Све имаш овде. (преко 500 страница дискусије)

ДОКАЗИ ЗА ПОСТОЈАЊЕ БОГА 1. део

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/123/015139525/dokazi-za-postojanje-boga.html?86

ДОКАЗИ ЗА ПОСТОЈАЊЕ БОГА 2. део

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/123/015156829/dokazi-za-postojanje-boga-2-deo.html?91

ДОК АЗИ ЗА ПОСТОЈАЊЕ БОГА 3. део

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/123/015168923/dokazi-za-postojanje-boga-3-deo.html?20

http://www.arkdiscovery.com/mt__sinai_found.htm

наравно линк

Univerzitetski profesor postavio je studentima pitanje:
- Je li Bog stvorio sve sto postoji?
Jedan od studenata mu je smjelo odgovorio:
- Da,Bog je stvorio sve sto postoji!
- Bog je sve stvorio?! -upitao je profesor izazivacki.
- Da profesore ,Bog je stvorio sve sto postoji.-odgovorio je student.
Profesor je nastavio :
- Ako je Bog stvorio sve ,onda je stvorio i zlo.Buduci da zlo postoji, a uzevsi u obzir nacelo da nas određuje ono sto radimo,znači da je i Bog zao!
Student je ostao sutjeti, a profesor je samouvjereno zakljucio kako je još jednom dokazao da je ono sto hrišćani vjerjuju zapravo mit.
Podigao je ruku drugi student i zamolio profesora smije li ga nešto upitati.
- Naravano.-odgovorio je profesor.
Student je ustao i rekao :
- Profesore, postoji li hladnoca?
- Kakvo je to pitanje? Naravno da postoji? Zar ti nikad nije bilo hladno?
Svi studenti su se nasmijali.
Ali mladic je odgovorio:
- Zapravo profesore,hladnoca ne postoji.Prema zakonima fizike,ono sto mi smatramo hladnocom u stvarnosti je nedostatak topline.Svako tijelo ili objekat ima ili prenosi energiju, a toplina je rezultata prenosenja energije.Apsolutna nula znaci potpunu odsutnost topline, kad sve stvari postanu inertne i nesposobne za reakciju.Hladnoca ne postoji.Mi smo stvorili tu riječ da bismo opisali kako se osjecamo kad nemamo topline.
Student je nastavio s novim pitanjem:
- Profesore, postoji li tama?
Profesor je odgovorio:
- Naravno da postoji.
Student je nastavio:
- Opet ste u krivu.Ni tama ne postoji .Tama je odsutnost svijetlosti.Svijetlost možemo proucavati ,ali tamu ne.Možemo se posluziti Njutnovom prizmom da pretvorimo bijelu svijetlost u mnostvo boja i proucavati razlicite daljine svjetlosnih valova za svaku od njih .Ali tamu ne možemo mjeriti.Najobičnija zraka svijetla može prodrijeti u svijet tame i rasvijetliti je.Kako se može znati koliko je određeni prostor mracan? Mjerimo kolicinu prisutnog svijetla.Nije li ovo tačno? Tama je pojam koji ljudi koriste da bi je opisali što se dogadja kad nema svijetla.
Na kraju je mladic ponovo upitao:
- Profesore,postoji li zlo?
Sad već pomalo nesiguran, profesor je odgovorio:
- Naravno da postoji,kao sto sam već rekao.Zlo vidimo svakog dana.Najcesce u svakodnevnim primjerima ljudske necovjecnosti prema drugima, u zločinama i nasilju cijelim svijetom.Takve pojave nisu ništa drugo nego zlo.
Na to će student:
- Profesore,zlo ne postoji, ili barem ne postoji samo po sebi.Bas kao i tama i hladnoca, to je pojam koji su ljudi stvorili da opisu odsutnost Boga.Bog nije stvorio zlo.Zlo nije potput vjere i ljubavi, koje postoje bas kao sto postoje svijetlo i toplina.Zlo je posljedica onog što se dogadja kad u covjekovom srcu nema Bozje ljubavi,bas poput hladnoce koju dozivljavamo u odsutnosti topline ili poput tame koja se dogadja kad nema svijetla.
Profesor je sjeo.
Mladic se zvao Albert Anstajn.
Buduci nobelovac.

Jedan od najvecih dokaza Boga tvorca ove planete je Unikatnost svega stvorenog.

Milijarde i milijarde živih bica na zemlji ne postoji ni jedno isto sa drugim sličnim ilis rodnim, pa ni list na grani.

Koliko to govri o Ljubavi bozjoj jer mu je svako stvoreno biće važno po na osob.

Bas to govri o tvorcu.

Da je covek stvarao zemlju stvorio bi sve na kalup.

Kada su upitali Anstajna kakva će biti oruzja Treceg svetskog rata,on je odgovorio da ne zna, ali da sigurno zna, da će oruzja Cetvrtog svetskog rata biti kamene sekire.Još je dodao:„ Nikada ne mogu shvatiti da je Bog prepustio kosmos slučaju!” Ranije je jedan diplomata u Ujedinjenim nacijama, opisujuci uzaludne naporeda se uspostavi trajni mir u svetu,rekao:„Napori su ogromni, a rezultati mizerni.” Bog nije svemir ,pa ni ovu nasu planetu,prepustio slučaju.On će uskoro intervenisati...

„ Sine moj, ako bude mudro srce tvoje,veselice se srce moje u meni;
i igrace bubrezi moji kad usne tvoje stanu govoriti sto je pravo.”
Price 23,15.16.

