Poštovani Gavrilo,
u mnogo čemu se mi slažemo. Ovakvu diskusiju mogu i želim da prihvatim, nema vređanja, razmenjujemo naše stavove, ubeđenja, opredeljenja. Zla i zlih ljudi ima u svim sverama ljudske vrste, takođe i fanatika. Mnogima je religija samo paravan, utočište fizičko ili psihičko, nekima donosi profit, drugima štetu...
Rimljani već u prvim vekovima primaju hrišćanstvo. Njihova okrutnost i čizma se nije promenila, gazili su isto, možda smelije i oštrije, jer sve što čine, i sve što su činili, činili su u ime boga i demokratije. Njihov bog je bio interes, odmazda i demonstracija sile.
Poznajem neke ljude koji su promenili po dve religije, pa čak i više, isto tako partije i ideologije, ništa se kod njih nije promenilo, prešao zec granicu i ostao zec, tako i vuk pa i vo kada se iz Beča vratio. Mislim da Ti je poznato koliko je hrišćana pobijeno u srednjem, mračnom veku, nisu ih pobili ateisti. Isto Ti je poznato koliko je ljudi pobijeno od strane komunista i ateista, takođe u ime demokratije. Danas su se pojavili teroristi, valja njih pobiti, samo ne znamo koji su ti pravi teroristi, oni koje ubijaju ili ovi koji su proglašeni za teroriste. Ako je teista, ne znači da treba da mrzi, omalovažava i ponižava ateistu, to važi i obratno. Nisu teisti pametniji od onih drugih i obratno. Gavrilo, dobro si rekao: „svako ima pravo da veruje u šta hoće...”, ali nema pravo da vređa, proganja, ubija...Prvo i najvažnije je: biti ČOVEK, ko ovo ne poštuje, ne vredi mu bilo koja religija, ideologija, doktrina...
Pozdrav, Cartensius.

Poštovani Kume,
obraćam se samo Tebi, ali i ostalim diskutantima istog mišljenja i opredeljenja.
Mi razmatramo dva koncepta pojave i (razvoja) razvijanja života na našoj planeti. Ako ih želimo uporediti, moramo ih i dobro poznavati i trebamo biti pošteni i originalno ih predstaviti, bez ruganja i sprdavanja. Posle osmogodišnjeg (kasnije promenjen naziv u osnovnog) obrazovanja, nastavilo se sa daljim proučavanjem posebnog predmeta „Osnovi evolucije”, zatim marksističkom filozofijom, samoupravni socijalizam, itd. Bili su to vrlo teški predmeti, mnogi studenti, koji su bili mnogo dobri u stručnim predmetima, izgubili su godinu zbog pomenutih ideoloških predmeta, neki su čak morali da napuste dalje školovanje. Ovo pominjem da bih Te informisao o tome koliko i u kojoj meri se ta oblast morala poznavati. Zamisli sad nekoga, koji želi da učestvuje u ovim raspravama, toliko truda i vremena treba provede da bi dobro poznavao onu drugu stranu. Ja nisam teolog, ali vidim ovde pojedine diskutante, koji nemaju pojma o onome što je zapisano u Svetome Pismu, pa ono malo što su pročitali ili od drugih čuli, stvaraju smešne predstave i zaključke, pozivajući se na zdrav razum (logiku), a od logike udaljenost neba i zemlje. Takođe ima manipulacija tekstova ili preuzimanje iz drugih izvora pa se pripisuje Sv. Pismu.
Hajde da postavimo jednu hipotezu i poseban nepristrasan način razmišljanja:
Npr. ako se vratimo unazad samo 200. godina, šta i koliko će nam ostati od sadašnje tehnike i otkrića ljudskog. Pošto pojedini naučnici, koji zastupaju teoriju evolucije barataju sa milionima, čak i milijardama godina ljudske civilizacije, zamislimo ili pretpostavimo da je na nekoj sličnoj planeti, život otpočeo mnogo ranije u odnosu na našu planetu, da su napredniji od nas, možda samo nekih 500 godina, šta mislite za sledećih 500 godina koliko bi se i dokle stiglo sa tehnikom, naukom ili npr. medicinom, možda bi ljudski vek bio pomeran-produžen još za stotinu ili i više godina.
Po jednoj teoriji, život je nastao negde na dnu mora ili okeana, sam po sebi se razvijao, evoluirao i stižemo do složenih oblika života pa i homosapiensa. Da li je tamo bilo blata, nekih hemikalija ili nečeg drugog, ne znamo, nismo bili tamo. Teisti su to pojednostavili i sve ove slučajne radnje preneli na Biće koje zovu: Apsolut, Bog, Deus, Dios, Alah, JHWH, etc.
Možemo sledeći put da ovo razmišljanje proširimo i nastavimo, pozdrav, Cartensius.

