Где се па ти сад нађе да скупљаш и трпаш у твоју Небулозу душе ових паћеника, Мало ли је ово што им се већ дешава?

Без увреде, просто мислим да није сјајна идеја, знаш,..да ти идеш у соло мисију спасавања света сејанњем тог „семена” Још један у низу покушаја да купиш свој пут у Рај?

Пс. Прво „обрезивање” па онда „Дуга” или обрнуто..провери са ким је тај „савез” док се не вратим. У реду.

А ја ћу ти за узврат показати где се оне (дуге) рађају, а било их је пре „савеза” са „одабраним”...

Milane, trebao si ići redovno u skolu a ne u crkvu... hebi ga... ništa ne znaš!

Naravno da je potop postojao. Zemlja prolazi periodično kroz razne turbulencije i metamorfoze kada joj se mijenja površina, podižu i spuštaju dijelovi kopna, voda se prelijeva i sl.

Ali ovo nema nikakve veze sa božijom voljom, jednostavno vasionski proces. Biblija je samo knjiga koja govori o pojavi na jednom dijelu zemlje koju je zadesila kataklizma.

Da li ima nekakvih zapisa o crnoj rasi ili žutoj, pta se sa njima dešavalo u isto vrijeme kada se sve dešavalo nama?

:))))))) Куме Легендо, Поздрав.

Eto recimo da je potop i bio božija volja.

I šta sad? Šta to mijenja na stvari?

Sada će nas biblijski fanatici maltretirati da nismo dovoljno dobri pa trebamo strepiti, dok recimo kinezi i indusi ne strepe od ničega, a ima ih preko dvije milijarde.

Ево опет клунирано Мудо Данијела упозорава на Катастрофе, вуче са собом несрећу и проклетства.

А не види јадник да Свемир није под једном Вољом (Богом).

Већ је да је састављен од од више Сила, и Законима тих Сила.

И, да тај његов Умишљени ЈАХВЕ (инплантиран од у главужду од стране Мојсија) није једини, а још мање Бог.

Јер када би то био случај, онда би све стајало под Његовом управом и контролом, и неби било поменутих проблема.

Проблем ја да Би и Ваш ЈАХВЕ, спутавате, и потискујете у Човеку оно Исконско Биће (Бог), Који је усађен у Сваког Човека.

Јер видим - гледам како газите тај дар. Гледао сам како се убијате због расе и похлепе. Водите ратове због прашине, камења и речи у старим књигама.

Али кажем вам, упозоравам - не мислите да можете Стрвиарити и пркосити Човеку а не платити цену.

Казна ће стићи и ове „Луткаре” у чије сте руке пали од самог Почетка. Нека знају.

Katastrofe se dešavaju onima koji ih prizivaju. Po zakonu vasione i balansu energija važi pravilo „dok jednom ne omrkne drugom ne svane”

Pa vidis Traser da se nasem jadnom Kumu, tojest Strahinji tojest Mikuli smrklo odavno? Sad je dostigao neki veci nivo tog besvesnog stanja gde mesa sve zivo: Milan, dugogodisnji diskutant je sada po njemu i za njega drugi diskutant Glasnik. Jedan iz jedne države a drugi iz druge i to je za njega jedan te isti? Hahahahahaha! Još hoće i druge da ubedi da je u pravu?! He, cudna mi cuda.

Na šta i za šta je taj jadni Kum potrosio onolike godine svojeg zivota? Ili je sve možda bilo o, dok ga nisu stigle godine, pa je pod stare dane postao ovakav kakav je sad?

mexico, ti si ubeđen da je zemlja raj - u zabludi si!

Biblčijski „hruscanin” i ostali „hruscani”, sa poklikom „Reic! Reic! Reic!” - kad budete argumentovano negirali ovo što sam napisao - neću vas više ponižavati argumentima...

Prva tri poglavlja Postanja prepisana su iz Gilgameša. Naime, Mojsije je između 1513. i 1473. godine p.n.e. pisao Pentateuh, i za njegovo pisanje mogao je koristiti Ep o Gilgamešu, koji je mnogo stariji (napisan je oko 1700. godine p.n.e.), i računa se za najstariju knjigu na Orijentu. Ostali delovi postanja i Pentateuha (ostale četiri Knjige Mojsijeve) plod su što Mojsijevih vizija i mašte što istorijskih događaja vezanih za jevrejski narod onoga doba. Interesantno je primetiti to da je recimo opis stvaranja ništa drugo do astronomija onog doba, koju je Kopernikus oborio u XVI veku. Dakle, idemo.