Dokaz postojanja boga?
zg7666
15. februar 2011. u 20.38Ne znam da li će neko ovu temu shvatiti uvredljivo, to mi nije cilj.
Samo me interesuje da li, za ovakvu izvanrednu tvrdnju (da on postoji),
ima i jedan podjednako izvanredan dokaz?
Ja ga nisam uspio naći.

Poštovani zg7666,
Ako iskreno želiš ga pronaći, načićeš ga!
Ako iskreno ne želiš ga pronaći, nećeš ga pronaći!

Milioni su ga pronašli-milioni ga nisu pronašli, opredeli se sam, ako Te to pitanje mori, ima leka-ima i nade. Civilizaciju stariju milijardu godina od naše, nazovi kako god hoćeš-znaju mnogo više od nas. Hoćeš li dokaza da ona postoji ili ne postoji?
Pažljivo sam pročitao to što si napisao, moram reći da nemaš dovoljno i potpuno informacija o tome što bi hteo da kritikuješ i podvrgneš
možda ismejavanju ili negiranju. Ajnštajn je naučnik, genij je, poreklom je židov, dao je mnogo nauci, nije dao zadnju reč ni iz bilo koje grane nauke ili neke oblasti zato što je bio naučnik, nijedan naučnik koji je verovao u progres nije dao zadnju reč, nijedan naučnik nije hteo, niti danas želi da bude demantovan, oni su pametni ljudi. Od njih se učimo i dalje se učimo. Šta će Tebi dokazi o postojanju ili nepostojanju Boga, zar nemaš korisnije i primarnije stvari u životu? Ako Ti je to hobi-a Ti ga upražnjavaj. Najmanje deset
stavki od navedenog pokazuje Tvoju neiformisanost, ali to nije ni čudno ni smešno, čudno i smešno bi bilo ako bi znao- a ovako, tj.
drugačije razmišljaš ili pišeš. Pozdrav, Cartensius.

Nema logike Cartensius...!!
Milioni su pronasli boga ,a milioni nisu.
Zašto ga nisu pronasli ni ovi drugi milioni koji ga traže kao i ovi koji su ga već nasli,u cemu je fazon.
Mislim da i od tih drugih miliona ljudi,ako ništa bar 10% njih nije loše ili zlo i želi mir u svetu i oko sebe.

zg7666

@YYYY Trebao sam i da pretpostavim :)
Jesi li ti izvukao neki zakljucak?
++++ЈЕСАМ. Закључак гласи: НИЈЕ БОГ СТВОРИО ЧОВЕКА, НЕГО ЈЕ ЧОВЕК СТВОРИО БОГА.

Prvo možda da li si krenuo u raspravu sa već formiranim ili djelimicno formiranim mišljenjem??
++++дЕЛИМИЧНО ФОРМИРАНИМ МИШЉЕЊЕМ. Остало сам конструисао захваљујући дискусијама. Веома добре дискусије, морам признати. Сачувао сам их за своју архиву.

I ako jesi da li imaš kakvih nedoumica, šta je bio najjači argument protiv toga sto si zakljucio??
++++Недоумица, наравно, свуда има. Поготову у теми као што је ова. Али једном се мораш одлучити. И закључак донети. Да буде само твој. Закључак којим ћеш једино бити задовољан. А недоумице су ту да се врата увек оставе одшкринута за поправке теореме...као и за евентуално ново мишљење. јер нИШТА НИЈЕ ДАТО ЈЕДНОМ ЗА СВАГДА. Ствари се мењају...константно. некада то приметимо а некада су промене споре тихе и неприметне...али свеједно : промене.

НЕМА НАЈАЈЧЕГ КОНТРА АРГУМЕНТА. Зато је теорема јако добра. По мени не оставља ни најмање простора за контрааргументацију. Једноставно, чињеница је: ДОКАЗИ ЗА ПОСТОЈАЊЕ БОГА НЕ ПОСТОЈЕ. Овим је 90% теореме доказано. А онда сасвим једноставним спекулативним размиљањем се долази до доказа да Бог НИЈЕ СТВОРИО ЧОВЕКА.

P.S. Nadam se da ti ova tema nije dosadila.
++++НЕ! Никада. Ова тема је неисрпна, и управо зато јер огроман број људи верује да Бог постоји. Али, још већи број људи НЕ ПОШТУЈЕ БОГА КАО НИ ЊЕГОВЕ ЗАКОНЕ!! Има ли већег парадокса у религији?

Најбоље се размишља хладне главе. Те када човек није више у ватри дискусије, може далеко више да мисли и да смисли. Зато хоћу сва ТРИ ДЕЛА ДИСКУСИЈЕ да прочитам касније. Натенане. Мада што се дискусија тиче ја сам то најсличнији Николи Тесли. Једном када донесем закључке, ту се обично ништа више нема променити нити усавршити. Осим неких ласпуса или ситних неспоразума, нема шта друго да е исправи.

Хвала на питањима. веома добра питања и размишљања.

Poštovani zg7666,
evo primera kako i najmanja greška može da napravi problem: rekao sam-
nije dao zadnju reč..., Ti si razumeo da sam rekao (pisao): ...rekao
da je dao zadnju riječ nauke.

„...dao je mnogo nauci, nije dao zadnju reč ni iz bilo koje grane nauke ili neke oblasti...”
Za Ajnstajna ne vjerujem da je iko, ja sigurno ne, rekao da je dao zadnju riječ nauke.

