Arhimede, procitaj ovaj tekst pa će ti biti jasnije:

„Smisao slavljenja Bozica

U Jevanđelju nigde nije zapisan tačan datum rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista. Ne pominje se čak ni koje je godišnje doba tada bilo. No, sudeći po tome što se u jevan-đelskom priči pominju pastiri koji su noću napasali stada ovaca može se zaključiti da se rođenje Hristovo zbilo u leto. Otuda i pitanje: otkuda se onda i kako pojavio hrišćan-ski datum Roždestva - 25. decembar?
Ovo pitanje nije rezultat puke ljubopitljivosti. Odgovarajući na to pitanje, sazna-ćemo nešto i o suštini same hrišćanske vere, tačnije o načinu na koji Hrišćani shva-taju svoj odnos prema spoljašnjem svetu koji još nije znao Hrista, niti je u Njega verovao.
Radi se o tome da se istovremeno sa širenjem Hršćanstva u vreme početka naše (tj. hrišćanske) ere u grčko-rimskom svetu jednako brzo širio i poslednji n veliki paganski kult sunca.Sedamdesetih godina III veka rimski car Aurelijan je taj kult pro-glasio za zvaničnu religiju čitavog Rimskog carstva. Ta religija je proslavljala sunce kao izvor života i, stoga, kao višu božansku silu. Kao i svekoliko paganstvo i kult sunca je je bio religija obožavanja prirode i prirodnih živih sila. Glavni praznik religije sunca su bili dani takozvanog zimskog solipsticija, to jest poslednji dani decembra kada bi posle najvećeg rastojanja zemlje od sunca iznova započinjalo približavanje zemlje suncu i, zajedno sa tim, ponovni nadolazak toplote i svetlosti u prirodu, odnosno približavanje prolećnom vaskrsenju prirode i trijumfu života nad zimskim umiranjem. Ljudi te epohe, naravno, nisu znali za astronomske zakone okretanja zemlje oko sunca. Za njih je ta pobeda svetlosti nad tamom i to vaskrsenje prirode bilo zaista božansko čudo. U središtu tog čuda je stajalo sunce kao izvor svetlosti i izvor životata. Kult sunca je, tako, postao poslednja velika religija paganskog sveta osuđenog na nestajanje, a praznik zimskoga solsticija u mesecu decembru je predstavlja poslednji veliki paganski praznik. Zato je upravo taj kult bio glavni protivnik i neprijatelj prvih Hrišćana. Sa tim su kultom su prvi Hrišćani vodili odsudni boj.
Rimski car Konstantin - koji je najpre i sam bio idolopoklonik kulta sunca - obratio se početkom IV veka u Hrišćistvo. Time se završilo epoha trovekovnog gonjenja Hrišćanstva. Hrišćanska Crkva je dobila mogućnost da javno i nesmetano organizuje svoj život, da gradi hramove i, što je najvažnije, da slobodno propoveda svoju veru. Po procenama istoričara, u trenutku Konstantinovog obraćenja u Hrišćanstvo, Hrišćai su činili ne više od deset procenata celokupnog stanovništva Rimskoga carstva, pri čemu su oni gotovo u potpunosti pripadali gradskom stanovništvu. Među zemljoradnicima go-tovo i da nije bilo Hrišćana. Crkva je, dakle, odjednom bila prinuđena da krene u maso-vnu propoved o Hristu kao Spasitelju da bi i tih preostalih devedeset procenata stano-vnika Rimskoga carstva preobratila u Hrišćanstvo kao novu veru. Da bi uopšte mogla da pristupi tom zadatku Crkva je morala da pobedi paganstvo i to ne sredstvima spoljašnje prinude, već iznutra, to jest objavljujući ljudima ne samo superiornost Hrišćanstva nad svakim paganstvom, već - pre svega - objavljujući u Hrišćanstvu otkrivenu univerzalnu i spasonosnu Istinu.
Glavni metod kojim se Crkva služila da bi neznabošce preobratila u Hrišćan-stvo bio je metod ”sublimisanja i preobražavanja samih paganskih verovanja: Crkva je „prečišćavala” neke paganske običaje i ispunjavala ih hrišćanskim smislom i sadrža-jem. Pagani su u decembru praznovali rođenje sunca. I tog istog dana su Hrišćani poče-li da praznuju rođenje Isusa Hrista kao istinskoga, duhovnoga Sunca, to jest kao dan ula-ženja istinske, duhovne Svetlosti u ovaj svet... Mi čak i danas na dan Roždestva Hristo-vog u troparu, glavnoj crkvenoj pesmi tog praznika pevamo: „Rođenje Tvoje, Hriste, Bože naš, zasija svetu svetlosš razuma, jer u njemu oni koji zvezdama služahu od zvezde se naučiše da se klanjaju Tebi, Suncu Pravde (Istine)...”.
Kao što vidimo, Hrišćanstvo je prihvatilo ideju sunca kao izvora svetlosti i života: ono je tu ideju - koja je bila karakteristična za gotovo sve pagane i sve prehrišćanske kulture - preobrazila u otkrivenje svoje vere u Hrista. „Vi verujete u sunce - govorila je Crkva paganskom svetu - ali to prirodno i fizičko sunce i nije ništa drugo do simvol, odblesak i oruđe jednog drugog, višeg, duhovnog i božanskog Sunca. A jedino je u tom božanskom Suncu istinski Život, Svetlost i Pobeda. Vi pro-slavljate rođenje fizičkog sunca, a mi vas pozivamo da proslavljate dolazak u svet Božan-skoga Sunca - Hrista, zovemo vas da uzvedete vaš um od fizičkog i vidivog sunca ka duho-vnom i nevidivom Suncu - Hristu”.
Tako je praznik Roždestva Hristovog postao neka vrsta konačnog ispunjenja svega onoga štoje praznovalo paganstvo: Roždestvo Hristovo je postalo događaj i praznik okončanog i ispunjenog očekivanja, čežnje i nadanja svih ljudi. Svemu tome što je paganski čovek ugrađivao u svoje poklonjenje suncu - svoju veru u smisao sveta i njegov svetli, smisleni i božanski karakter - Hrišćanstvo je dalo lično ime: Hristos.
Tako je praznik Roždestva Hristovog utemeljen kao ispunjenja svih čovekovih predosećanja i čekanja, ispunjenje svekolike i neuništive čovekove žeđi za smislom i dobrom, ali - u isto vreme - i kao praznik početka nove religijske epohe. Epohe u kojoj je čovek prestao da obogotvorava prirodu i slepe sile i počeo da se poklanja Onome Koji se javlja u prirodi, ali Koji je iznad prirode. Onome Koji je sami izvor svekolikog života, Koji je sadržaj i cilj tog života.
Tako je Crkva iznutra pobedila paganstvo, to jest idoklonstvo tvari, klanjanje tvari umesto Tvorcu. Tako je čovek - primivši od Hrista „svetlost razuma” - bio oslobođen od ropstva svetu i prirodi.„

