„Zašto postoji zlo ako je Bog ljubav?”

Svakom Hrišćaninu je, manje ili više, jasan odgovor na ovo pitanje, i pojedinci su ga već davali, rekavši da zlo postoji jer nam je Bog, iz ljubavi, dao slobodu da krenemo i putem neposlušnosti. Stoga je najbolji odgovor na ovo pitanje da zlo postoji jer je Bog ljubav, koliko god da to čudno zvuči, ali to, svakako, ne znači da je i moralo da nastane. Za pojavu zla, odnosno greha, ne postoji razlog, jer da postoji, ono ne bi bilo zlo. Zato je nastanak zla tajna. Sveto Pismo govori o dvema osnovnim tajnama: tajni bezakonja (2. Solunjanima 2,7), i tajni Božjeg utelovljenja (1. Timotiju 3,16). To su, zaista, pojave koje nijedan stvoren um ne može da pojmi jer kao što je neobjašnjiva pojava nečega što nema razlog za svoje postojanje (greha), tako je neobjašnjiva i neuporedivo veličanstvenija istina da je Onaj Koji je Beskonačan uzeo obličje konačnog a da nije izgubio ništa od Svog veličanstva i beskonačnosti, jer, „kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu.” (1. Timotiju 3,16)

Da bi odnos dobra i zla bio shvaćen, a samim tim i Božji odnos prema grehu i grešnicima, treba imati u vidu da zlo ne može postojati ako nema dobra, jer je zlo uništavanje dobra. Naime, zlo ne bi bilo zlo ako bi delovalo protiv sebe - ako ne bi bilo usmereno protiv dobra. Zato je zaključak da je zlo moglo nastati tek nakon pojave dobra, odnosno Božjeg stvaranja - neminovan. To je još jedan u nizu dokaza da je Bog ljubav i da ni u kom slučaju ne može biti začetnik zla. Zlo i dobro se međusobno isključuju i, zato, ako priznajemo da je Bog Tvorac, i pri tome imamo u vidu da zlo može nastati tek nakon dobra, dolazimo do neizbežnog zaključka da je uzročnik greha neko drugi, o čemu Božja Reč daje nedvosmisleno svedočanstvo. Uostalom, dve vode mogu teći samo iz dva izvora; nikako iz jednog.

Kada smo svesni da je zlo nastalo zloupotrebom slobodne volje, koju je Bog dao svim savesnim bićima, i da može postojati samo na uštrb dobra, onda je jasno da je postojanje nepravde u uslovima grešnog života i okruženja neminovno i da Bog ne može biti odgovoran za njeno postojanje. On nije mogao da spreči pojavu zla jer bismo u tom slučaju bili samo automati koji bespogovorno izvršavaju Njegovu volju - bez mogućnosti da sami odlučujemo o sebi, ali nam je, zato što jeste ljubav, pružio mogućnost da živimo. On nam je, dakle, pokazao Svoju ljubav - tako što nije odmah oduzeo život našim praroditeljima već im je u ime Hristove žrtve pružio priliku za pokajanje i tako podario život mnogim ljudskim bićima. Međutim, i pored milosti kojom je život ljudske zajednice nastavljen, grešnost je, zakonom nasleđa, upisana u gene, zbog čega je i zlo nastavljalo da živi kroz sve koji su se odricali promena koje Bog, silom Svetog Duha, čini u svima koji Mu se predaju, oslobađajući ih od svakog greha i sklonosti ka njemu.

Uprkos neizbežnosti nepravde, Bog je, Svojim vernim sledbenicima, obećao da neće biti iskušani više nego što mogu podneti (1. Korinćanima 10,13). O tome svedoči i Spasiteljeva izjava da se ne treba bojati onih koji mogu ubiti telo ali ne i dušu* (Matej 10,28). (*večni život, koji je uslovljen celoživotnom vernošću do vaskrsenja mrtvih ili preobraženja živih pravednika prilikom Hristovog Dolaska.) I ova izjava svedoči da će sve dok postoji greh biti i nepravde ali nikada tako velike da bi bilo ugroženo i spasenje vernih. Zato budimo zahvalni za život, makar i uz nepravdu, jer šta bi bilo da je Bog sasvim pravedno odlučio da naši praroditelji umru za svoje grehe? Pomirimo se, dakle, sa činjenicom da tamo gde postoji greh mora biti i nepravde, znajući da možemo uticati na njeno smanjenje - tako što ćemo živeti u skladu sa Božjom voljom i na kraju biti nagrađeni večnim životom u zajednici sa našim Divnim Spasiteljem, zbog čega su svaka nevolja i nepravda „samo laka sadašnja briga” (2. Korinćanima 4,8-17).

