Prosvetljenje na delu... kad ideš ulicom i vidiš dete kako te gleda, a ti si ravnodušan... svejedno ti je da li si video dete ili psa. I jednostavno, sve što te okružuje nije ti važno. Spoznao si čula (smisao života je spoznaja čula) i odrekao si ih se, kako reče Isus Hrist, izgubio si sebe da bi se vratio samom sebi. Ne baviš se posledicama, već uzrocima... Aum.

I zivotinje i covek ima dusu kako kaže Biblija, to jest, dah zivota a i jedni i drugi su duse žive
.Kada je Bog stvorio coveka, nije ga stvorio da jede meso, već voce, povrce, biljnu hranu.

27 I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih.
28 I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miče po zemlji.
grants the fruits of the earth for food
29 I još reče Bog: Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to će vam biti za hranu.
1 Mojsijeva 1 glava.

Pred 3:19 Jer šta biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i čovek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština.
Hteli bi nešto da kritikuju a NEZNAJU Ništa O TOME STA KRITIKUJU.

Ne piše se NEZNAJU nego NE ZNAJU. A sad ću da pobalegam sve što si nakenjao ovde, sa velikim argumentima...

Prva tri poglavlja Postanja prepisana su iz Gilgameša. Naime, Mojsije je između 1513. i 1473. godine p.n.e. pisao Pentateuh, i za njegovo pisanje mogao je koristiti Ep o Gilgamešu, koji je mnogo stariji (napisan je oko 1700. godine p.n.e.), i računa se za najstariju knjigu na Orijentu. Ostali delovi postanja i Pentateuha (ostale četiri Knjige Mojsijeve) plod su što Mojsijevih vizija i mašte što istorijskih događaja vezanih za jevrejski narod onoga doba. Interesantno je primetiti to da je recimo opis stvaranja ništa drugo do astronomija onog doba, koju je Kopernikus oborio u XVI veku. Dakle, idemo.

„1:1 U početku stvori Bog nebo i zemlju.
1:2 Zemlja bijaše pusta i prazna; tama se prostirala nad bezdanom
i Duh Božji lebdio je nad vodama.
1:3 I reče Bog: 'Neka bude svjetlost!' I bi svjetlost.
1:4 I vidje Bog da je svjetlost dobra; i rastavi Bog svjetlost od tame.
1:5 Svjetlost prozva Bog dan, a tamu prozva noć. Tako bude večer,
pa jutro - dan prvi.
1:6 I reče Bog: 'Neka bude svod posred voda da dijeli vode od voda!'
I bi tako.
1:7 Bog načini svod i vode pod svodom odijeli od voda nad svodom.
1:8 A svod prozva Bog nebo. Tako bude večer, pa jutro - dan drugi.”

Dakle, ovde vidimo da se govori o nekakvom početku. Kakvom početku ukoliko je bog večan? I kakvu to nebo i zemlju „stvara” bog? Znam da su mi vernici govorili da se radi o simboličnom značenju te da se ne misli na oblake iznad naše zemlje, već na nebo kao duhovni pojam, kao svet bogova; i na zemlju, kao svet ljudi. Ali, da li je tako? Pa da vidimo.

„I reče Bog: 'Vode pod nebom neka se skupe na jedno mjesto i
neka se pokaže kopno!' I bi tako.
1:10 Kopno prozva Bog zemlja, a skupljene vode mora. I vidje Bog
da je dobro.
I reče Bog: 'Neka proklija zemlja zelenilom - travom sjemenitom,
stablima plodonosnim, koja, svako prema svojoj vrsti, na zemlji donose
plod što u sebi nosi svoje sjeme.' I bi tako.
1:12 I nikne iz zemlje zelena trava što se sjemeni, svaka prema
svojoj vrsti, i stabla koja rode plodovima što u sebi nose svoje sjeme,
svako prema svojoj vrsti. I vidje Bog da je dobro.
1:13 Tako bude večer, pa jutro - dan treći.”

Dakle, ovde vidimo da se doslovno misli na nebo nad nama i na zemlju kao boravište ljudi, da kažemo doslovno na našu planetu. Zašto? Pa trava koja niče iz zemlje može biti jednostavno i samo i jedino trava. Tu nema nikakve simbolike.

„1:14 I reče Bog: 'Neka budu svjetlila na svodu nebeskom da luče
dan od noći, da budu znaci blagdanima, danima i godinama,
1:15 i neka svijetle na svodu nebeskom i rasvjetljuju zemlju!' I bi
tako.
1:16 I načini Bog dva velika svjetlila - veće da vlada danom, manje
da vlada noću - i zvijezde.
1:17 I Bog ih postavi na svod nebeski da rasvjetljuju zemlju,
1:18 da vladaju danom i noću i da rastavljaju svjetlost od tame. I vidje
Bog da je dobro.
1:19 Tako bude večer, pa jutro - dan četvrti.”

