Mala ispravka Jocko... Hrišćanin se ne postaje rođenjem, već krštenjem.

„Слично је и код јудаиста, а верујем да је тако и код муслимана.”

Ne, nije tako.
Tako nešto ne postoji u Islamu.

Ako pođemo od pretpostavke da je čovek smislio religioznost. A da je sam čovek veoma nesavršen. Onda savršeno smišljeni mitovi ne postoje. Pre bih rekao da postoji istina, koju mi ljudi teško pojmimo, što za rezultat ima, pojavu onih koji to žele da iskoriste za svoje sebične potrebe.

Očigleno moco77, da imamo zajednički stav po pitanju „teorije zavere”. Ipak, u jednom se razlikujemo. Ta „elita”, takođe veruje u nešto /nekoga. Pitanje je samo u koga oni veruju. Činjenica je da njihova simbolika, ukazuje na to da postoji vrhovno biće. Svevideće oko, piramida...

Iako sam hrišćanin, ja se ne slažem sa stavom crkve koji nije naklonjen astrologiji. Jer ako je Bog stvorio zemlju, čoveka... stvorio je i zvezde i sistem na koji način su one raspoređene.

Nadam se da će ljudi, na vreme shvatiti, šta se događa. I da će naći hrabrosti da se suprotstve zlu koje nam se nameće.

moco77... pobrkao si me sa nekim drugim diskutantom. Niti sam adventista, niti poznajem tog cobija sportistu.

Fizički dokazi nisu mnogo ni bitni. Postojali su Petar i Pavle i drugi apostoli, koji su preneli njegove reči. Simbolika broja 12 i mnoge druge jesu zajedničke i za paganske religije i monoteističke. Čisto sumnjam da bi se o nekome ko nije postojalo pričalo dva milenijuma i kusur godina. Za mnoge istorijske ličnosti ne postoje fizički podaci, pa ih mi, ipak, smatramo za realne istorijske ličnosti. Vazduh možeš da udišeš, ali ga ne možeš videti. nešto možeš smisliti, ali misao ne možeš uhvatiti i vezati za jedan kraj užeta.

„Čisto sumnjam da bi se o nekome ko nije postojalo pričalo dva milenijuma i kusur godina.”

Vidi se da nisi analiticki pristupio filmu, tu imaš objašnjene astronomske pojave koji su drevni narodi pretakali u religiju. Znaci ne prica se o nekome ko ne postoji, prica se o nekome ko postoji dva milenijuma i koliko god hoćeš godina, radi se o SUNCU.

Da o Suncu a ne o Hristu, Horusu, Attisu, Khrisni, Dionysusu, Mythri koji su svi rođeni od device, nazivali se Alfe i Omege, Svetlost Sveta, Spasitelji, Jagnjad bozija, svi oni cinili cuda, dizali mrtve, hodali po vodi, lecili bolesne, pretvarali vodu u vino, imali dvanaest Apostola i tri dana nakon smrti vaskrsli...

„Na primer,ateista može biti prividno dobar covek,a ipak u dubini svoje duse da druge ljude ceni isto koliko i najobičniju stvar s kojom se može posluziti ako mu treba,ili zanemariti ako mu ne koristi za ostvarenje nekog cilja.
S druge strane,vernik bilo koje konfesije može biti ugladjen i pred ocima ljudi fin i dobar sugradjanin,ali da on u stvari gleda na ljude oko sebe iskljucivo sa stanovista svoje verske pripadnosti.Oni koji
ne dele njegovo mišljenje i versko opredeljenje predstavljaju za njega samo prikrivene neprijatelje.”

Ovo je životna istina.

Ali život je (uglavnom) dug i ateista se sam bori sa svojim gresima,
a vernik je učen da post i oprost skida to breme sa njega.
I (vernik) ide dalje. Do sledeće prilike.
Istinski ateista se više kloni greha nego ponizni vernik koji
u dubini duše veruje da će „Tata” da mu oprosti.
Jedino se, mučen, ne seti da „Tata” postupa po svome hiru, a
da prašta nikako nije sklon, uprkos hiljadama praznih redova iz crkvene literature. Što se toga tiče, Biblija je zaista poštena:
Bićeš kažnjen i ako ništa nisi zgrešio! A ako jesi, pa koga to briga?
Bog ima svoju volju i svoj način razmišljanja. Ko si pa ti da se usudiš u to da se mešaš???

Тај „хришћански” пропагандни филм је одличан пример фабриковања „доказа” заснованог на погрешно одређеним претпоставкама...

„Исус Христос” је измишљен лик... Али да не кваримо ову тему, можеш отворити нову па да мало дискутујемо...

Zapisivanje Starog zaveta počelo je 1473. godine pre naše ere. I između ostalog nigde se ne pominje nikakav Isus Hrist. To o čemu trabunjaš je dopisano mnogo posle pada Rimskog Carstva 476. godine naše ere. Sidarta se rodio 450 godina pre Isusa. Ko je čitao „Tri stupa”, pali kanon „Jataka” i „Buddha-charita” zna za neverovatne sličnosti između ova dva čoveka, s tim što je ona o Budi starija između 450 i 500 godina. U budističkim svetim spisima, već pomenutom pali kanonu „Jataka” i „Buda-čarita”, kao i u obliku reljefa na zidovima mnogih starih budističkih hramova, od kojih je najpoznatiji onaj u Gandari, u današnjem Pakistanu, nalazi se priča o „božanskom”, odnosno „bespolnom” začeću i rođenju Sidarte Gotame, poznatog kao Buda. Po toj priči, starijoj od Isusa Hrista preko 450 godina, Budinu majku, kraljicu Maha-Maju, u snu „oplođuje” bog, manifestovan u obliku slona, koji joj „ulazi” u stomak, sa boka. Tu su priču plagirali pisci Novog zaveta, a potvrđivao ju je, još i pre njenog ulaska u Bibliju, i sam Isus Hrist, koji je prema nekim objektivnim istoričarima živeo u Indiji nekih sedamnaest godina, od svoje dvanaeste do dvadeset i devete godine. To je upravo onaj deo njegovog života koji nije prikazan ni u jednom od šezdesetak jevanđelja (bez obzira što većina hrišćana veruje da ih ima samo četiri). Dakle, Isus Hrist je zamenio Budu, a devica Marija kraljicu Maju. U ljudskoj istoriji bilo je puno zemaljskih žena - devica - koje su „bogovima” podarile potomstvo. I, da, Buda propoveda ravnodušnost na putu ka nirvani, a Isus propoveda ovozemaljski, telesni, životinjski život, debelim i dugačkim lancima vezan za nečiju krv... Krišna se rodio oko 2200. godina pre Hrista i njegovo rođenje je bilo od „device”. Sve to su hrišćani prepisali i pokrali od starijih solarnih mesija. Uzgred, te solarne mesije nisu bile bogoborno, bogohulno i protivprirodno obrezane kao Isus.