Ipsilon, veruj mi ako kažeš da je nepravda o kojoj ja govorim relativna, onda i ja mogu reći da je zlo o kome ti govoris takođe relativno, a obojca znamo da nije.

Kao sto sam napomenuo, ljudi su vise vredni i manje vredni već u genima i to ne mogu promeniti. Kao sto imaš rasne konje i one „manje rasne”. Mnogo ima još nepravde i mnogo nepravde nama trenutno odgovara pa je ne zovemo nepravda, nego čak u tom slučaju tu nepravdu koja ide u nasu koris nazivamo ljubav, cast i sreća. I zlo nam nekada nama lično može odgovarati, pa ga u to slučaju nećemo nazivati zlim.

Ali ako iskreno i objektivno sagledamo iz dubinskog iskustva, onda vidimo da je zlo - zlo a ne neka nasa projekcija stvari. I zato trebamo manje moralizovati ako već imamo to dubinsko iskustvo, da bi mogli bez prevelikih problema živeti zajedno sa tom nepravdom i sa tim zlim. A zlo podsecam nije samo materijalizovano, nego je veoma prisutno i u metafizickom, duhovnom svetu. Iskreni ljudi koji vide ne mogu tek tako ignorisati. Jer ako se pravimo da ne vidimo,onda nasa podsvest oseca ono sto mi ignorisemo, pa ćemo kad tad upasti u krizu, koja nas podseca na okrutnu istinu...

YYYY
12. decembar 2010. u 16.04

****
Па ОСНОВНА ТЕМА је тако и конципирана: ЗЛО КАО СУПРОТНОСТ ОНОМЕ ШТО ПО УБЕЂЕЊЕУ ПРЕДСТАВЉА ОПТИМАЛНО СТАЊЕ ЧОВЕКА. (не само тела. Јер човек је склоп ТЕЛА И ДУШЕ). Дакле, свако нарушавање оптималног стања човека је ЗЛО, и питање теме је ЗАШТО ЗЛО ПОСТОЈИ. Другим речима, односно твојим речником: ЗАШТО ДОЛАЗИ ДО suprotnostИ onome što po Ubjeđenju predstavlja optimalno stanje našeg tijela???

****
.
.
.

Zlo nije suprotnost onome što optimalno stanje čovjeka JESTE... već je ZLO suprotnost UBJEĐENJU o onome šta optimalno stanje čovjeka jeste.

Dakle, ubjeđenje i Istina NISU ISTO.

Zašto, kako?

Zlo niti dobro ne postoje...to su samo iskrivljenja Istine, ubjeđenja o onome što po našem razumijevanju 'Istina' JESTE.

SVE do ubjeđenja uistinu jednostavno JESTE.

Awake.

Šta ima tu da se misli to je sasvim jasno demoni stvaraju demone!

ja sam citala davno na nekom site da Bog nije stvorio grijeh i da je grijeh uljez

sajt drugihristovdolazak, ja mislim da je tako jer sam ljetos to vidjela, samo ne mogu se sjetit jel to od protestanata sajt

YYYY, ja vidim da si ti jedan jakooo bistar diskutant, sada kad bi procitao to što piše na tom sajtu, ti bi logicki nasao neke stvari koje nisu logicne i onda bi sumnjao možda u postojanje Boga. A možda ne vjerujes u Njega ?
Ja vjerujem u Boga, mada ne na način na koji religije prestavljaju, nekad sumnjam u istoriju, mada vjerujem u ljubav i dobrotu uvjek. Bog je ljubav, a istorijske cinjenice je interesantno citati pa bile istinite ili ne.

