Дискусије : Религија

Коментар
Национална свест и верско опредељење
Jocko4
(observer)
29. јануар 2012. у 12.13
Национална свест и верско опредељење

По дефиницији, нацију чине припадници народа који су крвно сродни, говоре истим језиком, имају заједничкоу историју, културу и обичаје и имају одређену верску опредељеност.

Срби нису једини подељени религијом, тј, једном компонентом из оквира дефиниције нације. Као и међу Србима, тако и у случају других (рецимо Филипинаца, Индонежана, Индуса) постоје напетости и конфликти узроковани религијском поделом. Постоје и они, напр.Палестинци, код којих је национална свест довољно јака и нема неких изаразитих верских сукоба међу њима.

Пођимо од Јудаизма, који је најтешње повезан са националном свешћу Јевреја. Они не прихватају као свог Јеврејина који је Хришћанин. Однос према атеистима је толерантнији, него према Јеврејима конвертованим у Хришћанство.

Хришћани су подељени у два крила и више подгрупа и секти. Те поделе су током историје показале свој погубан утицај на хришћанске народе, како унутар хришћанства, тако и у односу према народима исламске вероисповести.

У Исламу постоје углавном две групе, а утицај мањих секти је миноран. У савремено доба и између ове две групе се јављају сукоби унутар једне нације, а радикални ислам настоји да се наметне свима и мобилише их у верски сукоб против „крсташа” и осталих „неверника”.

Поделе једног народа настале због подела унутар религијских организација доводе до расцепа нација, што је изузетно опасно за мале народе, оне који и без тога имају одређен број „пријатеља” и непријатеља у свом окружењу. Утицај религијских организација води у инверзију, јер једна компонента дефиниције нације разара посматрану нацију, без обзира на постојање других кохезивних компонената (крвно сродство, заједнички језик, заједничка историја, култура).

Да ли је разумно да веровање у једног Бога води у толику категоричност и искључивост, да постаје иницијална каписла у сврху разарања (неких) нација ?
Cekalac
(protestant)
29. јануар 2012. у 12.48
Jocko:

Поделе једног народа настале због подела унутар религијских организација доводе до расцепа нација...

RE:Živim u zemlji koja je podeljena(skoro po pola) na osnovu „religijskog opredeljenja”.U okruzenju je zemlja koja je takođe „podeljena”!

Istorija kaže da su ratovali jedni protiv drugih...(mislim na katolike i protestante-da ne bude zabune-unutar iste zemlje..).

Sada su i jedna i druga zemlja ,ajde da kažem,skladno uredjene,gde se ne postavlja pitanje religijskog opredeljenja i nacionalnog osecanja.

Meni je jednom prilikom jedan „vernik” maltene zabranio da se radujem uspesima Djokovica,(danas vaterpolista ili rukometasa) jer ja kao „protestant”-nisam Srbin!

Zamisli da jedan katolik u Nemackoj kaže protstantu da nije Nemac-zato što je protestant?!Šta je onda onaj drugi?
cartensius
(pisac)
29. јануар 2012. у 13.31
Poštovani Jocko, dobra tema, još bolji uvod, pitanje koncizno, vredno je pokušati da bi se dobili, što je moguće, ispravniji odgovori, što neće biti nimalo lako, ali uključivanjem većeg broja diskutanata bili bismo bliži kvalitetnijem odgovoru.

„Да ли је разумно да веровање у једног Бога води у толику категоричност и искључивост, да постаје иницијална каписла у сврху разарања (неких) нација?”

Čekalac je dao kratak osvrt, posmatrano iz njegovog ugla, čime se ovaj problem još više produbljuje, ali ne i obeshrabruje da nastavimo sa našim komentarima.
Ja bih za sada dao svoj kratak komentar: naravno da nije razumno,„да веровање у једног Бога води у толику категоричност...”, međutim, pitanje se postavlja: da li je verovanje u jednog Boga jedinstveno, čisto, ispravno, nesebično..., bez verskog šovinizma, antagonizma, fanatizma..., možda bi sve ovo moglo da uslovljava posledicama svega toga što nam pomenute anomalije donose.
Hvala na dobroj temi, pozdrav svima, Cartensius.
KnowHow
(slobodan strelac)
29. јануар 2012. у 13.43
Najkorisnije i najmudrije je ne podleci uticaju nijedne religije.
cartensius
(pisac)
29. јануар 2012. у 15.53
I, tada bi Zemlja postala raj? mudar, koristan i dobar savet, da li i praktičan? zli ljudi, bili oni religiozni ili areligiozni mogu potčiniti zlodela strašnija od zverova.
Cartensius.
Jocko4
(observer)
30. јануар 2012. у 00.40
Од оснивања Израела, одн. хомогенизовања нове нације, Израиља, после објављивања Десет Божјих Заповести, Мојсије је одлучно приступио чишћењу „његовог народа”. Наводно, у једној ноћи су истребљени следбеници Златног Телета. Тиме је, на свој начин, дао пример какав однос треба да буде према онима који не поштују прве три Божје Заповести. У многим другим ситуацијама, Бог даје Мојсију детаљна упутства, али остаје нејасно да ли је Мојсије одлуку о истребљењеу следбеника Златног Телета донео сам. (Нисам нашао да је Бог касније подржао, или опоменуо Мојсија због наведене одлуке).

У Хришћанству, паралелно са инсистирањем на узајамној љубави међу људима, религија испољава пораст нетолеранције према верским неистомшљеницима, како изван, тако и унутар организације цркве. Борба мишљења се заоштрава и прераста у физичке обрачуне са трагичним исходима, а покрштавања народа се спроводе милом или силом, зависно од односа појединих народа према новом верском учењу. Чистке и прогони прерастају у масовне процесе по вољи институције цркве, у складу са њеном политиком и интересима.

Сличан, или још израженији контраст у ширењу верског учења среће се и код Ислама, у коме се од верника очекује беспоговорна преданост Богу, а „неверници” (= они који не верују у у истог Бога, без обзира што верују у неке своје богове) стављају ван Божјих Заповести, што значи у касту оних који могу да буду прогањани, или убијени. Код верника се развија убеђење да је такав однос према „неверницима” по Божјој вољи. Од „неверника” (пагана, пантеиста, следбеника других богова) очекује се да буду покорни и тако заслуже милост верника и право на живот. Божје Заповести, које иначе имају универзално људску примењивост, тумаче се тако да се примењују само на вернике.

А Бог нигде није рекао „Не убиј верника”, него „Не убиј”. Нити је рекао „Не пожели ништа што је од другог верника”, него „Не пожели ништа што је туђе”.

У таквом систему веровања, доминантно под утицајем верских вођа и институција, поједини народи су доживели формирање у нацију подељени у два или три табора. Верске институције (напр. РКЦ) су отишле још даље, тако да су конвертовањем, припаднике једног народа прогласили припадницима другог народа.

У својим освајачким походима Отоманска Империја стратешки користи и конвертовање у Ислам. На тај начин лако заузима Босну и успева да пацификује Албанце (Арбанасе). Нови муслимани (из покореног српског народа) стичу друштвене привилегије, уз обавезу да учествују у новим освајачким походима. Нешто касније, Турска мало заоштрава критеријуме за пријем нових конвертита, јер је јасно да је тој империји потребна и раја, а не само привилеговани друштвени сталеж. Од раје се узима и „данак у крви” и формирају јаничари, који такође бивају конвертовани у Ислам.

Време чини своје, точак Историје се непрекидно креће, а после неколико векова, српски народ је доживео дубоке расцепе. С једне стране имамо став да су Срби искључиво они који су Православци и да се „другачији” избацују из српског ткива, док с друге стране имамо оне који су конвертовани, не изјашњавају се и не осећају се Србима.

Cekalac
(protestant)
30. јануар 2012. у 06.06
Jocko,i onom koji veruje u Boga ponekad se čini da je „Bog iz SZ” bio surov...

Međutim,Bog je LJUBAV!Jedan isti vavijek..

Koliko god voleo svoje dete,ako mu gangrena koja je zahvatila nogu preti zivotom...odsecices nogu!

Banalan primer...Kad bude stariji shvatice da je to za njegovo dobro...

Bog je Izrailju dao 10 zapovesti.Krseci jednu zapovest,covek brzo biva u iskusenju da prekrsi i drugu,
treću...

Recimo,krseci zapovest o zabrani gradnje idola krsi se i prva zapovest a najcesce i sedma(postoji puno filmova u kojima se vidi šta se sve radilo pred raznim „zlatnim teletima”!)

Nije Bog kriv sto ljudi ne postuju Njegove zakone!

A glupostima cinjenih u ime „vere” nikad kraja..

No,sve će to jednom na sud..

Naše je da „volimo Boga i jedan drugog”(kako jedna pesma kaže),a jednom će svako dobiti po zasluzi!

A što se „nacije” tiče-Hristos je dosao da uspostavi jednu NACIJU!

kojekudПорука негативно оцењена. Покажи

kojekud
(citam sa usana)
30. јануар 2012. у 11.57
Да ли је разумно да веровање у једног Бога води у толику категоричност и искључивост, да постаје иницијална каписла у сврху разарања (неких) нација ?
_____________________________________

Pa u Jugoslaviji je bilo vise nacionalne svijesti nego vjerske opredijeljenosti, barem mi se tako čini. I šta bi?
Interes (profit) odredjene grupe mocnika je ta inicijalna kapisla, bilo i biće :(
Jocko4
(observer)
30. јануар 2012. у 21.01
kojekud,

Замолио бих те да обратиш пажњу на дефиницију нације, коју сам парафразирао у свом уводном коментару. (Та дефиниција је усвојена у Социологији).

Да смо имали још неку верску групу са значајним бројем припадника, могло је да се деси да „спин доктори” и њих, рецимо Будисте, прогласе за посебну нацију, премда би они били извучени из српског националног ткива.
Другим речима, спољне религијске институције су (зарад својих политичких циљева) манипулацијама хиперстазирале значај једне компоненте (вероисповест) у дефиницији нације и прогласиле је доминантном - једино одлучујућом.
Због тога смо у ситуацији да имамо више „нација” него што их заиста има.

Следећа етапа у деловању „спин доктора” је „креирање нових језика”, јер је јасно да је и то компонента нације. Дијалекти српског (или српско-хрватског, ако ти више одговара) проглашавају се посебним језицима.
Отуда „бошњачки” и „црногорски” језик, а о хрватском језичком инжењерингу још из времена НДХ да и не говоримо.
Jocko4
(observer)
30. јануар 2012. у 23.44
Cekalac,

Далеко од тога да оправдавам прављења идола. Само сам хтео да укажем на детаљ да нема информације у С.З. о томе да ли је Бог дао директно упутство Мојсију да ликвидира следбенике Златног Телета. (Пратећи каснија и данашња збивања у свету, изгледа да Мојсије није успео да их све истреби). С обзиром да је у то време већ био распрострањен култ Митре, можда Библија не саопштава комплетну позадину сукоба и из ког народа су пореклом били следбеници Златног Телета. Наиме, Израиљи нису били сви из истог народа, него је било и припадника који нису били пореклом од Аврамове лозе.

Поводом твог става да је Исус дошао да створи једну нацију, не бих мога да се сложим. Ради се о томе да је Исус ширио своје верско учење и формирао следбенике. Чак и да се Хришћанство прошири на све људе на Земљи (значи 100% популације), опет не бисмо могли да их сматрамо тзв. хришћанском нацијом. Нација је нешто друго.
Узми пример Индијанаца на Аљаски, међу којима је велики број оних који су примили Хришћанство од Руса. Ми бисмо их звали православним Индијанцима, али они по националности ипак нису ни Руси, ни Срби, и сл.
Да ли би ти могао да будеш исте националности као и Монгол, који је прихватио протестантизам ? (Ово питам зато што сам случајно срео једног Монгола који је Адвентиста).
kojekud
(citam sa usana)
31. јануар 2012. у 06.47
Ne sporima ja nikakve definicije nacije.
Međutim, moc i održavanje te moći je sto dovodi do razaranja (koleteralnih) nacija. Vjersko opredjeljenje je možda naj osjetljivija kapisla ali nije inicijalna, za mene je to interes (politicki kao i materijalni).
1.Razlicite vjerske grupe su postojale i sredinom 40-ih godina prošlog vijeka pa to nije smetalo da se formira 'nova'nacija.
2.Danasnji trend ujedinjavanja i globalizacije takođe ne izdvaja nikoga po vjerskim opredjeljenjima.
3.Ako Rome posmatramo kao naciju ciji pripadnici imaju razlicita vjerska opredjeljenja a ta razlicitost ne dovodi kod njih do sukoba po tom osnovu, postavlja se pitanje zašto.
Cekalac
(protestant)
31. јануар 2012. у 11.32
Jocko,pojava idolopoklonstva se vezuje za Nimroda(Nevroda) osnivaca velikog Vavilona(Babilona).U Izrailju,neposredno posle izlaska je sigurno bilo i onih koji nisu pripadali naciji..Ali,najverovatnije da je ideja gradnje zlatnog teleta potekla od samih izrailjaca..

Mitrin kult se pojavio kasnije(bar na prostorima o kojima pricamo).Pretpostavlja se da su ga rimski vojnici „uvezli” iz Persije..

Kada govorim o Hristu,osnivacu nove nacije,svrha hrišćanstva je da ljude sjedini a ne razdvaja..Ako je neko hrišćanin,njegova nacionalnost se stavlja u drugi plan!To svakako nije jednostavno(iskustvo prve apostolske crkve).

Kada govoris o Mongolu adventisti-jeste,on je i dalje Mongol...

Upravo o tome i ja govorim-jedan Srbin ,ostaje Srbin-bez obzira na versko opredeljenje!Ono sto je pogubno jeste povezivati veru i naciju!

E sad..do podele među ljudima će doći iz razlicitih „razloga”!