E, sad, ovde imamo veliki problem. U naše vreme i najmlađa deca koja pohađaju škole i od malih nogu sede za kompjuterima i surfuju po Internetu znaju da naša planeta Zemlja nije stvorena (nastala) pre Sunca i Meseca (koji su ovde poistovećeni - /ne/znanje ljudi onoga doba) i zvezda, a o galaksijama da i ne govorimo. U redu, ja se slažem da je ovo bilo astronomsko znanje ljudi onoga doba, prepisano iz Epa o Gilgamešu, i to kao takvo uvažavam i poštujem, ali nije fer ljudsko neznanje pripisivati bogu. Dok se ovo čita stiče se utisak da je Zemlja centar svemira te da su ljudi kao vrsta najveće dostignuće u svemiru i da sve postoji zbog njih. Ali danas znamo da nije tako i da ne samo da nismo centar svemira, nego se nalazimo na rubu naše galaksije Mlečni put, a ta galaksija je jedna od manjih galaksija u univerzumu i potpuno je beznačajna za ostale svetove. Ovakva astronomija učila se u školama do XVI veka. Danas znamo da je ovo prevaziđeno, ali ima još uvek vernika koji u zvom duhovnom slepilu veruju doslovno u sve ovo. Ako je neko vernik – ne bi trebalo da bude lakoveran.

Interesantno je primetiti šta o drugim svetovima kaže Krishna:

ā-brahma-bhuvānal lokāh
punar āvartino ’rjuna
mām upetya tu kaunteya
punar yanma na vidyate


„Sve planete u materijalnom svetu, od najviše do najniže, mesta su patnje, na kojima se odvija uzastopno rađanje i umiranje. Ali onaj ko dostigne Moje prebivalište, o Kuntin sine, nikada se više ne vraća.”


Bhagavad-gita 8.16.

Uporedite ovo sa Postanjem – i biće vam jasno ko je bliži istini.

Dalje.

„1:20 I reče Bog: 'Neka povrvi vodom vreva živih stvorova, i ptice
neka polete nad zemljom, svodom nebeskim!' I bi tako.
1:21 Stvori Bog morske grdosije i svakovrsne žive stvorove što mile
i vrve vodom i ptice krilate svake vrste. I vidje Bog da je dobro.
1:22 I blagoslovi ih govoreći: 'Plodite se i množite i napunite vode
morske! I ptice neka se namnože na zemlji!'
1:23 Tako bude večer, pa jutro - dan peti.
1:24 I reče Bog: 'Neka zemlja izvede živa bića, svako prema svojoj
vrsti: stoku, gmizavce i zvjerad svake vrste!' I bi tako.
1:25 I stvori Bog svakovrsnu zvjerad, stoku i gmizavce svake vrste.
I vidje Bog da je dobro.
1:26 I reče Bog: 'Načinimo čovjeka na svoju sliku, sebi slična, da
bude gospodar ribama morskim, pticama nebeskim i stoci - svoj zemlji
- i svim gmizavcima što puze po zemlji!'
1:27 Na svoju sliku stvori Bog čovjeka, na sliku Božju on ga stvori,
muško i žensko stvori ih.
Po 1:28 I blagoslovi ih Bog i reče im: 'Plodite se, i množite, i napunite
zemlju, i sebi je podložite! Vladajte ribama u moru i pticama u vazduhu i
svim živim stvorovima što puze po zemlji!'
1:29 I doda Bog: 'Evo, dajem vam sve bilje što se sjemeni, po svoj
zemlji, i sva stabla plodonosna što u sebi nose svoje sjeme: neka vam
budu za hranu!
1:30 A zvijerima na zemlji i pticama u vazduhu i gmizavcima što puze po
zemlji u kojima je dah života - neka je za hranu sve zeleno bilje!' I bi tako.
1:31 I vidje Bog sve što je učinio, i bijaše veoma dobro. Tako bude
večer, pa jutro - dan šesti.”