YYYY
12. decembar 2010. u 22.23

****
ДОКАЗ:

базиран на аксиому да: ИЗВАН ФОРМЕ ЧОВЕК НЕ МОЖЕ ДА ПОСТОЈИ. Када извучеш човека изван форме он је мртав. Наводим ДВА ФАКТА ДА СИ ТИ ИЗВАН ФОРМЕ (БИЋА):
1. твоја философија је изван форме
2. ти си изјавио да си изван форме

Доказ ЗАВРШЕН.

****
.
.
.

Da: IZVAN FORME ČOVJEK NE POSTOJI. (Tačka.)

Ali čovjek NIJE ono što definiše POSTOJANJE.

'ČOVJEK' NIJE BIĆE.

'ČOVJEK' je ISKUSTVO tog Bića.

BIĆE čini POSTAJANJE čovjeka mogućim te i u formi (kroz formu) i IZVAN forme Biće POSTOJI.

Forma dakle postAje dok Biće uvijek POSTOJI.

Ti to očigledno NE ZNAŠ te svoje dokaze baziraš na onome što znaš.

Ne osuđujem.

Samo primjećujem jer takav način zaključivanja daje mi informaciju da tvoja ZNANJA o POSTOJANJU ne sežu dalje od FORME.

To zaista nije niti za osuđivanje niti za podsmijavanje.

U takvom okviru sam i Ja bio dok sam se oslanjao isključivo na svoj razum.

Međutim, kad Biće IZAĐE iz razuma...Biće koje JESAM izađe i iz forme , izađe i iz čovjeka i na trenutak čovjek UMRE.

Dok je čovjek mrtav, za taj jedan momenat, za taj jedan bezvremeni razmak između dva sada u vremenu, Biće se preseli u Svijetove, iskusi Univerzume, postane 'BOG' i vrati se u sledeći momenat u vremenu kao da nidgje i nije otišlo iz te forme čovjeka...a čovjek nije imao izbora (u tom bezvremenom) nego da čeka i ne znajući i ne vidjeći koliko dugo je Biće izvan njega bilo odsutno.

Dakle SMRT je trajala eonima, trajala je toliko dugo koliko se moglo stvoriti bezbroj univerzuma a da to čovjek nije mogao niti posumnjati niti smjestiti u jednu misao, niti pak u čitavo svoje postojanje.

U tom razmaku između dva otkucaja srca, između dva sada u vremenskom nizu...TU SAM BIO...u 'BOG-u'-Sebi, i odatle sam se vratio sa ZNANJIMA koja mi do tada nisu izgledala postojećim.

Eto, odatle i pišem SADA dok pišem, jer malo ili uopšte ne mislim dok pišem.

Mislim samo kad gledam šta sam otkucao i kada sebi pročitam to što sam otkucao...a shvatio sam, odlazeći u 'BOG-a' i vraćajaući se u čovjeka, da nikad neću i ne treba da sumnjam u Istinitost onoga što od tada prolazi kroz moj razum, kroz moje prste dok kucam...ostao sam ona naizgled 'ISTA' forma ali koja je sada u službi SVIJESTI a ne razumu.

I tako, svako od nas mora da umre dok još živi...da umre između dva daha, između dva SADA, u vremenu, da izađe iz njega i da se u njega vrati ponovo rođen dok još, svojim razumom misli da živi, da nikada i nije umirao.

Eto, toliko o tome za sada.

.
.
.

****
--------

****IZVAN forme se sve organizuje a FORMA je manifestacija onoga što je dizajnirano u Tebi koji JESI.

Ti koji JESI, doduše, ne moraš da budeš Svjestan toga što uistinu JESI, kao što većina i nismo, ali to nikako ne mijenja Istinu o tome što JESTE.

++++Аха! А ти знаш ШТА ЈЕ ИСТИНИТА ФОРМА! Супер! Баш сам то и тражио. Да бар искористим присуство Ванземаљца или ти Ванчовека, те да сазнам истину. Добићу одговор на моје ЗЛО ПИТАЊЕ.
Сав санм се претворио у уши.
Дедер оплети

****
.
.
.

Svakako da ZNAM.

Ne govorim li o tome već nekoliko godina.

Zato sam ovdje, da podijelim to ZNANJE.

Dakle, FORMA je Iluzija, kreacija, projekcija našeg razuma koji uz pomoć čula omogućava Biću (koje se poistovjećuje sa svojim iskustvom) da osjeti POSTAJANJE, manifestaciju svoje Želje za Iskustvom.