Ako nisu verski(uzmimo primer dva pravoslavna vernika)onda su politicki,sportski...

Da li je kriva politika,sport..ili nasa nesavrsena ljudska priroda?

Naveo sam ti primer Nemacke gde su Nemci katolici ratovali protiv Nemaca protestanata.Nekad bilo...

A danas?Nemci su i jedni i drugi..

Dele se po drugim osnovama...

Cekalac
(protestant)
31. јануар 2012. у 11.47
Jocko,sada o definiciji koju si dao(prihvacena u sociologiji,kako kažeš.

Vikipedija ovako definise narode(nacije):

Народи (користи се и реч Нација од лат: nasci, што значи бити рођен) представљају сложене појаве на које утиче збир културних, политичких и психолошких чинилаца.

Културно, народ је група људи који су повезани заједничким језиком, вером, историјом и традицијом, иако народ одликује културна разноликостановника.

Политички, народ је група људи који себе доживљавају као природну политичку заједницу. Иако се то обично изражава кроз жељу за успостављање или очување државе, може такође да добије и облик грађанске свести.

Психолошки, народ је група људи које одликује међусобна оданост, односно приврженост у виду патриотизма. Међутим, за ту повезаност није услов припадност народу - и они који немају национални понос могу сматрати да јој „припадају”.

Са социолошког становишта, народ представља глобалну друштвену заједницу која се јавља у робовласништву, у доба прерастања крвно-сродничких заједница у више облике удруживања који за своју основу имају превасходно територијалну повезаност својих чланова.

Dakle,nije sve tako jednostavno.Tako,recimo,kulturno-nisu svi clanovi nacije istog religijskog opredeljenja!

Kod nas se potencira na tome!

Dalje,politicki-može neko biti srbin iako po rođenju nije Srbin(tako sam bar ja to razumeo)..

Psiholoski-eto primer Roma...žele da žive u Srbiji i osecaju se Srbima!

Da im to uskratimo?

Nemam problema sa time!

Ali,strasno se iznerviram kad neko kaže„Ne slavis slavu”?!„E,onda nisi Srbin”!

A šta sam?

Ono sto i njegov pra,pra deda pre nego je poceo da „slavi slavu”!

Jocko4
(observer)
31. јануар 2012. у 23.15
Cekalac,

Само нека запажања ...

Митраизам је старији од Аврамовог времена. (По некима, Аврамов отац је био свештеник у храму Митре, који је под старост напустио ту веру). Култ Митре се распростирао ван Персије и пре појаве Зороастризма, а било је и модификација. Зато сам „гласно размишљао” о могућности да је и Златно Теле било нека од модификација, јер је међу Израиљима у формирању било и Египћана, као и неких из других народа, који су доспели у египатско ропство.

Нација и народ нису исто. Нација настаје тек у доба Капитализма,а пре тога постојали су само народи. Народи постоје и данас, али их не треба поистовећивати са нацијом.
Дефиниција нације у Социологији је истовремено прихваћена и у ОУН. (Између осталих, на тој дефиницији је радио и Е.Кардељ).
Википедија није добра референца за многе дефиниције, а кад сам прочитао ово што си навео, видим да мешају нацију и народ.
Народ, по дефиницији, нема политичке одреднице и није строго ограничен границама једне државе, одн. постоји и у друштвено-економским формацијама у којима нема своју државу, кад није институционализовао своју власт и своје економске, војне и политичке интересе на одређеној територији.
Народ и нација се подударају у погледу заједничке, историје и културе, крвног сродства и вероисповести, што су елементи које народ уноси у своју нацију. (Значи, недостају национална свест и заједничка свест о националним интересима, који утичу на креирање економије, политике и војних снага).

У осталом о чему си говорио у својим прилозима се слажем.
Jocko4
(observer)
31. јануар 2012. у 23.33
Cekalac:

„Ali,strasno se iznerviram kad neko kaže”Ne slavis slavu„?!”E,onda nisi Srbin„!
A šta sam?”
- - -

Драго ми је ово да прочитам.
Наиме, заступам став да је гушење, потискивање и губљење националне свести убитачно за поједине народе, јер се тиме из нације враћају у народ, а народ касније може да буде предмет следећих манипулација и конвертован чак и у други народ и нацију. Значи, постепена и камуфлирана процедура геноцида у процесу асимилације.

Примери:
1. Многи Срби у Мађарској су временом „постали” Мађари).
2. Павелићевим планом Z3, једна трећина Срба у НДХ је требало да буде преведена у Католичанство и - да се изјашњава као Хрвати.
3. Проглашењем муслимана у БиХ за нацију извршена је обмана, јер велика већина људи не зна да нација и вероисповест нису једно исто.

Jocko4
(observer)
02. фебруар 2012. у 23.52
kojekud,

У праву си кад стављаш акцент на жељу за постизањем моћи. Међутим, они којима је то циљ, да би овладали неким народом, или ослабили неку нацију, полазе од стања на терену, како би пронашли „шавове” по којима могу да делују и спроводе политику „Завади па владај”.

Код многих народа слаба тачка је у области религијских разлика.
Срби спадају у такву групу и, с обзиром на свој животни простор, налазили су се и налазе на удару разних сила.
Краљевина Југославија и СФРЈ јесу имале више националности, али је крајем 60-тих, одн. почетком 70-тих година прошлог века управо из српског ткива манипулацијом фабрикована нова националност, под називом муслимани.
После те, политички оптерећене прокламације-манипулације, многи муслимани у БиХ су престали да се изјашњавају као Срби (по националности).

С друге стране, СПЦ је допринела овом процесу не признавајући за Србе оне који су напустили православље.

Лично, осећао сам се посрамљено кад сам разговарао са једним Палестинцем муслиманом, који ми је рекао да су и Палестици хришћани ипак Палестинци. Значи, вероисповест међу њима није изазвала расцеп у домену националне свести.
moca77Порука негативно оцењена. Покажи

moca77
(Obozavalac)
03. фебруар 2012. у 06.16
Pitanje za Jocka:

Ako uzmemo najrealniji scenario na razmatranje a to je da su Jevreji sami izmislili svoju religiju i to većim delom uz pomoć vavilonse magije, ako uzmemo da su oni sami za sebe rekli da su izabrani narod, (posto je malo verovatno da je Bog samo njih izabrao, ili da je samo Avram izabrao Boga,) da li možemo reći da je hrišćanstvo, kao jevrejska sekta, smišljeno nametnuto Rimljanima, upravo da bi oni izgubili na svojoj individualnosti i samim tim postali skloni manipulacijama spolja? Da li možemo reći da srpska verzija jevrejske sekte, vise negativno utice na srpski identitet i nacionalnost, nego pozitivno. Da li je pametno nacionalnost graditi na
moca77Порука негативно оцењена. Покажи

moca77
(Obozavalac)
03. фебруар 2012. у 06.17
...pravoslavlju?
revizor
(pilot)
03. фебруар 2012. у 08.27
Isus Hristos je kao proreceni Mesija dosao među jevrejski narod da bi mu doneo slobodu.Ali sam jevrejski narod u Njemu nije prepoznao svog prijatelja,već neprijatelja.Kao sto je ljubav pravog prijateljstva ne laska i ne precutkuje ljudske slabosti, tako i Isusova ljubav prema svom izabranom narodu nije mogla da ne osudi duh gordosti,samopravednosti i osvetoljubivosti koje su Jevreji gajili prema rimskim okupatorima.Isusove reci ukora su shvacene kao reci izdaje, i njegovo raspece je opravdano tvrdnjom da je bolje da on jedan strada, nego da ceo narod zbog prihvatanja Njegove nauke propadne.Uskoro se jevrejski narod digao na ustanak protiv Rima.Međutim ,nacionalna gordost nije oslobodila i sacuvala jevrejsku naciju, već je rezultovala njenim desetkovanjem,omrznutoscu od strane drugih naroda i visevekovnim izgnanstvom po svetu.Nas nacionalizam ne bi doneo ništa bolje plodove da smo nastavili da mu se pokoravamo.Nije ljubav sve što se ljubavlju naziva.Najveca zla u istoriji sveta su učinjena upravo u ime najuzvisenijih ideala, u ime slobode, ljubavi i u ime Boga.

„ Zaista, ako je za nas reč Bozja istinitija od svih ljudskih ocena i ako je delo Carstva Bozijega blize od svih zemaljskih interesa, onda je put pomirenja s našim istorijskim neprijateljima pred nama otvoren.I nećemo pitati: hoceli nasi neprijatelji prihvatiti taj mir s nama,kako će oni reagovati i šta će nam odgovoriti?Tudja savest nama je nepoznata, i tudji postupci nisu u nasoj vlasti.Nije u nasoj vlasti da se drugi lepo odnose prema nama, ali je u nasoj vlasti da budemo dostojni takvog odnosa.Mi ne smemo razmišljati o tome šta će nam drugi reci, već o tome šta ćemo mi reci svetu.” V.Solovjov

Nije li bogohulno kada neko kaže da je religiozan zato što postuje svoju tradiciju, a ne zato što ima ljubav prema Bogu i bliznjemu?
Zar sama svest o potrebi da se drugom coveku pomogne nije dovoljna, nego je potrebno u to uplitati tradiciju?
Zašto postoji potreba da se u covekovu dobrotu i religioznost uplice i tradicija?

JOIL 2,12-14.
Bolje da se sami ponizimo pred milostivim Bogom, nego da budemo ponizeni pred nemilostivim covekom.

Borba protiv sopstvenog greha je najveca borba koja se ikada vodila.Pretpostavimo da je Isus dosao u naše vreme i u nasu zemlju in poceo da,kao nekada kod Jevreja, ukorava ne spoljasnjeg neprijatelja-rimskog okupatora,već nacionalnu i versku oholost i samopravednsot.Pretpostavimo da je zatim uhapsen i kao izdajnik osuđen na smrt.Te da je narodu dato da izabere da li će pustiti na slobodu Njega ili Varavu koji je zapravo kriv za smrt vojnika okupatora.Da li bi nas narod pre oslobodio onoga koji ga ukorava za greh i poziva na pokajanje ili onoga koji predstavlja snagu otpora stranom okupatoru?Protiv koga se nas narod zapravo bori?Zar mi ne bismo Hrista razapeli na krst isto kao nekada Jevreji a Varavu proglasili nacionalnim junakom?Razmislimo zašto su sudbine jevrejskog i našeg naroda tako slične.Krenimo prvo u borbu protiv zla koje nosimo u sopstvenim srcima, a Bog će tada moći u skladu sa svojom pravednsocu da nas sacuva od zla koje nas snalazi spolja.

„Zašto balkanske zemlje ne mogu da udju u krug prosvecenog sveta, čak ni preko svojih najboljih i najdarovitijih predstavnika?Odgovor nije jednostavan.Ali,čini mi se da je jedan od razloga odsustvo postovanja coveka, njegovog punog dostojanstva i pune unutarnje slobode, i to bezuslovnog i doslednog postovanja.To je nasa velika slabost, i u tom pogledu svi mi često i nesvesno gresimo.Tu skolu nismo još prošli, ni taj nauk potpuno izucili.Taj nedostatak mi svuda nosimo sa sobom kao neki istocni greh našeg porekla, i pecat manje vrednosti koji se ne da sakriti.O tome bi trebalo govoriti i na tome raditi...” Andric



SANCINПорука негативно оцењена. Покажи

SANCIN
03. фебруар 2012. у 21.08
ZA TEBE REVIZOR,
Srbi i Jevreji su slični jedino u tome sto su se nasli u koncentracionim logorima,zbog nacistickih ideja Nemacke i Hrvatske.
Po religioznom opredeljenju se APSOLUTNO razlikuju,Srbi postuju trojstvo,dok Jevreji postuju jednoga Boga.
Sledeća stvar je PITANJE koliko semitskih Jevreja danas uopste Egzistira,dok velika vecina ostalih Jevreja su Hazari turskog porekla.
Sledeće je da sadasnji Jevreji još uvek cekaju Mesiju,a po njima je Mesija -politicki lider.
Sledeće:stari zavet je ustvari Tanah sastavljen od Tore i Talmuda,a tek posle toga mu se dodaju kanonizovani spisi novoga zaveta u kome je Isus prikazan kao Covek-Posrednik između Boga i ljudi.
U celoj ovoj prici jedna stvar je JASNA:i Jevreji i Muslimani priznaju JEDNOGA Boga,a kome je bilo u interesu da pripoji novozavetne price i poslanice Tanahu,tj.koji je smisao svega ?
Primer brak između Jevrejke i Srbina,ili između Jevrejke i Rusa,ili uopste bilo koji mesani brak u svetu,dete je koje nacije ili narodnosti,tj.naroda?
Jocko4
(observer)
04. фебруар 2012. у 00.26
Moca,

У пракси се показало да је српски народ прихватио велики терет, поготово што се географски налази на размеђу интересних сфера политичких и религијских организација.

Полазећи од Божјих Заповести, да ли би верници могли да размишљају ослањајући се на следеће премисе без редних бројева: верујем у једног Бога, волим ближњег свога, волим свој народ и нацију и њима сам одан ?

Другим речима, љубав и оданост својој нацији није ни у каквој супротности са нечијом вером у Бога, нити начином на који тај неко верује, одн. којој конфесији припада. У овим дискусијама сам се наслушао искључивих ставова о томе да веровање у Бога превазилази оквире сопствене националне припадности и да је, мал-те-не, срамота и помислити да су вера у Бога и љубав према својој нацији у истој равни. Ја бих ишао још даље и рекао да су за мене на првом месту моји ближњи и мој народ, а тек онда вера у Бога и убеђен сам да се то не коси са вером у Бога. А у мој народ сврставам и све Србе вернике и оне који су атеисти. (О овом свом ставу ћу детаљније у следећим јављањима).

