Zaista lepo receno Orle.Jednostavno i jasno

Razdvojen od brata koji mu je bio teret od rođenja, Isa je u Indiji proveo sedamnaest dugih i zanimljivih godina. Prve dve godine je proveo u Gandari, dok je u ostalih petnaest godina prelazio iz manastira u manastir, zaobilazeći Benares, obišavši celu Indiju uzduž i popreko, od Inda do Ganga, i od padina Himalaja do okeana. Čitao je i proučavao Vedske spise i ostale kanonske knjige, mantrao i meditirao, izlagao telo brojnim odricanjima i unapređivao duh spoznajući sebe i svet oko sebe. Obišao je i Mathuru i jedva ju je prepoznao budući da se mnogo promenila u proteklih dve hiljade godina. Posedovao je ogromnu snagu duha i harizmu, i najviše se posvetio proučavanju hipnoze i iluzionizmu. Kako je odrastao, sve više je bio u stanju da ubedi ljude oko sebe da vide, čuju ili osete ono što on želi. Posedovao je prirodni dar u vidu ogromne bioenergije koju je trebalo ukrotiti i iskoristiti u korisne svrhe. Učio je kako da leči ljude dodirom i sugestijom. Znao je da polovina bolesti nestaje kao rukom odneta ako čovek veruje da će se izlečiti, kao što i zdrav čovek može da se razboli ako sugeriše da mora biti bolestan. Kao dvadesetogodišnji monah već je bio nadaleko poznat kao neko kome je bog podario moć da isceljuje sve bolesti. Oslobađao je ljude od ludila, što nikome pre njega nije uspevalo. Ljudi su dolazili iz cele Indije da ih izleči i uteši. Nerotkinje, i one najbeznadežnije, odlazeći od njega rađale su decu za koju se tvrdilo da su njegova, što on nije hteo da prizna. Sredinom dvadesetih godina postao je sveštenik. Nije imao političke ambicije vezane za zemlju u kojoj se rodio, jer je proročanstvo govorilo o duhovnom mesiji. Svakako je bio napredniji od ostalih ljudi za koje je bilo više nego jasno da se neće moći iskoprcati iz blata. I nije ni imao nameru da ih vadi iz blata kao u prethodnom životu. Naprotiv. Odlučio je da ih još više gurne u blato govoreći da se biseri ne bacaju pred svinje. Gubeći enormne količine energije na isceljivanje ljudi i on sam je počeo psihički da poboleva. Počeo je ozbiljno da razmišlja o tome, i time je postao opterećen, zbog svog „anđeoskog” porekla, da li je on zaista božji sin ili nije. Znao je da su oni koji su napravili njegovo telo stvorenja od krvi i mesa, ali nikad ih pre toga nije video i imao je pravo da sumnja u bilo šta. Verovao u to ili ne, provukao je tu ideju među ljude, jer je to odgovaralo i njima i njemu. Pred kraj svog boravka u Indiji počeo je da posmatra sunčeve zrake jedanput nedeljno u trajanju od desetak minuta, što je zbog dejstva fotona otklanjalo sve potencijalne poremećaje i bolesti iz njegovog tela. Postao je kompletna produhovljena i prosvetljena osoba. Bio je potpuno spreman za to da kao obučeni guru osnuje novu religiju.