Forma je ni manje ni više nego skup ubjeđenja koja u Sebi i po Sebi diktiraju doživljaj Sebe.

I tako, samo zato što smo u mogućstvu da dodirnemo ruku koju naše oči projektuju kao vizuelni doživljaj mi uistinu dodajemo snazi čulnog ubjeđenja te ono što vidimo nije samo slika već i objekt koji se može opipati...a šta pipamo???

Šta to vidimo???

Ono što čulno doživljavamo je informacija formirana u Ubjeđenje, a ubjeđenje se drži sve dotle dok se iskra života (duša) zadržava u projekciji.

Dakle forma je čulna projekcija podržana sa mentalnim sklopom memorije i logike.

Dakle, sve to je proizvod razuma koji omogućava čulno-dimenzionalna iskustva.

Ko doživljava ova iskustva?

Biće koje JESMO se doživljava kroz ove mehanizme samorealizacije.

Ali Biće koje JESMO takođe upada u lavirint ubjeđenja, poistovjećujući se, kako sa mehanizmima projekcije tako i sa samom projekcijom. Iz te perspektive Biće koje JESMO više nije u moći da se spoji sa svojim ISTINSKIM stanjem (aspektom postojanja) te za ono čega je svjesno, dakle FORME i RAZUMA, za to smatra da je SVE što život JESTE.

A Forma, tj, projekcija...je SVIJET u Biću, radije nego li Biće u Svijetu.

Zato i jeste veoma nevjerovatno da se projekcija odvija od Sebe ka Sebi, dok posmatramo Sebe kao formu u prostoru i vremenu.

Uistinu i prostor i vrijeme su samo projekcije u tom istom JEDNOM-bestjelesnom, besprostornom, bezvremenom Sebi.
.

Zato, kada se pomjeriš iz Sebe Bića-čovjeka ka Sebi-Biću-'BOG-u'...uistinu nigdje i nisi išao, nigdje se i nisi pomjerio, ništa se i nije moglo pomjeriti...jer si UVIJEK, kao što si to oduvijek i bio...postojao i postojat' ćeš kao JEDAN u JEDNINI SVIH I SVEGA...OVDJE I SADA u onome što nazivamo 'BOG' ili pak apsolut...SVIJEST.

Awake.

YYY=> „Со, НЕПРАВДА ЈЕ АПСОЛУТНА??

Имаш ли какав пример да то подупреш? ”

.

Kada moram da se ponavljam vise od dva puta onda nije to to, no nisi ti kriv već sklop tvojih gena, sto je opet jedna od Bozijih nepravdi:)

Kada se samo malcice preciznije i sa drugacije tacke pogleda, vidimo da je nepravda dublja od zla.

Nepravda stoji iza zla. Zlo je posledica nepravde i stoga je opravdano.

Zato slobodno možemo reći da je nepravda jedan Boziji polaritet, tako da je apsolutna. A zlo možemo posmatrati kao nešto relativno.

Ja recimo svuda vidim nepravdu. Pocevsi od makrokosmosa do mikrokosmosa, od Zvezda, ima ih vece i svetlije a ima ih tamnijih i manjih, to je u stvari nepravda kad se malo preciznije pogleda. Imaš lepe planete i one manje lepe.

Imaš i ljude koji su genetski predodređeni da budu jaki, entuziasti, dopadljivi, uvek puni energije, sijajuci kao Sunce, dok su drugi slabi, apaticni, ravnodusni, malodusni, neinteligentni, ruzni... Zaista postoji velika razlika između sposobnih i nesposobnih ljudi, ljudi kojima sve polazi od ruke i ljudi kojima ništa ne polazi za rukom, ljudi koji vrede i ljudi koji ne vrede. To je apsolutna nepravda jer je uvek bilo tako i uvek će i biti, i sva ta nepravedna razlicitost je zapisana u genima.

A u duhovnom svemiru opet apsolutna nepravda. Negde i kod nekoga imamo veću Boziju naklonost a kod nekog drugog imamo manju. Zato su i andjeli ljubomorni zbog nepravde, imaš vece i manje andjele, mocnije i one manje mocne lepse i one manje lepe.

