svoga zivota. Strpljivi i milostivi Bog mu je odgovorio:

„Ja sam Onaj kojega ti gonis!” (Dela 9,5)

U odgovoru na najvaznije zivotno pitanje buduci apostol je sa uzasom shvatio sebe, svoju buntovnost i neprijateljstvo svoje prirode prema Bogu. Ali ni to što je sebe prepoznao kao Bozjeg neprijatelja nije znacilo kraj njegovog zivota, već upravo njegov novi početak.

Poznanje odgovora na pitanje „Ko je Bog?” znaci zivot:

„A ovo je zivot vecni da poznaju Tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista.” (Jovan 17,3)

Razni ljudi, iduci svojim putevima, pokusavaju da spoznaju i ostvare razlicite bozanske atribute; Njegovu svemoc i Njegovo sveznanje. Za razliku od prvih koji pokusavaju da Boga „izmere” drugi pokusavaju da Boga osete, i zato primenjuju razlicite tehnike i sisteme; meditaciju, slike i kipove. Međutim, ono poznanje Boga koje je za coveka spasonosno je poznanje Bozjeg karaktera (Njegove prave ljubavi) putem razuma (1.Jovan. 5,20).

Bog se spoznaje razumom, izabira voljom, oseca osecanjima, a živi srcem (motivom ljubavi). Mnogi pokusavaju da Boga spoznaju osecanjima, da ga izaberu svojim gresnim srcem (sto je nemoguće), a da ga žive voljom (formalizam). Zašto nije moguće Boga spoznati kroz sama osecanja (slike, kipove, meditaciju)? Zato sto nam samo osecanje ne može otkriti ničiji karakter. Mi se možemo u osobu zaljubiti na osnovu njenog izgleda i zato se posle gorko kajati, jer spoznati osobu na nivou osecanja nije isto sto spoznati i njen karakter (njene pobude).

Šta znaci poznavati Boga?

„Branio je pravo siromaha i jadnika ... Zar ne znaci to Mene poznavati?” (Jeremija 22,16)

Kada se Mojsije molio „pokazi mi put svoj da te poznam” i „pokazi mi slavu svoju” (2.Mojsijeva 33,13.18), u uslisenju molitve Bog nije Mojsija doveo u stanje nirvane, niti ga je zasenio senzacionalnim naučnim saznanjima, već mu je jednostavno otkrio svoj karakter:

„Jer prolazeci Gospod ispred njega vikase: Gospod, Gospod, Bog milostiv, zalostiv, spor na gnjev i obilan milosrdjem i istinom. Koji cuva milost tisucama, prasta bezakonja i nepravde i grehe, koji ne pravda krivoga, i pohodi grehe otacke na sinovima i na unucima do trecega i četvrtoga koljena.” (2.Mojsijeva 34,6-7)

Umesto da se bave Bozjim karakterom, mnogi se bave sobom i svojim karakterom; šta su i kada dobro učinili, itd. Oni postavljaju pogresno pitanje: „Ko sam ja?” Od takvog pitanja je posao i apostol Petar, kada se pred Hristovo raspece zakleo svom Ucitelju:

„Da bih znao s tobom i umreti neću te se odreci.” (Marko 14,31)

Petar je iskreno mislio da će ostati veran u casu najveceg iskusenja. Ali, on je svoju sigurnost zasnivao na poverenju u sopstvenu silu, umesto na zavisnosti od Bozje sile. On je posao od pitanja „Ko sam ja i kakva je moja pravednost?”, te se zato svog Ucitelja, iste noći tri puta odrekao.

Sigurnost negresenja, ne treba da trazimo u sebi, u poverenju u karakter svoje ljubavi prema Bogu, već tu sigurnost treba da zasnivamo na poverenju u Boga, u karakter Njegove ljubavi prema nama, da će nas On sacuvati da ne gresimo.
I u njemu je nasa sigurnost vecnoga zivota u carstvu Slave njegove.
Kada to Carstvo pocne da živi u nasem srcu,već danas pocinje i tok zivota po principima Bozjeg Raja.To je zivot u Hristovoj pravednosti
i istinitosti,koji će se u danu njegovog skorog dolaska nastaviti u ambijentu predvorja Bozjeg prestola.