Zdravo Kume,
naslov teme je Ateizam. Sa, gore ispisanim redovima, ne pokazuješ volju da Ti želiš diskusiju koja bi bila usmerena u tom pravcu.

Opet ponavljaš i optužuješ me za nešto što nisam rekao. Kako ja mogu da negiram nešto što ne znam ili mi nije poznato? Moguće je da sam koristio Tvoj način izražavanja i ruganja o pojedinim stvarima, npr. kada si pomenuo gorivo za naš nuklearni reaktor (SUNCE). Zapamti nešto zauvek što ću ti reči: SVE što je stvoreno, na ovome svetu, ima svoj početak, pa mora imati i kraj.

„Međutim ti si to kategorichno negirao i rugao si se nauchnicima sveta”.
Pročitaj malo bolje, nisam ja nikada i ništa postojeće negirao, neću ja od sebe da napravim neznalicu, da ne upotrebim oštriji izraz. Da sam se šalio u vezi goriva, to je moguće, sada se ne šalim. Ono u vezi Himne, vidiš da se ponavlja, i ako bismo igrali u nekom nacionalnom timu, izgleda da bi nas ponovo terali da je pevamo. Pevanje Himne ima malo veze sa postavljenom temom.

Isto tako i ovo: „U bibi piše da je bog stvorio Adama samog a kasnije da ih je stvorio skupa”.
Šta je tu sporno? Oba su stvorena šestoga dana, postupno, prvo Adam a potom Eva.
Opis stvaranja je napisan tako, možeš da ga razumeš i prihvatiš kako hoćeš i kako ti je volja, ako su za Tebe ljudi koji su prihvatili to i veruju u to „vrapci”, pošteno si ih okarakterisao.
Već si pomenuo da samo hrišćana ima preko milijardu, dobro si ih ocenio.

Evo jedne korisne informacije:
U BOGA veruje 94 odsto stanovništva Srbije. Najbrojniji su pravoslavni hrišćani, kojih je 6,4 miliona ili 85 odsto stanovništva. Ipak, broj ateista u Srbiji je tokom poslednje decenije dupliran i danas ih je oko 80.000.
Da je Srbija u samom evropskom vrhu po religioznosti stanovnika potvrdili su i podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), koji je u četvrtak objavio rezultate popisa iz 2011. goidne, koji govore o veroispovesti građana. Oni su pokazali da se ogroman broj žitelja republike oseća religioznim, kao i da je procenat verujućih, uprkos padu broja stanovnika, približan rezultatima popisa iz 2002. godine.
Najbrojnija verska zajednica u Srbiji je hrišćanska, kojoj pripada 6,6 miliona građana. Ovom krugu, pored pravoslavaca koji apsolutno dominiraju, pripada i 356.957 katolika (5 posto), 71.284 protestanata, kao i 3.211 onih koji su se izjasnili kao pripadnici drugih hrišćanskih učenja. Na drugom mestu po broju vernika su muslimani, kojih je 222.828, što čini oko tri posto ukupne populacije. Za njima slede pripadnici više religija istoka (budisti, hinduisti i drugi), kako se izjasnilo 1.137 građana, i članovi judaističke zajednice kojih je svega 578.
Sliku položaja religije u društvu kompletira i 4.000 sumnjičavih, koji su se izjasnili kao agnostici, ali i 220.000 građana koji su iskoristili ustavno pravo da ne odgovore na pitanje o veri.

- Odgovori na pitanje o veroispovesti prikupljeni su na osnovu ličnog osećanja građana - objašnjava Snežana Lakčević iz RZS. - Svako je bio slobodan da se izjasni na osnovu svog doživljaja religije. Popis je tako zabeležio i gotovo 100.000 građana koji su dali odgovore koji nisu mogli da budu uvaženi kao pripadnost konfesiji.
Pravoslavni vernici čine većinu u najvećem broju opština u Srbiji, dok katolici dominiraju u osam opština na severu - Subotici, Bačkoj Topoli, Malom Iđošu, Kanjiži, Senti, Adi, Bečeju i Čoki. U Kovačici i Bačkom Petrovcu najviše je protestanata, a reč je o Slovacima koji pripadaju Slovačkoj evangelističkoj crkvi. Muslimanski vernici najbrojniji su u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici.
Ovi podaci potvrdili su i istraživanja objavljivana prethodnih godina, čiji su rezultati Srbiju smeštali među najreligioznije države u Evropi. Procenat od 94 posto verujućih prevazilazi međunarodni prosek koji se kreće oko 60 procenata verujućeg stanovništva.
MOLE SE i MARKSU
GRAĐANI Srbije, sudeći prema rezultatima popisa, mole se i Karlu Marksu, Bitlisma, Gandiju,

