Атеиста:

Шта то рекосте?

Старац:

Управо оно што си чуо! Тешка реч, али апсолутно тачнa. И рећи ћу ти зашто.

Шта су говорили за себе, какво су мишљење имали о себи заиста велики људи човечанства?

„Oд свих људи најмудрији ”, Сократ, је изјавио да „Једно знам: да ништа не знам”.

Сви важни људи у Старом и Новом Завету, од Аврама и Мојсија, до Јована Крститеља и апостола Павла, себе карактеришу као „земља и пепео”, „несрећнике”, „монструме”, итд ... [1]

Став Исусa напротив, је сасвим парадоксално другачији! Кажем парадоксално другачији, јер би било природно и логично да и он има сличан став. Он у ствари, као далеко супериорнији и онај који превазилази све друге, би требало да има још нижe и скромнијe мишљење о себи [2].Етички савршенији од било ког другог, Он би требало да превазиђе у самопрекору и понизности, све и свакога од тренутка Стварања света па до краја свих векова.

Али, дешава се управо супротно!

Пре свега, Он изјављује да је безгрешан: „ Који ме од вас кори за гријех?” (Јован, 8, 46). „Јер долази кнез овога свијета, и у мени нема ништа.” (Јован, 14,30)

Изговара такође веома високе идеје о Себи: „Ја сам светлост свету” (Јован, 8, 12); „Ја сам пут и истина и живот” (Јован, 14: 6)

Али поред овога Он поставља захтеве за апсолутну посвећеност Његовој личности. Задире чак и у најсветије људске односе и каже: „Ко љуби оца или мајку више него мене, није мене достојан, и који љуби сина или кћер више него мене, није мене достојан ”. (Матеј, 10,37). „ Јер сам дошао да раставим човјека од оца његова и кћер од мајке њезине и снаху од свекрве њезине” (Матеј, 10, 35). Тражи страдалнички живот и мученичку смрт од Својих ученика: „ јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својијем биће вас. И пред властелу и цареве водиће вас мене ради... А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их... И сви ће мрзити на вас имена мојега ради... али који претрпи до краја, он ће се спасти ... И не бојте се оних који убијају тијело... А ко се одрече мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега... који изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.” (Матеј, 10, 17 па надаље).

И садa ја вас питам: Да ли се ико икада усудио да тражи од људи, љубав према себи, већу него према њиховом сопственом животу? Да ли се ико икада усудио да прогласи своју апсолутну безгрешност? Да ли се ико икада усудио да изговори речи: „Ја сам истина”? (Јован, 14, 6) Нико и никада! Само неко као Бог могао је да то уради. Да ли можеш да замислиш да онај ваш Маркс изговара такве ствари? Гледали би га као лудакa и нико не би био спреман да га прати!

Сада, само размисли, колико милиона људи је жртвовало све Христа ради, чак и сам живот, верујући у истинитост Његових речи о себи! Да су му изјаве о себи биле лажне, Исус би био најгнуснији лик у историји, одводећи толике - на такву огромну жртву! Који би човек - без обзира колико велики, колико важан, колико да је мудар – био достојан такве огроме љубави и жртве? КО? Нико! Нико, осим ако би био Бог!

Другим речима: Сваки обичан човек који би тражио такву жртву од својих следбеника би био најодвратниja особа у историји. Христос, међутим, је и захтевао, и постигао га je. Ипак и упркос томе, од стране оних који су и сами негирали Његово божанство, био је проглашен за најплеменитији и најсветији лик у историји. Дакле, или су нелогични они који се противе када су прогласи најодвратнију особу као „најсветију”, или, да би се избегла било каква нелогичност, а да рационализују коегзистенцију Христовог захтева и Његове светости, они морају да прихвате да Христос остаje најплеменитије и најсветије биће у човечанству, али само под условом да је и Бог! У супротном, као што смо рекли, био би, не најсветије, него најстрашније биће у историји, из разлога највеће жртве свих векова, а у име једне лажи! Дакле, божанство Христoво доказују Његови противници, на основу саме карактеризације Његове личности!