Kada ti kažeš da je zlo sto je covek pao i slomio ruku, to je donekle tačno, ali to je samo povrsinski zakljucak. Nije to zlo, to je samo cista nepravda. Jel taj covek koji se bez nekih većih spoljasnjih podsticaja spotakao i slomio nogu, je smotan i nekoncentrisan, a da li ćemo biti vise ili manje smotani opet zavisi od genetskog materijala. A kakav će biti genetski material zavisi opet od volje Tvorca.

Kada bi hrišćani zaista znali kakav je Bog onda hrišćanstvo kakvo je sada ne bi imalo razloga da postoji. Sa druge strane i druge religije su veoma bojazljive kada treba da se prizna potpun Boziji karakter koji podrazumeva i dobro i zlo. Zato religije Boga predstavljaju jednostrano i nepotpuno, da bi mogli da Ga vole i da na taj način kontrolisu mase. Premda ja lično mogu postovati Boga sa oba njegova polariteta, to mi nije preveliki problem iako mi se Njegova dobra strana neuporedivo vise svidja od one mracne strane.

I da ponovim moto dana: Bog zivot i nepravedna raznovrsnost:)

E kad sam već ovdje, da ubacim jednju ljepu pricu o zlu:

Da li postoji zlo?

Univerzitetski profesor je izazvao svoje studente sa
sledećim pitanjem: „Je li Bog stvorio sve sto
postoji?”

Studenti hrabro povikase u glas, „Da, jeste!”

„Bog je stvorio sve?” profesor je ponovo zapitao.

„Da, profesore,” odgovorise studenti.

Profesor nastavi, „Ako je Bog stvorio sve, onda je
Bog stvorio i zlo, dok ono postoji. I prema principu
da nasa dela govore o tome ko smo mi, sledi da
je Bog zlo!”

Studenti zanemise pred takvim odgovorom.

Profesor je bio prilično zadovoljan sobom, jer je još
jednom dokazao studentima da je vera u Boga samo
mit.

Jedan student je podigao ruku i zapitao profesora:
„Mogu li vam postaviti jedno pitanje profesore?”

„Naravno,” odgovori profesor.

Student ustade i zapita: „Profesore, da li hladnoca
postoji?”

„Kakvo je to pitanje? Naravno da postoji. Zar ti
nikada nije bilo hladno?” Studenti su se zasmejali
na cudno kolegino pitanje.

Mladi student nastavi, „U stvari, gospodine,
hladnoca ne postoji. Prema zakonima fizike, ono sto
mi smatramo hladnocom, u realnosti je odsustvo
toplote. Svako telo ili objekt je podlozan
izucavanju kada poseduje ili zraci energiju.
Apsolutna nula (-273 C) je totalno odsustvo toplote.
Svaka materija postaje inertna i nesposobna za
reakciju na toj temperaturi. Hladnoca ne postoji. Mi
smo stvorili taj pojam da opisemo kako se osecamo
kada nemamo toplote.”

Student nastavi dalje. „Profesore, da li tama
postoji?”

Profesor odgovori, „Naravno da postoji.”

„Još jednom ste u krivu profesore. Ni tama ne
postoji takođe. Tama je u stvarnosti odsustvo
svetla. Možemo izucavati svetlo ali ne i tamu. U
stvari, možemo koristiti Njutnovu prizmu da
razlomimo svetlo u vise boja i izucavamo razlicite
svetlosne duzine svake boje posebno. Ne mozete
mjeriti tamu. Jedna zraka svetla može doći u tamu i
osvetliti je. Kako znate koliko je neki prostor
taman? Mozete meriti samo kolicinu prisutne
svetlosti, zar ne? Tama je pojam koji ljudi koriste
da opisu šta se dogadja kada nema prisustva
svetla.”

Konacno, mladic upita profesora, „Gospodine, da li
zlo postoji?”

Sada nesiguran, profesor odgovori, „Naravno, kao sto
sam to već rekao. Vidimo to svaki dan. Svakodnevno
mozete videti ljudsku necovecnost prema drugim
ljudima. Mnostvo je primera kriminala i nasilja
svuda po svetu. Ove manifestacije nisu ništa drugo
nego zlo.”

