1 Poglavlje - Najuzvišenije stvorenje

Iz Stvoriteljevih ruku sam izašao kao najuzvišenije stvoreno biće koje je do tada postojalo. Mudrost, lepota, sposobnosti i veštine koje su mi usađene prilikom mog stvaranja bile su iznad svega do tada viđenog. Ostala stvorenja su se divila onome što sam bio. Dodeljena mi je najveća moguća uloga koju jedno stvorenje može imati heruvim. To je najviši red anđela koji su u neposrednoj Stvoriteljevoj blizini. Uživao sam posmatrati kako me ostala stvorenja gledaju s ljubavlju, uživao sam im pokazivati svoju lepotu, svoju mudrost, svoje veštine, ali nešto je nedostajalo. Iako je bilo oduševljenja mojom prisutnošću, iako je bilo iskrene ljubavi prema meni, iako su s radošću izvršavali ono što sam im rekao, u njihovim očima nije bilo one iskre kojom su gledali Stvoritelja i Njegovog Sina.

Obuzeo me je do tada nepoznat osećaj. Nisam znao kako da se ponašam. Sve u svemu, mislim da sam uprkos savršenom skladu u kojem je celi svemir bio, počeo osećati nešto suprotno od zadovoljstva. Nije postojala reč za to, tada sam to u sebi nazvao nezadovoljstvo. Pokušao sam dokučiti šta mi nedostaje da bi ostala stvorenja mogao pridobiti u potpunosti ali nisam mogao pronaći nikakav nedostatak na sebi. Bio sam jednostavno savršen. Zar nije to samo po sebi dovoljno da budem cenjen i poštovan više nego do sada?

Gledao sam okupljena stvorenja, anđele oko Stvoriteljevog prestola. Razmišljao sam šta im On to nudi, šta ja ne mogu ponuditi. Šta im je dao? Život, ljubav, zakon, sklad, lepotu... Zakon?

Zakon. Meni se činilo da je to nešto šta ograničava našu slobodu. Kako možemo biti srećni ako smo ograničeni nekakvim zakonima? Stvoritelj je to nazvao „zakonom slobode”. Kakva je to sloboda ako se moraš pokoravati nečemu? Niko do tada nije tako razmišljao pa nisam imao s kim podeliti mišljenje, a prema Stvoritelju i Njegovom Sinu sam počeo osećati nešto šta me je guralo podalje od Njihove blizine. Videli su da nešto sa mnom nije u redu, trudili su se da porazgovaraju sa mnom o tome, ali nisam mogao jer ni sam nisam znao šta mi se događa

Odlučio sam svoja razmišljanja podeliti s nekim anđelima koji su mi pokazivali veliku naklonost. I oni su bili zbunjeni. Počeo sam im govoriti kako mi se čini da bismo bili slobodniji kada bismo bili bez Zakona. Odjednom mi se učinilo kako bi ta tvrdnja mogla biti uporište da postignem ono šta sam želeo imati onu iskru u njihovim očima dok budu gledali mene. Postao bih njihov osloboditelj. Izbavio bih ih od ropstva Zakona. Jednom po jednom govorio sam o svojim zaključcima, sugerisao im ono šta sam želeo da zaključe. Bilo je to iznenađujuće lako zbog njihovog poverenja i ljubavi koju su imali prema meni.

Otišao sam korak dalje. ...

kumašine rode,
planirala sam da ovaj prostor iskoristim da postavim ovu knjigu misleći da će to neko želeti da ima - da čita. Ali...zašto da ne, možemo ovde i pričati, ništa ne smeta. I rado ću ti objasniti svoje mišljenje.

