Ne znam, nisam pametan!„

drmedcrbni. Previše si sungezing pa si s ovim potvrdio da nisi pametan. to se može desiti kada sunce isprži mozak.

To je humor, nemo da se ljutiš.

”

E pa mogao si valjdar da navedes i taj citat u celini,kako bi citaoci
imali valjani uvid u ono sto sam rekao.Ovako po tvome ispade,da sam ja pokusao obmanuti javnost,jer nisam naveo kako se i ko može prepoznati pojavljivanje Antihrista za razliku od Hrista.Smatram da tu nedorecenost u tekstu nisam nacinio,a ako jesam,ti bi mi pomogao da ispravim grešku,ako navedes moj post na koji aludiras.

У праву си пријатељу Базорило.

Ево твог оригиналног поста са твоје теме „Мала Апокалипса”

Bazorilo
29. decembar 2011. u 17.37
Hristos jeste Bog,to znaju svi koji postuju Bibliju kao Bozju knjigu.
Antihristom je nazvan zbog njegovog pokusaja da deluje po kljucu Hristovih cuda.
Preko svojih medija(spiritista)nastoji da se svetu predstavi onako kako je Hristos opisao svoju aktivnost preko sebi vernih ljudi,posebno u danima pred njegov drugi dolazak.Biblija kaže da će
nekadasnji Lucifer ići toliko daleko da će pokusati da imitira Hristovo pojavljivanje s neba i to u cilju da prevari ako je moguće i izabrane Bozje.

издвајам оно о чему сам говорио да си ти писао

„Lucifer ići toliko daleko da će pokusati da imitira Hristovo pojavljivanje s neba i to u cilju da prevari ako je moguće i izabrane Bozje.”

Ne gavro, Bog nije umro na krstu nego Sin Čovečiji, koji je uzeo a nsebe ljudsku prirodu, je umro na krstu i vaskrsao treći dan u besmrtnom telu, ne u telu koji je imao mpre vaskrsenja. Ali pošto ti eavrilo, ne veruješ u tako nešto, da je u Bogu sve moguće, nićeš moći nikad da shvatiš takve stvari

Nego preporučujem da potražiš objašnjenje u ovoj knjizi, Drama of the Ages:
http://www.bibelschule.info/streaming/william-h.-branson---drama-of-the-ages_21331.pdf

Ne morašda veruješ šta pisac piše u ovoj knjizi ali prošitaj samo radi inv+formacije. kako je poređuje sa činjenicom na ovoj zemlji, kako se drama i danas odigrava pred našim očima.

JESUS CHRIST was not only divine, He was also human. He was born of woman, came under the law, and took upon Himself our very nature.
Christ had to Become Man

Deity alone could not fully atone for man's sins. The sacrifice must also have in it the human
element. In dying for mans sins, Christ had to die as a man. In His sufferings, prior to His death, He suffered in man's own flesh.

Hristos bio je jedno sa Ocem od večnih vremena; On je bio «obličje Boga», obličje Njegove veličine i veličanstva. «sjanost slave». (Jevrejima 1: 3). On je došao na naš svet da bi objavio ovu slavu. On je došao na ovu grehom pomračenu Zemlju da otkrije svetlost Božje ljubavi, da bude «s nama Bog».

Zemlju je obavio mrak jer je Bog pogrešno shvaćen. Da bi se mračne senke rasterale, da bi se svet mogao vratiti Bogu, sotonina sila prevare mora biti slomljena. To se nije moglo ostvarati silom. Primenjivanje sile suproti se načelima Božje vladavine. On želi jedino službu iz ljubavi, a ljubav se ne može narediti; ona se ne može zadobiti silom ili vlašću. Samo ljubav može da probudi ljubav. Poznavati Boga znači ljubiti ga. Njegov karakter mora da se izpolji u suprotnosti prema sotoninom karakteru. Samo jedino Biće u celoj vasioni može da ostvari ovo delo. Samo Onaj koji poznaje dubinu i visinu Božje ljubavi može da je obznani. Nad mračnom noći sveta mora da grane Sunce Pravde sa zdravljem «na zracima njegovim». (Malahija 4: 2.) Njegova Božanska priroda bila je obavijana ljudskom prirodom – nevidljiva slava bila je u vidljivom ljuidskom obliku. Svojom ljudskom prirodom Hristos je dodirnuo čovečanstvo; Svojom božanskom prirodom Hristos je bio povezan sa Božim prestolom. Kao Sin čovečiji, dao nam je primer poslušnosti; kao Sin Božji dao nam je silu da poslušamo.