Поводом твојих уводних питања, има истине у томе што си рекао (треба погледати историју), премда не мислим да су Јевреји потпуно успели да „смувају” Римљане. Наиме, проглашењем Хришћанства за званичну религију, Империја је у корацима преузела контролу над том вером и употребила је за своје комплексније циљеве и интересе.
Настанак Ислама може да се схвати као одговор Блиског Истока на премештање центра вере у Рим, тј. покушај враћања тог центра назад у област Блиског Истока. Значи, на римску контру, уследила је блиско-источна ре-контра, а да се не би касније догодило да се објави нови одговор Рима, та ре-контра је проглашена морт-контром - Мухамед је последњи Божји пророк.
moca77Порука негативно оцењена. Покажи

moca77
(Obozavalac)
04. фебруар 2012. у 04.57
Jocko pitas mogu li vernici prihvatiti zapovest bez rednih brojeva o ljubavi prema otidzbini i prema Bogu u isto vreme.

Neki vernici mogu, neki ne. Francuzi recimo znaju da su ljudi razliciti i da ne mogu svi graditi svoj identitet preko religijskih dogmi i nacionalnih vrednosti. Zato su još davne 1789 doneli zakon o univerzalnim gradjanskim i ljudskim pravima (znaš ono: liberté, égalité, fraternité) koje podsecaju na deset zapovesti:

http://en.wikipedia.org/wiki/Declaration_of_the_Rights_of_Man_and_of_the_Citizen

Francuzi i danas opeceni brojnim verskim ratovima, svoj nacionalni identitet grade preko tih vrednosti a ne preko katolicanstva. I zato će se svako dobro osecati u Francuskoj bez obzira na razlicitosti. Francuzi su razumeli da ne postoje dva ista coveka i svoj nacionalizam grade preko univerzalnih vrednosti. Pretpostavljam i mi Srbi da smo vise gledali sebe, svoju pamet i svoj identitet a da smo manje gradili nacionalizam na osnovu tudjih religija, verovatno bi bolje prošli, i bilo bi nas brojcano vise. No pretpostavljam da nije lako izdici se nad hrišćanskim i muslimanskim strujama, pogotovo na našim prostorima. U zivotu onaj ko se identifikuje sa necim sto je tudje može dobro da prođe, ali gubi sebe. Mi smo izgubili i jedno i drugo.
Cekalac
(protestant)
04. фебруар 2012. у 06.14
Moca:

Francuzi i danas opeceni brojnim verskim ratovima, svoj nacionalni identitet grade preko tih vrednosti a ne preko katolicanstva. I zato će se svako dobro osecati u Francuskoj bez obzira na razlicitosti. Francuzi su razumeli da ne postoje dva ista coveka i svoj nacionalizam grade preko univerzalnih vrednosti

$
RE:Moco,mišljenja sam da nema UNIVERZALNIJIH vrednosti od 10 Bozijih zapovesti!

O tome govore i protestantski i pravoslavni mislioci(Nikolaj Velimirovic,Vladeta Jerotic...).

A „katolicanstvo”?Ono izvorno...
moca77Порука негативно оцењена. Покажи

moca77
(Obozavalac)
04. фебруар 2012. у 09.25
„RE:Moco,mišljenja sam da nema UNIVERZALNIJIH vrednosti od 10 Bozijih zapovesti!”

- Ja sam malo drugacijeg mišljenja. Jer šta ćemo sa onima koji su preispitali stare „univerzalne vrednosti” kao Francuzi recimo, hoćemo li ih izopstiti iz Bozijeg carstva? Šta ćemo sa ateistima, uklapaju li se oni u te biblijske univerzalne zakone? Hoćemo li i njih odstraniti? Šta ćemo sa onima koji se možda ne odmaraju istog dana kao neki drugi a neki treci rade drugacijim danima od ovih četvrtih? Šta ćemo sa onima koji imaju druge religijske vodje i drugacije nazive za Boga, uklapaju li se oni u stare univerzalne vrednosti?

Mi možemo nastaviti sa preispitivanjem ako želimo. Šta ćemo onda sa ambicioznim ljudima, koji kroz zelje ostvaruju svoje pozitivne ciljeve? Hoćemo li i njih izopstiti iz univerzalne slobode? Ima li nešto loše u zelji koja radja pozitivnu viziju i pokretacku silu? Možemo poželeti kola, kucu, odgovorniji polozaj, bolju diplomu, zašto da ne? Psihologija kao nauka ne osuđuje kategoricki zelju, jer zna da je to jedna od karika koje sacinjavaju ljudski duh, bez koje covek ne može da funkcionise.

Ako malo preispitamo svoja ubeđenja (kao Francuzi) videcemo da deset biblijskih zapovesti nisu univerzalne. Stari religijski zakoni su se pokazali ogranicavajuci, previse radiklani i kao takvi ne mogu postovati ljudske razlicitosti niti originalnost svake ljudske individue. „Sledi našeg Boga i klanjaj mu se ako ne nastradaces” - to ne može biti univerzalno. Mnogo je ljudi poginulo da bi to Francuzi najzad razumeli u 18-tom veku.

Ljudi su razliciti. Postoje dosta onih koji veruju u Boga ali ne pripadaju niti slede pravila ni jedne verske organizacije. Tim ljudima, ateistima i mnogim drugim, pa čak i onima koji su navikli na ogranicenja su ipak potrebne Univerzalne vrednosti, prava i slobode. To je ona deviza: „Sloboda, jednakost, ravnopravnost, bratsvo” što se danas u Francuskoj stavlja ispred bilo kakve religijske ideologije. I zato ako neki musliman ili budista ili crnac pozeli da postane pravi Francuz, postace Francuz. Koliko god da osoba ima drugacija religijska ubeđenja ona se ne odbacuje jer ima vise od 200 razlicitih državnih finansijskih pomoći na koje ima pravo, (sve dok ne pocini neko krivicno delo). Ako su Francuzi to razumeli, kako onda Bog nije? Ako Francuzi ne odstranjuju onog koji drugacije veruje, oce li onda Bog?

Takvi gradjanski zakoni univerzalne slobode i jednakosti odlično funkcionisu u Francuskoj već vise od 200 godina, dok su se oni predhodni zakoni, pokazali kao neuniverzalni i pogubni, pogotovo tokom osam francuskih religiskih ratova koji su se vodili zbog radikalnih biblijkih shvatanja. Francuzi se više ne vracaju na ono što se pokazalo pogubno. A radikalno razumevanje religiskih zakona se pokazalo kao pogubno i neuniverzalno.
Jocko4
(observer)
04. фебруар 2012. у 12.07
Moca77,

>> 'Pretpostavljam i mi Srbi da smo vise gledali sebe, svoju pamet i svoj identitet a da smo manje gradili nacionalizam na osnovu tudjih religija, verovatno bi bolje prošli, i bilo bi nas brojcano vise. No pretpostavljam da nije lako izdici se nad hrišćanskim i muslimanskim strujama, pogotovo na našim prostorima. ...

U zivotu onaj ko se identifikuje sa necim sto je tudje može dobro da prođe, ali gubi sebe. Mi smo izgubili i jedno i drugo..'
- - -

Добро речено.

У допуни бих мало конкретизовао стање духова које се развило на нашим просторима. Срби себе сматрају „небеским народом”, Хрвати су прерасли у веће католике од Папе, а муслимани (Бошњаци) се пупчано везују за народе из региона изван својих простора. Сви идеолошки оријентисани изван Балкана, а сви реално на Балкану.

Упорно радимо против себе, да бисмо некоме споља доказали своју дубоку и потпуну приврженост интересима тог неког споља. И у том доказивању окренути смо једни против других, што је нормална последица интереса оних споља, у њиховој политици ширења интересних сфера. Унутар нашег националног ткива преламају се све категоричности и искључивости Хришћанства и Ислама.
Cekalac
(protestant)
04. фебруар 2012. у 14.13
Moco,

Mi možemo nastaviti sa preispitivanjem ako želimo. Šta ćemo onda sa ambicioznim ljudima, koji kroz zelje ostvaruju svoje pozitivne ciljeve? Hoćemo li i njih izopstiti iz univerzalne slobode? Ima li nešto loše u zelji koja radja pozitivnu viziju i pokretacku silu? Možemo poželeti kola, kucu, odgovorniji polozaj, bolju diplomu, zašto da ne? Psihologija kao nauka ne osuđuje kategoricki zelju, jer zna da je to jedna od karika koje sacinjavaju ljudski duh, bez koje covek ne može da funkcionise.

RE:Bojim se da nisi razumeo o cemu govori 10.-ta Bozja zapovest!Ukratko,u bilo kom katehizisu ćeš naći da zapovest zabranjuje „sebične zelje i nepravedne zudnje za necim sto pripada našim bliznjim”.

A ako već želimo da se „preispitamo” možemo postaviti i sledeće pitanje:„Ima li nečeg lošeg u zelji da imamo tudju ženu”?.

Brani li francuska „deklaracija o univerzalnim pravima” nekome da pozeli da ima tudju ženu?Pa da onda ta zelja„rodi pozitivnu viziju,pokretacku silu”...

Šta ćemo sa takvim zeljama?

Kažeš „psihologija kao nauka ne osuđuje kategoricki zelju”?!

O kojim zeljama govoris?

Prisustvovao sam tretmanu pacijentkinje(koja je bila udata,majka dvoje dece u Bgd-u) koja se zaljubila u mladjeg muskarca.Mislis li da joj je (veoma iskusan ,u godinama) lekar,psihijatar govorio kako u njenoj zelji za mladjim muskarcem „nema ničeg lošeg”?Kako je zaljubljenost lepa,ljubav...NE!

Kada teolozi govore o Bozjim zapovestima oni ih upoređuju sa saobracajnim znacima pored puta!

Svakako,naći će se puno onih koji će reci:„Šta će nam znakovi”!„Oni nam ogranicavaju slobodu-univerzalnu ljudsku vrednost”?!

Da li?

Ako na Bozje zapovesti gledaš kao na nešto sto te sputava,brani..onda u potpunosti razumem tvoje stavove!

moca77Порука негативно оцењена. Покажи

moca77
(Obozavalac)
04. фебруар 2012. у 15.38
Bojim se cekalac da isuvise povrsno gledaš na stvari a to je već stvar strukture licnosti koje si sam izgradio.

Ako se tebi sve svodi na deset zapovesti, koje nisu ni univerzalne ni Bozije, nego ljudske, onda pretpostavljam da ne znaš ni šta znaci prava ljubav i brak koje si pomenuo. Nema ništa loše u gledanju tudjih žena, osim ako nisi na svom koloseku. U ljubavi nije važno samo ono sto secas prema partneru, nego kako taj partner utice na nasa sopstvena osecanja prema samom sebi. Ljubav nije da izgubimo sebe i svoj identitet zbog partnera, već da postanemo blizi svom istinskom biću zahvaljujuci njoj/njemu. Sustina ljubavi nije samo koliko je sjajan partner nego koliko mi možemo biti sjajni uz nju/njega i td.

Mnoge veze izgledaju kao beskonacni emocijalni box mecevi koji samo unistavaju ljude i njihov identitet jer mnogi ne znaju šta je prava ljubav. Oni parovi koji znaju šta je prava ljubav, i koji su cvrsto na svojoj frekvenciji (za šta je potrebno dosta iskustva) nemaju potrebu da lutaju. I naravno, bolesne veze je često bolje prekinuti nego nastaviti. Do blaga se dolazi kroz iskustvo i trnje.

Mnoge hrišćanske i muslimanske zapovesti su nastale zbog straha, nedostatka prave ljubavi i emotivne nezrelosti.

Cekalac
(protestant)
05. фебруар 2012. у 05.49
Moco,

Ako se tebi sve svodi na deset zapovesti, koje nisu ni univerzalne ni Bozije, nego ljudske, onda pretpostavljam da ne znaš ni šta znaci prava ljubav i brak koje si pomenuo. Nema ništa loše u gledanju tudjih žena, osim ako nisi na svom koloseku.

RE:Kada bi svi ljudi razmišljali kao ti-teško da bi imali „deset zapovesti”!

No,da ti još jednom objasnim:meni 10-ta zapovest ne zabranjuje da pogledam novi model BMW-a.Meni 10-ta zapovest ne zabranjuje da pogledam film sa Andzelinom ...ili modnu reviju sa Adrijanom!

Naravno,ja sam na svom koloseku!A on je izgradjen kroz totalno poverenje u one vrednosti gore opisane!

Ima mnogo onih koji su takođe na „svom koloseku”,pa „požele” ili „pogledaju” i onda...to i imaju!

No,da ne dužim...teško ćemo se u ovome sloziti!
Jocko4
(observer)
05. фебруар 2012. у 15.38
Уз дефиницију нације, важно је и како се појединац осећа и изјашњава, тј. да ли себе сврстава у одређену нацију.

Уколико је појединац напр. Србин, али сматра да потврђује своје верско убеђење не изјашњавајући се као Србин, онда се поставља питање исправности односа према вери и нацији. Став да је вера наднационална и изнад расе може да буде подвргнут детаљнијим (критичким) анализама, али овде бих узео условно да је тај став тачан.

Уколико је вера наднационална, или анационална, да ли то значи и да је аутоматски против нације, тј. да је анти-национална и да ли код свих нација производи исте ефекте у домену националне свести ?
На ово се надовезује и питање суверенитета државе, као институције заштите територијалног интегритета и промоције националних интереса одређеног народа, у односу на религију, такође институционализовану творевину ?
eraser_s
(Biti uvek ono sto jesam-obican)
06. фебруар 2012. у 10.41
To je na zalost surova istina da ima i danas pojedinih ludaka i umobolnih pacijenata koji druge koji nisu Pravoslavci nazivaju izdajnicima ili da nisu Srbi. Pa ako nisu pravoslavni i nisu Srbi šta su onda? Indijanci, Eskimi ili možda Bušmani?
Pripadnost nekoj veri i narodnost su dva razlicita znacenja, ali eto ima i takvih mentola i bisera koji to usko povezuju.
moca77Порука негативно оцењена. Покажи

moca77
(Obozavalac)
07. фебруар 2012. у 05.02
Jocko, neću se zadrzati na tvojim pitanjima, no da kažem da se nacija jednog coveka može tumaciti kao njegov koren- temelj i da bez jasno izrazene nacionalnosti covek nema ni valjan temelj.