A ono je ovoako: Bog postoji od uvek, od večnosti a naš ljudski mozak nije toliko sposoban da zna šta je vecnost i koja je njena dimenzija. Zato ti ni ja ne mogu, (iako bih vrlo rado) objasniti ko je Boga stvorio, da li Ga je neko stovio osim što verujem da postoji od večnosti.
A šta je večnost, od kada ona postoji, kako, zašto...da to možemo znati, svi bismo već znali i ne bi bilo potrebno da se to pitamo. Zato sam sklona da ono što ne vidim, verujem ili, da, opet, ne verujem u ono što vidim.

Jer ima toliko mađiničarskih trikova koje vidim a znam da ne postoje, ili mnogi likove u filmovima (naročito crtanim koji takođe ne postoje).
Ili pak, danju, ne vidimo zvezde. Da li da mislimo da one ne postoje jer ih ne vidimo?! Tako isto ne vidimo Boga ali ja čvrsto verujem da postoji jer nam se javlja na razne načine.

E, sad... reci mi, zar treba neko mene da mrzi zato što ja verujem kako verujem ili zar treba ja nekoga da mrzim zato što taj ne može da veruje kao ja??? Ne.. zašto , svako ima pravo na slobodu svoje odluke šta će i šta neće u životu i mi treba svačiju odluku da poštujemo, čak iako se sa njom ne slažemo.

Mi smo ovde svi dovoljno civilizovani da možemo lepo da popričamo, da čujemo jedni druge šta i kako ko misle, ako ns to zanima, i mogu ti reći da mi se dopada NAČIN na koji si me pitao pitanje. Lepo, mirno i pristojno.

Pozdravljam te kume, a ako te još nešto zanima o mom mišljenju, slobodno pitaj. Biće mi drago da odgovorim.

Prijatno.

Nastavljam da iznosim sotonino lukavstvo koje on čini i o čemu otvoreno priča a mnogi mu i dalje služe jer su prevareni a to i ne znaju. Zahvalna sam Gospodu Isusu Hristu što me je sačuvao od svih zamki sotone i molim se Bogu da i vama pomogne da se izvučete iz njegovih kanži.

Glava II

Zemlja - moje vlasništvo

Upravo mi je to trebalo, planeta i njeni stanovnici u njenim počecima. Svi ostali do sada stvoreni svetovi već su imali predrasude prema meni.

Pažljivo sam posmatrao šta se događa. Stvorena je planeta Zemlja i Stvoritelj je odlučio da je ispuni životom. Gledao sam kako to radi ne bih li na neki način i sam to mogao učiniti. Bilo je to neshvatljivo iskustvo. Kada je stvaranje bilo završeno, gledao sam sva ta živa bića i nisam našao nikoga sličnog Stvoritelju. Video sam da Sin nešto pravi od praha zemaljskog, ali nisam mogao da priđem. Zatim sam video kako tome udahnjuje život i kako potom ustaje biće prekrasnog izgleda – po obličju Stvoritelja. Nedugo zatim je na njega pustio dubok san i od njegovog rebra napravio biće iste vrste, ali drugog pola.

Pomislio sam da ako i ta prekrasna bića zadobijem za sebe, moja će pobeda biti potpuna. Međutim, nikako nisam mogao pronaći trenu-tak kada bi im prišao nasamo. Na moje razočaranje čuo sam da su bili upoznati sa onim šta radim, tako da je svaka prilika da im otvoreno priđem bila onemogućena. Morao sam nešto smisliti. Bilo mi je vrlo važno da neko stvoren prema Stvoriteljevoj slici i prilici bude uz mene.

Počeo sam otkrivati da sposobnosti koje imam, osim za ono za šta su prvobitno namenjene, mogu upotrebiti i za nešto drugo. Shvatio sam da su stvorenja na Zemlji ipak nižeg reda i manjih sposobnosti od nas anđela, pa sam pokušao te svoje sposobnosti iskoristiti kako bih novostvorena bića mogao upotrebiti sebi u korist.

Želeo sam kao svog predstavnika upotrebiti tada najlepšu životinju na Zemlji - zmiju. Shvatio sam da mogu iskoristiti telo i um zmije kako bih govorio preko nje. Pitao sam se bih li to mogao učiniti i s ljudima.