Aleksandar Smeman (iz knjige ”Tajne Praznika„)
”

До 16-ог века Европљани су користили ј,улијански календар и није било дилеме када се обележава Божић. Тада је по налогу папе Гргура у католичким државама редом усвајан нови, грегоријански календар који је рачунао врфеме у складу са новим астрономским прорачунима.

Наиме, према јулијанском календару, година траје 365 дана и 6 сати. За 4 године 6 сати се накупи, па се дода још један дан на крају фебруара и та година је „преступна” јер има 366 дана.

Новији прорачуни пре неких 5 векова су показали да је година, заправо, 365 дана, 6 сати и још нешто минута. Е, ови минути се накупљају из године у годину док не буде довољно за још један дан да се дода на крају фебруара. Прорачунима је до данас настала разлика од 13 дана између два календара.

Но, Милутин Миланковић је у своје време урадио нове прорачуне и закључио да ни грегоријански календар није прецизан као што би многи хтели да верују. Понудио најпрецизнији календар који познајемо, али још увек није прихваћен из чудних разлога.

Дакле, када је Божић ?

Одговор је јасан: након Бадње ноћи, тј. најдуже ноћи у години.

Ако неко жели да израчуна када је тачан датум за прославу Бадњег дана и Божића, то је бар једноставно:

Метеоролози свакодневно обајвљују колико ће трајати обданица. Питајте их када је обданица најкраћа и то је Бадњи дан, а сутра је - Божић.

Ма слажем се ја да је суштина у Христовом учењу. Како човек не може све да зна унапред, нити да све провери, нужно је имање вере у истинитост Христових речи.

Лично сам, како би данашњи рекли „пружио шансу” речима које сам прочитао у Новом Завету. Након тога, из дана у дан одговори на постављена питања су сами долазили. Не знам одакле, али одговори су стгизали, а ствари све јасније бивале. И нисам ништа себе лагао већ је све сасвим логично било. Само сам поверовао у Христове речи и из дана у дан свет се отварао испред мене.

Но, човек је питао за датум, па има право да зна.

А што се тиче Ескима, па и он има једну најдужу ноћ и јутро након те ноћи. Њему је бар лако да процени када да слави Божић - целе године.

На овом форуму има свега „на лопате”: суботара, евангелиста, екумениста, атеиста, Јеховиних сведока, јудеја, муслимана... Сви пишу латиницом и деле лекције лево и десно.

Најмање је православаца.

Једна обавест за све присутне: ово је www.serbiancafe.com

Обратите пажњу на оно „serbian”.

Није ово центар за конверзију православних Срба у друге конфесије и секте већ српски форум где Срби дебатују о религији.