Svojim životom i smrću, Hristos je postigao više nego što je samo obnovljenje onoga što je grehom bilo razoreno. Sotonina namera je bila da prouzrokuje večnu razdvojenost između Boga i čoveka; ali u Hristu smo se mnogo prisnije sjedinili sa Bogom nego što bi to bilo da nikada nismo pali. Time što je uzeo našu prirodu, Hristos se je povezao sa čovečanstvom vezom koja se neće nikad raskinuti. On je povezan sa nama kroz svu večnost. «Bogu tako omilje svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao.» (Jovan 3: 16.)

On je uzeo ljudsku palu prirodu da bi je spasio od ropstva grehovnoga i da čoveka ponovo vrati u prvobitno stanje, pre pada u greh.

Jesus became a man that He might mediate between man and God. He clothed His divinity with humanity, He associated with the human race, that with His long human arm He might encircle humanity, and with His divine arm grasp the throne of Divinity. And this, that He might restore to man the original mind which he lost in Eden through Satan's alluring temptation; that man might realize that it is for his present and eternal good to obey the requirements of God. Disobedience is not in accordance with the nature which God gave to man in Eden.

prvedeno na srpskom:
Hristos je postao čovek da bi posredovao među čoveka i Boga. On je obukao svoje božanstvo sa ljudskom prirodom, On se asocijirao s ljudskom rasom da sa svojon dugačkom ljudskom rukom obuhvati čovečanstvo i sa svojom božanskom rukom dohvati prestol božanstva, i ovim, da povrati i obnovi origanalni um koji je izgubio u Edemu, kroz sotonskim prevarnim iskučenjem, da bi čovek realiirao da je za njegovo večno dobro da je poslušan božjim zapovestima. Neposlišnost nije u skladu s prirodom koju njhe Bog dao čoveku u Edemu.

To znači biti spasen od ropstva greha i grešne prirode.

Hvala prijatelju Gavrilo.Sada su stvari postavljene pravilnim redom.
Jasno se vidi da nisam rekao,da će Antihrist učiniti sve znake i cuda koja Hristos treba da uradi,već da će pokusati da to izvede u cilju prevare zemaljskih stanovnika,pa čak i onih koji su od Boga izabrani zbog svoje vere i odanosti Hristu.-Hvala još jednom,pozdrav.

Pravo pitanje.Odgovor na njega i daje sustinsku razliku između dva subjekta.Hristos će se otkriti znacima koji su nam otkriveni u Bibliji,dok će Antihrist i pored velike glumacke sposobnosti,biti prepoznatljiv za odane Hristove sledbenike,zbog odstupanja od sustine Hristove nauke otkrivenje Duhom Bozjim u Bibliji.A sustina je Bozji zakon iznesen u njoj.Antihrist neće moći nikada i ni u kojim okolnostima da se zauzima za Bozji zakon,već će kroz svoje delovanje neminovno reklamirati svoje zakone i paragrafe iz njega.Bozji narod će odmah uociti falsifikat,dok će svet koji je odbacio Hrista,pohrliti
u susret Antihristu,jer će im on izgledati kao ovaplocenje svih njihovih zelja i ideala.On će čak nuditi mir i ljubav,ali po meri koja odgovara nepreporođenom srcu i neposvecenoj dusi.Jednostavno receno,nudice plodove pravde i istine Bozje,ali na osnovu svog autoriteta koji ne priznaje ničiji drugi.Anti. neće imati ništa protiv Religije ako je on na njenom celu.Zato i jeste Anti.jer se predstavlja kao originalni a u praksi nema overu ni prave kopije.