Атеиста:

Оно што сте управо рекли је заиста веома импресивно, али то није ништа друго него спекулација. Да ли имате неке историјске чињенице које би потврдиле Његово Божанствo?

Старац:

Рекао сам ти на почетку, да су докази Његовог Божанства натприродни догађаји који су се десили док је био овде на земљи. Христос није само проповедао мало пре наведене истине; Он је потврђивао Своје изјаве са многобројним чудесима. Чинио је да слепи прогледају и богаљи да ходају; Нахранио је пет хиљада људи и вишеструки број жена и деце са само две рибе и пет хлебова; командовао је природим стихијама и оне су слушалe; васкрсаваo је мртве, међу којима је био и Лазар, четири дана после смрти. Али, највеће од свих чуда је Његово Васкрсење.

Цела грађевина хришћанства стоји на догађају Васкрсења. To не кажем ја. To Апостол Павле говори: „Ако Христос не уста, узалуд вјера ваша” (1.Коринћанима, 15, 17). Ако Христос није васкрсао, онда се све руши. Али Христос јесте васкрсао, што значи да је Господар живота и смрти - значи Бог.

Атеиста:

Ви сте видели све то? Како можете веровати?

Старац:

Не, ја нисам видео ништа од тога, али други јесу: Апостоли. Они су затим посведочили другима, и заиста „потписали” то сведочење својом крвљу. И, као што сви сматрају, сведочанство животом је највиши облик сведочења.

Доведи ми и ти неког, ко ће ми рећи да је Маркс умро и васкрсао, и да је спреман да жртвује свој живот као сведочанство и ја ћу као частан човек, да му поверујем.

Атеиста:

Зар је немогуће да je у случају Христа, био само инцидент привидне смрти? Пре неки дан, новине су писале о некоме у Индији кога су сахранили и три дана касније су га ексхумирали и он још увек био жив.

Старац:

Ах , чедо моје! Сетих се опет речи блаженог Августина: „О роде невјерни, нисте заправо невјерници; заиста, ви сте највише наивни од свих. Прихватате најневероватније ствари, најирационалнијe и најконтрадикторнијe, како би негирали чудо!”

Не, чедо моје. То није био случај привидне смрт са Христом. Пре свега, имамо сведочење римског капетана, који је уверио Пилатa да је Христова смрт била извесна.

Затим, Јеванђеље нас обавештава да се Господ, истог дана Његовог Васкрсења, видeо и разговарао са двојицом својих ученика, на путу према Емаусу, који је више од десет километара од Јерусалима.

Можеш ли да замислиш како би изгледао неко ко би могао проћи кроз све муке које је Христос прошао, и још три дана после његове „привидне смрти”?! Ако ништа друго, морао би да се храни пилећом супом четрдесет дана, како би могли да отвори очи, а камоли да хода и говори као да се ништа није догодило!

Што се тиче Индуса, доведи га овде да га истучемо камџијом - знаш ли шта је камџија? То је бич, са више крајева који имају по оловни комад или комад сломљене кости или оштре нокте везане на сваком крају - Доведи га, значи, овде, тако да га можемо ишибати, онда да му ставимо круну од трња на главу, распнемо га, дамо му жучи и сирће да пије, а онда му прободемо копљем ребро, ставимо га у гроб, а онда, ако се врати из мртвих, онда можемо разговарати.

Атеиста:

...Али са тим да сва сведочења на која се позивате долазе од Христових ученика. Постоји ли сведочанство о Њему, које не долази из круга Његових ученика? Да ли постоје историчари, на пример, који могу да потврде Христово Васкрсење? Ако их има, онда ћу и ја поверовати.

Старац:

Несрећо! Не знаш шта тражиш! Ако је и било таквих историчара који су били очевидци Христовог васкрсења, они би поверовали у Његово Васкрсење и забележили би га као верници, у ком случају би опет ти одбацио њихово сведочење, баш као што одбацујеш Петрово сведочењe, Јованово, итд. Како је могуће, да је неко заиста сведок Васкрсења и да у исто време није постао хришћанин? Тражиш нам ‘‘печену јаребицу, на воштаном ражању, још и да пева пева’’! Е, не може!