Međutim izbor covecanstva kroz modernizaciju i mondijalizaciju ne ide u pravcu ocuvanja nacije, nego bas suprotno, sto bi trebalo omogućiti da ceo svet postepeno postane jedinstven i pod globalnom kontrolom. Zivot je igra i stvar izbora, tako moram priznati da se adaptiram bez problema pri tom izboru covecanstva. Mada i jedan i drugi izbor imaju svojih mana kao i prednosti.

Mane preterano forsiranog nacionalizma su slične kao i kod religiskog fanatizma a to je jedna vrsta primitivizma i ogranicenosti. Jedan deo populacije bi u tim okolnostima osecali manjak slobode. Ne možemo svima ugoditi, jel;)

Mane preteranog globalizma bi bile poremecaj u jednom delu ljudskog identiteta gde bi ljudi politicki mogli lakse da se kontrolisu.

Mada svi će se jednog dana morati adaptirati. Da li u sklopu jedne države ili novog svetskog poretka u sustini je veoma slično. Muslimani su se recimo već adaptirali, kod njih ostaju samo grupice Talibana (kojih mi je jako zao) kao iranska i sirijska vlada.

Srpska vlada koliko god insistirala na nacionalizmu u globalnom pogledu u prevodu znači da insistira protiv svojih interesa. Pa neka odluci, nadam se da mi neće biti zao Srbije, kao sto mi je zao Talibana.

Danas svetski centri moći odavno više ne odmeravaju svoje snage vojno, već ekonomski. Nadam se da mondijalizacija neće biti ekstremna (što se uvek pokazalo kao loše), nego da će ipak sadrzati dozu balansa između slobode i kontrole. U jednom i drugom slučaju moramo žrtvovati jedan deo svoje slobode, sto nije loše, jer covek kao dualno biće sa 100%-tnom slobodom lako može upasti u anarhiju.
neutralni
(teolog)
07. фебруар 2012. у 06.18
Jocko4:„Ја бих ишао још даље и рекао да су за мене на првом месту моји ближњи и мој народ, а тек онда вера у Бога и убеђен сам да се то не коси са вером у Бога.”

Hristos je dao najbolji primer ko je naš bližnji. U primernom događaju o milostivom smaraćaninu je pokazao ko je naš bližnji. Jvreji i samarićani su bili anatgonistiti jedan prema drugima, da su se mrzili zbog religioznog opredelenja. Smarićani su bili doseljeni na teritoreiji odaakle su deset plemena zbog otpada, odvedeni u izgnastvu za vreme asirske iperije, kojii su kasnije prihvatili judeizam, ali ne kao jevreji iz judinog casrtava, koje se sastajalo od Judino i Venijaminovo pleme. Nešto slično kao katolicizam i peravoislavlje. Raskolj se je pojavio zbog religioznih nesuglasica.

Priša teče ovako: Lika 10: 25. „I gle, ustade jedan zakonik i kušajući Ga reče: Učitelju! Šta ću činiti da dobijem život večni?
26 A On mu reče: Šta je napisano u zakonu? Kako čitaš?
27 A on odgovarajući reče: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bližnjeg svog kao samog sebe.
28 Reče mu pak: Pravo si odgovorio; to čini i bićeš živ.

29 A on htede da se opravda, pa reče Isusu: A ko je bližnji moj?

30 A Isus odgovarajući reče: Jedan čovek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva.
31 A iznenada silažaše onim putem nekakav sveštenik, i videvši ga prođe.
32 A tako i Levit kad je bio na onome mestu, pristupi, i videvši ga prođe.
33 A Samarjanin nekakav prolazeći dođe nad njega, i videvši ga sažali mu se;
34 I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega.
35 I sutradan polazeći izvadi dva groša te dade krčmaru, i reče mu: Gledaj ga, i šta više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim.
36 Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci?
37 A on reče: Onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reče: Idi, i ti čini tako.

Prema Hristovoj nauči, vidimo da On nije osnovao nikakvu religiju, nego ljudi su nti koji su stvarli religije. Avram je matram otac vere a ne religije i koji su od vere Avramove oni su seme (potomstvo) Avramovo.

Današnji jvreji nisu po krvi (DNK) Avramovo potomstvo, nego su khazari koji su se se kovertovali u judeizma, a judeizam nije vera nego religija, osnovana na rabinsko-vavilonskom talmudu. Davidova zvezda nije ništa drugo, do 2 unakrštene piramide, luciferov sibol, a licifer je bio heruvim zakljanjač, (duhovno biće) koji se je pobunio protiv božanske vladavine svoga stvoritelja. Jevreji su se takođe pobunili protiv Avramovog Boga kad su služeći drugim bogovima pokazali svoju lojalnost luciferu, koji se je takođe pobunio protiv svog stvoritelja i postao božji neprijatel, sotona, stara zmija koja vara čitav svet.

Sotona i njegovi demoni (pali anđeli) su inspirisali jevrejske religiozne vođe da mrze Hrista, osude na smrt i predade rimskim vlastima da se rapinje na rimslkm krstu, simbol boga sunca, tamuza kao žrtva bogu suncu. Oni nisu znali da stime su pokazali kom bogu služe i prenašaju žrtve, kao i dans. Mnogi žrtvuje svoje zdravlje služenjem porocima i robovanju grehu, samo za trenutak teleniog užitka, koji rezultira smrt. Umemo seksualna razvratnost, koja širi sidu i niko ne boji se posledice takvog razuzdanog života. to su moderni bogovi. Nekima je bog narkomanija, alkohol duvan zderanje ili stok, nekima je sehsualna neubizdanost. Je neznate da kome služite tome robujete. ”Ako vas Sin oslobodi, zaista ćete biti slobodni.„

”Sve mi je slobodno, ali nije sve na korist; sve mi je slobodno, ali neću da šta ovlada mnome.„ 1 Kor. 6:12.

Nije Bog kriv za naše posledice, jer što posejemo to i požnjemo. To zakon koji obuhvata sve, pa i ateiste.

”
shiatsuka_zpПорука негативно оцењена. Покажи

shiatsuka_zp
(shiatsuka / Шацу прак�)
08. фебруар 2012. у 12.53
Скоро да нема Србина, који се осврне на ТРАГЕДИЈУ СВОГ РОДА, а да се не запита «ГДЕ СМО МИ ТО БОГУ ЗГРЕШИЛИ„. Тај страх од бога и грех су усађени у нашој колективној свести. Вековима тај процес траје уз примену; обмана или лагања, претњи, угњетавања, разних тортура, протеривања, убијања итд. И све то у име Христа. Србско биће то и осећа али му заробњена свест не допушта да се запита ЗАШТО СМО СЕ МИ НАШИХ БОГОВА ОДРЕКЛИ.
٩﴾͡•̯͡•)۶
”
SANCIN
08. фебруар 2012. у 20.49
Za Sacu Park,
kojih smo se mi to bogova odrekli,i zašto su Nemanjici prihvatili hrišćanstvo.
Da li smatras da bi bogovi kojih smo se verovatno na silu odrekli mogli danas pomoći?
Jocko4
(observer)
08. фебруар 2012. у 23.25
neutralni,

Ни Израел ни Јудеја никад нису достигли степен царства, тј. империје. Њихови владари би могли да се назову краљевима.

Кажеш да смо сами криви и да жањемо како смо сејали. Рационално гледано, слажем се, али не у смислу тумачења које наводиш.
Да ли би могао да објасниш како би нам чврста вера у Бога помогла да се одупремо агресивним насртајима оних који се уопште не обазиру на веру у Бога ?

Моса,

Кад сам поменуо суверенитет државе, нисам толико мислио на НСП, колико на ауторитет Папе, који је могао да анатемише неког владара (у Европи) и тиме покрене и његово свргавање. Или на чињеницу да је Ватикан тражио од Краља Александра I Карађорђевића да прогласи католичанство за званичну религију у Краљевини СХС (Југославији), а овај то одбио. (Касније је уследио атентат у Марсеју).
moca77
(Obozavalac)
09. фебруар 2012. у 12.40
To je u redu Jocko. Sa druge strane ja sam diskretno ukazao da preterani suverenitet jedne države funkcionise po sličnom principu kao religiozni mondijalizam i NSP. Setimo se Hitlerove Nemacke ili Titove Jugoslavije i nekih drugih diktatora, gde sloboda mišljenja nije dozvoljena. Amerika jeste nasledila ono sto su Nemci želeli postici, međutim sa tom razlikom sto u NSP nema nikakvih politickih pa ni religioznih ekstrema, jer su zabranjeni. Upravo umerenost u svemu je najbolja opcija, iako i ona naravno ima mana koje sam ranije pomenio. Covek zbog svoje prirode ne zna da ceni to dobro sto ima sada, tako da će verovatno jednog dana i NSP-u doći kraj, {sve u cilju dalje modernizacije;)}.
shiatsuka_zp
(shiatsuka / Шацу прак�)
10. фебруар 2012. у 04.54
@ SANCIN
Разумео сам твоје питање али ми није јасно - питаш ли ме умилно из незнања, или знаш па хоћеш да провоцираш, или сачувај боже ти то мене испитујеш?!?
SANCIN
10. фебруар 2012. у 21.12
Za Sacu-park,
vidi ovako,nismo se mi svih bogova odrekli,određeni su ostali da obeleze Krsne Slave kod Pravoslavnih Srba,a neki su ja mislim proglaseni za Svece.
Nego kaži ti meni zašto su Nemanjci prihvatili Hrišćanstvo,i da li mislis da Srbi ako bi ostali kao mnogobozacki narod bili bolji nego sto jesu,ili bi im to pomoglo u razvicu Samosvesnog Razvica,Postojanja i Bitisanja?
shiatsuka_zpПорука негативно оцењена. Покажи

shiatsuka_zp
(shiatsuka / Шацу прак�)
12. фебруар 2012. у 13.08
Ево овако, у вези тих који су проглашени за свеце - то су демони који су навукли маску побожноти.

Што се тиче Немањиђа и њиховог удела у Хришћанству, имао бих шта да кажем, али ништа од тога све док ти мислиш да ме можеш испитивати.
Jocko4
(observer)
12. фебруар 2012. у 15.23
Навео бих пример Финаца, који су делом Лутерани, а делом ортодоксни (православни) хришћани. Код њих ова подела не утиче на национално опредељење - изјашњавају се као Финци.

Упоредимо тај малобројни народ са нама ... са којима то нама да их упоредимо ? Да ли са Србима, без обзира на вероисповест, или само са Србима који су православни ?

Тешко је да се схвати да се одређен број муслимана до 1970-тих, у пописима становништва СФРЈ, национално изјашњавао Србима, а од проглашења нове нације, муслимани, променио изјашњење и национално се изјашњава(о) као муслимани.

Познато је да је током протеклих столећа католичка црква вршила конвертовање Срба у католике, од којих се временом већи број осећа и изјашњава као Хрвати. Сличан је, премда у мањем обиму, случај Хрвата који су прешли у Ислам - ни они се национално више не изјашњавају као Хрвати.

Криза и разбијање СФРЈ по административним, републичким границама и несређена стања у новонасталим државама, омогућила су долазак таласа мисионара разних конфесија и сви би хтели да у свој тефтер упишу нове следбенике.

Пре пар недеља, у Торонту, доживео сам сусрет са две мисионарке Јеховиних Сведока. Говориле су енглески са приметним руским нагласком, питале да ли сам Србин (што сам потврдио) и тада она прва рече на траљавом српском:
„О, баш ми је драго, ја сам живела у Београду 4 године.”
Још не схватјући ко су, одговарам у истом стилу:
„О, драго ми је, у ком крају сте становали ?”
„О, било је давно, не сјећам се тачно ...”
„У старом, или новом делу града ?”
„У ... ... старом делу. После сам била две године у Македонији, а следеће године ћу у Казахстан. А ви сте православац ?”
Да не бих залазио у образлагања, кратко сам потврдио.
Тада она извади две брошуре (Куле Стражаре) и поче да ми објашњава да у њима има интересантних чланака о вери, времену у коме живимо и које долази ...
У том тренутку сам решио да се правим блесав и одговорио да сам метеоролог, да знам какво је садашње време, да знам краткорочну прогнозу, да знам да тачност дугорочних прогноза опада са дужином периода на који се односи, итд. Затим сам се захвалио и затворио врата.

Било ми је жао тих младих жена (25 до 30 година старости), али ми је још више жао нашег народа, који се и даље дели под утицајем неких спољних верских центара.

SANCINПорука негативно оцењена. Покажи

SANCIN
14. фебруар 2012. у 17.24
Za Sacu_Park,
nisam bas razumeo zašto su to losi andjeli u tome,a što se tiče Nemanjica,izvini,samo su mi potrebne informacije,pa bih te zamolio da sa nama podelis informacije,hvala.
lesselier
(zeza)
25. фебруар 2012. у 15.53
Лично, осећао сам се посрамљено кад сам разговарао са једним Палестинцем муслиманом, који ми је рекао да су и Палестици хришћани ипак Палестинци.

Jocko, ne moras ići tako daleko.
Možda je bolje da ostanemo na Balkanu i da se zapitamo - zašto se u Crnoj Gori i muslimani i pravoslaci izjasnjavaju kao crnogorci - ili zašto se u Albaniji katolici, pravoslavci i muslimani izjasnjavaju kao albanci?