Ali, pitanje je bilo kojim povodom pristupiti čoveku. Šta mogu upotrebiti u svoju korist? Naravno, opet mora biti nešto vezano uz Zakon. Shvatio sam da i oni imaju drvo poznanja dobra i zla.

Stvoritelj je to postavio kao jedinu prepreku kako bi se mogla videti poslušnost stvorenih bića. Zašto bi čovek bio zakinut za znanje i spoznaju o tome šta je dobro, a šta zlo? Zar to nije prednost? Kako se braniti od neče-ga ako nismo s tim upoznati? Šta je uopšte bilo zlo? Niko do tada nije ni čuo za tako nešto. Zašto ne bismo imali mogućnost saznati šta je to? Zar mi nismo bića koja imaju slobodnu volju i koja sama mogu odlučivati šta žele?

Da sam im direktno prišao, imali bi predrasudu koju im je Stvoritelj ispričao o meni. Iako im je sa žalošću govorio o tome, smatrao sam da su bili izmanipulisani i da me je predstavio u pogrešnom svetlu. Morao sam im reći svoju verziju.

...

Eva je bila sama. Činila mi se nekako slabijom i manje odlučnom nego Adam. Odlučio sam prići njoj. Dok je prolazila pored mene, obratio sam joj se. Nije ništa posumnjala. Telo zmije je bilo savršen paravan. Počevši razgovor, namerno sam naveo pogrešnu informaciju. Iako sam znao s kojeg drveta im nije dozvoljeno da jedu plodove, pitao sam je da li je istina da ne smeju jesti plodove ni sa jednog drveta.
Ispravila me je. Rekla je da smeju jesti sa svih, osim sa drveta poznanja dobra i zla jer bi u protivnom umrli. Niko se od nas nije usudio da to učini, pa sam odlučio da pokušam to sa njom – da vidimo šta će se desiti.
Rekao sam joj da to nije istina, da neće umreti, već da će postati kao bogovi koji prepoznaju dobro i zlo. Pitao sam je šta bi bilo loše u tome. Zar to ne bi bila prednost i još jedan dodatak njihovom savršenstvu? Ni ona nije čula za neistinu.
Još je manje to očekivala od Božjeg stvorenja, a najmanje u ovoj sredini gde je sve odisa-lo ljubavlju i skladom. Po njenom pogledu sam znao šta će se desiti. Izaraz njenog lica mi je odavao šta se zbiva u njenom umu.
Gledala je taj predivan plod, razmišljala o njemu. Razmišljala je o tome kako je smrt nešto šta zapravo ne postoji i da sam ja verovatno u pravu. Prišla je i ubrala plod. Ništa se nije desilo. Prinela ga je ustima i počela jesti. I dalje se ništa nije dešavalo. U tom trenutku je stigao i Adam. Videvši šta je Eva učinila, skamenio se. On je znao šta je čeka. Odlučih pokušati ono šta sam pokušao sa zmijom – ući u njegov um. Nisam mogao, ali otkrio sam da mogu sugerisati šta da misli i oseća. Pobudio sam u njemu osećaj da ne može zamisliti daljnji život bez Eve i da bi trebao deliti njenu sudbinu. I uspeo sam. Znajući u potpunosti šta radi, znajući koja mu je sudbina nakon toga, uzeo je i on plod i pojeo ga. Odjednom, svetlost koja ih je okruživala nestala je. Istovremeno sam shvatio da je sva snaga koju su imali da mi se odupru nestala.

Oni su samo izgledom bili slični Stvoritelju, ali nisu poput Njega imali Njegovu snagu. Imali su je zahvaljujući povezanosti s Njim kroz poslušnost. I nisu baš bili neko remek delo kako mi se u početku činilo. Sada su bili moji istomišljenici. Bili smo na istoj strani.

