Живот и стил
Паганство тече нашим венама

„Словенска митологија” Ненада Гајића открива свет вила и аждаја, многобожачке религије и магије која је и поред хришћанства остала у животу Словена, нарочито Срба
Ненад Гајић је користио и грчке, римске и германске записе Фото приватна архива (Фото приватна архива)

Везивање црвеног кончића новорођенчету и плашење вештицама и алама чим мало порасте, обичај је који су Србима утиснули старословенски преци и којег се ни после примања хришћанства нису ослободили. Старословенски начин живота у великој мери се задржао и данас код Словена, каже Ненад Гајић, аутор управо објављене „Словенске митологије”.

Ово дело занимљиво и уз обиље илустрација уводи читаоце у свет паганских Словена пре него што су постали Срби, Чеси, Пољаци, Руси... Тај свет препун је митских бића: аждаја, баука, вампира, вукодлака, вила и вилењака. У њему се цене видовњаци и чињарице (жене које упражњавају магију), избегавају се раскршћа (места зла на којима се треба задржавати што креће) и влада немуштим језиком. Наш саговорник истиче да му је као извор послужило скоро све што је на српском написано о овој теми: народне песме, приче и предања, а онда и записи грчких, римских, германских и византијских аутора.

– Бројни обичаји опстали су до данас, практично у неизмењеном облику: слава, кумство, обичаји приликом рођења, венчања и сахране, што су најважнији моменти у старословенском схватању живота – објашњава Гајић, економиста, музичар и аутор друштвене игре „Извори магије”, и додаје да су сви обреди за Божић и славу ритуали које су Словени гајили пре хришћанства.

Обележавање Христовог рођења је, тврди Гајић, пагански обичај.

– Обележавање рођења потиче из паганства. Божић је повезан са Христовим рођењем тек у 4. веку. Први хришћани су обележавање нечијег рођења сматрали за јерес. Нигде у Библији не пише ништа о обележавању Христовог рођења. Два јеванђеља га и не помињу, док друга два не наводе датум рођења.

Страхови и сујеверје који обележавају живот данашњих Срба утиснути су у време паганства. Задржани су бројни обичаји, као и онај из појединих делова Србије да се мртвац измери црвеним кончићем који се закопава у кућу. Обред потиче из старословенског сахрањивања покојника испод прага да би се и после њега у дому сачувала слога.

– Погребни обичаји укључивали су и закопавање ноктију покојника близу прага, остављање штапа у гроб или крај њега, изношење хране и воде на гроб покојника или пред кућу у којој је живео, прекривање огледала пре сахране, просипање воде из куће после ње, ношење црнине и пуштање браде, давање четрдесетодневног помена...

Црква, закључује Гајић, није успела да искорени паганске обичаје и морала је да их прихвати, свесна да у супротном Словени неће хтети да се покрсте.

– Остаци старе вере присутнији су у православном хришћанству и на Истоку, док је на Западу Католичка црква имала више времена за деловање. Иако су сви словенски народи сачували елементе старе вере у хришћанству, ови елементи су најизраженији код Срба.

-------------------------------------------------

Марко Краљевић и вила – стари познаници

Многи митови се уче у школама, али не као старословенски, већ као митови народа који су настали из групе древних Словена.

– Митови Старих Словена присутни су у причама, бајкама и песмама, углавном епским. Или мислите да је Марко Краљевић, историјски познат као Марко Мрњавчевић, заиста могао да цеди воду из суве дреновине, да је делио вино са својим Шарцем или друговао са вилом? Он је пример митског јунака који је накнадно задобио свој садашњи историјски идентитет – објашњава Гајић.
Ј. Стевановић
објављено: 11.07.2011

Паганство тече нашим венама