Pošto sam primetio da te ovakva vrsta diskusije interesuje, evo, šaljem Ti neke misli koje sam izneo u nekim mojim knjigama.

»Filozofski sistemi su potpuno istiniti samo za utemeljivač.«
(Niče)

»Kant je u svom kapitalnom delu ’Kritika čistoga uma’ zastupao stanovište da se prirodnim putem ne može shvatiti ono što je transcendentalno i natprirodno. Zato, po njemu, nije moguće shvatiti i definisati ni Božju egzistenciju, jer iako se ona može dokazivati, ne može se dokazati; iako se može opovrgavati, ne može se i opovrgnuti. U nju se jednostavno mora verovati, jer je ona najviši regulativni princip uma koji omogućava jedinstvo saznanja, nemoguće ju je pomoću dokaza pretvoriti u realnost. Stoga je odbacio sve racionalne dokaze o Božjoj egzistenciji koji uzimaju činjenice iz filozofije ili istorije, osim moralnog koji je još i produbio. Sam moral je shvatio kao osnov praktičnog delanja o čemu govori u svojoj knjizi ’Kritika praktičnog uma’. Ova ideja Kantove filozofije povezuje empirizam sa pozitivizmom i neopozitivizmom (pragmatizmom), filozofskim pravcima u kojima je kao glavno merilo valjanosti istaknut praktičan život – moral, vaspitanje, osećanje, dakle nešto imanentno čoveku, nešto subjektivno.« (Dimitrije Kalezić: Iz istorije i filozofije religije, str. 17.18)
Jedan od razloga za ovakav stav o dokazima Božjeg postojanja, kojih ima veoma mnogo, nalazi se u tome što on s jedne strane vidi ljudsku nemoć, a s druge strane Božju savršenost u Njegovim delima. Kant na taj način uzdiže Boga, diveći se moralnom zakonu i divno uređenom kosmosu. Zbog zanemarivanja metafizičkih i drugih dokaza o Božjoj egzistenciji, Kanta su mnogi filozofi i teolozi proglasili materijalistom. Kant smatra da ljudski um koji je nesavršen, neapsolutan, svojim saznanjem može da dosegne nivo empirijskog, ali ne i transcendentnog sveta.
Kant naglašava važnost čovekovog verovanja u Božje postojanje, ali smatra da dokazi nisu potrebni, nisu obavezni pa ni mogući, jer se znanje dobija posredstvom pet čula. Pošto je naglasio važnost moralnog zakona i visoko ga uzdigao, rekao je sledeće: »Dve stvari ispunjavaju dušu uvek novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem što se više i istrajnije razmišljanje bavi njima: zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni.« (Kritika praktičnog uma, 185 str. Isto 191 str.)
Iako su Kantovi filozofski stavovi teški za razumevanje, ove prethodne reči su vrlo razumljive u svojoj sažetosti. Zbog nekih njegovih drugih stavova, koji se Crkvi u to vreme nisu svideli, Kanta su prozvali »mrtvim psom«. Njegova nova forma i alegorijska tumačenja Biblije povredili su ondašnje teologe tako da su katolički sveštenici svojim psima davali ime Kant. Poznat Kantov kategorički imperativ postao je osnovna teza hrišćana koji su prihvatili taj njegov stav. Kant je bio protiv tzv. vladavine školskog dogmatizma, čije učenje potiče iz dela Tome Akvinskog, a što je dovelo do nekih reformi u sistemu vaspitanja. Tražeći smisao čovekovog postojanja u Kantovoj filozofiji nalazimo tri pitanja: 1. Šta mogu da znam? 2. Šta mogu da činim? 3. Čemu smem da se nadam?
Kant pokušava da dokaže da verovanje u Boga nije objektivna dužnost, već subjektivna potreba. Često naglašavan pojam »najviše dobro«, kao objekat i najviši cilj, čistog praktičnog uma vodi moralni zakon u religiju, tj. u spoznaju svih dužnosti kao Božjih zapovesti. Kant takođe smatra, da je religija moral u odnosu prema Bogu kao Zakonodavcu. Iako je ovde reč o Kantu, i njegovoj filozofiji, vredno bi bilo pomenuti to da je jednu njegovu ideju prihvatio i proširio Fihte (Fichte) koji dokazuje da je pravo verovanje ono, kojim se veruje u moralni red kosmosa i da egzistenciju Boga ne bismo smeli dokazivati samo postojanjem sveta, jer svet može propasti a onda bi bilo postavljeno pitanje i o postojanju Boga.