Moje pitanje za tebe bi bilo - zašto se u Srbiji NIKO ne želi izjasnjavati kao srbin - sem srba?
Jocko4
(observer)
26. фебруар 2012. у 00.54
lesselier,

> 'Možda je bolje da ostanemo na Balkanu i da se zapitamo - zašto se u Crnoj Gori i muslimani i pravoslaci izjasnjavaju kao crnogorci - ili zašto se u Albaniji katolici, pravoslavci i muslimani izjasnjavaju kao albanci?

Moje pitanje za tebe bi bilo - zašto se u Srbiji NIKO ne želi izjasnjavati kao srbin - sem srba?.'
- - -

Оба питања су ти добра. Као и оно о чему је у претходним коментарима речено о Немцима (католици и протестанти, а ипак - Немци).

Конкретно, поводом другог питања, надам се да сам га добро разумео.
(Наиме, отпада опција да се као Срби изјашњавају они који заиста нису Срби, нити се тако осећају).

Не знам да ли ћу моћи да пружим најбољи одговор, а мислим да је делимични разлог у томе што се „за добрим коњем прашина диже”, а за лошим не. Окуженог људи избегавају.

Ако мислимо на Србе исламске вероисповести, неки , који би се иначе изјашњавали као Срби, избегавају да то чине, јер је последњих 20 - 30 година извршена снажна пропаганда у правцу сатанизације Срба и расцепа између њих и муслимана. Ту су и реалне последице сукоба, тако да су они који су били у некој врсти неопредељености, ипак превагнули на једну или другу страну.

Другачији примери:
У широј фамилији имам зета, муслимана; отац му је муслиман, а мајка православна. И он и његов отац се изјашњавају као Срби.
Мајка једног мог школског друга је муслиманка из Босне, а отац Србин из Војводине. Сви се изјашњавају као Срби.
Једно време сам служжбено боравио у Рашкој и упознао велики број тамошњих житеља, муслимана. Један број њих се тада (1984.) осећао Србима, али данас нисам сигуран - не знам како би се они изјашњавали. Међу њима је било случајева да су њихови преци заједнички са неким православним породицама. Додуше, тада сам упознао и оне муслимане који су тврдили да нити су српског, нити турског порекла, него да су њихови далеки преци били муслимани још пре доласка Турака на Балкан.

Објективно, ту је и онај став, који лично не подржавам, да они који нису православни - нису више Срби. Из мојих претходних јављања може да се види да је и ту хиперстазиран утицај једне компоненте у дефиницији нације.

Садашње стање ми некако личи на нешто што сам запазио код Јевреја. У време прогона, многи од хих нису јавно исказивали своју припадност и мењали су имена, уклапајући се миље народа у којима су живели.
Слично сам запазио и у случају два фолксдојчера, који су овде (у Канади) своја презимена (раније модификована да звуче као српска) променили, тј. вратили у немачки формат (Дојчиновић ~ Дојч).

С обзиром да си муслиман, интересовало би ме твоје мишљење, јер сматрам да би могао да пружиш увид из другог угла, што би ову дискусију учинило садржајнијом и богатијом.
lesselier
(zeza)
26. фебруар 2012. у 15.26
Jocko,

mišljenja sam da ne treba generalizovati samo na osnovu nekoliko primera.
Procitao sam sve tvoje postove, i, u mnogo cemu si u pravu.

Ne mislim da si u pravu kada na druge, pogotovo na muslimane (bosanske ili druge) svaljujes krivicu („pupcano se vezuju”).

Početni postovi diskutanta Cekalac uveliko pokazuju smernice i korene uzroka tog fenomena.

Ako jedan srbin odbaci pravoslavlje i prihvati protestantsko ucenje (ostaje i dalje hrišćanin), onda on čak i u danasnje vreme prema postavljenim kriterijumima SPC nije vise srbin!!!
Diskutant Cekalac nam je opisao svoja iskustva.
I to u danasnje vreme kada religija u vecinski hrišćanskim zemljama igra minornu ulogu i gde je ateizam u porastu!
Znaci, to i dan-danas postoji.

Ne mislim da oni koji su pre petsto godina primali Islam docekivani ili dozivljavani na način na koji se to poslednjih decenija čini, iako ta euforija (da to tako nazovem) migracijom srba po čitavom svetu splasnjava.

Moje skromno mišljenje je da je sve to pocelo Garasaninovim idejama koje su bile uveliko poduprte od strane SPC.

Ostavimo za sada muslimane na stranu - cisto da vidimo šta je sa ostalim okolnim narodima.

Jedan srbin može reci za sebe da je slovenac (državljanin slovenije), dok je obrnuta stvar teško zamisliva.
Isto tako, jedan musliman može za sebe tvrditi da je slovenac, dok za one muslimane koji poseduju pasos Srbije tako nešto teško zamislivo.

Muslimani Grcke kažu za sebe da su grci, dok oni u srbiji...

Dali su crnci iz afrike koji dobiju državljastvo srbije automatski srbi?

Mislim da crnci koji dobiju državljastvo nemacke kažu da su nemci.

Sa srbijom i srbima to nije slučaj.

Nadam se da shvatas šta hoću da ti kažem.

Jocko4
(observer)
27. фебруар 2012. у 00.31
lesselier,

>'Nadam se da shvatas šta hoću da ti kažem.'
- - -

Схватам и то су били разлози за покретање ове теме.
Међутим, не треба да поистовећујемо држављанство и националност.
Рецимо, ја сам имам држављанство Србије и Канаде, а националност ми је српска.

Иначе, примери које сам наводио служе за илустрацију, којом сам желео да наведем остале на размишљања, а не да бих на основу пар примера сервирао опште-важећи закључак.

Примери које си ти наводио су такође врло илустративни и потврђују да наш став о Србима, као искључиво православнима, није коректан, него напротив, контрапродуктиван.
lesselier
(zeza)
27. фебруар 2012. у 08.11
Slazem se sa tobom.

Što se tiče satanicacije srba, i tu si u pravu.
Primera distanciranja od srba ima mnogo, poslednji je kada sam na jednom seminaru upoznao jednog mladog coveka-roma koji se predstavljao kao rumun.
Nakon kraceg razgovora rece mi da dolazi iz Banata, i to iz mesta gde sam ja sluzio vojni rok.

Ali ja tom coveku ne bih prebacivao krivicu.
Ima i toga, ali je mnogo vise onog drugog.

Na ovm podforumu npr. imamo coveka koji svesrdno siri obmane i mrzi, da bas tako, otvoreno mrzi muslimane.

Na jednoj od tema u kojoj je diskutovao sa jednim od diskutanata-adventista mi se obratio rečima „ja i on (mislio je na tog adventistu) možemo diskutovati,...”.
Valjda je hteo reći da on sa srbinom (pa makar bio adventista) može, sa mnom ne može.

Ushicen je kad vidi da ljudi koriste cirilicu, prebacuje nekima sto su izdali srpstvo...

Naravno da ne treba na osnovu takvih bolesnih umova generalizovati, ali, ja tu sliku imam od svoje 15-16 godine, kada su me pojedini skolski drugovi srbi bukvalno vredjali i provocirali.

O mom vojnom roku da ti i ne govorim.

Pozdrav.
revizor
(pilot)
02. март 2012. у 17.50


www.ekumenizam.com
Jocko4
(observer)
02. март 2012. у 23.13
Ево још неких хипотетичких питања ...

Претпоставимо да су сви Срби током протеклих векова прешли у Ислам.
Да ли би се изјашњавали и осећали мање, исто, или више Србима, него што је то данас ?
(Ово питање може да се постави и у односу на Србе адвентисте, назарене, баптисте, евангелисте, итд.).

Да су сви Срби током протеклих векова остали православни, да ли бисмо, као народ, страдали мање него што јесмо ?

У случају да су сви Срби атеисти, да ли би изгубили своју националну свест ?
lesselier
(zeza)
07. март 2012. у 14.59
„Претпоставимо да су сви Срби током протеклих векова прешли у Ислам.
Да ли би се изјашњавали и осећали мање, исто, или више Србима, него што је то данас?”

Bojim se da ti na ovo pitanje (ukoliko je upuceno meni) ne mogu dati adekvatan odgovor.
Možda razlog lezi u tome sto su muslimani koji su posle raspada otomanske imperije ostali da žive na teritoriji ondasnje Srbije uvek odslikavani kao negativci, kao neko ko je izdao...
Taj trend postoji i danas.
Znaci, ljudi cija je veroispovest bila Islam nikako nisu mogli biti srbi, smatrani su izdajicama...
Drugo je pitanje da li su oni to uopste hteli...to sada nije tema.
Ono sto ti želim reci je da ljudi islamske veroispovesti ne snose krivicu zbog kriterijuma koji su odredili njihove komsije nemuslimani.

Sa druge strane, Islam ne pridaje nikakav značaj nacionalnoj pripadnosti, boji koze ili etnickoj pripadnosti.
Najvaznije osobine po islamskim ucenjima su znanje i bogobojaznost.

Dalje, bas na ovom podforumu neuki čak idu tako daleko da daju izjave poput:

„Ja sam rođen i ostao pravoslavac ali nisam vernik koji bezumno veruje u bogove i alahe.Dakle ne verujem i pored toga ostajem ono sto jesam.Međutim ti i tvoji predci se ”prodane dushe„ i...”.

Znaci, ovde imamo pravog pravcatog srbina-ateistu.

Moje pitanje bi bilo – šta je sa crnackim stanovnistvom koje u Srbiji dobije azil i, nakon odredjenog broja godina i državljanstvo Srbije?
Da li je takav covek srbin?

Moje je mišljenje da su srbi po tom pitanju poput jevreja-povezali su veru i naciju.
E, danas u pluralistickom okruzenju je to pucanj u sopstveno stopalo.

Pozdrav.
Jocko4
(observer)
07. март 2012. у 23.13
lesselier,

Питања су била постављена свима који су ради да учествују у овој дискусији, а то значи и теби. (На известан начин, и мени).

Твој коментар је добар, у смислу да указује на резултат, проистекао из интеракције осећања муслимана (конкретно, српског порекла) и расположења не-муслимана према њима.
У том погледу, моје мишљење је да одговорност за укупно, обострано стање свести сносе обе стране - свака на свој начин. Наиме, у Хришћанству се такође не прави разлика у погледу расе и нације. Ипак, националној свести се даје више слободног простора него у Исламу.
Као што сам рекао, ја подржавам социолошки став о нацији, тако да сматрам да вероисповест не би требало да буде једини мериторан критеријум, како за осећање националне припадности, тако и за однос према према припаднику исте нације, али друге вероисповести.

У цитату који си навео, види се да тај Србин, атеиста и даље држи до своје националне свести. Ако би њему неки Србин, православац рекао да га не сматра Србином, дошло би до оправдане расправе - управо зато што нацију не дефинише само вероисповест.

Што се тиче амалгамизације нација+вера, ту су ствари релативне, тј. ефекат може да буде позитиван, или негативан за одређену нацију у одређеном периоду, или околностима њене историје. Из историје се види да је та појава амалгамизације била изражена и код других нација, у временима кад се конкретна нација осећала егзистенцијално угроженом.

Тренутно (јер све је у историји пролазно), глобализму било које врсте не одговара национална свест, а поготово смета јака национална свест. Глобалисти су спремни да осуђују националну свест и брзопотезно сврставају родољубе и патриоте у екстремне, или ултра, или хипер националисте. Међутим, њима не сметају они из оних народа, који и даље одржавају своју племенску свест, јер су племена и племенска свест слаб, такорећи безопасан противник.

Што се тиче Срба (без обзира на вероисповест), много смо погрешили допуштајући страним факторима да нас деле по разним основама; направили смо ауто-гол тиме што смо извршили амалгамизацију тако да смо читаву групацију својих сународника искључили из свог националног ткива, а они су погрешили јер нису показали вољу да се изборе за своје право да остану под истим националним кровом.
Н.Б. Поштујем право оних који су на нашим просторима припадници других народа и нације да се изјашњавају по свом осећању.
revizor
(pilot)
10. март 2012. у 21.15

Bog ne priznaje nikakve razlike zasnovane ne nacionalnosti, rasi ili kasti.On je Stvoritelj celog covjecanstva.Svi ljudi stvaranjem pripadaju istoj porodici, i svi su jedno otkupljenjem.Isus je dosao da obori svaki zid razdvajanja, da otvori svako odelenje u tremovima Hrama,tako da svaka dusa slobodno može da dodje Bogu.Njegova ljubav je tako siroka, tako duboka,tako potpuna,da svuda prodire.Ona iz podrucja sotoninog uticaja uzdize one koji su bili zavedeni njegovim prevarama, i stavlja ih pored Bozjeg prestola,prestola koji je okruzen dugom obecanja.
U Hristu nema ni Jevrejina ni Grka,roba ni slobodnjaka.
Blagoslovene Gospodnje namere o spasenju neznabozaca ,u godinama posle zauzimanja Obecane zemlje,bile su skoro potpuno zaboravljene, i zato je postalo neophodno da Bog ponovo objavi svoj plan.„ Opomenuce se i obratice se ka Gospodu svi krajevi zemaljski”, psalmista je bio nadahnut da zapeva,„ i poklonice se pred njim sva plemena neznabozacka!”„ Doci će vlastela iz Misira.Etiopija će pruziti ruke svoje Bogu!”„ Tada će se neznabosci bojati imena Gospodnjega, i svi carevi zemaljski slave njegove!”„ Napisace se ovo potonjemu rodu, i narod nanovo stvoren hvalice Gospoda.Sto je prinikao sa svete visine svoje,Gospod pogledao s neba na zemlju, da cuje uzdisanje suznjevo, i odresi sinove smrtne; da bi kazivali na Sionu ime Gospodnje i hvalu njegovu u Jerusalimu, kad se skupe narodi i carstva da služe Gospodu.”( Psalam 22,27;68,31;102,15.18-22.)
Jocko4
(observer)
10. март 2012. у 23.43
revizore,

>'Bog ne priznaje nikakve razlike zasnovane ne nacionalnosti, rasi ili kasti.'
- - -

Конкретно: Србин, православац и Етиопљанин, копт.
Да ли то значи да ти не можеш да приметиш разлику у боји коже између њих ?