Posedovao sam celu novostvorenu planetu sa njegovim bićima. Svi su bili pod mojom vlašću. Ljudski rod mi se počeo sviđati i osećao sam da im trebam upravo ja kako bih ih štitio.

...

p.s.
Kao što vidimo, Eva nije dobila platu za greh smrt što je zagrizla plod, već što je u svom srcu poželela da bude kao Bog. Isto kao i sotona pa je zbog toga zbačen sa neba.

[email protected]

:o

Eeee, kumašine,
nemoj da se brines, ja to kucam dok sam na poslu; takvo mi je radno mesto da to mogu.
A i da ne znam šta da radim, važnije mi je tvoje spasenje nego ne znam koliko para da mi plate.
Čitajući ovu knjigu, shvatićes koliko si do sada bio u zavisnosti od sotone i u kakvoj zabludi te je držao i to će ti pomoći da se od njega iščupaš i prihvatiš Boga kao Njegovo dobro i poslušno dete.
Neka ti Gospod da tu silu i vodi te putem koji će te dovesti do njega. Ja znam da hoće - kad tad.

Puno te pozdravljam
tvoja kuma

:o

Vrata njegovog uma bila su mi širom otvorena.

Avelja sam ionako mrzeo JER NISAM MOGAO nikako uticati na njega. ZBOG NJEGOVE VERNOSTI NISAM IMAO PRILIKU DA MU NAUDIM. Razmišljao sam da li bih mogao okrenuti njegovog brata protiv njega. Da mu naudim preko onoga ko je pod mojom kontrolom. Sugerisao sam stoga Kainu da ga veoma snažno udari. Zanimalo me šta će se s čovekom dogoditi nakon što primi udarac. Potpuno obuzet onim šta sam mu sugerisao, učinio je to. Udario je vlastitog brata.

I gle, Avelj je izdahnuo. Onaj životni dah kojeg mu je Stvoritelj dao, izašao je iz njega. Bio je neživ. Mislio sam, ovo je kraj Stvoriteljevom strpljenju na Zemlji. Ovo neće više moći da trpi. Možda kazni Kaina oduzimanjem njegovog života zbog toga što je učinio, ali će planetu ostaviti meni. Ali On je pokazao naklonost i ljubav i prema takvom biću. Ubici. Da je Kain hteo, i njemu bi On bio u stanju oprostiti jedan takav čin. Shvatio sam da šta god ja uradio, na šta god naveo čoveka da uradi, Stvoritelj neće dići ruke od ove planete.

Obuzeo me bes. Moji planovi da zavladam Zemljom i izgradim bolje carstvo postajali su sve komplikovaniji. Umesto želje da osnujem car-stvo, polako je dolazila želja da i ja Stvoritelju zakomplikujem planove. U bitci za carstvo činilo se da nisam mogao pobediti, ali u bitci za čo-veka sam mogao. Stvoritelj je imao cilj da ih sve vrati natrag k sebi, da im omogući povratak na mesto gde su bili - u besmrtnost, u jedinstvo s Njim. Ali ja sam imao cilj da ih što više zadržim u svojoj vlasti.

Naravno, ne mogu pobediti ako se borim otvoreno. Šta sam trebao reći ljudima – da je bolje da ostanu uz mene i da će jednog dana svi pomreti, nego da budu poslušni Stvoritelju i žive večno u sreći i skladu? Ne, morao sam to postići bez njihovog znanja. Morao sam im predstavu o večnim vrednostima zamagliti. Stvoritelja sam morao prikazati kao Onoga koji ih je nepravedno kaznio, kao Onoga koji ih mrzi i osuđuje, kao Onoga zbog kojeg više nemaju besmrtnost.

Ja sam bio u prednosti tim više što nisam morao zadobijati njihovu ljubav i pažnju. Teško da bih to uspeo. Brzo bi shvatili ko je uzrok njihovoj nesreći. Ali, meni njihova ljubav nije ni bila potrebna. Ono što ja želim jeste samo to da ljudi budu moji podanici i da mi se klanjaju. Vole li me ili ne, svejedno mi je.