Dobro pitanje obzirom da duhovno i duhovito su skoro pa ista riječ :)

Ma ne to Bazorilo, na ovo sam misli. (sve je copy/paste)

-Neki je starac govorio: „Ako svinjama i braći date sve što požele, imat ćete dobre svinje, a lošu braću.
-Mnogi su pustinjaci željeli jednostavno i vedro izraziti ono što je u čovjeku. Jedan pustinjak iz naseobine Skitija veoma se bojao smrti, premda je bio veoma pobožan. Kad je zatražio savjet od susjednoga pustinjaka, on mu reče: ”Zar postoji velika razlika između grobne jame i zahoda? Ne. Kad se mora, mora se.„
-Neki nezadovoljni monah neprestano se tužio na svoj život. Jednom mu otac Besarion reče: ”Možda je život nezadovoljan s tobom. On voli živjeti s onim koji ga hoće.
-Drugom nekom koji se uvijek žalio, reče otac Makarije: „Ako si nesretan, pomisli na žirafu s upalom grla i na stonogu s kurjim očima.”
-Otac Sisoes, slušajući aleksandrijske teologe, reče: „Da je Bog zadužio teologe da napišu deset zapovjedi, imali bi ih hiljadu.
-Mnogo je zvanih, malo nasmijanih
-Postupak uvođenja mladih novaka u duhovni život bio je pridržan samo iskusnim pustinjacima. Znajući da svaki čovjek nosi u sebi nešto posebno i da je svaki čovjek tajna, oni su svojim iskušenicima pristupali jednostavno, bratski, očinski, s puno domišljatosti. Kad je u pustinju došao mladi obraćenik, upita svoga pustinjaka: ”Oče, moram li sada posve napustiti svijet?„ ”Ne boj se„, reče mu starac, ”ako tvoj život bude zaista kršćanski, svijet će napustiti tebe„
-Drugi je mladić pobjegao u pustinju. Njegova je rodbina za njim poslala sljedeću poruku: ”Vrati se kući. Ne teži za nemogućim. Jedina prava vrijednost je obitelj.„ Na kraju poruke pisalo je: ”Kad se odlučiš vratiti, javi nam jer smo iznajmili tvoju sobu.„
-Kao što sv. papa Grgur govori za sv. Benedikta da je napustio svijet ”hotimice nepoučen i mudro neobrazovan„, tako možemo reći za većinu egipatskih monaha koji su bili neškolovani, ali su srcem prodirali u neiscrpne dubine Božje mudrosti. Ipak, dok su u dugim bezličnim pustinjskim danima zaokupljali svoje misli biblijskim retcima, znala se potkrasti bezazlena naivnost koja je duhovitošću još ljepšom učinila duhovnost.
-Neki se pustinjak povjerio svom duhovniku:
”Ponekad se uznemirim pitajući se što je radio Noa okružen nepreglednim morem?„
”Vjerojatno je lovio ribe„, bezazleno odgovori duhovnik.
”Upravo mi to predstavlja poteškoću, kako je mogao loviti ribe samo s dva crva?„
-Jednoga dana pristupi ocu Izaiji poglavica nekoga domorodačkog plemena sa željom da se krsti. ”Obradovao si me„, reče otac Izaija, ”ali ti imaš dvije žene i trebao bi se najprije odreći jedne.„
”Odreći ću se istoga trenutka kad mi navedeš barem jedan redak iz Svetoga pisma gdje se osuđuje bigamija.„ Otac Izaija spremno odgovori: ”Nitko ne može služiti dvojici gospodara.„
-Jednom neki čovjek donio pustinjaku pismo slijedećeg sadržaja: ”Oče, čini mi se da žele mog muža strpati u ludnicu pa ga šaljem tebi.„
-Na vratima seoske crkve neki je prosjak prosio. Jednom ga je opat izgrdio: ”Kako te nije stid? Prošli si mjesec bio slijep, a sada si hrom.„ - ”Ne ljuti se, oče, već se raduj. Bog mi je vratio vid, a meni su se od uzbuđenja odužele noge.„
-Kad je otac Atanazije već bio na samrti, liječnik ga je pregledao i ustanovio da ne boluje ni od čega.
”Tim bolje, umrijet ću zdrav„, reče starac.

Ovo nisu ustipci, zar ne. :))”

Postoje razne vrste humora, ali profani i opsceni svakako nisu dusekorisni. Ako se boris za dusu svoju, ozbiljna je situacija, nemas cemu da se smejes. Novi zavet jasno kaže da se Hrist nije nikada smejao.