Neku koji ne poznaju pod kojim su duhovnim uticajem, niti prave razliku izmegu uticajni sila koja neprimetno deluju i void u stanju očajanja i beshrabrenja. Hristov uticaj na ljude oko njega, koji su mogli da u njega spoznaju nešto što nijedasn čovek nije tako govorio, kao on. To se može videti iz njegovog govora na gori blaženstva, gde su se skupili preko 5000 ljudi, koji su se divuli njegovom govoru.

Hristos je snabdevao ljude ne samo sa telesnom hranom nego i duhovnom, potrebna diši svakom čoveku, koji su u kanđama ropstva sotoskog duha. Njegova misija, njemu je bila jasna, ne samo da svoj život žrtvuje za principe ljubavi i pravde već da spasi i oslobodi o ropstva greha, Fariseji, književnici, scrajbi , sveštenicii i rabini, su čekjali mesiju koji če ih osloboditi rimske tiranije, jer nisu shvatili prirodu njegove duhovne misije.

Proricano je o njemu u Isa. 61:1. pre 600 g0gina: „Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glasove krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu (od greha) i sužnjima da će im se otvoriti tamnica.”
Oni koji znaju samo da mrze, a svaki koji mrze su i krvnici, zločinci u svojim srcima, a ono što je na srcu, je i na jeziku, a i u delima života. To je gordost koja zaslepljuje da se ne vidi dohovno stanje dotičniog.

Čovekov karakter je produkt uticajnog duha koji ddeluje preko misli i pobudama, kod svakog čoveka. Svaki dok je živ, mora da bude pod kontrolom jednog duha i ako nije pod uticajem Božjeg duha, automatski mora pasti pod kontrolom duha nečastivga, čiji su plodovi sebičnost, gordost samo-hvalisanje i samo-uveličanje manifestirane u strastima pohlepe i mržnje, koje se razgraniči, na: Zavisti, ubistva, pijanstva, žderanja, Preljubočinstvo, kurvarstvo, nečistota, besramnost, Idolopoklonstvo, čaranja, neprijateljstva, svađe, pakosti, srdnje, prkosi, raspre, sablazni, jeresi i sve ostalo što izvire iz kolevke ljudskih srca, koja su pod utacaja sotonskog duha, inicijator svako zla. Takvi robuju njemu i ako neznaju jer su mezmerizmom sinhronizirani u svojoj svesti i tako slepi činjenici koja ih obuhvata. Misle da su razumni ali poludeli su u svojim strastima svojih zabluda, pohlepa i sebičnosti.

Da bi skrenuli pažnju sa situacije u kojoj se sami nalaze a nepoznaju je, oni, takvu etiketu prilepe Hristu, da je on bio sebičan. To je taj trik prevare koji sotonsku duh, manifestira preko njegvoih sledbenika, i svi koji se slaže i potpiraju negativne stavove, međusobno. Velika zbrka je nastala u takvim mizgovima, zapleteli se kao pilence u kučinu, mrežu sotonske filozofije i hipnoze, dok nije im savest otupela I duhovno mrtva. To je u stvari pravo ispiranje mozga kada sontosko/luciferov duh, kontroliće psihozu u cerebral hemisphere mozga. Tim putem sotona kontoliše i takvim robovima, osećanja i ta osećanja pokazuje u svkoj delatnosti i poduhvata u životu uopšte, gde god se nalazili. Sve to spada u okfiru dohovne bolesti od koje niko ne može da izleči osim onaj koji je stvorio „brain,” sa svim svojim funkcijama. Kad mozak izgubi svoju vitalnu finkciju, to je bolest koja se zove alzheimer's disease. Slična bolest postoji iu duhonom rilmu čovekove sveti, koja je pod uticajem sotonskog duha. Takvo duhovno stanje čoveka je tako grozno poremečeno i bolesno da se može bez sumnje u duhovnom smislu diagnozirati imenom alzheimer's disease, olsajmerovom boljesti.

Druga bolest koja uništava ćelije mozga je brain tumor, rak na mozgu, i takva bolest postoji i u duhovnom čovekovom rilmu, su duhovno mrtvi zbog greha. Greh je duhovni kriminal koji 100% deluje destruktivno, kako duhovno tako i fišizki, da dođe do smrti, Konačna destruktivna sila života kojom je obvladao greh na razne, bezbrojne načine, je neizbežna jer ne sadaržava vitalnu životnu silu, koja , upravo, dolazi samo od životodavaca, od Boga. Duhovna životna sila, sličnoj fizičnom životu, je dar od Boga.

Duhovni život ne može da posotoji bez uticaja Duha Svetoga, sila koja svojim delovanje zasenčuje sva, svagda i svuda u isto vreme, ma gde se čovek nalažio. Ta duhovna sila, Duha Svetoga je nevidljiva van čovekove svesti. Ako On, Duh Sveti, čovekovom voljolm, preuzme kontrolu njegovog srca, rezultati su vidljivi u plodovima.

Kada se duša preda Isus Hristu, nova sila zagospodari novim srcem. Učinjena je promena koju čovek za sebe nikad ne može da izvrši. To je natprirodno delo, koje uvodi natprirodni sastojak u čovekovu prirodu. Diša koja se potčini Hristu postaje Njegova tvrđava, koju On drži u svetu pobune i nastoji da nijedan drugi autoritet, osim Njegov, ne bude poznat u njoj. Duša koju tako drže nebeske sile neosvojiva je za sotonine napade. Međutim, ako se ne potčinimo Hristovoj vlasti, nama će zagospodariti onaj koji je zao. Neminovno se moramo naći pod vlašću jedne ili druge od ove dve velike sile koje su u sukobu za vrhovnu vlast u svetu. Nije neophodno da svojevoljno izaberemo službu carstva tame da bismo potpali pod njegovom uprvnom vlašću. Dovoljno je da propustimo da se povežemo sa tom duhovnom silom. Ako ne sarađujemo sa nebeskim silama, sotona će zauzeti srce i načiniti ga svojim prebivalištem. Jedina odbrana od zla je Hristos koji prebiva u srce posredstvom vere u Njegovu pravdu. Sve dok ne postanemo životno povezani sa Bogom, nećemo moći nikada da se odupremo obesvećujućem uticaju samoljublja, samozadovoljstva i sklonosti prema grehu.

Mi možemo napustiti mnoge rđave navike, za izvesno vreme možemo prekinuti zajednicu sa sotonom; ali bez životne veze sa Bogom, koja se ostvaruje potčinjavanjem Njemu iz trenutka u trenutak, bićemo poraženi. Bez ličnog poznastva i stalne bliske zajednice sa Hristom, prepušteni smo na milost i nemilost neprijatelju, i na kraju sprovešćemo njegove naloge. «I bude potonje gore čoveku onome od prvoga. Tako će biti» kaže Isus, «i ovom rodu zlome.»
Nema tvrdokornijih ljudi od onih, koji su nipodaštavali poziv milosti i prkosili Duhu blagodati. Najuobičaniji izraz greha protiv Duha Svetoga je oporno omalovažavanje nebeskog poziva na pokajanje. Svaki korak u odbacivanju Hrista je jedan korak prema odbacivanju spasenja i prema grehu protiv Duha Svetoga.