Shvatio sam da je dovoljno svu njihovu pažnju okrenuti prema njima samima. To će ih najbrže odvojiti od Stvoritelja. Trebalo je raditi na njihovom vlastitom samopouzdanju. Oni će se na taj način pres-tati oslanjati na Stvoriteljevu silu i pokušati živeti vlastitim snagama. A onda...

Jesi li ikada manipulisao jednim mravom? On misli da ide kuda želi, ali ti postaviš ruku ispred njega i on mora skrenuti. I na taj način ga, uz više ili manje manipulisanja, dovedeš tamo gde si ti hteo. Ili ako nije hteo, jednostavno si ga zgnječio palcem.

Eto, to je čovek prepun samopouzdanja u poređenju sa mnom – taj mali i bespomoćni mrav. Da stvar bude bolja, vrlo je jednostavno i lako manipulisati čovekom tako da mu najvažniji cilj bude njegova vlastita udobnost i zadovoljstvo – ma koliko god ga to stajalo.

:o

:) zašto ti zamišljas da si sam na ovom podforumu i da ako ti nešto nećeš da čitas...a citaš kako sam kažeš, ne treba ni drugi da čitaju!?!

Nemoj tako, u mom sokaku se to nazivamo egoizam i ja se ubi objašnjavajući IM da ti to nisi, ali oni, yock, kažu..nisi ti to dobro videla. Jeste on.
Pa sad budi pametan/tna :)))

Nego, bre, dosadno mi na poslu pa moram nečim da se zanimam
o)

Imaš ti pravo...nego, da ja nastavim, da dugo ne cekas :))

Teorija evolucije

Kako će istina o Stvoritelju moći dopreti do ljudi ako ja ljudima kažem da Stvoritelj ne postoji? Ako im kažem da svet nije stvoren, već da je nastao – SLUČAJNO?

I ako još u prilog tome iznesem dokaze? Naučne?

Kako su ljudsko znanje i različite nauke uzimale sve više maha, iskoristio sam to kako bih u potpunosti, kroz vrlo snažne prividne argumente, ZAVEO sve one koji su se smatrali mudrim i obrazovanim. To je bilo od posebnog značaja jer je takav sloj ljudi imao najveći uticaj na društvo.

Ubrzo sam preko mladog studenta medicine i teologije uspeo da postavim temelje današnjoj teoriji evolucije. Zbog predrasuda koje su imali prema crkvi zbog onoga što je u srednjem veku radila, ljudi su izgubili veru i u samoga Stvoritelja jer su Njega poistovećivali sa crkvom. Baš kako sam i hteo.
U takvim okolnostima nije bilo teško ljudima dati novu – bolju teoriju o postanku sveta i teoriju o nepostojanju Stvoritelja.

Rasplamsavao sam maštu ljudi koji su počinjali istraživati tu teoriju.
Moju teoriju.
Poznavajući beskraj ljudske gluposti i lakomislenosti nisam se morao previše niti truditi da sve nedostatke u teoriji ispunjavam dokazima kojih ionako nije ni bilo. Bilo je bitno da imaju osnovu kako bi se suprotstavljali onima koji su tvrdili da postoji Stvoritelj koji je to sve stvorio Svojom rečju.

Posebno sam ponosan na ovo jer ljudska glupost ovde dolazi do punog izražaja, tim više što su tu teoriju prihvatili najučeniji ljudi.

Dakle, čovek je poverovao da nešto tako kompleksno i neobjašnjivo, nešto što niko od ljudi, pa čak niti ja, ni pod kojim kontrolisanim uslovima ne može napraviti – život – može nastati slučajno.

Možeš li verovati da sam tako nešto šuplje, poput teorije evolucije, mogao održati do danas?