Godine 782. od osnivanja Rima, dvadesetdevetogodišnji prekaljeni indijski monah, sveštenik i guru vratio se u Palestinu. Otac mu beše već umro. Dočekali su ga ostarela majka i braća Jakov i Juda. Obe sestre mu se već behu udale i rodile po jedno dete. Druga dva brata su otišla na službu u rimsku vojsku. Braća su ga odvela u Kumran, gde je po ubrzanom postupku ritualno uveden u bratstvo esena dobivši novo ime Isus. Da bi potvrdio svoj ulazak u tajno društvo esena morao je da se krsti u reci Jordan. Krštenje je obavio njegov stariji brat od tetke Jovan Krstitelj. Pre nego što ga je potopio u vodu kazao je da on nije dostojan ni da mu ponese obuću a kamoli da ga krsti. Kad su izašli iz reke iznad njihovih glava pojavila se gvozdena ptica. Iz nje je govorio glas koji se okupljenom narodu predstavio ni manje ni više nego kao božji: „Ovo je moj prvorođeni i jedini sin!” Ljudi su klekli na kolena a on je po prvi put u ovom životu osetio kako izgleda biti pastir ljudskog stada ma koliko ono bilo veliko. Gvozdena ptica se uz zaglušujuću buku podigla na nebo, a zapanjeno ljudsko stado odlučilo je da sledi svog pastira. Raspršili su se na sve četiri strane sveta pričajući širom Palestine, pa i šire, kako se u njihovoj zemlji pojavio božji sin. Postavši učitelj i vođa sekte čije osnovne postulate još nije bio ni usvojio, Isus odluči da pronađe dvanaest apostola. Dvojicu je već imao. Bila su to njegova rođena braća. Krenuli su da zajedno propovedaju jednu blagu versku ideologiju. Obukli su se sirotinjski i tumarali od mesta do mesta. Na obali Galilejskog jezera sreli su prve apostole, ribare Petra i njegovog brata Andriju. To su prvi ljudi koji su ga svojevoljno sledili. Hraneći svoje telo sunčevim zracima, Isus je mogao da ne jede ništa preko mesec dana, već da živi samo na vodi. Iz tog razloga bilo koja vrsta asketizma za njega nije predstavljala nikakav problem. Neke stvari te vrste smetale su njegovoj rođenoj braći. Oni ga uskoro napustiše i odoše kući da se žene i zasnuju porodicu. „Sledite me i idite putem božjim”, rekao je preostaloj dvojici, „jer ćete se spasiti i ući u carstvo nebesko. Ili idite svojim putem ili svetskim putevima koji vode pravo u ponore pakla.” Pre njega, Jevreji nisu znali ni za kakav pakao kao mesto večnih muka koje je mudar bog odredio za razumna bića koja ne veruju u njega, već su smatrali da je kazna za prestup protiv božjeg zakona večno uništenje, odnosno smrt. Isus je predstavu o paklu doneo iz budizma i hinduizma. U drevnoj Indiji takve predstave izmislili su otpadnici od Krišninog učenja, kraljevi i samozvani sveštenici, kako bi zastrašili svoje sledbenike. Ta je ideja kasnije postala zanimljiva i ostalim guruima i verskim vođama pa se malo-pomalo raširila po celom svetu. Dan po dan, mesec po mesec, Isus je sakupio još deset apostola: Jakova Zevedejeva i njegovog brata Jovana; Filipa, Vartolomeja, Tomu i Mateja carinika; Jakova Alfejeva i Leveja koji promeni ime u Tadija; i Simona Kananita i Judu Iskariota.

Godinu dana po povratku u Judeju, Isus i dvanaestorica njegovih apostola prošli su kroz oluju na Petrovom čamcu na Galilejskom jezeru. Nedaleko od jezerske obale plutala je neka žena koja je davala znake života. Apostoli je izvadiše iz vode i baciše na palubu. Brzo je došla k sebi i, shvativši da su je ribari spasili, otimala se želeći da se vrati u vodu i dovrši ono u čemu malopre nije uspela. Isus ju je pogledao, prišao joj i dodirnuo je. Čim su se dotakli ona prestade da se otima. Smirila se. „Šta je ženo?”, pitao ju je. „Šta te muči?” Ona mu odgovori da se zove Marija, da ju je muž oterao sa Magdale, velikog poseda u blizini koga su stekli zajedničkim radom, zbog sluškinje u koju se zaljubio, te da je dao da je siluje cela četa rimskih vojnika kako bi je ponizio i ukaljao joj obraz. Posle tolike sramote nije joj preostalo ništa drugo nego da oduzme sebi život. „Samoubistvo je najveći greh”, kazao joj je Isus. „Baciti život u lice bogu koji ti ga je podario... Ti nisi ništa kriva. A i da si bila kriva, kao bludnica, pa da se pokaješ, opet ne bi bila kriva. A tvoj zabludeli muž zaslužuje da se na njega izlije božji gnev.” Ubedio ju je da ostane sa njim i njegovim apostolima. Ona je po rođenju bila Egipćanka i pripadala je egipatskom kultu boginje Ištar. Isus ju je ritualno preobratio. I ne samo to. Nepunih mesec dana kasnije uzeo ju je za ženu.