Svi religiozni pojmovi, smatra Fihte mogu se izvesti nezavisno iz postulata praktičnog uma. Fihte je zbog nekih svojih stavova i teza optužen i proglašen za ateistu zbog čega je izgubio svoje radno mesto, kao profesor u Jeni, pa je morao da pređe u Berlin. On je, takođe, smatrao da se religija sme kritikovati, što je u to vreme bilo nepodobno. Ipak, pisao je da u Bogu vlada samo moralni zakon i da je Bog moralni Zakonodavac, a prema postulatima uma Bog mora večno da postoji, da bi mogao da bude večan kao i moralni zakon koji nezavisno važi. Fihte tako zaključuje da principi praktičnog uma vrede večno, da egzistencija Boga nikada ne može biti predmet iskustva (empirije), da Bog nije predmet znanja i da »mi o Bogu imamo samo moralni pojam, koji nam je dat čistim praktičnim umom«. (Filozofija i Hrišćanstvo str. 340)
Božja volja, nastavlja Fihte, je u skladu sa moralnim zakonom i ne može biti u protivrečnosti sa onim što Bog hoće i što zakon traži. Da se ponovo vratimo Kantu, koji je može se reći, napravio pravu reformu teologije stvorivši verovanje, koje je reformisalo um. Neki Kantovi stavovi su vrlo teški za razumevanje, čak je i Hegel za takve stavove rekao da bi trebalo pitati samog Kanta šta je nečim hteo da kaže, ali u svakom slučaju, sve ono što je rekao, pokazuje da je Kant bio teista a ne ateista, da je ne samo uzdigao moralni zakon već i Zakonodavca.
Kant je mislilac bez koga bi istorija filozofije bila osiromašena. On je među prvima uočio razliku između biblijske teologije i filozofske teologije i da je zadatak i dužnost svakog čoveka da učvrsti svoj karakter, da sebe koriguje i popravi svoje navike do onog maksimalnog, i da to bude jedini cilj, cilj moralnog popravljanja, čime se približava Božjem carstvu. U svojoj »Kritici čistoga uma« Kant objašnjava da se dokazima ne može ni dokazivati niti opovrgavati.
»Dakle ako se egzistencija Boga ne može dokazati ne može se ni osporiti.« (Sociologija religije, str. 361)
Kant smatra da postoje tri osnovna dokaza za egzistenciju Boga: ontološki, kosmološki i fizikoteološki. (Ibid, str. 352)
Ontološki dokaz koji proizilazi iz pojma i ideje o Bogu, među prvima je postavio Anselmo Kenterberijski. Ovaj dokaz je proširio i učvrstio Dekart a kasnije i Kant. Na kraju zaključka ontološkog dokaza vredno je ponoviti Anselmove reči: »Doista ima dakle nešto od čega se ništa veće ne da misliti, tako da se i ne može zamišljati neobstojnim (nepostojećim); a to si Ti, Gospode Bože moj.« (Et hoc est tu, Domine, Deus Noster, Ibid 354.355.)
Dekart, u vezi sa ontološkim dokazom, između ostalog, naglašava da ideja o Savršenom i Apsolutnom Biću ne može poticati od nesavršenog i ograničenog bića, već samo od stvarno postojećeg savršenog Bića. Kant je poricanje ovog dokaza, koji je uporedio sa negiranjem da trougao ima tri ugla, potvrdio ovaj dokaz. Primerom od sto zamišljenih i sto stvarnih talira je stavljeno do znanja da je samo imovno stanje povećano sa sto realnih talira, inače sto zamišljenih je pojmovno isto.
Kosmološki dokaz dosta je razvio Toma Akvinski. Sastoji se iz shvatanja principa kauzaliteta i naziva se i dokaz na osnovu kontingentnosti (nenužnosti, slučajnosti) sveta. U Lajbnicovoj verziji koju Kant reprodukuje, dokaz glasi: »Ako postoji ma koja stvar, onda mora postojati i neko apsolutno nužno biće... Postojim bar ja sam: dakle postoji neko apsolutno nužno biće.« (Ibid, str. 358)
Kant takođe naglašava da nam je ideja o Bogu potrebna radi podržavanja vere i mogućnosti postizanja najvišeg dobra, a ono je moguće ako se prihvati jedan vrhovni uzrok prirode koji ima kauzalitet usklađen s moralnim nastrojenjem. »Bog može biti samo predmet vere, a ne znanja.« (Ibid, str. 362) Ovo bi bilo u vezi sa ontološkim i kosmološkim dokazima koji sadrže i fizikoteološki dokaz.
Fizikološki dokaz ukazuje na svrsishodnost, celovitost i red u prirodi. I na kraju da ponovimo Kantove misli o Jevanđelju i o pomenutim dokazima: »Samo su Jevanđelja u potpunosti odgovarala unutrašnjim potrebama čovekovim. Ništa me toliko ne oduševljava koliko zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni; ovo dvoje mi govori da postoji Bog.«
Pozdrav, Cartensius.