„1:1 U početku stvori Bog nebo i zemlju.
1:2 Zemlja bijaše pusta i prazna; tama se prostirala nad bezdanom
i Duh Božji lebdio je nad vodama.
1:3 I reče Bog: 'Neka bude svjetlost!' I bi svjetlost.
1:4 I vidje Bog da je svjetlost dobra; i rastavi Bog svjetlost od tame.
1:5 Svjetlost prozva Bog dan, a tamu prozva noć. Tako bude večer,
pa jutro - dan prvi.
1:6 I reče Bog: 'Neka bude svod posred voda da dijeli vode od voda!'
I bi tako.
1:7 Bog načini svod i vode pod svodom odijeli od voda nad svodom.
1:8 A svod prozva Bog nebo. Tako bude večer, pa jutro - dan drugi.”

Dakle, ovde vidimo da se govori o nekakvom početku. Kakvom početku ukoliko je bog večan? I kakvu to nebo i zemlju „stvara” bog? Znam da su mi vernici govorili da se radi o simboličnom značenju te da se ne misli na oblake iznad naše zemlje, već na nebo kao duhovni pojam, kao svet bogova; i na zemlju, kao svet ljudi. Ali, da li je tako? Pa da vidimo.

„I reče Bog: 'Vode pod nebom neka se skupe na jedno mjesto i
neka se pokaže kopno!' I bi tako.
1:10 Kopno prozva Bog zemlja, a skupljene vode mora. I vidje Bog
da je dobro.
I reče Bog: 'Neka proklija zemlja zelenilom - travom sjemenitom,
stablima plodonosnim, koja, svako prema svojoj vrsti, na zemlji donose
plod što u sebi nosi svoje sjeme.' I bi tako.
1:12 I nikne iz zemlje zelena trava što se sjemeni, svaka prema
svojoj vrsti, i stabla koja rode plodovima što u sebi nose svoje sjeme,
svako prema svojoj vrsti. I vidje Bog da je dobro.
1:13 Tako bude večer, pa jutro - dan treći.”

Dakle, ovde vidimo da se doslovno misli na nebo nad nama i na zemlju kao boravište ljudi, da kažemo doslovno na našu planetu. Zašto? Pa trava koja niče iz zemlje može biti jednostavno i samo i jedino trava. Tu nema nikakve simbolike.

„1:14 I reče Bog: 'Neka budu svjetlila na svodu nebeskom da luče
dan od noći, da budu znaci blagdanima, danima i godinama,
1:15 i neka svijetle na svodu nebeskom i rasvjetljuju zemlju!' I bi
tako.
1:16 I načini Bog dva velika svjetlila - veće da vlada danom, manje
da vlada noću - i zvijezde.
1:17 I Bog ih postavi na svod nebeski da rasvjetljuju zemlju,
1:18 da vladaju danom i noću i da rastavljaju svjetlost od tame. I vidje
Bog da je dobro.
1:19 Tako bude večer, pa jutro - dan četvrti.”

E, sad, ovde imamo veliki problem. U naše vreme i najmlađa deca koja pohađaju škole i od malih nogu sede za kompjuterima i surfuju po Internetu znaju da naša planeta Zemlja nije stvorena (nastala) pre Sunca i Meseca (koji su ovde poistovećeni - /ne/znanje ljudi onoga doba) i zvezda, a o galaksijama da i ne govorimo. U redu, ja se slažem da je ovo bilo astronomsko znanje ljudi onoga doba, prepisano iz Epa o Gilgamešu, i to kao takvo uvažavam i poštujem, ali nije fer ljudsko neznanje pripisivati bogu. Dok se ovo čita stiče se utisak da je Zemlja centar svemira te da su ljudi kao vrsta najveće dostignuće u svemiru i da sve postoji zbog njih. Ali danas znamo da nije tako i da ne samo da nismo centar svemira, nego se nalazimo na rubu naše galaksije Mlečni put, a ta galaksija je jedna od manjih galaksija u univerzumu i potpuno je beznačajna za ostale svetove. Ovakva astronomija učila se u školama do XVI veka. Danas znamo da je ovo prevaziđeno, ali ima još uvek vernika koji u zvom duhovnom slepilu veruju doslovno u sve ovo. Ako je neko vernik – ne bi trebalo da bude lakoveran.