Načinimo čoveka na svoju sliku znači da neko nekome govori da se stvori nova vrsta na nečiju sliku. Šta god bilo koji vernik ovde rekao - jasno je da se ovde ne radi ni o kakvom bogu, nego, budući da je ovde original sumerski Ep o Gilgamešu, o Enkaju, Enlilu i ostalim annunaki posetiocima naše planete, koji su po uzoru na sebe stvorili ljudsku vrstu. Mogla su razgovarati dva annunaki genetičara, a možda i sam Enkaj sa njima. Dalje, bog uopšte nije on, jer ako je on, ili otac, onda je bez sumnje muškarac. Ako je muškarac - onda on mora da poseduje polne karakteristike. Ako ih poseduje i ima potrebu za razmnožavanjem - onda je on životinja. U tom slučaju, naime ako je on otac, onda mora da postoji i majka. Da li su ljudi, prema Postanju, odnosno Epu o Gilgamešu, plod protiv-prirodnog bluda boga oca i majke prirode? Ako li je, pak, bog stvorio ljude po svom obličju - onda on nije ni muško ni žensko - ili je u stvari i muško i žensko; onda je bog hermafrodit. U tom slučaju bi njegov prvorođeni sin, kako je to jednom prilikom rekao italijanski pisac Tomazo Kampanela, kao i sva ostala njegova deca, da bi zadržali porodični karakter, morali biti to isto, što nije slučaj. I na kraju, mogu misliti kakav je bog iz Postanja kad su ljudi ovakvi kakvi su.

„2:1 Tako bude dovršeno nebo i zemlja sa svom svojom vojskom.
2:2 I sedmoga dana Bog dovrši svoje djelo koje učini. I počinu u
sedmi dan od svega djela koje učini.
2:3 I blagoslovi Bog sedmi dan i posveti, jer u taj dan počinu od svega
djela svoga koje učini.
2:4 To je postanak neba i zemlje, tako su stvarani.”

Da, ali po Epu o Gilgamešu, a ne prema Mojsijevoj viziji ili prema „božjem planu”.