Uspeo sam učiniti da sve ono što čovek sa svojim bednim umom ne može objasniti ili shvatiti odbaci kao nemoguće.

Misliš li još uvek da si pametan i da sam odlučuješ što ćeš raditi i u šta ćeš verovati?
Jesi li i ti u grupi ljudi koje sam na ovaj način uspešno udaljio od Stvoritelja?
Jesi, zar ne?
Nisi?
Ne brini se, pronaći ćeš se u jednoj od stotina zabluda koje sam raširio sa istim ciljem. I ti si moja žrtva, samo to još nisi shvatio.
Ali shvatićeš.

:o

slazem se moco sa tvojim rečima da ih se treba kloniti.
Najmanje sam i sama pristalica takvih knjiga, ne marim mnogo za njih niti su mi ovakve knjige ideal pomoću kojih ću sluziti Bogu.

Iako, ako ćemo pravo, ne vidim da je pisac nešto rekao pogresno? Ne znam ko je dotačni ali sam razumela da je usao u sotonine cipele i da se citaocima tako obracao.
A ti sam znaš kako sotona deluje na ljude i kako njima manipulise? Znaš kako razmišlja, zar nisi prepoznao u ovo malo teksta koje sam postirala sotonine zamke koje koristi da bi sto vise ljudi odvukao od Stvoritelja.
Knjigu nisam procitala već samo delove i iz njih nisam nasla ni reč gde bih rekla :„ovo nije istina”. Način na koji je ona pisana jeste nama stran i zato je ne prihvatamo dok je drugi ne prihvataju jer su sebe u njoj pronasli. Ja sebe nisam, iskreno.

Gavrilo,
Ma nismo mi ovde, barem nisam ja, da se prepucavam i da bilo koga ovde dovlacim Stvoritelju. Svako za sebe odgovara i svako je dovoljno pametan da sam odluci na koju će stranu. Svi smo mi odrasli i formirani ljudi da bi sada mene neko odvukao u neciju crnu rupu, ako on tamo već voli da sedi, ili ja nekoga.

Svi smo mi dovoljno formirani da nas niko ne može „prevesti zedne preko vode” niti nas može privuci ili odgurnuti od onoga sto smo izabrali u zivotu. Zato na mnoge tvoje ili bilo cije „zakoljice” nisam reagovala. Umem ja da odgovorim, umem ja da povredim, umem ja da ponizim, da teram inat.. da „pustim jezik ” ali znam da to nije lepo pa zato sam se klonila rasprava. Volim ljude, u sebi nosim Hrista a on me uci da ne radim drugima ono što ne želim sebi. Ovo ti kažem da se ne zanosis da si ti mene nešto oplemenio, obrazovao, pomogao da progledam ili uplasio i satro od straha :)... ne secam se šta si već pisao...želim da verujem da si se i sam salio jer ne vidim da si glup covek da bi tako stvarno i mislio.

Ove diskusije smatram kao zabavu i druzenje koje bi, ako bih se ja pitala, trebale da budu lepe. Na zalost mnogi tako ne misle pa pocinju da koriste izraze koji im kao ljudima ne dolikuje, da se svadjaju, pokusavaju da nekog povrede, da provociraju a da se i ne poznajemo. Barem ja ovde nikoga od vas ne znam a putem onoga sto ste pisali, malo sam vas upoznala. Iliti, ne znam vas ali vas malo poznajem ( ptica se poznaje po pesmi a covek po onome kako piše)(eto na kraju i moje prve fraze.)

Nisam imala na umu niti mi je bila namera da bilo koga povredim a ako jesam, ne namerno, oprostite mi.

