Дошао си на право место, не знам само да ли ће ти се свидети овај мој прилог?

да видимо шта пише >>

ХРИСТИЈАНИЗАЦИЈА РУСИЈЕ

Како је хришћанство освојило Русију и Србију? Према званичној верзији, најпре је хришћанство донео у Русију сам Андреј Првозвани – брат Петра ученика- издајника Христа. Да ли је он проповедао или још неко – то није толико важно. Важно је да на те проповеди нико од руског народа није трзао, изузев незнатне количине малоумне публике.

Пропаганда хришћанства се одвијала у Русији током 1000 година, али ништа суштински није дала. Русија као што је била, тако је и остала паганска. Утицај хришћанства је био мали. Код руског народа у то време добро је радио здрав смисао.

Али за време паганства Русија је цветала и бурно се развијала, и сатанистички окултисти су хтели да зароне Русију у информационо поље својих религија.

Хришћанство је заузело Рсију 988.године н.е. за време владавине
кнеза Владимира. Како је дошло до тога?

Званична верзија се може прочитати у званичној историји Русије..

Укратко слика је наводно била следећа.

Пре кнеза Владимира царовало је паганство, и Русија је цветала. Суседни народи су наговарали Владимира да пређе у њихову веру, код њега је долазило мноштво изасланика од камских Бугара, од немачких католика, од Јевреја и Грка, и сваки је хвалио своју веру. Владимир је најпре оцењивао те вере према лепоти измишљеног.

Например, Бугари су тада били мухамеданске вере и причали су, како ће, наводно »на оном свету сваки мухамеданац имати по неколико жена, које никада неће остарети«. То се допало Владимиру (како се њему не би допало, он је у то време имао 800 жена и љубавница), али му се није допало, што се не сме пити вино и јести свињетина.

Католике Владимир није хтео због тога, што су они насилно преводили у своју веру и веома су много угњетавали словенска племена Моравце, Сорабе, Оботрите и Поморјане у Немачкој.

Јевреји су такође хвалили своју веру. Али Владимир их је питао: »Где вам је домовина?« Они су рекли: »У Јерусалиму, али Господ нас је у гневу расејао по туђим земљама«. Владимир је одговарао: »Али кад вас је Бог одбацио и расејао, како смете да проповедате своју веру?«

Грчки изасланик је показао Владимиру слику страшног суда, кнез је задрхтао и замислио се. Ипак Владимир није хтео да жури, бојао се да не погреши у тако важном послу. Посаветовао се са бољарима.

Они су му рекли: »Свако хвали своју веру, али најбоље је послати људе у различите земље и сазнати, где је боља вера«. Владимир је послао десет најпаметнијих бољара код Бугара, Немаца и Грка.

Код Бугара су нашли сиромашне храмове, тужне молитве, тужна лица; код Немаца много обреда, али без лепоте и величанствености. Најзад су стигли у Цариград. Император је сазнао за то и решио да покаже Русима патријархову службу. »Са патријархом је служило много свештеника, ИКОНОСТАС ЈЕ СИЈАО ОД ЗЛАТА И СРЕБРА, ТАМЈАН ЈЕ МИРИСАО, ПЕСМА СЕ УЛИВАЛА У ДУШУ«.

Спољашња лепота и величанственост, раскош и богатство запањили су и одушевили бољарску комисију, и када се она вратила у Кијев, рекла је Владимиру: »После слатког човек не жели горко, тако и ми, видевши грчку веру, не желимо другу«. »Шта ћемо, нека буде тако, бирамо хришћанство«, - рекао је Владимир.

И даље уместо пропагандистичке кампање и убеђивања Владимир је
пошао да руши руску религију и уводи хришћанство силом и крвљу.

Ето тако се приказује процес христијанизације Русије. Из читаве те званичне историје следи, да сама процедура избора религије код Владимира је наводно носила наивни карактер. Главну улогу у томе није одиграла осмишљеност религије (њу нико није анализирао), већ спољашња лепота ритуала и бољарска тежња ка раскоши и богатству.

То јест, према званичној верзији, увођење хришћанства у Русији је представљало резултат Владимирове глупости и његовог окружења.