U naredne tri godine Isus je izlečio mnoštvo ljudi širom Palestine i postao poznat kao čudotvorac. Marija Magdalena rodila mu je troje dece: kćerku Tamar, Isusa Mlađeg i Josifa. Apostoli su mu zamerali na braku sa grešnicom i prebacivali mu da je voli više od njih koji ga slušaju i slede. On im je odgovorio da je svakom ocu draži sin koji pobegne od kuće, pokaje se i vrati se nazad nego li onaj koji ga poštuje sve dok od toga ima koristi. Isus je uz pomoć hipnoze, kao veliki iluzionista, uspeo da ubedi ljude kako je sposoban za to da čini čuda. Najveća prevara takve vrste dogodila se kada je jedan esen, po imenu Lazar, i sam iluzionista i majstor hipnoze, izveo stari indijski trik sa pauzom u radu srca i disanja, praveći se mrtav, da bi se niotkuda zatim pojavio Isus, dodirnuo ga i rekao mu: „Ustani Lazare!” Ovaj se zatim pridigao i svi očevici su se razbežali panično pričajući kako prorok Isus podiže mrtve. On im je tada obećao da će svi mrtvi sudnjeg dana uskrsnuti. Tako je uveo pojam uskrsnuća. Posmatrajući ljude oko sebe kojima se očigledno sviđalo da svoje male živote provode u blatu, zapitao se da li je moguće da ljudi veruju da je on zaista uskrsnuo mrtvog čoveka samo zato da bi on jednog dana umro prirodnom smrću. I da li je moguće da su toliko glupi da ne zatraže da još nekoga podigne iz mrtvih? Istina, nešto kasnije je takav trik izveo sa još jednom devojčicom, kćerkom jednog brata esena. Sve te vesti došle su do sveštenika u Jerusalim. I zabrinule su ih. Nisu znali šta da rade. Ostareli kralj Irod bio je u dobrim odnosima sa Rimljanima, a vreme u kome su živeli bilo je vreme kada je po starim prorocima trebalo da se pojavi mesija koji će obnoviti državu Izrael. I najnerealnijem svešteniku bilo je jasno da šaka Jevreja u Palestini ne može da se bori protiv ogromne Rimske imperije. A Isus se predstavljao kao mesija čije kraljevstvo nije od ovog sveta. Više sveštenstvo nije ni verovalo u mesije. Ali nije moglo da ih izbriše iz svesti naroda.