Zao mi je sto ima ovde kvalitetnih ljudi sa kojima bi bilo divno druziti se samo da njima nije važno JA pa JA; imam utisak kao da su pojedini ucesnici pokusali da se takmice ko će koga vise potisnuti, poniziti pa da tako sami postanu visji (u svojim ocima samo) Volim da se družim, volim da se salim i zaista mi je zao sto to sa vama nije moguće.
Razmislite o tome.
I ja sam razmislila i zato odlucila da vas pozdravim.
Sutra.
Odrzacu svoju reč do kraja.

Svima lep pozdrav

Ć...не зна, да када си ти стајао за катедром у крцатој сали са студентима,

... и предавао Вреонауку.

xa xa xa Gavrio ne grizi
slatko me nasmeja :-))))))

p.s
Ne verujem u reinkarnaciju niti u prošle zivote.

Verujem ono sto Biblija uci da covek kad umre, „spava” i ceka drugi Hristov dolazak koji će kad dodje podignuti pravedne mrtve u novi zivot a gresne u vecnu smrt.

Ako nemas ništa protiv, eto tako ja verujem :)

Što se greha tiče, svi smo gresni jer smo rođeni od gresnih roditelja. Nema ni jednog pravednog na zemlji.

A Bog voli gresnike samo ne voli greh. Bas to rekoh kumasinu, da se ne brine.
Znaci ti se kumasina secas još iz vremena kada je predavao VERONAUKU.
Aaaaa, biće da mu se neki student opasno zamerio još onda pa mu sada čak i ja kriva.

Pa bas mi je zao...

I kako sam obecala da još ovo postavim verujuci da će bas to biti presudno za nekoga ko će u zadnji cas poželeti da progleda…
eeeee, nikad se ne zna.

Preskacem mnoga poglavlja zbog sutrasnjeg puta na odmor pa evo zavrsnica iz knjige

Moj ili Stvoriteljev

Nema treće mogućnosti. Ne postoji sredina. Nema onih koji su neutralni. Nema neopredeljenih. Ili si sa mnom ili si sa Stvoriteljem. Pojednostavljeno rečeno, ko god nije u zajednici sa Stvoriteljem on pripada meni. Radilo se o onome koji ne mari za Stvoritelja, ili o onome koji služi Stvoritelju na način koji On ne odobrava, pa sve do onoga koji otvoreno služi meni – svi su oni na MOJOJ strani.

Da, deo ljudi otvoreno i svesno služi meni misleći da će na taj način izbeći moj gnev. Postoji najotvrenija grupa koja sebe naziva satanistima ili kultom obožavatelja demona. To je prilično tajno društvo. Da li bi se iznenadio kada bih ti rekao da mnogi od njih spadaju među najmoćnije, najuticajnije i najbogatije ljude koji trenutno žive na Zemlji? Oni o meni znaju mnogo manje nego što ti sada znaš. Mnoge od njih vodim i omogućavam im da u ovom životu žive u raskoši, moći i uspehu dok ih istovremeno prezirem zbog onoga što su bili spremni da urade. Ali, njihov uspeh je mamac i za mnoge druge koje na taj način obavijam tamom i zauvek ih odvajam od Stvoritelja.

Ovi bednici su potpuno u mojoj vlasti. Stvoritelj više nema nikakve mogućnosti da utiče na njih. Ne zbog toga što On to ne bi mgoa ili hteo, već zbog toga što oni to više nipošto ne žele, budući da sam njihov um u potpunosti obuzeo
...

S posebnom pažnjom radim i na raznim spiritističkim seansama.

Zbog zablude koju sam od davnina uveo, da je ljudska duša besmrtna, današnjim ljudima koji pate zbog gubitka svojih bližnjih u tim seansama mogu se ukazivati kao neko od njihovih umrlih. Oponašajući glasove umrlih, pomičući predmete, spominjući najintimnije događaje, niko ne može otkriti ovu prevaru. Veći deo ljudi pre ili kasnije se psihički slomi jer ludski um nije u stanju izdržati uticaj koji mi imamo na njega. Malo ko od onih koji su bili na takvim seansama mi uspe pobeći, jer na ovaj način ljudi dolaze na onu krajnju granicu gde ih Stvoritelj još može sačuvati.