Interesantno je primetiti šta o drugim svetovima kaže Krishna:

ā-brahma-bhuvānal lokāh
punar āvartino ’rjuna
mām upetya tu kaunteya
punar yanma na vidyate


„Sve planete u materijalnom svetu, od najviše do najniže, mesta su patnje, na kojima se odvija uzastopno rađanje i umiranje. Ali onaj ko dostigne Moje prebivalište, o Kuntin sine, nikada se više ne vraća.”


Bhagavad-gita 8.16.

Uporedite ovo sa Postanjem – i biće vam jasno ko je bliži istini.

Dalje.

„1:20 I reče Bog: 'Neka povrvi vodom vreva živih stvorova, i ptice
neka polete nad zemljom, svodom nebeskim!' I bi tako.
1:21 Stvori Bog morske grdosije i svakovrsne žive stvorove što mile
i vrve vodom i ptice krilate svake vrste. I vidje Bog da je dobro.
1:22 I blagoslovi ih govoreći: 'Plodite se i množite i napunite vode
morske! I ptice neka se namnože na zemlji!'
1:23 Tako bude večer, pa jutro - dan peti.
1:24 I reče Bog: 'Neka zemlja izvede živa bića, svako prema svojoj
vrsti: stoku, gmizavce i zvjerad svake vrste!' I bi tako.
1:25 I stvori Bog svakovrsnu zvjerad, stoku i gmizavce svake vrste.
I vidje Bog da je dobro.
1:26 I reče Bog: 'Načinimo čovjeka na svoju sliku, sebi slična, da
bude gospodar ribama morskim, pticama nebeskim i stoci - svoj zemlji
- i svim gmizavcima što puze po zemlji!'
1:27 Na svoju sliku stvori Bog čovjeka, na sliku Božju on ga stvori,
muško i žensko stvori ih.
Po 1:28 I blagoslovi ih Bog i reče im: 'Plodite se, i množite, i napunite
zemlju, i sebi je podložite! Vladajte ribama u moru i pticama u vazduhu i
svim živim stvorovima što puze po zemlji!'
1:29 I doda Bog: 'Evo, dajem vam sve bilje što se sjemeni, po svoj
zemlji, i sva stabla plodonosna što u sebi nose svoje sjeme: neka vam
budu za hranu!
1:30 A zvijerima na zemlji i pticama u vazduhu i gmizavcima što puze po
zemlji u kojima je dah života - neka je za hranu sve zeleno bilje!' I bi tako.
1:31 I vidje Bog sve što je učinio, i bijaše veoma dobro. Tako bude
večer, pa jutro - dan šesti.”

Načinimo čoveka na svoju sliku znači da neko nekome govori da se stvori nova vrsta na nečiju sliku. Šta god bilo koji vernik ovde rekao - jasno je da se ovde ne radi ni o kakvom bogu, nego, budući da je ovde original sumerski Ep o Gilgamešu, o Enkaju, Enlilu i ostalim annunaki posetiocima naše planete, koji su po uzoru na sebe stvorili ljudsku vrstu. Mogla su razgovarati dva annunaki genetičara, a možda i sam Enkaj sa njima. Dalje, bog uopšte nije on, jer ako je on, ili otac, onda je bez sumnje muškarac. Ako je muškarac - onda on mora da poseduje polne karakteristike. Ako ih poseduje i ima potrebu za razmnožavanjem - onda je on životinja. U tom slučaju, naime ako je on otac, onda mora da postoji i majka. Da li su ljudi, prema Postanju, odnosno Epu o Gilgamešu, plod protiv-prirodnog bluda boga oca i majke prirode? Ako li je, pak, bog stvorio ljude po svom obličju - onda on nije ni muško ni žensko - ili je u stvari i muško i žensko; onda je bog hermafrodit. U tom slučaju bi njegov prvorođeni sin, kako je to jednom prilikom rekao italijanski pisac Tomazo Kampanela, kao i sva ostala njegova deca, da bi zadržali porodični karakter, morali biti to isto, što nije slučaj. I na kraju, mogu misliti kakav je bog iz Postanja kad su ljudi ovakvi kakvi su.