Poštovani zg7666,
bilo mi je zadovoljstvo čitati Tvoje komentare jer sam primetio da si skoro na svaku misao se osvrnuo i dao svoje zaključke. Uvek sam govorio i pisao da mi je veoma drago kada se ljudi upuštaju u iznošenju svojih kritika i uvek sam prihvatao svaku (svačiju)kritiku, jer svaka može da bude samo od koristi, makar ona bila pristrasna, neprofesionalna, za mene je svaka korisna. Za mene će biti takođe pravo zadovoljstvo ako se budemo i lično upoznali, još ako smo kojim slučajem u nekoj neposrednoj blizini mogli bismo sarađivati, za nekim okruglim stolom, razgovorom sa povodom, etc. Uskoro me čeka vrlo dugačak put, nekoliko predavanja i promocija trećeg izdanja knjige iz koje Ti šaljem nekoliko misli da bih Te upoznao sa onim čime se bavim. Eto, moja malenkost i za ovu priliku prilažem ovaj tekst, kada se vratim proširićemo našu diskusiju i poznanstvo. Verovatno da ću usput naći vremena da pomalo pratim ove diskusije.

»Čuđenje je početak filozofiji. Priroda je odsjaj veličine Tvorčeve.«
(Platon)

Različitost filozofa u njihovim stavovima je toliko velika da se može reći da je u pravu jedan stari grčki filozof (Timon) koji je rekao da svi filozofi međusobno razgovaraju o filozofiji samo na »onom svetu« a to znači mrtvi – posle smrti. Svaki od njih brani svoje stavove, a druge demantuje delimično ili potpuno. Zbog toga i ima toliko filozofskih pravaca i mišljenja. Zatim se pitaju, zašto filozofi nisu uspeli da povedu narodne mase za sobom (Niče). Ljudi se često i danas pitaju kao nekada Isusovi apostoli: »Kuda ćemo ići i kome ćemo verovati?« Koji je filozof ili filozofija u pravu tj. bliže istini?
Filozofija nas često uvodi u svet protivrečnosti, tj. u svet dijalektičkog razmišljanja i traženja istine. Postoji bezbroj filozofskih stavova i svaki filozof pokušava da svoje stavove predstavi i odbrani. Primera radi pomenućemo jednog danskog činovnika i sveštenika, koji je u svojim govorima i knjigama tvrdio da je dobio lično otkrivenje od Boga. Bio je pod velikim uticajem Hegelove filozofije, iako je to kasnije opovrgao izjavivši da je sa Hegelovom filozofijom raščistio i zapalio sve svoje spise s tim u vezi. Poznat kao dr Adler pridobio je veliki broj istomišljenika, ali imao je i mnogo protivnika. Tako se kao ozbiljan kritičar njegovog stava pojavio poznati, takođe danski filozof Seren Kjerkegor. Kjerkegor se preko dr Adlera u stvari indirekno obračunavao sa Hegelovom filozofijom i nemačkim idealizmom.
Smatram da je Kjerkegor izabrao dobru simboliku, jer kritikujući Adlera čije ime u prevodu znači »orao«, Kjerkegor je kritikovao i obračunavao se sa Hegelom, koji se poput orla vinuo u velike visine. Nekada je visina nedostižna, a nekada može značiti čak i smrt, jer što je visina veća, utoliko je i mogući pad strašniji. Kjerkegor je bespoštedno napadao i druge »orlove«, na primer, nije poštedeo ni Kanta. Mnogi filozofi ostavili su veliki utisak na mase, ali su i mnogi njihovi stavovi ostali nedorečeni, pa se njima puno špekuliše i manipuliše od strane ateista i teista. Tako neki kažu da je Kant ubio Boga, dok drugi radije citiraju neke druge njegove stavove, a naročito one u vezi sa Božjim moralnim zakonom.
U svom traganju za istinom, Hegel se, kao što smo već napomenuli, uzdigao visoko, stvorivši jedan novi pravac i pristup filozofiji. On se takođe trudio da na »toj visini« ne ostane sam, već da sve svoje savremenike tamo podigne, a kada u tome nije uspevao, često ih je nazivao volovima. Pa ipak, može se reći da je Hegelovo samouzdignuće zadivljujuće. Uspeo je da apstraktne pojmove toliko približi da se stiče utisak da se nalazimo pred stvarnošću. Verovatno je to zadivilo i dr Adlera, koga je Kjerkegor kasnije kritikovao, smatrajući da će on pomutiti i onaj preostali i mali broj čistih izvora istine u Danskoj.
Hegel smatra da je metafizičkim načinom nemoguće dokazati pojam »Apsolutno«, što podrazumeva i Boga i Istinu. Metafizika nam pomaže jedino da se Apsolutnom približimo. Kada se raspravlja o vrstama saznanja i njegovoj prirodi, primećuje se razlika između čulnog, predstave i misli tj. između čulnog i racionalnog. Predstava se ovde sreće razumom, koji se od nje razlikuje samo po tome što pravi razliku između opšteg i posebnog, ili uzroka i efekta itd. a time i odnos nužnosti unosi u izolovane odredbe predstave, koja ih ostavlja u svome neodređenom prostoru vezane jedne pored drugih jednim prostim »i«. Razlikovanje predstave od misli ima tu neposrednu važnost, da filozofija ništa drugo i ne čini, već predstave menja u misli, a kasnije misli u pojmove.
Poznat je Hegelov stav:
»Sve što je racionalno to je i stvarno, i sve što je stvarno je i racionalno.«