Напоменуо бих да ово нема везе са расизмом, него са очигледном чињеницим да постоје расе и да верници исте конфесије могу да буду припадници различите расе. То што су они „једнаки пред Богом” не искључује, не поништава њихову расну припадност.

Иста ствар је и у вези националне припадности - та припадност не искључује могућност да неко буде верник једне, или друге верске конфесије.
lesselier
(zeza)
16. март 2012. у 15.37
Jocko, vratimo se na naše prostore.
Da ne dužimo, imao bih pitanje za tebe.

Pitanje glasi:

Zašto (potpuno isti) narod Sandzaka prihvata/odbija potpuno istu ideju nacionalnosti?

Imamo crnogorski deo Sandzaka gde se muslimani izjasnjavaju kao crnogorci, dok, sa druge strane, imamo srpski deo Sandzaka gde se ti isti ljudi nikako ne izjasnjavaju kao srbi.

Voleo bih da čujem tvoje mišljenje po pitanju ovog fenomena.
Jocko4
(observer)
16. март 2012. у 23.41
lesselier,

>'Imamo crnogorski deo Sandzaka gde se muslimani izjasnjavaju kao crnogorci, dok, sa druge strane, imamo srpski deo Sandzaka gde se ti isti ljudi nikako ne izjasnjavaju kao srbi.'
- - -

И то сам хтео да поменем у својим коментарима, очекујући да ће се неко из тих крајева укључити у дискусију.

Заиста ми није баш јасно о чему се ту ради, јер сам својевремено боравио у Новом Пазару и имао прилике да чујем о историјату неких муслиманских породица. Имао сам прилике и да радим са неколико муслимана из Црне Горе (нису сви били из Рашке, одн. дела Санџака) и тачно је то што си рекао.
Имам у виду и моје порекло, а неколико муслимана из околине Сјенице ми је потврдило да им је познато да су моји преци (из Црне Горе) провели неко време у тим крајевима; после око 30 година, неки су остали у тим селима, а главни део је наставио у западну Србију. Наводно је један из гране од мојих предака прешао у Ислам и рекли су ми који су његови потомци.

(Познато ми је да нису сви муслимани у том простору српског порекла, тј. да има и оних који су турског).

Мислим да су неки сукоби између Срба православаца и муслимана српског порекла из последњих 50 - 100 година „прекопирани” из борбе за ослобођење од Турака и да су нека нерешена питања остала нерешена и гурнута „под тепих” (а зна се како се завршавају проблеми који су потиснути у страну), тако да су ти односи измакли националној контроли.
За онај део у Црној Гори не бих умео да пронађем неко објашњење.

У целом замешатељству значајна је и улога страног фактора („пругастог са звездицама” и оног са „црвеним пругама на плавој позадини”), који су последњих 20 година успели да минирају Српство и свуда поставе темпиране заваде. Док се ми не освестимо и не схватимо да једино право решење за све може да буде оно које можемо да пронађемо сами.
revizor
(pilot)
16. март 2012. у 23.54

„ Poznavanje Boga bez poznavanja svoje bede stvara oholost, poznavanje svoje bede bez poznavanja Boga stvara očajanje.” Blez Paskal
revizor
(pilot)
17. март 2012. у 00.42
Bratstvo i jedinstvo naroda bivše SFRJ jeste bilo silom nametnuto i silom održavano.Tokom devedesetih godina, doslo je vreme da narodi SFRJ svoje bratstvo i jedinstvo sami izaberu ili odbace,kroz svoje reakcije na iskusenje međunacionalnih sukoba.
Nacionalna sujeta, ugusivana i ponizavana u vreme komunizma, padom komunizma ponovo dozivljava svoj vaskrs.Ponovo vaskrsli nacionalni mitovi, u svojoj pozadini nemaju argumente istorijskih cinjenica i zdravog razuma, već jedino argumente velike potrebe ljudske sujete za svojim zadovoljenjem.Pothranjujuci nacionalnu uobrazenost, oni donose i tragican plod raspaljene sujete u narodu-sujetnu preosjetljivost,uvredjenost i mrznju.Nacionalna sujeta radja cedo svoje nezasite neutoljivosti i uvredjenosti-agresivni sovinizam.
Kako nacinalna prava nisu stvarni cilj, već samo sredstvo zadovoljenja sujete, ona će se i sama radije ugroziti, nego da se ostvare pod ponizavjucim politickim uslovima.Između poniznosti prema ponudjenim politickim kompromisima i ponizenja ratom koji je unapred bio osuđen na propast, nas covek je izabrao ne da bude ponizan, već da bude ponizen.Narod koji je mnogo iskrenije vikao „ bolje rat nego pakt” i „ bolje grob nego rob” nego što se molio „ Oce nas...” dobio je odgovor na svoje trazenje.
Zbog toga sto je utemeljen na sujeti, nacionalizam ne siri ljubav već mrznju i rat.Identifikacija sa odredjenim vrednostima diskriminise one koji te vrednosti ne ispunjavaju.Na primer, ideja da oni koji nisu pravoslavni ne mogu biti Srbi, napravila je od svih Srba katolika i od Srba muslimana- nacionalne neprijatelje i tako ugrozila samu naciju.Dakle,nacionalizam prirodno radja sovinizam.Iako se sakriva iza imena ljubavi,on svojim plodovima otkriva svoje stvarno poreklo.Isus Hristos je uputio covecanstvu poziv da na osnovu analize plodova odredjene zivotne filozofije preispitamo kvalitet njenog sadrzaja:„ Po rodovima njihovim poznacete ih.Eda li se bere s trnja grozdje, ili s cicka smokve? Tako svako drvo dobro rodove dobre radja, a zlo drvo rodove zle radja.Ne može drvo dobro rodova zlih radjati, ni drvo zlo rodova dobrih radjati.Svako dakle drvo koje ne radja roda dobra seku i u oganj bacaju. I tako dakle po rodovima njihovim poznacete ih.” Matej 7,16-20.
Jocko4
(observer)
17. март 2012. у 12.25
Као и код холестерола (А и Б), тако и национализам може да се манифестује у два облика, један, који се одржава само на основу нетрпељивости према другим нацијама и други, који се заснива на родољубљу, патриотизму, љубави према свом народу и својој земљи.
Како се уз оног првог јављају шовинизам и нацизам, тако се распрострло схватање да је сваки националзам исти, опасан и неприхватљив.

Међутим, управо током протеклих 20 - 25 година, а и данас, видимо да однос „Великог Брата” према (опасном) национализму није једнак, него зависи од интереса светских моћника. У једном случају ће „Велики Брат” да подржава и оправдава, а у другом да осуђује национализам, при чему публици неће ни објаснити корене једног и другог.

У ствари, фокус ове дискусије није на национализму, него на нацији и осећању националне припадности и верске припадности.
Премда је тешко строго ограничити ову дискусију на однос националне свести и вере појединаца, било би добро да се потрудимо да нам то буде оријентир.

Bazorilo
07. април 2012. у 16.02
Sve su to učinile velike sile,ubacujuci svoje ideje i naučne „dokaze”.
Dok je Srpska nacionalna strategija permanentno propadala zbog nezajazljive zelje Pravoslavne crkve da bude dominantni faktor na pozornici Srpskog javnog mnjenja.
istoricari imperijalnih sila koje su vekovima pretendovale na Srpsku zemlju,su radili na razgradjivanju Srpskog jedinstva,a u tome im je zdusno(svesno ili ne,ne znam)pomagala SPC.Kako?Podelama,na Srbe Pravoslavne vere i Srbe koji su navodno izdali majku crkvu i postali pripadnici neke druge verske konfesije ili ideje.
Tako je bilo i početkom 20 veka,kada su kralj i vlada,razne grupacije na KIM,podveli pod zajednicki imenitelj „Siptari”.I to je učinjeno toboze,radi lakseg identifikovanja svih tih grupa.E upravo je to bio cilj zapadne (liberalno) kapitalisticke klike,jer su im tada bila otvorena vrata da od folklornih grupa nacine jednu naciju koja će u buducnosti postati ljuti oponent Srpskom narodu.U taj kos su zahvaceni
i Srbi muslimanske veroispovesti,kao i mesavina crnogoraca i albanaca.
I td,i td.
Jocko4
(observer)
08. април 2012. у 12.02
Bazorilo,

Значи да имамо још један утицај, а то није само верска опредељеност, него и интереси верске организације, напр. СПЦ. Природно би требало да интерес нације буде изнад било које друге компоненте садржане у њеној дефиницији, али у нашем случају се догађа(ла) инверзија.

Међутим, да ли је само став СП Цркве по питању националне припадности Срба био пресудно значајан ?

Какав је био утицај других верских конфесија, оних у које су неки Срби конвертовани, на осећање и свест о националној припадности ?

Да ли би могло да се говори и о одређеној врсти „верског интернационализма”, као идеолошкој алатки политичке асимилације појединих народа ?
Bazorilo
12. април 2012. у 19.12
Naravno,Isus je rekao:Idite i naucite sve narode... .Cemu?Da se dele po nacionalnim barijerama?ili da se narodi okupe oko Hrista kao ljudski rod oko svog Stvoritelja i Spasitelja?
Jocko4
(observer)
12. април 2012. у 23.55
Bazorilo,

Међутим, није рекао да људи, одн. народи забораве ко су.

А и зашто би ?

Окупљање народа око било које идеје не подразумева и губљење самосвести, а то се ипак, као процес, догађа у историји појединих народа. Прихватајући одређено верско убеђење, неки потискују свест о свом пореклу и припадности, као да је то нека куга.

Као што сам у ранијим јављањима навео, неки народи су подложнији том процесу „верског интернационализма”, а неки не.
Кад мало боље завиримо у историју, видећемо да су они народи, којима је религија „увезена”, подложнији губљењу свести о националној припадности, док су на тај процес отпорнији они који су „извозили” дату религију.
Bazorilo
15. април 2012. у 08.52
Jocko,ti si potpuno u pravu.Sa gledista danasnje filozofije identiteta
prosto se ne može zaobici cinjenica da su se narodi vise zbili oko etnonacionalnog bica svoje države,nego oko opste ljudske ideje o bratstvu svih naroda i pojedinaca.Nazalost,covecanstvo je na taj način na stranputicama već milenijumima.Iz istorije znamo,do kakvih je sve nacionalnih katastrofa dovela takva filozofska misao.Svaka nacija je manje ili vise,tokom svoje istorije,bas na osnovu te pogresne koncepcije upadala u djavolsku klopku,da izradi nacionalnu strategiju po kojoj bi drugi trebali da budu u podredjenom polozaju u odnosu na njih,jer su oni po toj filozofiji „nadnacija”.Setimo se samo sila osovine i njihovih planova za covecanstvo.Pa onda u tom kontekstu ponasanje marionetske ndh-haje u Hrvatskoj.Zločini koji su uplovili u podrucje strave i uzasa u pogromu Srpskog, Jevrejskog i Romskog naroda.I to sve u ime nacionalnog identiteta i politike stvaranja „ciste države”.Sve se u velikoj meri ponovilo i devedesetih.Stotine hiljada Proteranih iz Hrvatske svojom tragedijom svedoce do čega može dovesti predanost nacionalnim idejama koje rade na stetu nadnacionalnoj i Novozavetnoj ideologiji koju je postavio
Gospod Isus Hristos i koju su poceli sprovoditi njegovi Apostoli.
Nazalost,otpad koji se desio u Hrišćanskoj Crkvi,sve je to upropastio
i prouzrokovao opstu bedu među narodima,sa dva katastrofalna svetska rata.A da i ne govorimo o poslednjem velikom zlu koje je naislo na svet,narkomanija koja odnosi hiljade zivota i stvara milione invalida na godisnjem nivou ,a to opet iz razloga da bi se velike i jake nacije odrzale na vodecim pozicijama bez ulaganja i bez velikog rada.

El-fettah
(Ebank)
17. мај 2012. у 16.09
Kakvi samo neljudi ovde vrslaju i sakrise ovoliko komentara? Kome smeta ovaj podforum neka ide da leci svoje frustracije a en da se ovde izivljava.
Jocko4
(observer)
17. мај 2012. у 23.40
El-fettah,

Ова тема опште не спада у такве да има смисла служити се плусевима и минусима, већ треба изложити своје мишљење и аргументовано бранити свој став.

По наглој појави и броју негативних поена, изгледа да сви потичу од исте особе, која се вероватно пријављује под разним псеудонимима. можда би модератор могао да интервенише и поништи све плусеве и минусе.
Унапред хвала.
Jocko4
(observer)
28. мај 2012. у 22.48
Stopalac,

Немојмо бити толико самоуверени. Док год човек није савршен и док год постоје неке појаве и процеси (у микро, мезо и макро размерама) за које немамо јасно и прецизно објашњење, дотле ће се одржавати веровања.
Гледано из другог угла, твој став-прогноза је подједнако тачан, као и став да ћемо кроз 1000 година дефинитивно установити постојање Бога.

Не бих могао у потпуности да подржим твој став да вера и нација немају везе, јер је вера компонента у постојећој дефиницији нације.
Freelance
(Mislilac)
08. јун 2012. у 07.56
Veoma interesantna tema i još interesantnija diskusija. Steta stio je tako naglo zamrla.