1. Krishna: „Opet, o Mahabaho, čuj moje najviše reči, koje ću ti kazati radi tvog
blagostanja; jer te volim: Mnoštvo bogova i velikih mudraca ne znaju moj postanak, jer
ja sam uzročnik bogova i svetitelja. Ko me pozna kao nerođenog, bez početka i kao
najvišeg gospodara sveta, on živi među ljudima neobmanut i iskupljen od svakog zla.
Razum, znanje, umna nezaslepljenost, strpljenje, istina, samoobuzdavanje, mirnoća,
zadovoljstvo, bol, biće, nebiće, strah i hrabrost, bezazlenost, ravnodušnost,
zadovoljstvo, asketizam, davanje milostinje, slava i sram: ovo su pojedinačne
karakteristike bića koje potiču od Mene. Sedmoro iskonskih velikih mudraca i četiri
začetnika ljudskih rasa, zvani ”Manu„ potiču iz moga bića i uma; od njih su postala
ova stvorenja u svetu. Ko u istini zna ovu moju silu i magijsku silu – Yogu – on je
nesumnjivo uravnotežen ovom nepokolebljivom Yogom. Ja sam uzročnik svega, od
Mene sve potiče; mudraci, znajući ovo, obožavaju Me duhovno predani. Misleći na
Mene, predajući mi život, poučavajući jedan drugog oni Me hvale i nalaze u Meni
zadovoljstvo i radost. Takvim ljudima koji su Mi uvek predani i odani iz ljubavi, ja
darujem ono umno prosvetljenje kojim oni dospevaju Meni. Iz sažaljenja prema
njima ja ulazim u njihovo biće i svetlom žižom znanja uništavam mrak koji je postao
iz neznanja.”
2. Arjuna: „Ti si najviši Brahman, najviše obitavalište i najviša čistoća, o Gospode!
Kao večnog nebeskog Purushu (Duha), kao pravog, nerođenog i svuda prodirućeg
Tebe su priznali svi božanski mudraci i nebeski Narada, Asita, Devala i Vyasa, a i ti
sâm si to meni kazao. Sve što mi ti kažeš, o Keśava, ja verujem da je istina, jer ni
bogovi, ni Danave (polubogovi) ne znaju tvoj postanak, o Gospode. Ti jedini poznaješ
sebe samim sobom, o najviši Duše, tvorče i gospodaru svih stvorenja, bože bogova,
Gospodaru sveta. Stoga Te molim da mi kažeš, bez uzdržavanja, tvoje božanske
moći, kojima opstaješ, podržavajući ove svetove. Kako te mogu poznati kao Yogi
stalnom meditacijom i u kom obliku bića te mogu shvatiti, o Gospode? Objasni mi
još u pojedinostima tvoju magijsku silu – Yogu – i tvoje moći, o Janardana, jer ja
nikada nisam prezasićen slušajući tvoje besmrtne reči.”
3. Krishna: „Dobro! Ja ću ti reći o mojim božanskim moćima, o najbolji iz plemena
Kuru, u glavnim crtama, jer nema kraja mome prostranstvu. Ja sam Atman koji stanuje
u dubini svakog bića, o Gudakeśo, ja sam početak, sredina i kraj svih stvorenja. ”Među
Adityama (prvobitnim bićima) ja sam Vishnu, među svetlostima ja sam zračeće Sunce,
među Marutima (bogovima vetra) Marici; od noćnih nebeskih tela ja sam Mesec. U
Vedama sam Sama Veda, među bogovima Indra, od čulnih organa ja sam um, u
živim bićima razum. Među Rudrama (razornim nebeskim bićima) ja sam Śankara,
među vodenim i zemaljskim duhovima ja sam Kubera, bog bogatstva; bog vatre Agni
kod osam bića zvanih „Vasu”, među božanskim planinama ja sam Meru. Znaj da sam
među domaćim sveštenicima prvi Brihaspati, među vojskovođama Skanda – bog rata,
medu vodama okean. Od velikih mudraca ja sam Brigu, među rečima „Om”, među
žrtvama ja sam tiha molitva, među planinama Himalayi. Među drvećem sam
„Aśvattha”, medu božanskim mudracima Narada, među Gandaravama Ćitraratha,
među savršenim ja sam crveni mudrac.
4. Znaj da sam među konjima Uccaiśrava, postao zajedno s besmrtnošću, među
plemenitim slonovima Ajravata, među ljudima kralj. Od oružja ja sam grom, među
svetim kravama Kamadhuk, ja sam bog ljubavi Kandarpa, među zmijama Vasuki kralj
zmija. Među svetim zmijama ja sam Ananda, među okeanskim stvorenjima ja sam
Varuna, među umrlim precima Aryama, među bogovima-sucima ja sam Yama, bog
smrti. Među Daityama, ja sam Prahlada, među meračima Vreme, od divljih životinja
lav, među pticama Garuda, među stvarima koje očišćavaju ja sam zrak, među
oružnicima Rama, među ribama Makara (morski pas), među rekama Gang. „Ja
sam početak, sredina i kraj stvorenja, među naukama znanje Atmana, među
sagovornicima govor. Među slovima ja sam slovo ”A„, kod složenih reči sveza
(dvandva), ja sam neuništivo Vreme. Ja sam tvorac s licem okrenutim na sve strane.
Ja sam sveproždiruća smrt i izvor svega što će postati, od ženskih svojstava ja sam
Slava, Sreća, Govor, Pamćenje, Mudrost, Istrajnost, Opraštanje. Među himnama
Samavede ja sam Brihatsama, od stihova Gayatri, među mesecima Margaśirsha –
prvi mesec u godini, proleće među godišnjim dobima. U hazardnim igrama ja
sam igra s kockicama; ja sam blesak blistavih stvari, pobeda, odlučnost, istina
istinitih: ”Među sinovima Vrishni ja sam Vasudeva, među Pandavama ja sam Arjuna,
među mudracima Vyasa, među pesnicima ja sam Uśana. Ja sam šiba kojom se
kažnjava, ja sam državnička mudrost onih što traže pobedu, kod tajni ja sam tišina, ja
sam znanje onih koji znaju. Ja sam klica svih stvorenja, o Arjuna; ne postoji ništa bilo
živo ili mrtvo bez mene. Nema granica mojim božanskim moćima, o Parantapa. Ovu
puninu moje sile predočio sam ti samo delimično. Sve što je silno i dobro, lepo i
snažno, znaj da sve to potiče iz jednog dela mog veličanstva. No zašto tebi ovo
detaljno znanje, o Arjuna? Ja sam onaj koji je jednim delom sebe učvrstio ceo ovaj
univerzum.

Vera je uverenje u istinitost neke tvrdnje bez njene provere, odnosno bez logičkog rasuđivanja i zaključivanja. U svakodnevnom životu čovek funkcioniše verujući u mnoge stvari, ideje, ljude, i razne verovatne ili neverovatne događaje. U teologiji, pod verom se obično misli na veru u boga.

Religija je društvena pojava koja podleže određenim zakonima nastajanja, razvoja i nestajanja. Religiju možemo definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bićem, odnosno bogom. Bog (na sanskritu „gospodar hleba”, vidite li odakle potiče, iz sanskrita i Veda, a ne iz jidiša i Biblije) je ljudska zamisao o nekoj natprirodnoj, onostranoj sili. I sama reč religija vodi poreklo od latinske reči „religare” što znači ponovo svezati, prepovezati.

