Bolje da se otac bavio vaspitavanjem svog sina nego školovanjem.

Živeli su majka i sin. Majka nije imala oko. Radila je u istoj skoli koju je pohadjao sin kao kuvarica. Nije isao u te prostorije da ga ne bi povezali sa majkom. Stideo se majke zbog njenog izgleda. Ipak se saznalo i bio je sve vise izlagan izrugivanjima. Teško je to podnosio. Ucio je jako mnogo i bio dobar ucenik da bi sto sve zavrsio i posao od kuce. Tako je i bilo. Otisao je daleko, u inostranstvo. Majka mu je spakovala stvari ali nije dozvolio da ga isprati. Prošle su godine. Ozenio se, dobio dvoje dece. Majka je pozelela da vidi sina, čula je za vencanje i decu, pozelela da ih vidi i upozna. Saznala je za adresu i dosla. Pozvonila je. Na vratima je bila žena, pored nje devojcica koja je vrisnula od straha zbog izgleda majke. Sin je sisao i grubo joj rekao da nikada više ne dolazi i zatvorio vrata. Ženi i deci nije rekao da mu je to majka. Prolazile su godine. Pozeleo je ipak da poseti rodni kraj. Dosao je do svog dvorista, kucica je izgledala nekako napusteno, kao da tu niko više ne živi. Izasao je komsija. Umrla je, rekao je. Ostavila je jedno pismo za vas. Seo je na panj otvorio pismo i citao : ...
pisala je o tome koliko ga voli ... znaš bio si mali i izgubio si oko. Nisam mogla da dozvolim da odrastas bez oka. Zato sam ti dala svoje ...

Sav slomljen sin se gorko pokajao. Majcina istinska ljubav učinila je da se izgubljeni sin gorko pokaje i postane novi covek.