miru u svetu, Bogu Perunu... Popisivači su u rubrici za veroispovest beležili i odgovore - pacifista, roker, mistik, hedonista, komunista, džedaj... Statistika je, međutim, ostala uskraćena za tačan broj ovih „vernika”, jer svi zbirno čine kategoriju „nepoznato”.

Kume, kojima Vi se obraćaš:
„Vi verujete u zmije koje govore u zbunje koje se pali od sebe u zlatnu telad u Nojevu barku,o hodanju po vodi…
Pa sa Tobom ne diskutuje čovek koji veruje da zmije mogu progovoriti, niti je to predmet našeg razgovora, niti dokaz u prilog ateizma.

Onda kažeš:”
„Ovde ne diskutujemo o evoluciji,niti o vanzemaljcima nego autentichnost te bajke koju vi na sramotu nazivate ”bozije pismo„.
Pa ako je nešto bajka, a zna se šta je bajka, zašto bi raspravljali o njenoj istinitosti?
Kume, budi precizan u onome o čemu govoriš (pričaš), budi ozbiljan i dosledan, budi pošten, ostavimo šalu na stranu, sada razgovaramo pošteno. Imaj na umu i to, da se Gavrilo često puta šali, o ubistvima već smo zaključili ko ih sprovodi a Ti i ja smo pacifisti, nikoga nismo ubili, niti to želimo. I religije i ideologije i politika i još…, slažemo se da su za mnoga zla krive.
Pozdrav, Cartensius.
”

Kume, ovo zaista nema smisla. Zašto baš na ovu moju temu radiš tako?
Zamolio bih i ostale poštovane i cenjene kolege-diskutante, da se drže naslova i teme.
PS Ukoliko je moderator voljan, zamolio bih ga da izdvoji ovu temu.
Pozdrav, Cartensius.

„Neki od ljudi koji su ćuli za ”teoriju evolucije„ ili ”darvinizam„ mogu pomisliti da se ti koncepti tiću samo oblasti biologije i da nemaju znaćaja za njihov svakodnevni život. To je veoma pogrešno shvatanje zato što, daleko više nego biološki koncept, teorija evolucije predstavlja ćvrstu osnovu jedne pogrešne filozofije koja ima premoć i uticaj nad velikim brojem ljudi.
Ta filozofija je ”materijalizam„; ona sadrži jedan veliki broj netaćnih ili veštaćkih pogleda o tome zašto i kako smo mi nastali. Materijalizam zagovara da ne postoji ništa osim materije i da je materija suština svega, i organskog i neorganskog. Pošavši od te premise, ona iskljućuje i odbacuje postojanje Tvorca. Spuštajući sve na nivo materije, ta filozofija transformiše ćoveka u jedno biće koje obraća pažnju samo na materiju i koji odbacuje i okreće se od moralnih vrednosti bilo koje vrste. To je poćetak velikih nesreća koje će zadesiti ćoveka.
Šteta od materijalizma ne ogranićava se samo na pojedinca. Materijalizam nastoji da ukine osnovne vrednosti na kojima poćivaju država i društvo i da stvori jedno bezdušno i bezosećajno društvo koje obraća pažnju samo na materijalno. S obzirom da ćlanovi takvog društva ne mogu nikada posedovati idealistićke osobine i predstave kao što su patriotizam, ljubav prema bližnjima, pravda, odanost, poštenje, požrtvovanost i dobar moral, društvenom poretku zasnovanom na takvim pojedincima suđeno je da bude uništen u kratkom vremenu. Iz tih razloga, materijalizam je jedna od najozbiljnijih pretnji osnovnim vrednostima politićkog i društvenog poretka jedne nacije.
Druga velika opasnost i zlo od materijalizma je u tome što on služi kao osnova anarhistićkih i razornih ideologija koje ciljaju na uništenje države i naroda. Komunizam, jedna od ovih ideologija, prirodan je politićki produkt materijalistićke filozofije. Nastojeći da uništi svete pojmove kao što su država i porodica, on predstavlja osnovnu ideologiju mnogim oblicima separatistićkih akcija usmerenih protiv unitarne strukture države.
Teorija evolucije saćinjava takozvanu ”naućnu osnovu„ za materijalizam, od kojeg zavisi komunistićka ideologija. Uzimajući teoriju evolucije kao referencu, komunizam nastoji da opravda sebe i predstavi svoju ideologiju kao zvućnu i ispravnu. To je razlog zbog kojeg je osnivać komunizma, Karl Marks, za Darvinovu knjigu Poreklo vrsta, koja je postavila temelj teorije evolucije, napisao sledeće: ”Ovo je knjiga koja sadrži osnove istorije prirode našeg gledišta.„ 1
Ustvari, materijalistićki pogledi svake vrste, sa Marksovim idejama na ćelu, potpuno su propali jer je teorija evolucije, koja je zapravo jedna dogma iz 19. veka na kojoj materijalizam opstaje, apsolutno poništena zahvaljujući otkrićima savremene nauke. Nauka je pobila i nastavlja pobijati materija-listićke hipoteze koje priznaju samo postojanje materije i nićeg više. Nauka, takođe, demonstrira da su sva bića produkt stvaranja Jednog Superiornog Bića.
Namera ove knjige je da izloži naućne ćinjenice koje jasno pobijaju teoriju evolucije na svim poljima i da informiše ljude o prikrivenoj, krajnjoj i stvarnoj nameri ove takozvane ”nauke„ koja je, u stvari, samo obmana.
Treba naglasiti da evolucionisti nemaju odgovora na ovu knjigu i da oni neće ni pokušati da odgovore, jer su svesni da će takav akt, jednostavno, pomoći mnogima da bolje shvate da je teorija evolucije zapravo samo laž”.