Ja mislim da sam razjasnio terminolgiju. Nemac eticki koji ima Nemacko državljantvo ko je rođen/na ili je prehao poceo da veruje postao postala Hare Krishna ili Jehovini Svedoci je Nemac/Nemica. Tacka. Srbin državljanin Republike Srbije koji rođen kao Musliman ali se oduvek osecao i izjasnjavao kao Srbin je Srbin.Tacka. To osnovni zakon o pravima ljudi. Sto bi rekli englezi Human Rights Act. ili Amerikanci Bill of Rights. To je deo Eu diretive i Srbija je potisala kao Canada ugovor dge je uslov za clanstvo ralicitim organizacijama(OECD ne primer ) da će postovati ova prava pojedinaca.Zato je u Srbiji isti zakon kao u Americi, Nemackoj, Canadi,UK etc.Pripadnici bilo koje religijske zajednice nemaju pravnu jurisdikciju ili pravo po zakonu da namecu svoju definiciju eticke ili nacionalne pripadnosti nad pojedincima drugih religija kako se nacinalno osecaju ili izjasnjavaju koji imaju Državljatvo Republike Srbije.

Još nešto:ovo je diskusija o religiji i svako ima prava da iznosi svoja licna mišljenja i vidjenja istih,kao i razmena iskustava, mišljenja, etc, sve dok ne ugrozava druge ili ne pocne da vredja.

Баламори,

немам нешто да приговорим излагању. Право збориш. Међутим...

Слажем се да је било Срба католика, као и муслимана. Данас их, нажалост, нема. Чак шта више, најстрашнији кољачи у оба светска рата били су Срби католици и муслимани.

Моја уздржаност је узрокована реалношћу. Сваки Србин који је узео ислам или католичанство, претворио се у крволочну звер. Ја не смем својим космополитизмом да ставим нож под грло српске нејачи.

Сваки знак добре воље тумачили су као слабост и 1914. и 1941. и 1991. Један пијани усташа са пушком је водио цело село жена и деце и гурао их у јаму. Немамо ми права на луксуз да им више верујемо. Нисмо ми њих убијали, него они нас.

U sestom mesecu Jelisavetine trudnoće, -- Juna/Jula, plus sest meseci, to je Decembar/Januar,
je vreme kada je Marija postala trudna... Posle devet meseci je bilo rođenje Isusovo, a to je priblizno
negde u Septembar/Oktobar...Ovo potvrdjuje i cinjenica da su pastiri još uvek bili sa svojim
stadima i nocevali na pasnjacima...

Pozdrav tebi,

Biblijski hrišćanin

Морам да се извиним.

Читам сада шта сам написао и видим материјалну грешку у навођењу бројки. Наиме, у основи разлика у календарима јесте сабирање минута из године у годину, али грегоријански календар ОДУЗИМА дане, а календар Милутина Миланковића ДОДАЈЕ дане на крају фебруара.

Суштинска разлика је у томе што су Николу Коперника убеђивали да се Сунце окреће око Земље. По том прорачуну година траје 365 дана 5 сати и 48 минута. Од Христовог рођења до реформе календара протекло је 1582 године.

Дакле: 1582 х 12 минута износи приближно 13 дана, па су паписти једноставно датум померили 13 дана унапред, тј. тих 13 дана једноставно не постоји у вакитанском календару.

Међутим...

Јулијански календар је заснован на тврдњи да Земља ротира око Сунца и тај циклус траје 365 дана 6 сати и 9 минута. Миланковић је предложио да се и ових 9 минута узме у обзир, што је цариградска патријаршија прихватила, па после од тога одустала.

За сабирање летине људи се могу држати греоријанског, али црквени великодостојници су сматрали да је много важније пратити космичке циклусе за праћење космичких дешавања.

...сила Бога не моли...

Poštovani arhimed,

Dozvolite mi da Vas pitam, šta ste na kraju zaključili? Kada je rođen Isus Hrist?

Da li je rođen 25. decembra, ili 7. januara, ili u jesen, ili ...

Svako dobro

Ili možda hoćeš da krenemo od „svetog” Nemanje i njegovog cuvenog tretmana bogmila?

SDG,

hvala.
U pravu si.

Moj poslednji post je rezultirao pisanjem neistina ovog svetosavca iznad.

Chichice,

ne mogu te kriviti.
Nešto slično kažu i tvoja braca po „Gospodu” preko Drine kada su u toku drugog sv. rata lisavali zivota sve sto nije bilo po njihovoj meri.

Njihove „objašnjenja” su, veruj mi, vrlo slična ovom tvom iznad.

Radije ću verovati Bibliji nego sistemu rekla-kazala od strane ljudi koji pored hleba traže još i pogacu, i kojima je veci deo verovanja zasnovan u paganizmu