А како је уставри било? Сва та званична верзија, блаже речено, не одговара истини. Сетимо се да је отац кнеза Владимира, велики кнез Свјатослав, презирао хришћанство и одлично схватао његову суштину. Он је непоколебљиво изрекао: »Вера хришћанска – јесте настраност«.

Није могао син Свјатослава, знајући очево мишљење, тако ођедном променити религију руских предака. Тако никада није било у Русији. Није било тако примитивних разлога за такву озбиљну одлуку, као што је промена религије, старе неколико хиљада година, како је то описано у званичној историји.

Па и народ не би трпео такво иживљавање над хиљадугодишњом религијом предака. Обесили би таквог поганог кнеза, ни дружина му не би помогла.
Хајде да погледамо, ко је био кнез Владимир, одакле се он појавио.

Појава Јевреја у Кијевској Русији пада у веома далеку епоху. Јевреји, који су живели пре Владимира, били су из Хазарског царства. Што се тиче хазарских Јевреја, о њима немамо строго научних података. Познато је само то, да је читав низ строгих мера против њих са стране Императора Јустинијана и императора-иконобораца натерао Јевреје да беже преко Кавказа на обалу Волге, Дона и обале Црног мора.

Део избеглица се растворио у маси планинских кавкаских племена и, изгубивши своју националност, предао тим племенима неке физиолошке црте јеврејског типа. Други Јевреји су нашли себи уточиште међу Хазарима, Караимима и другим племенима, која су живела на територији данашњег југа Русије.

Око 730.г. Јевреји су потпуно покорили сва хазарска, караимска племена и власт је преузео јеврејски цар или »каган«. Каган је заједно са својим великодостојницима примио јудеистичку веру и учинио да она буде владајућа у земљи. Тако је настало то јеврејско царство. Царство је било јако. Чак му је Кијев неко време плаћао данак, али то је трајало кратко.

965.г. кнез Свјатослав је заузео хазарску тврђаву Саркел на
Азовском мору, а 969.г. пала је и престоница Хазара – Итиљ.

Свјатослав је заузео царство хазарког каганата и припојио га Русији. Али после тога хазарски Јевреји су почели брзо да преплављују Кијевску земљу. Њих је тамо привлачио огроман трговински значај Кијева, који је лежао на главном воденом путу од Грка према Варјашком мору.

Даље нећу писати јер ће ме „Моди” обрисати.. чак и бановати, и не могу да кривим човека јер следи закон Државе у којој живи.

Једино што могу рећи: Хришћанство је силом и крљу унето међу Словене.

Православље је старије од Хришћанства, Хришћанство је данас унутар Православља, и насилно убачено.

Треба да одеш на ПДФ православље, ја тамо не идем..нити сам икада дао неки коментар, јер ако морамо да бирамо између 2 зла, боље је сачувати оно мање зло. А овде као што видиш, ТАМАНИМ.

Треба да одеш на ПДФ православље, ја тамо не идем..нити сам икада дао неки коментар, јер ако морамо да бирамо између 2 зла, боље је сачувати оно мање зло. А овде као што видиш, ТАМАНИМ.

Da si pitao Ordacnog znao bi da se ovaj epitet TAMANIM,piše TAMA NIM.
Zaista udavi nas kreketanjem.

Postovanje Gavrilo,
dobro je napisano TAMANIM,i samo tako nastavi,svaka ti zlatna.
Ovo sto si pisao u vezi hrišćanstva,imam podatak da su sami Rusi potekli od Vikinga,a sestra kneza Vladislava je udata bila u Vizantiji,i po toj informaciji rusi su postali deo hrišćanstva.
Zanima me Gavro kako je pravoslavlje starije od hrišćanstva?

Поздрав Полугић и ПЛП.

Хвала вам на разумевању (подршци) знам да у овом случају „Таманим” нисам погрешио, али исто сам свастан да некада погрешим, не обраћам већу пажњу на ту врсту критике, свеједно учим.

Не владам баш најбоље Граматиком, а некад и грешим у куцању због сталне смене ИМЕ-програма (Импут Метход Едитор) Руски-Српски-Латиница, а имам Шведску Тастатуту. Немам означена слова, па некад заборавим где је Ш,Ћ,Ђ,Џ,Ж..