Početkom 786. godine od osnivanja Rima, niotkuda, pojavio se čovek koji je izrazio želju da bude trinaesti apostol. Zvao se Simon. Predstavio se kao Simon od Kirene. Apostoli su se uplašili ugledavši ga. Bio je visok kao Isus. Imao je plave oči, kratku svetlo-smeđu kosu i bradu. Dosta je ličio na Isusa. I glas mu je bio sličan. Odveli su ga kod svog učitelja. „I ja sam Jehovin, Nojev i Nimrodov potomak”, kazao mu je Simon kad su se sreli. „Nisi samo ti. Ja sam stariji od tebe preko dve hiljade godina.” Bilo je očigledno da se radi o nefilimu. On je bio pripadnik, ako ne i stalni starešina, tajnog društva Sinovi Zaveta. Simon ga obaveštava da mesija treba da umre kao mučenik u toku ove godine. Kako bi se do detalja ispunila proročanstva, bilo bi dobro da se to dogodi 16. nisana po jevrejskom, odnosno krajem aprila po rimskom kalendaru, jer tada u popodnevnim časovima treba da se dogodi pomračenje Sunca, što će maloumni ljudi shvatiti kao još jedno čudo. Simon mu otkriva da je već sve oko toga ugovoreno, da su „kupljeni” i neki Rimljani, da će Isus biti zamenjen, a Simon razapet na mučeničkom stubu, da će izrežirati njegovo uskrsnuće, a narodu objaviti kako je Isus uskrsnuo. Tako će postaviti temelje za jednu novu svetsku religiju sa ropskim duhom za široke narodne mase. Isus se načelno složio sa svim ovim. Ali mu je rekao da ne može biti trinaesti apostol, jer ni u duhovnom univerzumu uz Graditelja svih svetova nije bilo trinaest već dvanaest apostola. Doduše dozvolio mu je da sebe može da smatra tajnim trinaestim apostolom.

Tačno u podne na Golgotu se s neba spustila velika gvozdena ptica. Njena vrata su se otvorila. Pre nego što je ušao unutra, Isus je rekao apostolima: „Jevreji će obnoviti državu Izrael tek pošto svi potomci onih ljudi koji su me osudili na raspeće budu istrebljeni. Čuvajte uspomenu na mene i ljubite jedan drugog.” Ušao je u letelicu i, naočigled mnoštva zabezeknutih posmatrača, vinuo se u oblake. Unutra su ga dočekala plavooka humanoidna stvorenja slična njemu. Nisu razgovarali. Kontaktirali su mislima i odlično su se razumeli. Isus je kroz prozor letelice video kako se svet u kome se rodio i živeo naglo smanjuje i na kraju pretvara u ovalno nebesko telo slično Mesecu, samo sa mnogo većim spektrom boja. Okrenuvši se, iza leđa je ugledao tamu i zvezde u daljini. Osetio je strah od kosmičkog beskraja, uobičajen za sve zvezdane putnike. Ipak je ova planeta, ma kakva ona bila, bolja od mračne i ledene vasione u kojoj nijedno živo biće ne oseća gravitaciju. Za njegove oči ovo je bio neverovatan prizor. Gvozdena ptica pristala je uz ogroman leteći objekat u obliku dugačkog valjka. U njoj ga je dočekao komandant Enkaj, koji mu se predstavio kao Ja sam onaj koji jesam, što na hebrejskom jeziku glasi Jehova. Obukao ga je u kraljevsku odoru i uputio u jednu odaju gde se zavalio u udobno stakleno zvono. Uboden je iglom i za tili čas utonuo je u stanje hibernacije. Njegov duh doživeo je astralnu projekciju i izgubio se u vrtlozima svemira.

