Koji ratnik promenjenog nika? Malo si pobrkao loncice. No, nebtno..Izvoli pa čitaj moj komentar. Hvala.
Da su crkve za sve krive i cenzure itd itd...može biti donekle. Ali vi znate ovde samo da kritikujete sve pa i razne crkve, Daleko da ih branim ali ako ipak na kraju kazete VERUJEMO U BOGA AL NE U CRKVE RAZNE, onda zašto vam je onda teško poverovati da je Biblija možda stvarno originalna knjiga ostala ako je On cuva? Možda i nije sve tako crno ? I da se esencija svega sacuvala u svakoj veri?

Ko je odlučio, i na osnovu čega, koje će se knjige zvati Biblijom.
Pravilo koje određuje koja knjiga sme biti u Bibliji, a koja ne
sme, naziva se kanon. Reč kanon dolazi od hebrejske reči
„kane” koja znači „trska”.Kasnije, ova reč u hebrejskom rečniku je značila „mera” (jer
se trskom merila dužina) i onda u prenosnom smislu „pravilo,
pravilnik, norma”.Od četvrtog veka kanon predstavlja, od
hrišćanske crkve usvojen i odobren spisak knjiga Svetog Pisma
ili Biblije.

Postoje dva različita mišljenja u hrišćanstvu i to još od prvih
dana, koje su knjige Starog zaveta kanonske, odnosno koje su
12 svete, koje su inspirisane od strane Boga. Prema jednom mišljenju,
samo trideset i pet jevrejskih knjiga čine Stari zavet. Po
drugom mišljenju, svetim knjigama se smatraju i neke kojih
nema u jevrejskom Starom zavetu, a koje smo gore naveli. Može
se reći da pravoslavno i protestantsko hrišćanstvo više cene
jevrejski kanon, dok katoličko hrišćanstvo više prati Vulgatu
(prevod Biblije na latinski jezik) i raspored knjiga u njoj. Možemo reći i da je kanonizacija starozavetnih knjiga prema mnogim naučnicima završena tek
oko 100. godine i to od strane Jevreja .Pravoslavno hrišćanstvo uglavnom smatra 35
jevrejskih knjiga svetim, ali neki pravoslavni bogoslovi priznajui nekanonske knjige za kanonske.

Mnogi istraživači Kumranskih rukopisa slažu se u jednom -
ovi spisi su morali nastati u periodu od oko 200. godina p.n.e.
pa sve do najkasnije 68. godine n.e. otkriveno je da mnogi fragmenti
sadrže već poznate biblijske tekstove. Isto tako, naučnici su
otkrili i delove tekstova koji su takođe poznati, ali koji nisu
uvršteni u biblijski kanon. Ovi tekstovi poznati su kao „apokrifi”. Knjiga
Mojsijeva i Isaijina knjiga, obe pronađene u pećinama Kumrana,
nisu napisane u vreme kada su žitelji Kumrana postojali. 5.
Knjiga Mojsijeva napisana je 1300 godina pre nego što su živeli
Kumranci. Dakle, pisari su samo prepisivali knjige. Naime, mi sada imamo dokaz
da je celokupno Sveto pismo danas identično Svetom pismu od
pre 2000 godina (Kumranski rukopisi), ali i da je celokupan
biblijski tekst koji je pronađen u Kumranu identičan tekstu koji
je pisan od ruke samog pisca, svake biblijske knjige . Svakako da postoje minorne razlike, ali su one toliko male dasu sa ove vremenske distance od 2000 godina apsolutno nebitne.Otkrivanjem kumranskih rukopisa Bog je želeo još jednom
da pokaže da je Njegovo pismo upravo Biblija, i da nam je On
lično poslao tu knjigu. Tu knjigu su tokom istorije prepisivali,
prevodili i štampali mnogi, ali su i pored toga uspeli da nam je
prenesu onakvom kakva je bila od kada je stvarana. Iz svega
ovoga proizilazi jedan veoma nametljiv zaključak: Ko god želi
može, čitanjem Biblije i življenjem po njoj, zajedno s Bogom
uživati u ovom, i sutra u onom životu.

Gotovo da ne postoji otkriće novijeg doba koje je bilo tako
značajno kao pronalazak kumranskih pećina. Pronađeni su tekstovi koji su više od 1000 godina stariji od tada postojećih starozavetnih biblijskih rukopisa i ističese visoka podudarnost tih starih i kasnijih poznatih rukopisa.

Svim verama, najvećim svetskim religijama, i to judaizmu, hrišćanstvu,
mnogo manje islamu, zapravo Sveta Knjiga. Neki su je
skraćivali, neki proširivali, neki priznavali tek pojedine delove,
ali svima je glavni izvor informacija.
Biblija je u stvari zbirka više knjiga. Zamislite da su se sve
te knjige štampale odvojeno, imali bismo 63 knjige koje bi činile
jedan red na našoj polici. Radi lakše upotrebe, od davnina se
Biblija štampa u jednim koricama.