Mogao bih ja tebi pricati pricice o primerima do sutra i šta to tebi ili bilo kome drugom dokazuje???

Ja u Boga verujem, daj mi dokaz ili dva da ne postoji reci ću verovao sam u nešto što ne postoji.

UbeđenJA veoma samounistavajuce stavke jedne osobe. Ubeđenje je lagani splet razmišljanja gde u situaci.

Kada raspravljas o nečemu. Da naucim ateiste nečemu ali ni onda se neće moći nositi sa vernicima ali i sa mnom :)) jer mlate praznu slamu i krse sve sto ću da prepisem.

Debata između ove dve grupe često se završava uz osećanje uvređenosti sa obe strane, pre svega zato što se ne poštuju uobičajena pravila dijaloške kulture. Ova pravila su opšte poznata pa ih nećemo ponavljati, ali ćemo nabrojati nekoliko specifičnih pravila koja bi sagovornici morali da poštuju u diskusijama.

1. Budite spremni da za svoju tvrdnju ponudite dokaze ili argumente(NECETE DALJE OD OVOGA GAVRILO I KUMASHINE). Ovo je pre svega obaveza onoga ko iznosi tvrdnju (a ne onoga ko pokušava da je obori), naročito ako je tvrdnja neobična i u sukobu je sa logikom ili uobičajenim shvatanjem sveta. Osim toga, treba znati da prepričani ANEGDOTSKI DOGADJAJ NIJE DOKAZ! Ako je jedini argument koji imate prepričavanje nečega što ste čuli od prijatelja ili pročitali u dnevnoj štampi, onda znajte da to možete da prepričate samo uz ogradu i uz navođenje izvora tvrdnje.(OVA VAM DOBRA GAVRILO I KUMASHINE)HAHA

2. Pažljivo saslušajte dokaze i argumente koje iznosi druga strana. Ovo na prvi pogled zvuči kao nepotreban savet i nešto što se samo po sebi razume, ali se ovo pravilo ipak često krši u raspravama.UHHH PALI STE I OVDE. Pre nego što krenete u obaranje nečije tvrdnje, budite sigurni da ste je dobro razumeli. Ponekad se dogodi da još u ovoj fazi, kad se tvrdnja podvrgava analizi (pre nego što će biti podvrgnuta kritici) potpitanja pomognu i onome ko iznosi tvrdnju da bolje razume šta tvrdi, pa da odmah shvati da su njegovi argumenti besmisleni. Ovakve male „pobede” bez borbe i bez inata najkorisnije su za obe strane, jer doprinose boljem razumevanju umesto da se energija troši na nepotrebne sukobe.

3. Uvek mislite na to da vam je cilj istina a ne ja sam u pravu(Teško ZA NAšE ATEISTE)Gledajte da iz diskusije izađete pametniji nego što ste bili na početku, a to možete samo ako pažljivo slušate drugu stranu. Dozvolite sagovorniku da dovrši svaku svoju misao, čak i kad ste savršeno sigurni da ste u pravu. Time ćete postići dva cilja: imaćete pravo da tražite da i on vas sasluša, a i moći ćete da analizirate njegov nastup, čime ćete bolje pripremiti svoje argumente.

4. Pažljivo birajte argumente. Izbegavajte da umesto argumenata koristite poštapalice tipa „svi znaju da...” ili „besmisleno je poricati da...”, jer time samo priznajete da nemate pravi argument.ZANIMLJIVO HAHA Ako svoju tvrdnju oslanjate na izjave autoriteta,UU KUMASHINE JA MU PONUDIM SEMENKU MICHIO KAKU ON GA IZGRICKA HAHA ne činite to ako taj autoritet nije ekspert za oblast na koju se tvrdnja odnosi. Korisno je, recimo, citirati crkvene velikodostojnike kad se diskutuje o pitanjima hrišćanstva ili morala, ali je za diskusiju o planetama Sunčevog sistema ili o dvojnim zvezdama merodavno samo to šta kažu eksperti za astronomiju. Treba, takođe, dobro obratiti pažnju na to koga ćemo smatrati ekspertom za neku oblast - izjava nekoga ko je proveo godine studirajući medicinu svakako ima veću specifičnu težinu nego tvrdnja nekoga ko nema formalno medicinsko obrazovanje ali je platio novinsku reklamu i time proglasio sebe za iscelitelja.