U vremenima posle Isusa, nekoliko njegovih apostola i sledbenika napisalo je između trideset i pet i šezdeset jevanđelja o njegovom životu, no rana crkva je priznala samo četiri koja kriju njegov sedamnaestogodišnji boravak u Indiji, brak i potomstvo sa Marijom Magdalenom i mnoge druge bitne detalje. Odbačen od strane Jevreja, kult njegove ličnosti pustio je korene najpre kod Grka, a kasnije i kod Rimljana. Njegovi apostoli su za života bili užasno progonjeni i mnogi su mučeničkom smrću umrli za veru. Neko vreme nakon njegovog uzdizanja na nebo, u Palestini se pojavio Simon Čudotvorac, veliki iluzionista, koji je činio čuda kao i Isus. On je tvrdio da je on bio razapet umesto njega. Bio je veliki protivnik Isusovog kulta. Zeloti su podigli ustanak protiv Rima koji je krvavo ugušen tri i po decenije po Isusovom odlasku, kada je do temelja razoren Jehovin hram i ceo Jerusalim. Uništeni su i zeloti, i fariseji, i sadukeji, a Jevreji raseljeni širom sveta, što je Isus jednom prilikom i prorekao svojim sledbenicima. Simon Čudotvorac i njegovi Sinovi zaveta su se bez sumnje pobrinuli da ispune i to proročanstvo. U toj istorijskoj pometnji nestali su i eseni. Što se tiče Isusove porodice, njegova ostarela majka Marija, žena Marija Magdalena, kćerka Tamar i sinovi Isus Mlađi i Josif su se oko šezdeset godina po rođenju najpoznatijeg člana porodice, znajući šta će se uskoro dogoditi u Palestini, preselili na južnu obalu Galije. Njihovi daleki potomci, po padu Rima, preko brakova sa porodicama „plave krvi” osnovali su francuske dinastije Karoling i Meroving, koje su se u hrišćanskoj Evropi, bračnim vezama, orodile sa svim evropskim kraljevskim kućama u narednih hiljadu i po godina.

Ovaj svet je ništa po sebi i za sebe.

Nastanak ovoga sveta jeste jedna nedokučiva stvar oko koje ne treba lupati glavu, jer će ona doneti ludilo i nevolju svakome ko je njom zaokupljen.

Sada kao i ranije, prosjaci, ja objašnjavam samo patnju i okončanje patnje.

Rađanje je patnja, bolest je patnja, starost je patnja, biti vezan za ono što se ne voli jeste patnja, rastanak od onog što se voli jeste patnja, ne dobiti ono što se želi jeste patnja.

Koren svih pojava jeste želja.

Patnja nastaje iz žudnje za zadovoljstvima, iz žudnje za postojanjem, iz zablude da se smrću sve okončava.

* * *

Za dostignuće istine važan je podvig. Ko ne izvrši podvig, taj neće ni dostići istinu. Kako se ko trudi, tako i dostiže istinu. Zato je podvig važan za dostignuće istine.

Onaj ko se opredelio za život duha, treba da se kloni dve krajnosti. Jedna je život posvećen zadovoljstvima i uživanjima, što je nisko, neplemenito i nekorisno. Druga je život izložen mučenjima, što je ružno, nedostojno i nekorisno. Oslobođeni se udaljio od obe krajnosti zato što je otkrio pravi put koji vodi saznanju, velikoj mudrosti, uzvišenosti, unutarnjoj svetlosti i nirvani.

Svako je sam sebi vodič. Zar bi iko drugi mogao to biti?

* * *

Ovaj svet je ništa po sebi i za sebe.

Razvijajte koncentraciju, monasi. Skoncentrisani monah vidi stvari onakvima kakve jesu.

O monasi, postoje dve vrste bolesti. Fizička bolest i mentalna bolest. Postoje ljudi koji kao da su lišeni fizičkih bolesti tokom godinu ili dve, čak i tokom sto godina i više. Ali retki su oni u ovome svetu koji su lišeni mentalne bolesti, čak i za trenutak, sem onih koji su se oslobodili mentalnih nečistoća.

Koje god su stvari povezane sa nepovoljnim, pripadaju nepovoljnom, sve njih um stvara. Njih prvo um stvara, zatim one postaju nepovoljne.

Um je preteča svih stvari, um ih stvara i njima upravlja; ko sa dobrim naumom govori i radi, prati ga sreća kao nerazdvojna sena.

Sidarta Gotama (Buda)

P.S. Lupajte minuse, praznoglavci, to vam jedino preostaje kad nemate čime nadgovoriti sagovornika koji je iznad vas. Namaste. Aum.