Pokrenuta su neka pitanja koja nisu do kraja razjasnjena. Kao prvo, razlike između pojmova naroda i nacije. I jedan i drugi pojam se razlicito definisu u razlicitim kulturama, ali sa gledista našeg tumacenja latinske reci 'Nasci' = roditi se, 'natio' u pitanju je narod, sto će reci drustvena zajednica ljudi koji govore istim jezikom, koji su zajednicki proziveli politicki i kulturni ravoj i koji su prozeti svescu o uzajanoj pripadnosti i celovitosti u odnosu prema drugim nacijama. Imajuci u vidu ovu definiciju, za mene nema dileme da li je u pitanju jedinstven pojam.

Drugo, lesselier je postavio interesatan problem, pa kaže: „Imamo crnogorski deo Sandzaka gde se muslimani izjasnjavaju kao crnogorci, dok, sa druge strane, imamo srpski deo Sandzaka gde se ti isti ljudi nikako ne izjasnjavaju kao srbi.”
Ovde vidim jedan paradoks, država se zove Republika Srbija, pa shodno njenom nazivu i njeni gradjani bi trebalo da se nazivaju Srbima. A, nije tako. Nisu samo u pitanju Crnogorci i Srbi, već se ni Madjari, Siptari, Bosnjaci (sandzacki) i pripadnici drugih naroda ne izjasnjavaju kao Srbi, već kao Crnogorci, Madjari, Makedonci, Hrvati, itd. Zašto pripadnici manjina ne prihvataju da su Srbi kao sto je to slučaj sa, recimo, Nemcima, Italijanima. U Ustavu RS stoji da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, …„ Već po samom slovu Ustava nesrbi, tj. ”svi gradjani„ su stavljeni u drugorazredi polozaj. Šta bi se desilo da je u ustavu receno da je RS država svih njenih gradjana? To bi bila tragedija za brojne nacionaliste, izdaja i rastakanje Srpstva, itd. itd. Pri tome bi se naročito osetila pogodjena SPC, tj. Srpska Pravoslavna Crkva. Dakle, ne hrišćanska, ne ni pravoslavna, već Srpska pravoslavna crkva, često uz dodatak ”svetosavska„. Cemu himna koja je bila i zvanicna himna Kraljevine Jugoslavije, čemu boze (hrišćanski, pravoslavni pre svega) pravde ti sto spasi. To, recimo, nije moja himna iako sam, mogu da tvrdim, gotovo cistokrvan Srbin. Ali me tako ne prihvata moja zemlja, tako me ne prihvataju pravoslavci, jer je pravoslavlje uslov da budes Srbin.

U doba SFRJ niko nije, možda je bilo izuzetaka, odbijao da se izjasni kao Jugosloven, bas kao sto i u Ujedinjenom Kraljevstvu niko ne odbaciju da je Britanac.

Toliko, tek da pokrenem diskusiju s mrtve tacke. Tema je pun pogodak, jer su diskutantni pokazali svoje izvanredne kvalitete nestedeci svoju sivu masu.

”
Jocko4
(observer)
13. јун 2012. у 00.24
Freelance,

> 'Kao prvo, razlike između pojmova naroda i nacije. I jedan i drugi pojam se razlicito definisu u razlicitim kulturama, ali sa gledista našeg tumacenja latinske reci 'Nasci' = roditi se, 'natio' u pitanju je narod, sto će reci drustvena zajednica ljudi koji govore istim jezikom, koji su zajednicki proziveli politicki i kulturni ravoj i koji su prozeti svescu o uzajanoj pripadnosti i celovitosti u odnosu prema drugim nacijama. Imajuci u vidu ovu definiciju, za mene nema dileme da li je u pitanju jedinstven pojam.'
- - -

Ја се ослањам на социочошку дефиницију нације, која је приближно слична овоме што си ти рекао.
У новије време, Америка настоји да прогура свој став да су нација и држављанство исто, а основни разлог за то је чињеница да, у суштини, не постоји америчка нација. Ја бих то чак назвао и неком њиховом врстом политичког комплекса инфериорности у односу на многе друге националне државе у свету.

Уколико би се прихватио амерички став, дошло би се до закључка да су у више-националним државама њихови држављани исте националности. Рецимо, за држављане бивше Југославије, да су они југословенске националности. Сличан еклатантан пример би био у случају бившег СССР-а.

Бити Британац подразумева да је неко држављанин В. Британије, али по националности може да буде Енглез, Шкот, Велшанин, или Ирац.

У примеру Србије, не можемо да очекујемо да би се националне мањине, рецимо Мађари, изјашњавали Србима, премда имају држављанство Србије.

Пример Црне Горе, о коме је говорио Леселиер, јесте интересантан, али има извесног смисла, јер је током историје одређен број Црногораца прешао у Ислам, а Црногорство је ближе држављанству, него нацији.

Мислим да је најважнија компонента лично осећање националне припадности и опредељење (изјашњавање) појединца, а повезано са осталим компонентама дефиниције нације (које сам помињао у претходним јављањима). У том смислу, не био требало да буде проблема ако се неки муслиман изјашњава као Србин, или ако неки Србин каже да је адвентиста. Најзад, ту је и известан број Срба атеиста. Нико од нас нема права да тим људима негира осећање националне припадности само на основу верске сврстаности, или несврстаности.
Bazorilo
13. јун 2012. у 20.05
Kao sto sam već rekao u predhodnom postu,Crkva je u 4 veku izdala svete ideale apostolske zajednice koja je propovedala Hristovu nauku o bratstvu svih naroda.Ona se sramno posle (za nju nesrecnog milanskog edikta)ukljucila u koncept nacionalne ideologije Rimskog carstva po kome je trebalo sve narode ondasnjeg sveta ubediti ili silom naterati da postanu gradjani jednog novog svetskog carstva sa njegovim vrhovnim zakonodavcem i vladarem,Velikim Cezarom.Konstantin Veliki,sebe već vidi na prestolu sveta,a Hrišćansku crkvu kao svoj malj kojim će razbiti sve nesuglasice među njenim pripadnicima sirom carstva.Time je narodima oduzeta sloboda odlucivanja i delovanja.Čak i onda kada je svetovna Rimska vlada pala,Rim je ne samo opstao već i nastavio svoj smrtonosni pohod na ljudske duse,preko crkvene hijerarhije.Svima je manje vise poznata ta dominacija nad narodima tokom tamnog srednjeg veka.A onda slag na otrovnu tortu,dva strasna svetska rata,pa onda osnazenje vekovne ideje o ujedinjenju svih crkava kao preduslov za osnivanje jedne svetske vlade koja će imati neogranicenu moc i vlast nad covecanstvom kao celinom,kao i strogu kontrolu nad zivotima ljudi i svakim pojedincem kao pripadniku te celine.I ako se u himni peva:Svi će ljudi braca biti-to u biti nema nikakve veze sa prvobitnom idejom o bratstvu svih naroda i pojedinaca koju su objavljivali Hristovi apostoli.
Cekalac
(protestant)
07. август 2012. у 16.14
Evo teksta sa „pravoslavlja”

За српски народ припадност православној вери нераздвојива је од националности, каже др Александар Раковић из Института за новију историју Србије

Најновија истраживања показују да је Србија на петом месту у Европи по броју религиозних: тако се изјашњава чак 77 одсто анкетираних грађана у Галуповом истраживању, што је далеко више од светског просека од око 50 одсто. Тим поводом „Политика” истражује да ли смо заиста толико религиозан народ или се само тако изјашњавамо, јер у појединим црквама у Србији свештеници готово да немају коме да држе јутарње и вечерње службе пошто верници не долазе.

Да ли је вера искључиво ствар духовности или је и део националног идентитета? У случају нашег региона, изјашњавање о верској припадности најчешће повлачи за собом и националну припадност. Одређеној цркви, дакле, приближило нас је не само њено учење већ и чињеница да припадамо одређеном народу. Док чекамо најновије податке са пописа становништва у Србији, др Александар Раковић, научни сарадник Института за новију историју Србије и некадашњи координатор Међурелигијског савета Министарства вера, подсећа да се на попису 2002. године чак 97,42 одсто Срба изјаснило као православци, Срба осталих вероисповести и атеиста заједно је било око 0,5 одсто, док су остатак чинили непописани и неизјашњени.

– Српска православна црква је наша национална институција с најдужим непрекинутим историјским трајањем. Када су несрећне околности привремено гасиле српску државност, Српска православна црква је била чувар државне идеје. Не би било погрешно истаћи да је она кроз историју била стуб и тврђава нашег народа. Стога је неизбежна и непорецива чињеница да је за српски народ припадност православној вери нераздвојива од националности – каже др Раковић.

Срби спадају у религиозне нације, истиче Драгиша Бојовић, професор на Универзитету у Нишу и Косовској Митровици и управник Центра за црквене студије, а специфични типови светитељства националних јунака, попут Светог Саве или светог кнеза Лазара, допринели су стварању одређене националне црте православне вере код Срба.

– Мислим да преовладава поимање српске цркве као националне институције. Постоји и разлог за то: црква је у различитим историјским околностима преузимала улогу државних институција, тако да је и најзаслужнија за очување националног идентитета у вековима када није било других институција које би тај идентитет очувале. Она је данас и литургијска заједница, свакако у већој мери него што је то било пре двадесет или педесет година – каже професор др Бојовић.

Верска пракса код нас подразумева и много народних обичаја. Није реткост да се верници много више посвете тој народној страни своје религиозности него оној црквеној, па свештеници треба да их опомињу да прослављање славе не значи задуживање до гуше да би се приредила гозба, да се на гробље не носи храна, као и да се после свих лепих божићних обичаја око којих су се домаћице тако ревносно трудиле, бадњак не баца у контејнер. Међутим, није то оно што се подразумева под православљем „српског стила”. Светосавље је, како му и име каже, утемељено пре свега на лику и делу утемељивача српске цркве Светог Саве, а др Раковић наглашава да оно не подразумева црквени национализам.

– У последње време често се са стране чује примедба да Срби треба да одбаце светосавље које нам намећу као етнофилетизам. То нити је добронамерно нити је тачно. Светосавље је заправо „универзална вредност наше народне хришћанске културе” којом смо себе уградили у широки православни и хришћански контекст – каже др Раковић.

Вероватно већина Срба, који су се изјаснили као верски опредељени, немају потпуно јасну свест шта значи светосавље, али би се они, ако би то питање било постављено, такође изјаснили као светосавци, јер је свест о улози Светога Саве врло присутна и поприма метафизичку димензију, сматра професор др Драгиша Бојовић.

– Жеља ка светосавском опредељењу је истовремено и део жеље да се покаже национално достојанство и нека врста националне изузетности. То истовремено не значи отклон ка универзалном појму православља. Напротив, код Срба постоји саборно осећање о припадности васељенској православној вери, па отуда често изражавање блискости према Русима, Грцима и другим православним народима – наглашава професор др Бојовић.
.
Jocko4
(observer)
12. август 2012. у 02.43
Cekalac (protestant),

Кад говоримо о Италијанима, помишљамо да су сви они католици. Међутим, међу њима је одређен број протестаната, адвентиста, а у последње време и муслимана. Изјашњавају се као Италијани.

Историја нашег народа је бурна - чињеница је да је одређен број Срба конвертован и да су центри тих верских конфесија изван српских земаља. Треба имати у виду да ти центри нису водили, нити ће водити бригу о очувању националне свести ново-примљених-конвертованих верника, него су спроводили своју политику и настојаће да одрже исти курс и у будућности.

На самим верницима је да размисле и доносе закључке о својој националној припадности, а не да се слепо поводе за индоктринарним тумачењима о универзалности вере у (једног) Бога и у име таквих тумачења одричу свог наслеђа и својих предака.

Узмимо у обзир да се Арапи муслимани и Арапи хришћани без дилеме изјашњавају као Арапи и да то не сматрају чудним. Наиме, није спорно да разни народи припадају истој верској конфесији, али је необично да се међу неким верницима (највише међу муслиманима) укоренило мишљење да је неки грех бити национално свестан.

Став СПЦ-е, ако је управо такав и искључив, представља мач са две оштрице и колико је успео да очува нашу националну свест, толико је направио и колатералну штету умањујући број Срба на списку (папиру). А признајмо горку истину да ако некога свог одбацујемо, а други га прихватају, тај ће се врло лако одрећи нас.
Cekalac
(protestant)
12. август 2012. у 08.05
Evo još citata:

Sveti Justin Ćelijski: „...Pominjem stare dane, pominjem stare hrišćane i jedva se zna, a za mnoge i ne zna, kome je narodu pripadao koji mučenik ili sv. otac, ili ispovednik. Otadžbina je njihova nebo, dom njihov Crkva, otac njihov - Bog, a rod njihov svi hristoljubivi verni. Nema Jevrejina ni Grka u pravom Pravoslavlju, nema Srbina ni Rusa, već smo 'svi jedno u Hristu Isusu' (Gal. 3, 28)”
A vi, ah vi - zar ne popravljate Gospoda Hrista, kada Pravoslavlje svodite na srbizam? Zar ne karikirate apostola Pavla, kada međama nacionalizama omeđujete neomeđivu, večnu i apsolutnu, svečovečansku i svebožansku Istinu Hristovu?
Rasparčavaju živo telo bogočovečanske istineg, u ime čega? O, da je bar u ime apostola Pavla, ili Petra, ili Apolosa? - Nije li nacionalizirano pravoslavlje bolest, i to bolest na smrt, ako što pre ne potražimo leka od Onoga, Koji ima lekove za sve bolesti, i za samu smrt? To je strašan signal, iza koga tutnje strašne unutrašnje katastrofe, koje Pravoslavlje trpi u našoj duši. Zamisli, šta bi u njoj sv. Atanasije ili sv. Zlatoust Preveliki, kada bi sunčanu buktinju svoje vere zario u mrklu ponoć? Šta bi sv. Pavle?
Suzili smo pravoslavno čuvstvo, suzili smo pravoslavno saznanje i ideologiju; gde je vaseljenskost, gde je sabornost, gde apostolnost našeg pravoslavnog saznanja, naša pravoslavna ideologija? Paralizovana je sabornost, paralizovana vaseljenskost, paralizovana - nacionalizmom...„
”
Cekalac
(protestant)
12. август 2012. у 08.09
Citati su sa diskusija „pravoslavlje”.Evo kako se vodi diskusija:

pravoslavni 1.