To je taj neprijatni položaj ateistićkih i evolucionistićkih naućnika koje vidimo u novinama i na TV-u i ćije knjige možda ćitate. Sva naućna istraživanja ovih naućnika pokazuju im postojanje Tvorca. Međutim, oni su postali jako bezosećajni i zaslepljeni dogmatskim materijalistićkim obrazovanjem koji su toliko upili u sebe da su još uvek uporni u svom poricanju.
LJudi koji stalno odbijaju jasne dokaze Tvorca postaju potpuno neosetljivi. Uhvaćeni u jednoj neznalaćkoj samouverenosti prouzrokovanoj njihovom bezosećajnošću, oni bi mogli završiti podržavajući apsurdnost kao neku vrlinu. Dobar primer je istaknuti evolucionista Rićard Davkins (Richard Dawkins) koji poziva ljude da ne pretpostavljaju da su prisustvovali ćudu, ćak i ako vide da im spomenik nekog nacionalnog heroja maše rukama. Prema njemu, „možda su svi atomi u ruci statue krenuli u jednom trenutku u istom pravcu. To je malo verovatan događaj, ali je moguć”. 4
Ovakva psihologija materijalista postojala je kroz celu istoriju. Dog-matsko razmišljanje evolucionista nije nikakvo originalno razmišljanje, niti je to svojstveno samo njima. U stvari, ono što naućnik evolucionista podržava nije neka nova naućna misao, već neznanje koje istrajava još od najranijih, necivilizovanih paganskih zajednica.
Masovna evolucionistićka indoktrinacija
Kao što smo već spomenuli, jedan od razloga što ljudi ne mogu videti realnost njihovog postojanja je neka vrsta „općinjenosti” koja lebdi nad njihovim rasuđivanjem. To je ista ona općinjenost koja leži u osnovi prihvatanja teorije evolucije širom sveta. Pod općinjenošću mislimo na jedno intelektualno stanje postignuto indoktrinacijom. LJudi su izloženi jednoj takvoj intenzivnoj indoktrinaciji o ispravnosti teorije evolucije da ćesto ne mogu primetiti devijaciju koja postoji.
Ova indoktrinacija ima negativan efekat na mozak i oslabljuje mogućnost rasuđivanja. Moguće je da mozak, pod stalnom indoktrinacijom, poćinje da vidi realnost, ne onakvu kakva ona jeste, već onako kako je indoktrinirana. Ovaj fenomen može se uoćiti na jednom drugom primeru. Ukoliko neko bude hipnotisan i bude mu rećeno da je krevet u kojem leži, u stvari, automobil, onda on nastavlja da to tako vidi nakon završetka seanse hipnoze. On misli da je to veoma logićno i racionalno zato što on to zaista tako vidi i on nema nikakve sumnje da je u pravu. Takvi primeri koji pokazuju efikasnost i moć mehanizma indoktrinacije naućne su ćinjenice koje su dokazane bezbrojnim eksperimentima koji su zabeleženi u naućnoj literaturi i oni su svakodnevnica u uxbenicima psihologije i psihijatrije.
Teorija evolucije i materijalistićki pogled na svet koji se oslanja na nju, nametnuti su masama sa takvim metodama indoktrinacije. LJudi koji stalno susreću indoktriniranje evolucije u medijima, akademskim izvorima i „naućnim” platformama, ne uspevaju videti da je prihvatanje ove teorije, u stvari, u suprotnosti sa najosnovnijim principima rasuđivanja. Ista indoktrinacija, takođe, zarobljava i naućnike. Mladi naućnici koji ćine prve korake u svojoj naućnoj karijeri vremenom usvajaju materijalistićki pogled na svet. Općinjeni ovom magijom, mnogi naućnici evolucionisti nastavljaju traganje za naućnom potvrdom neracionalnih i zastarelih tvrdnji evolucionista iz 19. veka, koje su već davno pobijene naućnim dokazima.
Postoje još i dodatni mehanizmi koji teraju naućnike da budu evolucionisti i materijalisti. U mnogim zemljama, naućnik mora pokazati neke određene standarde kako bi bio promovisan, primio akademska priznanja ili da mu se ćlanci objavljuju u naućnim ćasopisima. Otvoreno prihvatanje teorije evolucije je kriterijum broj jedan. Ovaj sistem vodi te naućnike tako daleko da oni posvećuju cele svoje živote i karijere u korist jednog dogmatskog verovanja.
To je realnost koja nastavlja ležati iza tvrdnje da je „evolucija još uvek prihvaćena od strane naućnika”. Evolucija se održava u životu ne zato što ima neku naućnu vrednost, već zato što je to jedna ideološka obaveza. Samo nekolicina naućnika koji su svesni ove ćinjenice mogu reskirati da ukažu na ćinjenicu da je kralj go.
U nastavku ove knjige razmatraćemo otkrića i zakljućke moderne nauke koji su vodili do kolapsa evolucionistićkog verovanja i do iskrsavanja jasnih dokaza o postojanju Tvorca. Čitaoci će se osvedoćiti da je teorija evolucije, u stvari, jedna obmana - obmana koja je kontardiktorna sa naukom na svakom nivou, ali je podržana da prikrije istinu o Tvorcu. Ono ćemu se nadamo od ćitaoca jeste da se probudi iz ćarolije koja zaslepljuje umove ljudi i koja remeti njihovu mogućnost rasuđivanja, kao i da će ozbiljno razmišljati o onome što je napisano u ovoj knjizi.
Ukoliko se ćitalac oslobodi te ćarolije i poćne razmišljati jasno, slobodno i bez ikakvih predrasuda, on će uskoro otkriti kristalno jasnu istinu. Ta neizbežna istina, koja je takođe vidljiva u svim aspektima mo-derne nauke, jeste ćinjenica da su živi organizmi nastali kao posledica stvaranja, a nikako slućajno. Čovek može lako primetiti tu ćinjenicu posmatrajući samog sebe, kako je nastao u utrobi svoje majke ili posmatrajući bilo koji drugi živi organizam.