He he,„sveti duh” kakva samo skalamarija i gluposti.Lionac ,nikada ne odgovori ko je taj sto stvori boga i onoga pre njega,mislim na bazi logike onako naučno.One izjave koje si dao poput„bog stvara od ništa” je sto neko rece „dno dna” i jadno za osobu u 21-om vjeku da tako nešto blesavo kaže a još da ima podrsku od ponekih ovde.Po tvome universum nije mogao postati od ništa ali bog jeste,dno dna.

Jedno logično pitanje. Svi istorijski događaji, oni koji su se odigrali - imaju tačan datum. Francuska buržoaska revolucija je počela 14. jula 1789. i svake godine se obeležava na taj datum. Dao sam primer. A datum Isusovog „uskrsnuća” se menja svake godine. To znači da se radi o mitologiji, a ne istorijskom događaju. Da se „uskrsnuće” dogodilo - imalo bi datum. Pošto ga nema - onda nije bilo ni povampirenja, pardon, uskrsnuća. A, onda, možda nije bilo ni Isusa. Bez obzira šta god da napišeš - ma i da pomeneš lunarni ili bilo koji drugi kalendar - nema opravdanja za to da se „uskrsnuće” obeležava u neku nedelju u rasponu od kraja marta do početka maja. Nikako. Ne može da bude u nedelju, već istorijski događaj mora imati datum. Ali štaš. Ti i tebi slični na pitanje - „Istina ili tradicija - šta?” - odgovaraju sa - „Tradicija.” Šta reći osim: dno dna...

Ti kažeš da sam ja Strahinja i Tvrdojko, a ja kažem da sam samo Tvrdojko i da nemam i ne koristim drugi nick. Ko laže - dabogda mu bog tako dao zdravlja, pameti i svega ostalog pošteno? Dalje, nigde nisi dotakao temu, samo se baviš Tvrdojkom i njegovim Polugiućem. Zar je moguće da ne mereš bolje? Važno je da postoji spasenje preko nečije krvi, te povampirenje, pardon uskrsnuće, dizanje mrtvih tela ili šta god. Čoveče, XXI vek, imaš Internet, izgooglaj, ne moraš ispadati patetičan bez ikakvog razloga. Ja ne bih menjao svoju duhovnost za lekove koje vi koristite i nezdravu hranu kojom se punite.

Orao, ti si se (ne očito već više nego očito) ulovio u mentalne programe; neko drugi razmišlja tvojom glavom i pokreće te na daljinski, a ne ti. Jas am univerzalista i uzimam iz svake religije ono što valja, odnosno ono što je univerzalno, a glupostima i nebulozama se rugam. Ne možeš reći da je to što je Isus „pretvarao vodu u vino” čudo, a to što su iza Budinih stopala „momentalno nicali lotosovi cvetovi” gupost. Dakle, ili su obe stvari „čuda” ili su gluposti. Nije NE RIJETKO ili NE RETKO nego NERIJETKO ili NERETKO. Dalje, nije BIBLISKOG nego BIBLIJSKOG. Kako da ozbiljno shvatim pisanje nekoga ko je polupismen? Iz čiste culture čika Bužap se i uzdržava od vrijeđanja, ali će uvijek odgovoriti na vrijeđanja vernika kad nisu sposobni da komentarišu temu pa uhvate da komentarišu diskutanta. I ti, recimo, nisi argumentovano oborio ništa od ovoga, a već počinješ da komentarišeš to gde sam ja ušao, uleteo itd. To što je za mnoge logično da se „spašavaju” preko nečije prljave krvi i ostalih telesnih tekućina je mentalni program i oni nikako ne mogu biti u pravu. Insistiram na zameni teza, jer ne može se sledbenicima svetlosti i Sunca reći da su satanisti, a sledbenicima buđave krvi reći da su božje sluge. Svako je ovde svojim pisanjem pokazao na kom se nivou svesti nalazi, ko je i šta je... a većeg vređanja od vernika ovde nema. Nikada nećeš moći da me ubediš da su vernici koji veruju da je svemir star 6000 godina (a prihvataju razdaljine u svemiru od tačke A do tačke B od nekoliko milijardi svetlosnih godina, razdaljinu koje svetlost pređe za tolkio vremena) u pravu. Jan e vređam nikoga, samo uzvraćam na uvrede. Pogledaj malo bolje. Živ i ti bio... i otišao u nirvanu... jednog dana, ako hoćeš, jer ćeš se dotle rađati i umirati u krugu rađanja i umiranja...