Hegel ističe da se mnogi nisu složili sa ovim stavovima, dok je samu religiju nemoguće staviti u ovaj kontekst, pošto se njeno učenje o božanskom upravljanju svetom zasniva na stavovima koji se prihvataju kao utvrđeni. Na primer, duhovne odredbe se pojavljuju kao: pravo, dužnost, Bog. »Predstava ili ostaje pri tome, da je pravo pravo, Bog Bog – ili dalje razvija ove odredbe, kao: Da je Bog Tvorac sveta, Sveznajući, Svemogući, itd.« Na taj način se mnoge pojedinačne proste odredbe ređaju, koje uprkos vezi, koja postoji u njihovom subjektu, ostaju jedne izvan drugih.
Hegel dodaje i da su ovi stavovi oštro napadnuti, jer se religija i filozofija razlikuju po tome što ih religija prihvata kao utvrđene (nepromenljive), dok ih filozofija prihvata samo obrazovanjem. On upotrebljava izraz »pretpostavlja«što znači da sve zavisi od mogućnosti saznanja, dakle, pretpostavlja da se obrazovanjem uzdiže tako visoko, da postaje poznato ne samo da je Bog stvaran – da je On nešto najstvarnije, da je On jedina prava stvarnost, već da je postojanje uopšte delimično pojava, a samo delimično stvarnost.
Svi filozofi i učeni ljudi su »kopači istine« i svačiji trud na tom planu treba ceniti, ali to istovremeno ne znači i da se ne mogu kritikovati njihovi stavovi. Neki su vrlo žustro napadali i samoga Boga da bi kasnije potpuno promenili svoje mišljenje i tražili pokajanje. Čak je i sam Volter, koji je bio poznat kao jedan od kritičara Biblije, jednom prilikom rekao: »Kad ne bi bilo Boga trebalo bi ga izmisliti.« Možda iz koristoljubivosti, a možda iz nekih drugih razloga, mnogi učeni ljudi su Boga priznavali ili i danas priznaju samo kada su na to primorani. To znači po potrebi, za neko vreme ili samo u nekim posebnim slučajevima. Pošto Kantova filozofija (agnosticizam) dozvoljava egzistenciju Boga, ateisti ni samog Kanta nisu rado prihvatili. Moglo bi se reći da je Kant u više slučajeva ostao nedorečen.
I Kant, i Hegel, i Niče, kao i mnogi drugi izneli su svoje stavove u skladu sa svojom slobodnom voljom i željom da saznaju istinu. Iako je na tom putu nekima smetalo hrišćanstvo, kao i sam njegov osnivač Isus Hristos, drugima je Isus Hristos bio sve, i Stvoritelj i Spasitelj, kao što je Fjodor M. Dostojevski, bio očaran Isusom Hristom. U tom oduševljenju izjavljuje: »Ako bi mi neko dokazao da je Hristos izvan Istine i da je Istina izvan Hrista, ja bih ipak radije želeo da ostanem sa Hristom nego sa Istinom. Kada bi mi matematički dokazali da je Istina izvan Hrista, ja bih i tada radije želeo da ostanem sa Hristom nego li sa Istinom.« Naravno, to je nemoguće uraditi, jer je Istina u Isusu i Isus je Istina.
Najčešći razlog zbog koga se u delu mnogih filozofa primećuje nedorečenost ili dvosmislenost je u tome što shvataju da se krug zatvara, njihov razum iscrpljuje, i da je susret sa Apsolutnim neizbežan. Zbog toga se s jedne strane može čuti »da je Kant ubio Boga«, dok ga s druge strane pojedini teolozi rado citiraju kao onoga koji je visoko uzdigao Moralni zakon. To je, dakle, borba za saznanje, i borba za otkrivanje »Apsolutnog« i istine. Iz tog razloga Hegel smatra da je do Apsolutnog ili »istinskog znanja« moguće doći samo »lestvicama« koje individualna svest pronalazi u nauci. (Citat: Uvod IX, prodreti do apsoluta… sa stanovišta celine, jer istinito je celina... Hegelova Fenomenologija Duha)
Pošto je Hegel dobro poznavao teologiju napravio je spoj teologije sa filozofijom i tako smo dobili materijal za kreiranje modernog ateizma. Smatram i verujem da Hegelov cilj ipak nije bio da svojim stavovima isključi Boga i pravu religiju, već da je želeo da svojim ljudskim razumom dođe do izvesnih otkrića i saznanja. Takođe treba napomenuti i to da su njegov stav i bunt kao i poznata Francuska revolucija, bili odgovor na ondašnje stanje u Crkvi, papsku inkviziciju i papstvo. Premda se takvi stavovi i ne mogu time opravdati, jer su na takav način »sa prljavom vodom izbacili i dete«.
Oslobodivši se mraka papske inkvizicije, mnogi su, nažalost, i dalje nastavili da se bore protiv Crkve, jer nisu prepoznali niti razlikovali pravu religiju i istinu, pa su zbog toga iz jedne otišli u drugu krajnost. Zbog ponašanja Crkve, pojedini ljudi su napustili istinu pa i samog Isusa, što naravno nije u redu. Dobar primer za ovo je Niče.
Hegel je smatrao da je rodno mesto istine, ili kako on to naziva, »postojbinom istine« u čovekovoj samosvesti, a to carstvo samosvesti javlja se u obliku »znanja o samom znanju«, a »samosvest jeste reflektovanje iz bića čulnoga i opažajnoga sveta«, što u suštini predstavlja vraćanje iz drugobivstva. Tako tim progresom čovek postiže apsolutno znanje razumom, od svesti do samosvesti (Fenomenologija duha, 106. str). Dekart i Bekon slažu se u tome da je: »Ljudski razum jedini izvor saznanja i kriterijum istine«. (Sociologija religije, str. 316)
Pred nama je vrlo visoki oblakoder čijim stepenicama želimo da se popnemo do najvišeg sprata. Sasvim je sigurno da ćemo sa te visine moći mnogo više da vidimo nego sa zemlje. Tako nastavljamo penjanje. Svaka stepenica je istina za sebe i zato čvrsto verujemo da ćemo tako penjući se stići do samog vrha, a to znači još jedan korak do one Velike Istine.
Srdačan pozdrav, Cartensius.