Иначе пишем исто тако „лоше” на Руском, Шведском, и Енглеском :))))) Из Србије сам отишо када ми је било 10 год. И не кажем да имам неку велики словар. Чак и када пишем ја знам да грешим при распореду речи. Вероватно због тога што база неких знања долази из других кругова и поимања, тј. не из Српске Литературе.

Сусрећем се често са проблемом када желим да Користим Енглески појам речи..пример: „institutionalized анд Commercialised”.. << Ту не помаже Гугл Транслатор.

Па ти ја онда узмем и нагађам пример; тај човек је „Комерциолизован и Институтилизован”. Да то граматички правилно напишем, мени узима много времена.

И никад нисам рекао да саам завршио Факултет Српског језика:))) Већи део знања Српског очувавам и допуњавам преко Интернета..и нисам много година имао Контакте са нашим Људима.

Истовремено док пишем овде, ја сам активан На Руским и Шведским Форумима..некад на брзака пишем и изгрешим.

ПЛП, О томе како је и на који наћин Хришћанство захватило Русију, о томе не могу писати, то сам већ навео у тексту изнад.

Оно: „ Vladislava je udata bila u Vizantiji,i po toj informaciji rusi su postali deo hrišćanstva. ” << То је званична Историја, права истина о томе, је много сложенија од онога што просечан човек зна.

Али свеједно можемо говорити о Вери наших Предака.

1. Религија – то је огледало душе сваког народа.
2. Основни узрок свих несрећа руског народа је у томе,
-што је он заборавио своје националне Богове.
3. Православље – то није хришћанство, то је паганство.

Било би ружно игнорисати гигантско религиозно искуство наших предака и упорно инсистирати на туђем за Русе и Србе хришћанству које је наметнуто силом и огромном крвљу.

Обратите пажњу на то, шта се дешава са предавањем историје у Русији и Србији. Проучавају се све историје и религије: јеврејска, грчка, римска, али у званичној Рускоји Српској историји невероватно мало места је дато проучавању религије наших предака.

Не само да се труде да је не проучавају, већ се труде да је не помињу или је помињу само у негативном смислу. Завера прећуткивања и намерног извртања чији је циљ – лишити народ националне историје и националне религије, националне самосвести и наметнути му туђе.

Учинити да народ постане слеп и беспомоћан.

Да би дискредитовали паганство, хришћани на првом месту причају басну о томе, да паганство наводно тражи приношење људских жртава. То је лаж. Паганство (Старих Слована)не тражи приношење људских жртава. Оне чињенице приношења жртава, које су стварно постојале – то је намерна провокација Јудео-Хрићана-псеудопагана са циљем да дискредитују паганство.

Најсмешније је што те басне о приношењу жртава причају хришћани, који су спалили на ломачама преко 13 милиона људи. И то су спалили једне од најбољих. Пре свега су спаљивали такозване људе „леве хемисфере”, то јест оне код којих ради лева хемисфера мозга, одговорна за логичко размишљкање. Хришћанима нису потребни паметни, потребни су им малоумни и дебили.

Поводом приношења жртава у паганској књизи Велеса, у тексту дашчице бр. 4 дословно је записано: „Руски Богови не узимају људске жртве ни животињске, једино плодове, поврће, цвеће, жито, усирено млеко (сурутку), одстајало у трави, и мед и никада живу птицу ни рибу.
Док Варјази и Алани дају боговима другу жртву – страшну, људску, то ми не треба да радимо, јер ми смо Дажд-богови унуци и не можемо ићи туђим стопама”.

Према подацима званичне науке човек са својим данашњим изгледом постоји на земљи 3 милиона година. Словени – представљају врсту Аријеваца или Аријаца. Словени, као издвојена самостална аријевска грана, постоје преко 20000 година. Хришћанство има свега 2000 година, а у Русији хришћанство има свега 1000 година. То јест хришћанство заузима чак не у аријској, већ у словенској историји само један двадесети део.

Хришћански бог је „направио” себи човека-роба: мушкарца од земље (Битисање 2:7), жену од мушког ребра (Битисање 2:22).