Sve sam ja proučio i ne zanimaju me ljudi koji lažu, zato neću ni da budem hrišćanin. Kad uhvatiš hrišćanina u laži, on pocrveni i treperi (trepuće) očima kao semafor... ali nastavi da „laže u ime boga”... Dno dna... Oni su poznati po tome. Uništili su skoro sve indijance u obe Amerike, aboridžine u Australiji i mnoštvo plemena i naroda u Aziji i Africi. Zamisli da lažeš u ime boga, kao što to rade mnogi propovednici kada kažu da je Biblija najstarija knjiga na svetu (iako je Postanje, sa sve pričom o potopu, prepisano iz Gilgameša, a mnogi drugi segmenti iz mnogih drugih knjiga), kao i to da je svet stat 6000 godina, i čitav niz nebuloza, pa kad te neko ubedi da lažeš trepućeš očima kao semafor. Tako se oseća onaj ko je ukrao kad neko ukrade od njega. U pitanju je takozvani „unutarnji moralni zakon”. Opasno je to. Mada ima dosta lopova koji ne žale kad neko ukrade nešto od njih, jer su i oni ukrali i opet će ukrasti. To nije duševna bolest, ukoliko se ne radi o kleptomaniji (gde čovek može „krasti sam od sebe” i sakrivati stvari od sebe). I nije u pitanju nikakva kazna, već posledica; uzrok je pad duhovnih bića u telo, a telo je uslovljeno materijalnim potrebama, te se stoga većina uslovljenih živih bića ponaša kao predator...

E, sad, za ovo „čuvaj se” evo mi se tresu tange od straha, da sam napravio dve gomilice kake, kao plavuša kad kaki, koliko se plašim „verskih strahova”... Ha ha ha...

Pod pretpostavkom da si u pravu,i da se može živeti od prane,šta će biti onog dana uskoro kada se pojavi Hristos Stvoritelj svega pa i tog Sunca.Hoćeš li mu reci,sunce cenim a tebe ne?

Brate Orao,

Nije nemoguće da jedan pali anđeo sedi na jednom mestu godinama da bi „uverio” grešnike da je moguće živeti bez hrane!

Sve ove zablude imaju isti cilj...

Degradacija, propast i uništenje čoveka!

Svako dobro tebi i svim dobrim ljudima

P.S. Čuvajte se od lažnih proroka...

Mat 7:15 Čuvajte se od lažnih proroka, koji dolaze k vama u odelu ovčijem, a unutra su vuci grabljivi.
Mat 7:16 Po rodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere s trnja grožđe, ili s čička smokve?
Mat 7:17 Tako svako drvo dobro rodove dobre rađa, a zlo drvo rodove zle rađa.
Mat 7:18 Ne može drvo dobro rodova zlih rađati, ni drvo zlo rodova dobrih rađati.
Mat 7:19 Svako dakle drvo koje ne rađa rod dobar, seku i u oganj bacaju.
Mat 7:20 I tako dakle po rodovima njihovim poznaćete ih.
Mat 7:21 Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! Ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca mog koji je na nebesima.
Mat 7:22 Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim imenom đavole izgonili, i Tvojim imenom čudesa mnoga tvorili?
Mat 7:23 I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje.

I, da, da ne zaboravim, ja se ne zahvaljujem Suncu, bveć graditelju svih svetova, bogu, Velikom Arhitekti. Sunce je samo prozor ka bogu; zapravo jedini prozor na ovoj planeti. Aum.