Убацивање својих кадрова у највише ешелоне власти и завођење
властодржаца преко јеврејских жена – то је једна од најомиљенијих
јеврејских метода.
Мајка кнеза Свјатослава – кнегиња Олга, не предвидећи никакве лоше последице, узела је на рад као кључарку девојку Малушу (скраћено од имена Малка – на ивриту царица). Отац те Малуше био је рабин, који је такође имао јеврејско име Малк (на ивриту – цар) из руског града Љубича, који се у своје време налазио у вазалној потчињености од Хазарског каганата (15).
По наговору свога татице Малуша је у једном лепом моменту одмора напојила и завела кнеза Свјатослава и затруднела. Кнегиња Олга, сазнавши да је Малуша зачела од Свјатослава, наљутила се и протерала је у село Будутино близу Пскова, где се и родио Владимир.
Даље у »Повести временних лет« Владимир – унук рабина Малка почео је да фигурира као »робичич«, т.ј. »рабинич«, па ипак у каснијим званичним историјама Русије почео је упорно да се преводи као »син робиње«. Није се боље односио према плоду своје тренутне (због пијанства)везе и сам кнез Свјатослав Игоревич.
Напуштајући земљу Руску и одлазећи у Бугарску, Свајатослав је најстаријег сина Јарополка поставио за кнеза у Кијеву, средњег Олега у земљи Древљанској, а најмлађем Владимиру није дао никакав део. Новгородци су, тежећи ка самосталности од Кијева, према савету Добриње (брата Малке) почели да траже од Свјатослава његовог сина Владимира за кнеза.
Свјатослав није волео Новгородце и, предајући им полукрвног сина Владимира, рекао је: »Узмите га! Какви сте Ви, такав Вам је и кнез«.
Новгородци су повели код себе малолетног Владимира, са њим је пошао и његов рођени ујак Добриња (то је на руском, а оригинално име је Добран) и владао је Новгородом док је Владимир ојачао (извор »Повест временних лет«, 1864.г.).
Дабран-Добриња није дремао на престолу, већ је мислио о хиљадугодишњим јудејским плановима. Најпре је послао Владимира на двогодишње стажирање у Западну Русију, где је до тада аријска вера веома деградирала због неприметне подривачке делатности јудеја-псеудопагана. Управо су ти такозвани пагани далеко пре појаве Владимира полако, али сигурно развраћали западне Русе увођењем грубих идола свуда, храмова старих Словена и, углавном, приношењем крвавих жртава. Најчешће су као жртве коришћени невини дечаци, чија је крв код Јевреја била веома тражена.
За време тог стажирања Јудеји су обучили Владимира, како да се освети омрзнутим рођацима по очевој линији због губитка власти рођака по мајчиној линији у Лобичу и у Хазарском каганату. Он је требао да уништи аријску веру изнутра увођењем ропске хришћанске религије.
Вративши се у Новгород са дружином изрода коју је изнајмио јеврејским новцем, Владимир сурово и подмукло убија свог брата Јарополка (јер он је само гој – стока на јудејском) и узурпира власт у јужној Русији. Трудну удовицу свога брата свети Владимир је силовао, и узео је себи другу жену Рогенду, коју је за почетак силовао у јуришом заузетом Полоцку пред очима њених везаних родитеља-кнезова, које је затим наредио да убију.
Севши на кијевски престо, он је према раније разрађеном пакленом плану почео да испољава повећано поштовање према аријским Боговима. Призива да се поставе идоли који раније нису били познати у Русији и не само да им се клањају, већ и да им приносе као жртву невине дечаке. Жртвену крв су сакупљали и испоручивали јудејским наручиоцима. 10 година идолопоклонства, праћених крвавим фанатизмом, као што је и било планирано, уништило је аријску религију изнутра.
Руси су почели да се буне против сопствених Богова, којима су се пре тога клањали хиљадама година. Тек после тога Владимир је увео хришћанство силом, не изазвавши нарочито снажан отпор...
http://sr.scribd.com/doc/8406153/Vladimir-Aleksejevi-Istarhov-Udarac-Ruskih-Bogova