За разлику од хришћанства древни Руси и Срби нису „производи” ни својих Богова, а тим пре нису робови Богова, ни велики грешници пред Боговима.
Словени су – потомци својих Богова. Богови Словена – то су наши
преци. Због тога је карактер узајамног односа древних Руса и и Срба њихових Богова био принципијелно другачији, него у хришћанству.

За разлику од хришћанства Наши преци се нису понижавали пред својим Боговима. Никада нису стајали пред њима на коленима, никада нису као робави сагињали своја леђа, никада нису љубили руке свештеницима. Они су, схватајући сву надмоћ својих Богова, истовремено осећали да су са њима у природном сродству.

Основно осећање хришћана према Боговима јесте – страх, код старих Римљана – поштовање, код Словена – љубав. Словени нису цвилели и нису молили од Богова за опроштај због непостојећих грехова, милостињу или спасење. Ако су Словени осећали своју кривицу, они су је искупљивали не само молитвама, већ конкретним делима. Словени су живели по својој вољи, али су се и трудили да усагласе своју вољу са вољом својих Богова.

За време молитве Словени су чували понос и храброст. Молитва Словена – то је пре свега похвала и хвалоспев Боговима, који обично има карактер химне. Словени су славили своје Богове, одавде и потиче појам „Словени” или „Славени”. Пре молитве се вршило умивање чистом водом, пожељно читавог тела или минимум лица и руку.

Руско (као и грчко, и римско, и било које друго) паганство за разлику од хришћанства васпитавало је поносне, храбре, радосне људе, јаког духа, независне личности, људе части и достојанства, који не подносе иживљавања над собом и који умеју да заштите себе. Сваки руски мушкарац, независно од склоности, пре свега је био дужан по духу да буде војник, способан да уколико је потребно заштити самог себе, своју жену и децу, своје блиске, своју Домовину.

Јудеизам васпитава у људима психолошки тип робовласника, хришћанство васпитава психолошки тип роба, а паганство васпитава психолошки тип слободног човека, господара самог себе.

Хришћанска догма једнократног живота рађа страх од смрти. Пагани су ценили и волели живот, али се никада нису плашили смрти.

Они су схватали да никаква апсолутна смрт не постоји. Не постоји случајно у сваком језику појам „на оном свету”. То јест после смрти постојање се одвија управо у светлу, а не у тами или у непостојању. На оном свету постоји и светлост, и сунце, и свој живот.

У паганству смрт – то је крај једног облика живота и истовремено
почетак рађања новог облика живота. Тело паганина – то су корице за оштрицу духа.

Ја немам учитеља,
Живот је мој учитељ.
Ја немам господара,
Карма је мој господар.
Ја немам оружје,
Непоколебљива воља је – моје оружје.
Ја немам тврђаву,
Непоколебљив дух је – моја тврђава.
И ја умирем поново
Да бих се родио онакав, какав хоћу.

(Химна из Ригведе – свете ведске књиге аријеваца).

Жене, општећи са паганином, осећале су у њему не само мушкарца као мужјака, већ и мушкарца као потомка Богова – извор снажне духовне силе, храбрости, сигурности и љубави. Зато се љубав жене према паганину одликовала далеко јачим облицима страсти, који се не могу упоредити са љубављу жене према духовно немоћном хришћанину. Од памтивека Руси памте да су они православни. Али православље
– то није хришћанство, православље – то је паганство. Сама реч

„православље” потиче од речи – „славити” и „прав”. Прав је – пагански појам. Управо због тога, што су Руси схватали да су они православни, хришћани су морали да обуку на себе овчију кожу и да се називају православним хришћанима.

lijepo nema šta.Vidim sve se topis od miline.Kaže nas brat Sloven,imali nasi stari bogcice koji su bili prakticni.A kad nas germanosi pocese tamaniti ne pomoze ni glasnogromovnik Perun.Sve se nešto izmesa i isprentumba pa spadose nasi stari na lapot.Odrzase krsnu slavu do danasnjeg dana ali uz nju i sva ona pamjatija vracarska ništa bolja od germanskih nistarija staroga vijeka,samo sto oni sa time rascistise(u globalu)tokom reforfmacije i Renesanse,a nasi i dan danji vuku skoro sve te zavrzlame ko svetu religiju.