„2:1 Tako bude dovršeno nebo i zemlja sa svom svojom vojskom.
2:2 I sedmoga dana Bog dovrši svoje djelo koje učini. I počinu u
sedmi dan od svega djela koje učini.
2:3 I blagoslovi Bog sedmi dan i posveti, jer u taj dan počinu od svega
djela svoga koje učini.
2:4 To je postanak neba i zemlje, tako su stvarani.”

Da, dragi moji diskutanti, ali po Epu o Gilgamešu, a ne prema Mojsijevoj viziji ili prema „božjem planu”.

Skinuto sa „drveta od znanja*...

Misao vodilja je ”reč postade telo„ -- koja nas uvodi u interplanetarnu istinu;
”Misao postaje materija„...Ovim se raspoznaje istinitost Biblijskog uracunljivog
izveštaja ” Bog rece , i posta„...U metafizickom , nama nepoznatom okruženju,
spuštenom do banalne spoznaje da je i prostor i vreme beskonacnost, odvojen je
jedan deo tog beskraja, i recju postade fizicko, materijalno zdanje, prolazno;- Naša
Planeta , i mi sami... Naš domen je treca dimenzija...Negativna bica četvrte dimenzije,
takode stvorana, ali ne u fizickom smislu , akumulirajuci svoje znanje metafizickog
” kapitala„ potegla su za transformacujom centra moći, ka dubljoj integraciji,
funkcionalnom jedinstvu.- Izjednacenjem sa Bogom ;To ih je koštalo izbacivanjem iz
bezkonacnosti u konacno -- prolazno... Pozitivna bica četvrte dimenzije zadržavaju se na
svoj razvojni identitet i sklad, uz pomoć svesnih odluka baziranih na poznavanju
nepromenljivih svojstava Božjeg Zakona, čije se crte mogu jasno razabrati u Bibliji...
Negativna bica , zbog dejstva nepromenljivosti Božjeg Zakona, izbacuju se u fizicki ,
izdvojeni prostor kojemu je odredeno vreme trajanja. Ova pala bica prikazuju
jedan otvoren ”naucni„ prilaz duhovnim konsideracijama kroz formiranje razlicitih
religija , otvoreno prihvatajuci Božansku svetlost kao jednu merljivu velicinu.
Tu se radi o jednoj vrsti zamke u koju, pobožni skoro uvek upadnu:Jedan istrajni religijsko-
intelektualni ponos koji odbija svaki savet, pogotovu kad je savet veoma blizu istini da je
Zakon Božiji i za fizicki svet nepromenljiv. Strah, da bi on mogao biti prevaren, navodi
ga na to da još cvršce prigrli svoje doživljaje, i ljubomorno brani svoje interpretacije
pobožnosti... Drugim rjecima, on pribjegava onom cuvenom - ”to je MOJA istina!„... Ovim
postupkom,odbacena bica,ali jednom dimenzijom iznad nas, uspešno ubacuju ”mogućnost„ transformacije
u cilju integracije u ”centar moći„- prilaz Bogu bez otkupljenja; S tim u vezi stvara se fama o vecnom
životu u prostoru koji je ograden,izdvojen od beskonacnosti i koji je oivicen početkom
i krajem...Covek bi trebao da uporedi njihovo ponašanje s ponašanjem istinski negativnih
bica da bi mogao da vrednuje razliku. Usporedba se uspešno vrši već dobro isprobanim sredstvom
duhovno naprednih vernika, odnosno njihovim odnosom prema Zakonu Božjem,i otkupljenjem...
Njihov procenat je negativno mali u odnosu na ucenje o vecnoj vatri,vecnim mukama i odlazak kod boga,
a pozitivno veliki u odnosu na Božiji plan otkupljenja grešnika,i držanje Božijih zapovesti..
S tim u vezi, u situaciji smo da poverujemo da nismo sami !...
Jedni prikupljaju blago za Zemlju,a drugi prikupljaju blago za Nebo...

Biblijski hrišcanin”