Dalje, religija je uslov vere, pošto vera može da funkcioniše bez religije, ali teško da je moguće obrnuto, naime da religija funkcioniše bez vere.

Zašto je čoveku potrebna vera ne može se precizno odgovoriti, mada se pouzdano zna da su svi pećinski ljudi postali religiozni otprilike u isto vreme, na celoj planeti Zemlji. Teško je da oni na nižem nivou svesti to mogu da shvate, ali čovek je životinja kao i sve druge životinje i, ma koliko apsurdno zvučalo, kao i sve druge životinje, i ovde i na drugim planetama, nastao je kao produkt i stvaranja i evolucije, i to u odnosu 51:49 ili 50:50. Naime, duh je nastao buđenjem svesti, usled prvog impulsa, odnosno želje prve svesti (Akaše) da sve ponovo pokrene sa mrtve tačke (što sve religije nazivaju „početak”, a i u Bibliji i Kuranu piše „U početku...”), te buđenjem iz neograničenog sna izazvanog uništenjem prethodne apsolutne celine, gde je buđenjem ostalih svesti od strane Akaše zapravo došlo do ponovnog stvaranja svih svesti, odnosno duhova, deljenja univerzuma na svemir i antisvemir, odnosno duhovni i materijalni univerzum, gde je u materijalnom univerzumu, po prirodnim zakonima uspostavljenim od strane Akaše, putem evolucije, nastao život kao takav; zatim, nakon pobune i pada velikog broja svesti iz duha u materiju, veliki broj duhovnih bića ulazi u tela i imamo ovo što sada imamo: dokaz su pećinski ljudi na našoj planeti koji su bili bez svesti do jednog momenta kada su pobunjene i pale svesti ušle u njihova tela, te kada su, otprilike u istom vremenskom periodu, svi pećinski ljudi počeli da slikaju po zidovima pećina, da prave kipove i organizuju prve primitivne religije itd. Naravno, za one koji se bave posledicama, a ne uzrocima, Adamom i Evom, zmijom, čarobnim drvetom, trivijalnim tra la la pričicama, verom u krv, te blentavim uverenjem da će živeti večno u telu - sve ovo je špansko selo. I kreacionizam i evolucija su izašli iz iste kuhinje i ravnopravne su... i to u odnosu 51:49 ili 50:50. Ko zna zna. Ko ne zna neka robuje mentalnim programima.

Zašto je vera obrnuto proporcionalna sa težinom života znaju ljudi koje su misionari i ostali sektaši napali u momentu kada su bili najranjiviji, odnosno, to im je jedini način da „pecaju simbolične ovce”, kako oni to vole da kažu. Uglavnom napadaju ljude koji su u naizgled nerešivim problemima, pa im kao nude i ponude rešenje i pomoć, ali oni za uzvrat moraju da za sektu urade ovo ili ono. Što je život lepši i čoldo je mekši, što je život grđi i čoldo je tvrđi. Tako nekako. Te stoga, onaj ko ne zna kako je drugome i ko je siguran da sto batina po tuđim leđima ne boli nema neku veliku potrebu za religijom, a oni koji primaju sto batina po svojim leđima misle (u svojim zabludama i mentalnim konstrukcijama) da ih neko nadbiće kažnjava, pa su ovi drugi jako lak plen za ove prve...

Da probamo da izvedemo jednačinu...

čovek : vera = težak život : lak život

čovek x lak život = vera x težak život

lak život čoveka = težak život vere

Iz čega izvlačimo nematematički zaključak: lak život čoveka manipulatora (koga ne boli sto batina po tuđim leđima, koji ne robuje mentalnim programima i konstrukcijama) = težak život vernika (roba mentalnih programa i konstrukcija, koji prima sto udaraca po leđima i misli da ga neko nadbiće kažnjava, na šta su ga/ih nagovorili manipulatori)...

Ajmo sad, „božje sluge”, pardon, verski fanatici, izlupajte gomilu minusa, pošto ništa od ovoga ne razumete...

Bogu svaka čast. Ljubav nikoga i ništa ne razbija. A o gamadi i fukari koja misli da je uhvatila boga za bradu tako što poznaje samo jednu religiju, i njeno mizerno i primitivno učenje, koja se uzda u spasenje preko nečije buđave i bedne krvi, koja konzumira drogu, alkohol i duvan, spava sa tuđim muževima i ženama, ždere meso i guta lekove, a ruga se svemu onome uzvišenom što ne razume, sve najgore...