Dobro receno, Dorpat. I meni lično je brat pravoslavni Albanac a bezbozni Srbin, Rus, Grk ili ne znam koji drugi mi ne može biti brat u Hristu! I pravoslavni Amerikanac mi je mnogo blizi i draži nego Rus ateista.

pravoslavni 2.

једном се срели Србин и Албанац,Србин каже њему „Помаже Бог брате” ,Албанац га пита каква смо ми то браћа? Србин му каже па правослана..а Албанц каже њему ,ЈА СА ПРВО АЛБАНЦ ПА ОНДА СВЕ ОСТАЛО..е тако би требало и код нас да буде
Cekalac
(protestant)
12. август 2012. у 08.24
Još jednom citat:

Sveti Justin Ćelijski: „...Pominjem stare dane, pominjem stare hrišćane i jedva se zna, a za mnoge i ne zna, kome je narodu pripadao koji mučenik ili sv. otac, ili ispovednik. Otadžbina je njihova nebo, dom njihov Crkva, otac njihov - Bog, a rod njihov svi hristoljubivi verni. Nema Jevrejina ni Grka u pravom Pravoslavlju, nema Srbina ni Rusa, već smo 'svi jedno u Hristu Isusu' (Gal. 3, 28)”

RE:Da,tako je bilo kod starih,izvornih hrišćana!

A onda su dosli novi hrišćani,„pravoslavni”,koji u svom imenu nemaju HRISTOVO IME!Oni nisu HrišćaNSKA već „pravoslavna crkva”!
Naravno ispred „pravoslavna” mora da ide i „srpska”„ruska”..a zašto da ne i „makedonska”„crnogorska”!

I tako ti „pravoslavni” pocese da ratuju jedni protiv drugih!Vizantijci protiv Srba,Srbi protiv Bugara..i jedni i drugi se pre boja„prekrstise u ime Hristovo”(setise se Hrista-a zaboravise šta je taj Hristos govorio o bliznjima,ratovima,ubijanju...).

Eto,brzo zaboravise da je „nebo njihova otadzbina”-kako lepo napisa
„sveti Justin Celijski”!
Jocko4
(observer)
12. август 2012. у 12.50
Cekalac,

Јединство у вери је једно, а расна, географска и национална припадност појединца су нешто друго. Шта више, вероисповест улази у оквир дефиниције нације, а не обрнуто. На небу (условно) стање и релације могу да буду другачије. Није познато да постоје црне, беле, жуте, или црвене душе, нити да постоје афричке, азијске, или америчке душе, као ни раздвајања душа по националностима. Стање на земљи је такво какво јесте и зато пропадају покушаји да се сви народи стопе у истом мелтинг лонцу, било да се ради о верском, расном, или националном лонцу.

Постоје и народи који су још увек у нивоу племена, одн. племенских савеза, а неке од њих условно називамо народима. И та племена су хришћанска, или муслиманска, и они верују у једнинство у Богу, али не одричу се племенске припадности, или припадности конкретном народу.

У Социологији се зна да је људима требало одређено време да пређу из нижег у виши стадијум друштвене организације. Та времена свакако нису била реда величине године, него векова, па и хиљада година.

Стари хришћани су постојали у време пре но што се развила црквена организација. Повећање броја верника и ширење територије хришћанства наметало је потребу организовања институције цркве. Значи, те поделе унутар институције нису биле на верској, него на организационој основи, а први раскорак и конфликт у погледу тумачења Тројства везан је за поделу хришћанске цркве на источно и западно крило.

Црква је верска институција - она има своје задатке, али и своје интересе и води и своју политику. Црква припада народу, њу чине верници датог народа и она не постоји без њих.

Слично идеологији Комунизма, у коме се истицало да су сви радници у свету браћа и пропагирао пролетерски интернационализам, тако и у Јудаизму, Хришћанству и Исламу имамо пропаганду уједињености и јединству верника.
Шта би било са Јеврејима да су прихватили Хришћанство ?
Где се нашао центар управљања вером после проглашења Хришћанства званичном религијом у Риму ?
Cekalac
(protestant)
12. август 2012. у 14.09
Dobro zboris Jocko.Sa necime se ipak manje slazem:
1) Јединство у вери је једно, а расна, географска и национална припадност појединца су нешто друго.

RE:Bilo je i onda (mislim na prve hrišćane) i verske i rasne i nacionalne (narodske) pripadnosti.Te razlicite pripadnosti se kod njih nisu primecivale!

2) Значи, те поделе унутар институције нису биле на верској, него на организационој основи, а први раскорак и конфликт у погледу тумачења Тројства везан је за поделу хришћанске цркве на источно и западно крило.

RE:I da i ne..Mislim da su podele,bar u početku bile iskljucivo vezane za tumacenje dogmi..Sudim o tome citajuci istoricare,Sokrata,Sozomena…S vremenom se razvijaju podele na organizacionoj osnovi(da ih tako nazovemo) sto i nije ništa drugo do- borba za prevlast.

3) Црква је верска институција - она има своје задатке, али и своје интересе и води и своју политику. Црква припада народу, њу чине верници датог народа и она не постоји без њих.

RE:Ako crkva pripada narodu,onda je opravdano imati rusku,srpsku,crnogorsku,makedonsku…crkvu.Koliko naroda –toliko crkvi?Ne,ne verujem da je Hristos to ima ona umu propovedajuci jevandjelje…
Pitaces me-da nije možda ima ona umu stvaranje JEDNE nacije?
Ne znam!Mislim da je hteo da „budemo ljudi” kojima neće biti bitno da li su crni ili beli,zuti ili crveni,robovi ili gospodari,jevreji ili grci..!

Jocko4
(observer)
12. август 2012. у 16.28
Cekalac,

Навео бих један пример из живота ...

У кућу једног мог рођака навраћао је студент из Сирије, који је био ортодоксни хришћанин. Како је сам говорио, осећао се као међу својима. То пријатељство се наставило и после завршетка његових студија у Београду, кад се вратио у Дамаск.
То је пример који потврђује верску повезаност људи.
Међутим, он се није одрицао своје националности и није му сметало, нити било чудно да се ми не одричемо своје.

Следећи пример ...

Током грађанског рата у БиХ, разговарао сам са неколико Палестинаца, муслимана. Разговор је текао отприлике овако:
Ј.: У БиХ су сукобу три стране, Срби, муслимани и Хрвати.
Јусеф: Које су националности муслимани ?
Ј: И они су Словени, већина је пореклом од Срба, а има и мањи број Турака, као и муслимана досељених из области Кавкаѕа, који су се ту доселили пре око 150 година.
Ибрахим: Значи, они су већином Срби ?
Ј.: Да.
Салех: Ако је тако, онда то није борба за веру, као што тврде, него борба за земљу.
Ј.: Борба за власт и доминацију над остала два народа у БиХ.
Ибрахим: А које су вере Срби ?
Идриз (Палестинац који је ранијих година студирао у Београду): Они су ортодоксни хришћани.
Ибрахим: Значи, католици ?
Идриз: Не, они су као Руси, Грци, као Копти.
Морао сам да објасним историјске разлоге поделе и да нама није верски поглавар папа у Риму.

Исус је можда имао у плану братство и јединство народа у вери, али нигде у Светом Писму не пише да народ који прихвати веру треба да се одриче свог порекла и изгуби свест о себи.
Ни ја немам проблем да схватим да људи могу да буду уједињени у вери, као и по некој другој основи, али сматрам да се тиме не може манипулисати у правцу потискивања и губљења националне свести.
Cekalac
(protestant)
12. август 2012. у 17.34
Jocko,ne odricem se ni ja svoje nacionalnosti.Cinjenica je da sam Srbin,pricam srpskim jezikom...

Jocko4
(observer)
12. август 2012. у 23.38
Cekalac,

Овом темом покушавам да наведем остале дискутанте на размишљање о питању које је за наш народ веома важно. Живимо у свету у коме се преко наших леђа ломе копља разних интересних група, а ни једна од тих група не обраћа пажњу на нас - служимо им као маневарска маса. И то тако траје вековима, а нама није јасно да смо и сами одговорни за све што нам се дешавало и дешава.

Ма колико се ми, једни позивали на Свето Писмо, а други на К'уран, остаје тужна истина да смо показивали и показујемо спремност да заборављамо ко смо ми и ко су били наши преци који су та учења прихватили.
А онда, кад чујем да смо ми, Срби „небески народ”, ја се сав најежим од помисли да се томе неки веома радују и труде се да нам на том путу помогну. :(
Cekalac
(protestant)
13. август 2012. у 07.29
Jocko,razumem ja Tebe!

Slazem se sa većinom Tvojih stavova.Problem je ono sto sam na početku naglasio:ja u Srbiji NE MOGU da budem Srbin ako nisam „pravoslavan”!

Naveo sam Ti primer sa „pravoslavlja” u kome diskutant otvoreno kaže da voli vise Albanca „pravoslavnog” nego Srbina „ne-pravoslavnog”!

Ovde gde živim je sasvim drugacije : nacionalnost je jedno-veroispovest drugo.TACKA!

Mi se svakako razumemo :0)...
crni_jaguar-bec
(Saobracajni inzenjer)
18. септембар 2012. у 11.17
To je veoma glupo i mizerno rechi da ako si Srbin moras biti odmah automatski pravoslavan! Nevidjena glupost da se mesa nacionalna pripadnost i religija. U dosta sluchajeva ima vechih Srba nepravoslavaca od pojedinih pravoslavaca koji misle da ako im je ime upisano u crkvenu knjigu da su spaseni, da su veliki vernici, da su „veliki” Srbi...

To je veoma opasna i podmukla ideja koju mnogi nesvesno podržavaju: religija i nacionalnost i koja nema nikakvu svetlu buduchnost
Jocko4
(observer)
18. септембар 2012. у 13.19
crni_jaguar-bec и остали учесници ове дискусије,

Покренуо сам ову тему да бих подстакао на размишљање о нашој националној егзистенцији.

Од нас зависи да ли ће се прилично уврежено схватање 'национална припадност = верска припадност' и даље одржавати на штету нашег народа. Од нас зависи да ли ће једна (премда важна) компонента у дефиницији нације доминирати и водити отписивању делова нашег народа и/или одрицању од националне припадности међу онима који су у другим верским конфесијама, или су атеисти.

Ја не могу припадницима других вероисповести да наметнем своје виђење стратегије, али могу да кажем да бих се, да сам на њиховом месту, одлучно супротставио покушајима неких да ми не признају припадност мом, српском народу, јер је тај народ у истој мери њихов, колико и мој.

crni_jaguar-bec
(Saobracajni inzenjer)
18. септембар 2012. у 13.34
Tu se Jocko potpuno slazem sa tobom. Imaš moj pozdrav
PLP
(driver)
03. октобар 2012. у 16.59
JOCKO i ja se slazem takođe,pozdrav
sa_sa
(Timeo Danaos Et Dona Ferentes)
24. новембар 2012. у 21.28
Generalno, naciju i versko opredeljenje ne bi trebalo izjednačavati. Na žalost srpski narod je svoju kuću napravio na sred puta. Još gore, na sred autoputa.

Pravoslavna vera mu je u mnogome pomogla da sačuva svoj identitet. Međutim, danas, sa uplivom globalizacionih faktora, to se polako menja. Nažalost u svesti jednog broja ljudi se neke stvari ne menjaju. Oni i dalje stavljaju znak jednakosti izmeđi vere i nacije.

Zašto se muslimani u Crnoj Gori izjašnjavaju kao muslimani a u Srbiji ne, može prosto da se objasni. U Srbiji su u ogromnoj manjini, a u CG nisu. Verovatno misle da bi vremenom izgubili svoj identitet. Pre svega verski.

Odnos Nemaca protestanata i katolika je, po meni, vrlo jednostavan. Posle sukoba i odlaska protestanata, u ogromnom broju preko okeana, postojala je mogućnost slabljenja Nemačke. Iako ona nije bila država u ovom sadašnjem obliku i načinu vezivanja.

Jocko4
(observer)
31. март 2013. у 12.39
Ево још једног случаја конфликта верског убеђења и нацоионалне свести.
Фудбалер, Адем Љајић каже да неће да игра у националном тиму Србије ако треба да пева химну Србије. Каже да у Србији живе и муслимани, као да је то спорни моменат. Међутим, и друге државе имају грађане различите вероисповести, а једну химну.

Како да разумемо овакво предусловљавање, из кога се види да Љајић брка опште и посебно ?
Да ли је Љајић зна да Бог, као ни Алах, нису име Бића, него називи, а да су ти називи различити само зато што потичу из различитих народа ?
Можда се Адем Љајић више осећа Арапином који случајно носи српско презиме ?
Можда сматра да би певајући „Боже правде” постао члан хора екстремних српских националиста ?
Можда Адем Љајић мисли да је мање верски некоректно ако би, у будућности, морао да пева Марсељезу, јер у њој нема српских одредница ?
Jocko4
(observer)
17. мај 2013. у 00.14
Искористио бих прилику да приложим и 'Куриров' интервју са професором Салихом Селимовићем.

http://www.serbiancafe.com/lat/diskusije/new/redirect.php?url=http://www.kurir-info.rs/salih-selimovic-musl... ada-nisu-postali-turci-clanak-790059
Jocko4
(observer)
17. мај 2013. у 00.18
http://www.kurir-info.rs/salih-selimovic-muslimani-nikada-nisu-postali-turci-clanak-790059
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Unicorn Gifts?
.