5. Insistirajte na dokazima,TO SAM RADIO ALI NE POMAZE bilo da iznosite ili pokušavate da oborite nečiju tvrdnju.Dobar retoričar će, recimo, u toj situaciji izneti neuporedivo smeliju i neverovatniju (naravno, izmišljenu) tvrdnju za koju takođe neće izneti dokaze, ali će time bar demonstrirati njihovu važnost i time oslabiti oštricu vaše tvrdnje.A TI SI GAVRO I OSTALI PRAVI KAKO KAžE EKSPERTI U OVOME HAHA

Napisao sam da bog postoji i dao dokaze i tražio još da te dokaze pobijete, niste uspeli. Sad tražim dajte dokaze da Bog ne postoji. Kad nešto izneses onda daj i dokaz, potvrdu za to. Gavrilo, kumashine, deniken i ostala ekipa DOKAZ DAJTE DOKAZE hehe. Da vidimo da li se vredjate... bez dokaza valjda znate da ste bolesni u glavu svi odreda.

Pocela je sa Kainom a zavrsice sa njegovim istomišljenicima u vreme ispred Drugog Hristovog dolaska.Sada je vase vreme.--
--

Нека дође теби и нек те води, ја сам и без „њега” „тамо горе”, давно већ, чекам да и ви сазрете и пристигнете, па да тамо проћаскамо о тренутним збивањима.

Али нека не доводи издајнике и побегуље (Апостоле) са собом када дође, за њихову сугурност не могу да гарантујем, мож се деси да свако од њих буде прикуцан за влажан зид. Па да се после две хихаље година упитају: „па докад више да висимо, када ће да се сврше ове муке?”

Пошто разумеш библијске метефоре-параболе? разумећеш надам се и ове моје на много прошће.

И бој се себе, а не, Мене. Својих мисли, а не Мојих. Јер твоје знање или незнање, одређује и је мерилом свега, како доброга, тако, и зла.

Поред ватре се можеш огрејати, а исто тако у њој сагорети. Све значи зависи о познавања и препознавања елемената.

А ја знам да будем веома елементаран, мало кише, па онда сунца, благог поветарца, а олује, хладне зиме, цват пролетни, жубор потока, пев птица и стари Хараст. У коме можеш наћи ладовину.

Зло и Доброта, то је само твој привид и слика унутар тебе (душевно стање). Када то схватиш и разумеш, видићеш да спољни свет није нити добар, нит зао. Ти си мерилом свега (твоје жеље).

А твоја жеља је видим „вечни живот”. А одговор на то, налазиш у задњих мојих три реда изнад.

Е овде морам да станем, да ме емоције и поезија не однесу у бескрајност.

Vidi sad,smetaju ti Apostoli Hristovi,pa bi opet da ih razapinjes i to za vlazan zid.To već prevazilazi i beskrupulozne rimljane.
Zar nije dovoljno da su jednom umrli na strani pravde.Pa cemu se tek onda moja malenkost može nadati,na podrucju prava takvih savremenih Pilata,Agripa i Nerona?

budi dobar prema drugima i ne gubi vreme desifrujuci knjige pisane kada niko nije znao šta je grom...

..i ja isto verujem da treba biti :
dobar
posten
ne varati ženu
ne krasti i ubijati..itd itd

ali...ja sam drugaciji od vernika.Kako?

jel ja ako radim dobro, hoće li taj bog da me nagradi za moju dobrotu i ako ja nisam znao za njega?

..ili će me kazniti što se nisam samo njemu poslusno molio?..eto to mene zanima...kako vernici objašnjavaju ovu dilemu?
slazem se takođe da se treba postovati i imati prijatnu polemiku a ne samo napusavanje...

Vratiće te nazad da utvrdiš gradivo.

Svakako da nis Sotona. Samo, možda si nesvesno u službi nekoga ko bi želeo da Bog nestane iz ljudskih srca.

Ono sto je pisao mudar covek Solomun, kaže da živi znaju da će da umiru a mrtvi neznaju ništa, zilč, nula.

Ako neko verije da je Hrist vaskrsćo iz mrtvih, nije to na odmet ili na zlo onome koji veruje.