Kako nastaju zakoni?

Pitam sve!

SDG
Kako nastaju zakoni?
-----------

који закони? Научни или политички?

научни закони постоје. Отакд је природе. Дакле: НЕ НАСТАЈУ. ОТКРИВАЈУ СЕ.

Šta je prvo nastalo?

ZAKONI ILI MATERIJA?

Hajmo ovako da formulišemo...

Ako pokušamo da shvatimo kako je nastao svemir, moramo postaviti sebi pitanja šta prethodi nečemu!

Da li je prvo nastala materija? A zatim su nastali zakoni?

ILI

Zakoni moraju da prethode celokupnoj materiji u svemiru?

Šta je od ovoga istina?

Ne bi da remetim tok vaše diskusije ali evo zanimljivog filma u kome profesori (naučnici) nekih od prestižnih fakulteta daju svoja mišljenja o nastanku sveta, žibvota, evoluciji, Bogu ...
http://vimeo.com/14029694

Da li svemir ima svoj početak ili verujete postoji oduvek?

Da li naša planeta ima svoj početak ili verujete da postoji oduvek?

Da li zakoni koji definišu planete, zvezde i sve što se dešava na njima, imaju svoj početak ili postoje oduvek?

(Dozvolite mi da završim započetu misao)

...

Da li Vama nisu poznati naučni dokazi koji ukazuju na postojanje STVORITELJA?

Verujem da su Vam dobro poznati.

Siguran sam da ste ovu temu postavili ne da bi se upoznali sa naučnim dokazima, već da bi osporavali postojanje Stvoritelja.

Ali ipak radi diskusije, evo nekoliko dovoljno dobrih naučnih dokaza koji jasno ukazuju da postoji STVORITELJ:

Stvoritelj - naučni dokazi (linkovi)
http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/new//read.php?num=123&id=15161728&thread=15161728

...

Napraviću ovde pauzu...

(danas je 7. dan i voleo bih da ovo vreme posvetim i drugim zanimljvim temama)

Nastavićemo dalju diskusiju ako bude bilo želje sa Vaše strane da bez predrasuda razmatramo iznete naučne dokaze o postojanju Stvoritelja.

I najverovatnije da neću učestvovati u diskusiji u kojoj je glavni fokus osporiti postojanje Stvoritelja.

Nisam zainteresovan za takvu diskusiju.

Zaista nema potrebe da trošimo naše dragoceno naše vreme na osporavanje postojanja Stvoritelja.

Ako Stvoritelj ne postoji, onda ne gubite vreme na ovakvim diskusijama!

Uživajte u životu i iskoristite svaki trenutak (svaku sekundu) jer Vam je to SVE što ćete imati u ovom kratkom životu!

Ali, ako hoćete da se upoznate sa STVORITELJEM, onda Vam stojim na raspolaganju...

Svako dobro Vam želim

CITAT:

... 

SDG
(Soli Deo Gloria)
07. novembar 2010. u 04.52

Od svih naučnih dokaza, Ticius-Bodeov zakon, kao i Keplerovi zakoni (ovi zakoni precizno regulišu kretanja planeta) jesu nedvosmisleni naučni dokazi da postoji Kreator svemira - STVORITELJ! 

Samo STVORITELJ može ogromne mase zvezda i planeta da trenutno da stvori, postavi i da upravlja njima, tako da se ceo sistem kreće po svojim putanjama u skladu sa mnogobrojnim složenim zakonima: 

http://www.svetlostistine.org/Clanci/IPostaviIhBogGrujic/Sadrzaj.htm 

Postojanje ovih složenih zakona ukazuje na TRENUTNO STVARANJE svih planeta i zvezda. Shodno njihovoj složenosti, ovi zakoni isključuju bilo kakvu mogućnost da su planete i zvezde nastale postupnim putem (dugim vremesnkim razdobljem), što je kao što znamo neophodan motor evolucije. 

Kao i svi ostali zakoni koji vladaju zvezdanim sistemima - galaksijama (sve galaksije imaju iste složene zakone rotacije), spomenuti zakoni isključuju mogućnost spontanog nastanka zvezda i planeta. 

Postojanje ovih zakona, pruža ljudima neosporan naučni dokaz da postoji: 

- NEKO ko ima moć da stvori ogromne mase (zvezda i planeta) ; 
- NEKO ko ima moć da manipuliše sa tim ogromnim masama (da ih postavi i usaglasi sa svim složenim zakonima); 
- NEKO ko ima moć da pokreće planete i zvezde (održava ovaj svemir) i da upravlja svom materijom. 

U svemu ovome se vidi MOĆ, INTELIGENCIJA, KONTROLA I BRIGA... karakteristike koje u celom svemiru može da ima samo STVORITELJ! 

Kao što smo rekli, postojanje ovih zakona potpuno isključuje mogućnost da je svemir nastao kako uče zagovornici teorije Big-beng-a - (prvobitna eksplozija i postepen razvoj). 

Dakle, ako hoćemo da pogledamo istinu (i da pažljivo razmotrimo ove zakone), možemo videti da su sve planete, zveze i galaksije, postavljene na svojim složenim putanjama - TRENUTNO! 

To može da uradi samo njihov STVORITELJ! 

...

KRAJ CITATA.

KOPIRANO SA TEME:

Stvoritelj - naučni dokazi (linkovi)
http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/new//read.php?num=123&id=15161728&thread=15161728

:)))

Ne znam da li vredi da dalje diskutujemo, kada nemate strpljenja ni da pažljivo razmotrite naučne činjenice:

http://www.svetlostistine.org/Clanci/IPostaviIhBogGrujic/Sadrzaj.htm

Dobili ste naučne dokaze:

1. TICIUS-BODEOV ZAKON
2. KEPLEROVI ZAKONI

...

Lapsus calami!

Umesto:
I onda je jednako besmislena kao i prethodna teorija.

TREBA:
I ona je jednako besmislena kao i prethodna teorija.

moja mala cerka rece neki dan: Uciteljica je rekla da su ljudi nastali od majmuna. Ja ne želim da sam nastala od majmuna!
Ja sam covek.

A da li ste Vi g. ZG i dalje zainteresovani da upoznate naučne dokaze koji ukazuju na postojanje STVORITELJA?