- savremena nauka o T.E. -
„Ono sto je najosetljivije mesto dokazivanja, odnosno pobijanja TE jeste sam covek oko koga se vrti celokupna intriga i spekulacija oko predaka, kao i licnog opredeljenja ciju ćete sliku okaciti uz cukuncukun dedinu, posto je stvar vere i jedno i drugo; mada znam da će vam cukuncukun deda biti zahvalan ako se opredelite za Boga i pored njegove slike zakacite Hristovu a ne... no, sve je stvar dopadanja, zar ne? U svakom slučaju nedavno ceprkanje po DNK lancu dovelo je do novih postavki na starim labavim temeljima, opet je Casna Pionirska dobila na tezini kada se radi o egzaktnoj nauci i, kao nekada Postanak vrsta, tako je i sada taj genetski materijal prihvacen kao aksiom, bez nekog osnovanog dokaza o nacinu, te se na njemu pocelo graditi i graditi... A, nedavno kompletiranje genetske mape čoveka u okviru ljudskog genotip projekta bez sumnje predstavlja jedan značajan naucni napredak. Međutim, u nekim evolucijskim izdanjima neki rezultati ovog projekta su lažno predstavljeni. Naime, tvrdi se da su geni šimpanze 98% slični genima čoveka, te da ovo predstavlja dokaz u korist tvrdnje da je čovekoliki majmun blizak čoveku i da je zbog toga, kako to tvrdi Darvinova teorija evolucije, logički predak čoveka. Ova argumentacija je varljiva. Izjava o 98% sličnosti je sama po sebi varljiva. Da bi tvrdili da genetske strukture čoveka i šimpanze nose 98% sličnosti, onda i genotip šimpanze baš kao i genotip čoveka mora biti prikazan i onda ovo dvoje treba uporediti. Međutim, nikakvi rezultati takvog poređenja nisu dostupni zato što je, barem do sada, samo genetska mapa čoveka prikazana. Takvo istraživanje šimpanzi još nije izvršeno. Sličnost, na kojoj se insistira, je jedna preterana generalizacija utemeljena na sličnosti amino-aksidnih sekvenci nekih 30 do 40 bazičnih proteina prisutnih i u čoveku i u simpanzi. Analiza sekvenci na DNA sekvencama koje se poklapaju sa ovim proteinima je rađena metodom zvanom ''DNA hibridizacija” i upoređen je samo ovaj ograničeni broj proteina. Kako god, pošto u čoveku ima oko 100 000 gena, onda je i tu 100 000 proteina kodiranih ovim genima. Tvdnja da su geni čoveka i majmuna 98% slični je ustvari zasnovana na sličnosti među 40 od 100 000 proteina! Nemojmo zaboraviti da je svinja molekularno najbliza coveku, po ovim referencama mnogo bliza nego sto je to majmun. Zaista, covek ima taj izbor kome će se on upodobiti dok se njegov telesni sastav nikada nije dovodio u pitanje jer svojim telom covek izrazava tvorevinu i ona ga u jednom delu čini i zato joj i jeste, ne andjeli recimo, Prvosvestenik; no, od njega zavisi kojoj zajednici će se okrenuti kao izvoru identiteta samim tim i zivota pa će to, u krajnjoj analizi, pokazati kome je sličan i cije podobije je izabrao i koju sudbinu, odnosno ciju će podeliti - učiniti aktuelnom u Vecnosti. Ništa fizioloski nije sporno, covek jeste sklop dva principa i još u Edemu je unosio u sebe plodove materije kao jedan deo njegovog postojanja koje ima u udelu sa svetom.
Čak, štaviše, gore spomenuti bazični proteini su zajednički vitalni molekuli prisutni i u različitim drugim živim organizmima. Struktura iste vrste ovih proteina, prisutnih ne samo u majmunima nego takođe i u drugim potpuno različitim živim organizmima, jeste izuzetno slična strukturi čoveka. Genetske analize objavljene u New Scientist (Novi Naucnik), na primer, nedavno su otkrile 75% sličnost između DNA gliste i čoveka (New Scientist, 15 maj 1999, str. 27). To definitivno ne znači da postoji samo 25% razlika između čoveka i ovih glista. Sa druge strane, analize urađene na nekim proteinima pokazuju bliskost čoveka nekim izuzetno različitim živim organizmima. U istraživanju koje su naucnici na Kembridž univerzitetu zapoceli, upoređivani su neki proteini kopnenih životinja. Na veliko iznenađenje gotovo u svim uzorcima čovek i pile su se slagali kao najbliži srodnici. Sledeći čoveku po bliskosti rodjak je bio krokodil. (New Scientist, V. 103, 16 august 1984, str. 19)