Ja bih da rezimiram:

BOG postoji i Bog je ljubav. http://www.youtube.com/watch?v=GJh31E1WvVE&feature=c4-overview-vl&list=PLhBLog5zkGL6Cms3Mu4z9_cdG55i_h0pr

Zivota posle smrti nema na „onom svetu” jer onog sveta i nema - nasi pokojnici spavaju i ne znaju ništa.

Kada nas Spasitelj Isus Hrist dodje, svi koji su zaspalu u Hristu ( koji su u Hrista verovali za zivota i koji su tako umrli-„zaspali”, cuce Hristov glas i ustace na spasenje.
Ostali koji glas ne cuju, i dalje će „spavati”(biti mrtvi)

Pa zar svi ne slavite Vaskrs ili Uskrs. Nije to jesti , piti i veseliti se, kako mnogi samo rade. To nam govori da je Hristos vaskrnuo i da će vaskrsnuti i sve nas koji Ga priznajemo za svog Spasitelja.

Verovati treba ako nešto ne vidimo. Ono što se vidi, u to se ne veruje jer je vidljivo.
Boga ne vidimo ali nam se On javlja kroz nasu savest i Bog POSTOJI.

Pošto je Bog ljubav, svi koji umeju da vole veruju u Boga jer je Bog ljubav; oni koji ne vole ne mogu u Njega ni da veruju jer nemaju ljubav u sebi.

(sad će neko reći da filozofiram :))

I tako...

Boga može svako da slavi.
Svako ko postuje Njegov Dekalog.

Jasno i jednostavno, kako i Biblija kaže.

Licemer nezna šta se desava posle smrti,pokusaj da prdis!E moj prijatelju kakvu ti logiku posedujes i racionalnos,bruka!

Nikad nisam umirao tako da ne znam ali verujem da je smrt samo svoj proces i ničiji vise i da je samo svoje iskustvo a da se o (samoj) smrti još uvek ništa ne zna. To sto piše u (verskim) knjigama može da bude tačno i može da bude istina ali realna stvarnost i sam taj cin potpuno su mi nepoznati. Osnova religije je bas u tome, ona se bas na tome zasniva, - da postoji zivot ili postojanje i posle smrti, i da postoji svet koji je od našeg drugaciji.

Ono što se ja pitam ustvari je
da li je bolje umreti kad ti je zivot „pun”,
ili kad si „ogoljen do koske”?..
Ili je svejedno?

Istina77 potpuno se slazem sa ovim sto kažeš:
Pošto je Bog ljubav, svi koji umeju da vole veruju u Boga jer je Bog ljubav; oni koji ne vole ne mogu u Njega ni da veruju jer nemaju ljubav u sebi.

Međutim malo me zbunjuje tvoj stav po pitanju zivota posle smrti.

Jer, na primer, na drugom mestu piše:
Isus reče Nikodimu: Zaista, uistinu ti kažem, osim ako se ne rodi ponovo, čovek ne može videti carstvo Božije.
Nikodim reče: Kako čovek može da se rodi kada je star? Može li po drugi put ući u utrobu svoje Majke i roditi se?
Isus odgovori, Zaista, uistinu ti kažem, Osim ako se ne rodi od Vode, i od Duha, Čovek ne može ući u Carstvo Božije.
Ono što je rođeno od Tela – Telo je, a ono što je rođeno od Duha – Duh je.
Ne čudi se što sam ti rekao, moraš se ponovo roditi.
Vetar duva kuda hoće i čuješ njegov fijuk, ali ne možeš reći odakle dolazi, ni kuda ide: Tako je sa svakim ko je rođen od Duha.

Iz čega zakljucujem da je Carstvo Bizije u duhu, a na smrt kod ljudi gledam kao na odvajanje duhovnog dela od telesnog dela. Telesni deo ostaje na zemlji gde trune i propada a duh odlazi i može biti primljen u Carstvo Bozije ako ispuni taj uslov ponovnog rođenja od vode i duha.

Naravno, ovde ne govorim o ponovnom dolasku Hristovom u ovo carstvo materije i telesnog. Verovatno je u nekoj siroj slici postojanja potrebna i ova materijalna ravan, ali ako je moguće postojanje samo u duhovnoj ravni mislim da mi materijalni svet ovakav kakav je sada trenutno na zemlji ne bi previse nedostajao :).

Astrofizika ima drugacije mišljenje...