Napisao sam poduži odgovor na prethodno ali ga nisam postavio zbog nedostatka vremena da nastavim razgovor (buduću diskusiju).

Ovaj forum ima problem, jer razgovor ne može da se nastavi kada nam se ukaže prilika (teme prebrzo odlaze na drugu stranu) a svakodnevno ipak nije moguće da odvajamo dovoljno vremena za dužu diskusiju (a ova tema više od svih zahteva analizu i pravu diskusiju - da se adekvatno odgovori na svako pitanje sagovorniku).

Mi možemo nastaviti razgovor, ako to želite... ali nisam siguran da li želite da razmatrate naučne dokaze koji ukazuju na trenutno stvaranje.

Vidim da ste raspoloženi da govorite o evoluciji a ja opet nemam dovoljno vremena za takvu diskusiju.

Dakle, ako ste zainteresovani da razgovaramo SAMO o naučnim dokazima koji ukazuju na STVORITELJA, ja Vam stojim na raspolaganju.

Ali kada mi odgovarate sa protivargumentima (i objašnjavate mi ideje evolucionista), ne vidim način da nastavljamo razgovor. Ja Vam mogu odgovoriti koliko nelogičnih ideja se krije u svim tim teorijama, pretpostavkama i zaključcima, ali mislim da je to gubljenje vremena... bolje je da i Vi i ja pametnije upotrebimo ovaj život i kratko vreme koje i Vi i ja imamo.

Voleo bih kada bi imali dovoljno slobodnog vremena da sednemo negde pa da na miru razgovaramo o svim suprostavljenim idejama... to bi možda bio zanimljiv razgovor. Ali bojim se da tog vremena nemamo...

Želim zato sada da Vas pozdravim, pošto ova tema odlazi na drugu stranu i ako Bog da života i zdravlja (i pre svega vremena) možda ćemo nastaviti razgovor na nekom drugom mestu (na nekom forumu gde teme ne odlaze posle 10 dana u večni zaborav).

Pozdrav

P.S.

Da li Vam polonijumovi oreoli u granitnim stenama ukazuju na Stvoritelja?

:)

Ako želite da razgovaramo o naučnim dokazima koji ukazuju na postojanje STVORITELJA ja ću se potruditi da izdvojim vreme za Vas.

Ali, ako Vi ne želite da razgovaramo o naučnim dokazima koji ukazuju na Stvoritelja, već želite da dokazujete i objašnjavate evolutivnu teoriju, ja jednostavno nemam vremena za tako nešto.

Možemo naravno da pričamo o naučnim dokazima iako vidim da biste rado zaobišli takvu raspravu.

Polonijumovi oreoli u granitnim stenama jeste naučni dokaz koji potvrđuje da je naša planeta TRENUTNO STVORENA:
http://www.cps.org.rs/Cks6/cks6.html

A što se tiče starosti planete, to potvrđuju drugi naučni dokazi (slabljenje magnetnog polja planete i sl).

Pitam se zašto ne biste pogledali šta kaže druga strana? Ako zaista želite da budete nepristrasni, čujte i drugu stranu i pogledajte istinu u oči...

Analizirajte malo kako je utvrđena navodna velika starost zemlje:
http://www.cps.org.rs/Cks2/cks2.html

Svako dobro

Poštovani ZG,

Koliko je ova Vaša tema iskrena kada na svaki pruženi naučni dokaz Vi kažete „to smo već rešili”, „već sam odgovorio” ... a odmah zatim mi pružate evolucionističke fantazije.

Vi nijedan naučni dokaz koji sam Vam pružio niste analizirali!? Kakva je to nauka kada ne želite da analizirate NI JEDAN naučni dokaz kreacionista?

Koji je molim Vas evolucionistički odgovor za polonijum u granitnim stenama? Kako objasniti evolutivni nastanak planete, kada je osnovna stena planete (granit) nastala skoro trenutno?

Isto važi i za sve planete.
Takođe se i čitav svemir nalazi u istom stanju rotacije (opet trenutni nastanak).
I na kraju se to isto odnosi i za nastanak života. Nema govora da je život nastao evolucijom i Vi to znate i g. Dawkins isto to zna, ali znate on dobija $$ za ovo što radi, pa zašto onda da kolje koku koja mu donosi zlatna jaja?

Smešno je zato pozivati se na većinu i njihovu „ozbiljnost” :)

Evolucionisti nemaju odgovor na ove naučne dokaze i naravno da ni Vi iz istog razloga ne želite da razgovarate o tome.

To je g. ZG religija u koju Vi i mnogobrojni ateisti VERUJETE i to nema veze sa naukom.

Većina „ozbiljnih” naučnih krugova je lojalna ovoj bezbožnoj religiji i samo mali broj je odlučio da pogleda istinu u oči...

http://amazingdiscoveries.tv/media/3/901-low-walter-veiths-life-story/

Očigledno je da Vi ne pripadate tom malom broju iskrenih ljudi.

U svakom slučaju, ova tema je već duže vreme na drugoj strani i logično je da završimo ovaj razgovor.

Bilo mi je drago što smo mogli da popričamo malo o nastanku života, planete i svemira.

Neka Vas dobri Bog blagoslovi u Vašem životu i neka Vam pomogne u svim Vašim nevoljama i problemima... i na kraju da ipak možete da uvidite da Vam je On najbolji prijatelj (i da Vas sve vreme čuva od zla i neprijatelja Vaše duše).

To je moja molitva za Vas i za sve Vaše mile i drage.