Uskoro ću početi sa još spektakularnijim obmanama koje će zavesti i zbuniti mnoge. Predrasude potrebne za sprovođenje tog plana već su duboko ukorenjene. Neću ti previše o tome govoriti. Bilo bi nepromišljeno da ti i to otkrijem. Evo samo nekoliko podataka: pojavljivanje umrlih, vanzemaljci, iscelitelji, lažni mesije itd.

Možda još ipak vrlo kratko da ti kažem jer ću te ionako nasamariti: lažnim pojavama umrlih ljudi rušim Stvoriteljevu nauku o smrtnosti čovekove duše i time pripremam put za najveće i najticajnije prevare kojima ću obmanuti ljudski rod. Stvaranjem predrasuda i aktualiziranjem pitanja o vanzemaljcima rušim sve ono što se odnosi na Stvoriteljevo delovanje u svemiru, a posebno na Njegov uticaj na život na Zemlji. Pojava jednog vanzemaljca potpuno bi obezvredila Bibliju. A pojaviće se. Uskoro. Bar ćete vi tako misliti.

Lažni dolazak Otkupitelja je nešto što čuvam za kraj. Za one koje ništa drugo neće moći pokolebati. Za one koji će se oglušiti o Otkupiteljeve savete da ne idu to da gledaju.

Sve ove zamke biće vrlo uverljive. Očigledne. Opipljive. Privlačne. Nesumnjive. Baš kao što je to za miša komadić sira postavljen na mišolovci. A onda će se za mnoge zamka sklopiti, ali će tada biti prekasno.

Već sada vidim da ti to nećeš moći da izdržiš. Mali je broj onih kojima je to pošlo za rukom. Mali broj u odnosu na one koje sam naveo da stanu na moju stranu. Možeš li ti slediti primer onih koje nisam uspeo da zavedem? Mogao bi ako bi hteo. Ali nećeš.
To mi govore pobede koje još uvek odnosim na raznim područjima tvog života. I to je ono što mi predstavlja posebno zadovoljstvo. To što znaš, a ne možeš pobeći.

Sada znaš i KO sam JA, znaš na koje načine delujem i, što je najvažnije, znaš način kako takav bedan možeš odneti pobedu nada mnom.

Znaš li kako lovci love majmune? U manji kavez stave narandžu. Kavez ima okruglu rupu manjeg ili jednakog promera kao narandža. Kada majmun stavi ruku u kavez i uhvati narandžu on ne može izvući ruku. Mogao bi kad bi ispustio narandžu, ali on je ne želi ispustiti čak ni kad vidi da mu se lovci približavaju i kada ga hvataju. Panično vrišteći pokušava izvući ruku s narandžom u njoj. Na kraju, da bi ga odvojili od kaveza, moraju mu silom istrgnuti narandžu iz ruke kako bi mu mogli izvući ruku iz kaveza.

Eto, zato sam siguran da se ti ne možeš izvući iz mojih ruku. Zato što si poput tog majmuna koji ne želi ispustiti narandžu. Sve znaš, sve vidiš, ali ne želiš pustiti narandžu.

I sada, na kraju, ostaje pitanje... može li otac laži govoriti istinu? Ako si dovoljno pametan i ako si išta od svega ovoga razumeo, odgovor ti je očigledan. Ako nisi, ja ću ti reći:

Može! Pod uslovom da ti istina postane pogubnija od laži. Što će s tobom sigurno biti slučaj.

Vidimo se uskoro! „

...kraj ...

I, dok vi budete ovo citali, mene ceka velik pos'o ; pakovanje kofera i nocas let za Cikago pa Mijami, Fort Loderdale, zatim Sarasota i nakom kupanja i suncanja, povratak kuci.

Hvala za druzenje.
Neka vas sve Bog blagoslovi.



”