Drugi primer koji evolucionisti koriste kao dokaz „genetske sličnosti između čoveka i majmuna” je prisustvo 48 hromozoma u šimpanzama i gorilama i 46 hromozoma u čoveku. Evolucionisti uzimaju, dakle, brojčanu sličnost hromozoma kao indikaciju evolucijske veze. Kako god, ako je ova logika ispravna onda bi čovek mogao imati srodnika koji mu je bliži i od samog majmuna: krompir! Broj hromozoma u krompiru je tačno jednak broju hromozoma u čoveku: 46!!! Ovi primeri sobom jasno pokazuju kako genetska sličnost ne predstavlja nikakav dokaz u korist teorije evolucije. A to je tako, pre svega, zato što genetske sličnosti nisu u liniji sa nepotvrđenim šemama evolucije, nego naprotiv - daju potpuno suprotne rezultate. Nije ni malo iznenadjujuce što se, kada se ovo pitanje u celini razmotrilo, videlo da predmet „biohemijske sličnosti” ne predstavlja nikakav dokaz u korist evolucije nego naprotiv ostavlja teoriju evolucije na cedilu. Doktor Kristian Švabe, inače naučnik biohemije na medicinskom fakultetu univerziteta južne Karoline, evolucijski je naucnik koji je godine proveo kako bi u molekularnom domenu pronašao dokaz evolucije. Svoja istraživanja je posebno posvetio proteinima insulin i relaksin tipa, te pokušao da među živim organizmima uspostavi evolucijsku vezu. Međutim, na kraju je morao ne mali broj puta da prizna da ni u jednom momentu svojih istraživanja nije mogao pronaći dokaz evolucije.
On kaže:
''Molekularna evolucija je gotovo prihvaćena kao najmoćniji metod paleontologije* u otkrivanju evolucijskih veza. Ja kao molekularni evolucionista bih trebao da budem oduševljen. Umesto toga izgleda uznemiravajućim da u urednom razvoju vrsta, kako to već molekularne sličnosti nalažu, postoji mnogo izuzetaka; u stvari toliko mnogo da mislim da bi ovi izuzetci, ovi zavojci, mogli nositi neku važniju poruku''. (Christian Shwabe, On the Validity of Molecular Evolution, Trends in Biochemical Sciences. V. 11, juli 1986)
Na temelju nedavnih otkrića ostvarenih na polju molekularne biologije poznati biohemičar, profesor Majkl Denton je izneo sledeće komentare:

''Svaki razred na molekularnom stepenu je jedinstven, izolovan i posrednički nepovezan. Tako molekuli, kao i fosili, nisu uspeli da obezbede varljive veze koje je toliko dugo evolucijska biologija tražila. Na molekularnoj ravni nema organizma koji je, kada se uporedi sa svojim srodnicima, ''pradjedovski'', ''primitivan'' ili ''napredan''. Da su ovi molekularni dokazi bili dostupni pre jednog veka malo je sumnje da ideja organske evolucije možda nikada ne bi bila ni prihvaćena.'' (Michael Denton, Evolution: A Theory in Crisis, London, Burnett Books 1985, str, 290-291)

Zato što su svi složeni iz istih molekula potpuno je prirodno da ljudsko telo nosi određene sličnosti sa drugim živim organizmima; svi oni takođe koriste istu vodu i atmosferu; i na kraju, svi oni konzumiraju hranu koja se sastoji od jednih te istih molekula. Sigurno je da će njihov metabolizam, te zbog toga i genetske strukture, ličiti jedna na drugu. Međutim, ovo nije dokaz da su one evoluirale iz zajedničkog pretka. Ovaj ''zajednički materijal'' nije rezultat nikakve evolucije nego ''zajedničkog dizajna'' tj. prirode zajedničkog nacrta po kome su svi oni kreirani. Ovaj predmet je moguće objasniti kroz jedan primer. Sve građevinske konstrukcije su urađene sličnim materijalom (ciglom, gvozdjem, cementom itd..). Ovo međutim ne znači da su ove zgrade ''evoluirale'' jedna iz druge. One su jednostavno konstruisane odvojeno koristeći zajedničke materijale. Isto takođe važi i za žive organizme.

Darvinisti samo izobličavaju rezultate ljudskog genotip projekta, sputavajuci tim nacinom Nauku u razvoju i uzletu prema veku kada će napokon kvantnom fizikom doseci kontemplativnost sa Verom. Zato darvinisti jesu retrogradni - nikako da se pomere iz 1895. godine, 19. veka dakle... toliko o naprednoj nauci i modernim dostignucima, čak ni egzaktnim već sagledavanjem jednog coveka sacinjena i dogmatizovanoscu utvrdjena pa stavljena ad akta teorema, ubrzo proglasena za početak i kraj svakog razmišljanja o postanku coveka, sveta i svega zivog u okruzenju... sluzi danas kao neko ispovedanje vere tih darvinista. A, zivot nije nastao kao rezultat nesvesnih slučajnosti, kao što to evolucionisti tvrde, nego kao rezultat Božijeg stvaranja, a zaista, kao sto pomenuh i u svom prvom postu, On je Svemoćan i kao takav neiskaziv i zato ''jedinorodni sin koji je u narucju Oca'' objavi Ga nama ali ne da bi o Njemu teoretisali već da bi gorcinu ovog palog postojanja prevazisli svojim ucescem kao sto ćemo i Vecnost imati svojim odzivom - Da, Gospode dodji - ili... ne.
A, ako ne... - onda uzalud vera vasa i propoved nasa - Mislite o tome...„
*Paleontologoja je nauka koja proučava životinje i biljke koje su živele na Zemlji u ranijim vremenima i čiji se tragovi i ostaci nalaze i danas u Zemljinoj kori.
(nastaviće se)



