1. SVE JE OGLEDALO:
„Sve što se nekom dogodi u životu ogledalo je njega samog.Ma šta rekli, govorimo o samima sebi”
Kad o nekom govorimo negativno to otkriva kako sebe cenimo.
Kada se razbolimo, psihosomatika je davno rekla da svaka bolest odgovara nekom duševnom nedostatku.
Onaj ko veruje da ga neko sprečava u samopotvrđivanju, videće da će i kad taj „neko” nestane iz njegovog vidokruga, naići na neku drugu, sličnu prepreku- da ta prepreka leži u njemu samom.
Nema smisla kriviti nesrećnu kob kad se odigra nešto neprijatno- valja propitati sebe.I to je tako!
Onima koji žive sami, njima je teže da kroz druge otkriju svoje slabosti, komplekse, greške, kolebanja.
„Događaj se odigrava tek onda kada si spreman da ga doživiš” kaže Buda.

2. SLUČAJNOST NE POSTOJI
Nesrećan slučaj?Razume se da mi nikako nismo svesni da ga unapred isceniramo.Da malo oslušnemo sebe možemo to zapaziti, jer po Jungu iza svakog „slučaja” stoji neminovnost.

3.NIKO NIJE ŽRTVA
Samo ako u neprijatnim i nesrećnim događajima potražimo i nađemo uzroke u nama, možemo ih kasnije izbegavati.
Osećamo se kao žrtve vremena, okolnosti, planeta, vaspitanja, partnera i time jasno izražavamo:mi sami nismo odgovorni za ono što nam se dešava, mi smo nedužni, žrtve.
„Samo su Bogovi lišeni izgovora” kaže veliki antički filozof.
Onaj koga neko naljuti, prethodno je sam sebe naljutio.
To što nam drugi čine mi smo sebi duhovno već učinili.

4.POTISNUTO SE VRAĆA
Nećemo da prihvatimo da smo i nezgodni, sebični, labilni, uskogrudi, razorni, vlastoljubivi...Takvim lošim osobinama se ne bavimo- bar kod sebe.Ipak: „Što ih više skrivamo utoliko će jasnije izbiti na videlo”- govorio je mudri Laoce.
To što potiskujemo pojaviće se ili kao sudbinski događaj, kao bolest ili kao nesklad u našim odnosima sa drugima.Isto je u poslovnom i u privatnom životu.
Okolnosti koje nam se često ili dramatično ponavljaju, hoće da nam skrenu pažnju na nešto što potiskujemo.

5.SVAKO PRIVLAČI ONO ŠTO MU ODGOVARA
Konfučije: „Sreo si ludaka zato što ti odgovara”.
Mi kao magnet privlačimo ono što nam odgovara.I često smo suviše lenji da bi menjali ono što nam naizgled odgovara zarad onog što nam zaista treba.
Američki filozof Prentis Malford:„ do konkretne promene dolazi kada kročimo na višu stepenicu svesti, jer sve što se do tada dešavalo ispunjeno je kolebanjima i misaonom energijom stare svesti.”

6.ONO U ŠTA SE VERUJE OSTVARUJE SE
„Šta misliš šta će biti od mene?” upitao je neki đak arapskog mudraca, koji odgovori:„Sve ono u šta veruješ” Međutim, đak je verovao da će postati kalif, a to se nije ostvarilo.Mudrac mu reče:„ Ti si želeo, ali očigledno nisi primetio da u to ne veruješ”.
Upravo u tome je problem:ne događa se ono što želimo, već ono što verujemo u dubini duše.Onaj ko u sebi veruje da ne zaslužuje nagradu, može je želeti kolikomgod hoće- neće je dobiti.Ko ne veruje da može imati uspeha na poslu i sreće u privatnom životu, može samo doživeti da omane i na jednoj i na drugoj strani.
Neki ljudi sa sobom nose sve negativne misli o sebi i ponavljaju ih u sebi kao gramofonske ploče, uvek kad se nađu u kritičnoj situaciji.Čovek može da uđe u trag tim mislima , jer one se stalno sotvaruju time što upadamo u ćorsokake i ne ostvarujemo dobre odnose sa drugima.

7.SVE JE VEŽBA
Za razliku od škola koje smo pohađali, ona životna se nikad ne završava, a stalno zadaje nove zadatke.
Mi kroz te zadatke možemo spoznati da ono što nam dolazi spolja nosimo u sebi, da su okolnosti pod kojim živimo, naši odnosi sa drugima..uvek odsjaj u ogledalu našeg unutrašnjeg bića.Uvek doživljavamo stvarnost onako kako to odgovara našem unutrašnjem svetu.
Možemo tumačiti događaje koje stalno doživljavamo- bolesti, takozvane udarce sudbine, nesreće...ali se trebamo čuvati klopki.Jer svaki takav događaj nije ni manje ni više no poziv da nešto menjamo!