Ovako. Čuda se pominju u mnogim religijama, ali odnos vernika prema njima je različit. Naime, ukoliko postoje ikakva čuda - ona bi morala biti univerzalna, a ne ograničena na jednu religiju i njeno tumačenje.

Konkretno, u mnogim religijama moć govora, ljudskim jezikom, pripisana je životinjama.

Tako, recimo, u pali kanonu „Jataka”, budističkoj svetoj knjizi, na jednom mestu opisana je scena gde se budistički sveštenik sprema da zakolje (žrtvuje) kozu na oltaru (da li sotoni, kao Mojsije, boginji Kali Ma, ili nekoj drugoj spodobi, to ovde nije važno), ali doživi da mu se koza nasmeje. A on je pita što se smeje. A ona mu veli da je ona u prošlom životu bila sveštenik i klala koze. I tada sveštenik baci bodež i nikada više nije žrtvovao nijednu kozu.

Tako, recimo, u Starom zavetu, Brojevi 22:21-35, bog govori kroz magaricu, da sad ne opisujem detalje, hrišćani znaju o kakvom čudu pišem.

Šta je sporno u ovome? Pa to što budista neće reći za čuda u hrišćanstvu da su gluposti, ali svaki hrišćanin će za čuda u budizmu (ili bilo kojoj drugoj religiji) reći da su gluposti.

Još jedan primer. U svetoj budističkoj knjizi „Buddha charita” piše kako je Sidarta Gotama, zvani Buda, nakon što je otvorio sve čakre i postao prosvetljen (jer nije bio obrezan, pošto obrezani ljudi ne mogu otvoriti četiri gornje čakre i doživeti prosvetljenje), gde god je koračao pravio čudo: iza njegovih stopala, kad god bi podigao noge sa tla, na zemlji bi momentalno nicao lotosov cvet. Ima ih još dosta, ali naveo sam samo ovo. U Novom zavetu opisana su Isusova čuda: uskrsnuće (povampirenje) određenih ljudi, pretvaranje vode u vino... Ima ih još dosta, ali naveo sam samo ova.

Šta je sporno u ovome? Pa to što budista neće reći za čuda u hrišćanstvu da su gluposti, ali svaki hrišćanin će za čuda u budizmu (ili bilo kojoj drugoj religiji) reći da su gluposti.

E, sad, zanima me po kojoj to formuli hrišćani znaju koja čuda, ili „čuda”, su prava čuda, a koja gluposti? A kako to odlučuju šta je glupost a šta nije? Ili su obe stvari glupost? Za mene su obe. Ali ipak primećujem da su budisti pošteniji, da nisu hipokriti kao hrišćani, te da ne kažu za tuđe da je glupost.

Budista, recimo, nikada neće reći za hrišćanstvo da je pogrešna religija (ili za bilo koju drugu religiju), a hrišćanin će uvek reći za budizam da je pogrešna religija (ili za bilo koju drugu religiju). Uostalom, budisti nikada nisu došli u hrišćanske zemlje sa mačem, a hrišćani su došli u budističke zemlje sa mačem. Okreni-obrni, više je nego jasno ko je hipokrit (za polupismene diskutante objašnjenje - licemer).

Mi živimo u XXI veku i znamo da ne postoje nikakva religiozna čuda ovog tipa, te da je to simbolika koju treba razumeti, a ne nešto što se prihvata zdravo za gotovo. Ipak, treba primetiti ko ima objektivan a ko subjektivan odnos prema takozvanim čudima u religijama. Toliko.

U ime novog doba, pozrdav svim ljudima dobre volje. Namaste. Aum.