Religijsko tumacenje tih pojmova si sam definisao.
Za mene je religija stara psihologija, koji su pisali drevni pametni ljudi. Međutim danas nakon vise hiljada godina znanje se dosta povecalo i psihologija je naravno daleko nadmasila religiju. Psiholosko tumacenje strasti (za razliku od religijskog) se ne može uvrstiti ni u nešto sto je dobro ni u nešto sto je zlo. Umerena doza strasti je prirodna, normalna i potrebna. I u toj meri ta dva pojma imaju dosta dodirnih tacaka.

Sa druge strane, prekoracenje granice strasti se povezuje najcesce za nedostatak nečega koji proizvodi potrebu koja osoba nastoji sto pre da zadovolji gde se ne bira način. Intenzitet te potrebe je toliko jak da osoba gubi kontrolu nad sobom tako da impuls prevlada. Zbog čega i šta fali tim ljudima to je druga psiholoska tema koja zavisi od slučaja do slučaja i naravno srz problema se najcesce krije u najranijem detinjstvu.