”

Zbog zakona genetike otkrivenih u prvoj ćetvrtini 20. veka, Darvinova teorija je ušla u duboku krizu. Ipak, jedna grupa naućnika koji su bili rešeni da ostanu lojalni Darvinu nastojali su da pronađu rešenja. Oni su se okupili na sastanku organizovanom od strane Geološkog društva Amerike (Geological Society of America) 1941. godine. Genetićari, kao Ledjard Stebins (G. Ledyard Stebbins) i Teodosijus Dobžanski (Theodosius Dobzhansky), zoolozi kao što su Ernest Majer (Ernst Mayr) i Xulijan Haksli (Julian Huxley), paleontolozi kao Xorx Gejlord Simson (George Gaylord Simpson) i Glen Jepsen (Glenn L. Jepsen), i matematićki genetićari kao što su Ronald Fišer (Ronald Fisher) i Seval Rajt (Sewall Right), nakon dugih diskusija, konaćno su se dogovorili kako „zakrpiti” darvinizam.
Ovaj kadar fokusirao se na pitanje porekla povoljnih varijacija koje su tobože naveli žive organizme da evoluiraju - što je jedna tema koju i sam Darvin nije bio u stanju da objasni, nego je, jednostavno, bio osuđen da je zaobiđe, oslanjajući se na Lamarka. Ideja je sada bila „slućajna mutacija”. Oni su nazvali ovu novu teoriju „Moderna sintetićka teorija evolucije”; ona je bila formulisana dodavanjem koncepta mutacije Darvinovoj tezi prirodne selekcije. U jednom kratkom vremenu, ova teorija postala je poznata kao „neo-darvinizam”, a oni koji su postavili ovu teoriju nazvani su neo-darvinisti.
Decenije koje su usledile postale su era oćajnićkih pokušaja da se neo-darvinizam dokaže. Već je bilo poznato da su mutacije - to jest „nepredviđeni slućaji”- koje se odigravaju u genima živih organizama uvek bile štetne. Neo-darvinisti su pokušali da ustanove jedan primer za „naprednu mutaciju” izvodeći hiljade eksperimenata sa mutacijama. Svi njihovi pokušaji završili su potpunim neuspehom.
Oni su takođe pokušali da dokažu da su prvi živi organizmi mogli nastati slućajno, pod primitivnim uslovima na Zemlji koje je teorija postavila, ali isti neuspeh pratio je takođe i ove eksperimente. Svaki eksperiment koji je nastojao dokazati da bi život mogao nastati slućajno - propao je. Raćuni verovatnoće dokazuju da ćak ni jedan jedini protein, gradivni blok života, nije mogao nastati slućajno. A ćelija - koja se prema evolucionistima navodno pojavila slućajno pod primitivnim i nekontrolisanim uslovima na Zemlji - nije mogla biti sintetizovana ćak ni pomoću najsavršenijih laboratorija 20. veka.
Neo-darvinistićka teorija je takođe pobijena fosilnim zapisom. Nikada, bilo gde u svetu, nisu pronađeni nikakvi „prelazni oblici”, koji su navodno trebali pokazati postepenu evoluciju živih organizama od primitivnih do naprednih vrsta, kao što je to neo-darvinistićka teorija tvrdila. U isto vreme, uporedna anatomija otkrila je da vrste, za koje se pretpostavljalo da su evoluirale jedna iz druge, u stvari imaju veoma razlićite anatomske karakteristike i da one nikada nisu mogle biti preci ili potomci jedni drugima.
Ali neo-darvinizam ionako nikada nije ni bio naućna teorija, nego jedna ideološka dogma, ako se već ne može reći da je bio jedna vrsta „religije”. Eto zašto pobornici evolucije još uvek nastavljaju da je brane, uprkos svim dokazima koji govore suprotno njoj. Međutim, jedna stvar oko koje se oni ne mogu složiti je pitanje: „Koji je od razlićitih modela predloženih za re-alizaciju evolucije onaj 'pravi'?” Jedan od najvažnijih, od svih ovih modela evolucije, jeste fantastićni scenario poznat kao „isprekidana ravnoteža”.