Na ovo je student odgovorio, „Zlo ne postoji
gospodine profesore, ili bar ne postoji samo po
sebi. Zlo je jednostavno odsustvo Boga. To je isto
kao tama i hladnoca – reč koju je covek stvorio
da opise odsustvo Boga. Bog nije stvorio zlo. Zlo
nije kao verovanje ili ljubav, koji postoje isto
kao svetlo ili toplota. Zlo je rezultat onoga sto
se dogadja kada covek ne posjeduje Boziju ljubav u
toplote ili tama koja dolazi kada nema svjetlosti.”

Profesor je seo i nije ništa rekao.

Ime mladog studenta je bilo – Albert Ajnstajn.
--

Ovo za Ajnstajna, nisam siguran, Pozdrav svima.

Pošto replika cenjenog Awake-a na moju opasku za sada izostaje da odgovorim gos'n YYYY.

Pitao si mi šta je definicija nepravde. Pa ne znam, trebalo bi malo da razmislim o tome, odgovor verovatno postoji. Ali ono sto je jasno je da ja i dalje stojim iza onog sto sam rekao vezano za razlicitost. Nepravda stoji iza razlicitosti! Primera radi mene isprazni ljudi guse, ja venem pored njih, oni mi jedu prirodnu inspiraciju...Oni su zbog toga jadni i hendikepirani. Zar to nije nepravda?

„kao što si vjerovatno primijetio ja ne omalovažavam svoje sagovrnike niti ih stavljam u fioke”

Zao mi je sto tako vidis, to uopste nije istina. Ja sam odusevljen tvojim tekstovima, inače ne vidim kako bi te drugacije pitao to što sam zeleo. Još jednom izvini ako sam te necim uvredio i da znaš da te postujem.

Vidiš, ono što čovjek pomisli da je najrazumljivije, ponekad bude nerazumljeno, sve zavisi od tačke gledišta. Znači ništa se ne može pretpostavljati.

Ali važno je da na kraju ipak dođemo do razumijevanja onoga što smo htjeli reći i razmijeniti pa makar to oduzelo i par pokušaja...i tako je u bilo čemu i o bilo čemu.

Važno je pokušati.

Ostalo je stvar tolerancije i povjerenja jednih prema drugima.

Awake.

Postovani YYY

Na pitanje zašto zlo postoji, ponovio bi pisanje od pre nekoliko godina:

Zakonu polarnosti, kao jednom od fundamentalnih zakona našeg pojavnog sveta, od večine ljudi se nedovoljno poklanja pažnja. Mi živimo u ovom svetu sasvim opčinjeni materijom, u kome se sve po nekim merilima vrednuje. Svaki čovek sebi stvara neko merilo vrednosti, po kome svojoj okolini dodeljuje raznorazne prideve kao što su: dobar , zdrav, ispravan, dragocen, ljubav, mir, život itd.
Sa pojmovima suprotnog pola: zao, bolesan, pogrešan, bezvredan, mržnja, rat, smrt itd., označavamo one stvari i dešavanja koja su po našem mišljenju i merilu nepoželjna i najbolje bi bilo kada ih uopšte ne bi bilo!
Trebamo znati da sa takvim stavom podrivamo osnovni koren naše stvarnosti. Jer u onom trenutku, u kome nema više zla, nema više ni dobroga itd ...
Svaka celina ili stanje na skali vrednovanja ima dva krajnja aspekta ili, svaki krajnji aspekt na skali vrednovanja od dva moguća, deo je jedne celine.

Svaki aspekt jedne celine postoji samo zahvaljujući onom drugome aspektu, te su tako jedan od drugoga zavisni. Međusobna zavisnost dva aspekta jedne celine najočiglednija je upravo kod celine disanja, jer kada zaustavimo bilo koji aspekt, udahnuti ili izdahnuti, mi zaustavljamo Život. Znači, kada bi bilo koji aspekt neke celine nestao, nestao bi i njegov „partner”.
Iz toga sledi: Ako uklonimo bolest, uklonićemo i zdravlje, uklonimo li smrt uklonićemo i Život odnosno, ako uklonimo zlo sa ovog sveta, uklonicemo i dobrotu.
Uostalom, mi znamo šta je dobro zahvaljujuci cinjenici da imamo iskustva o tome šta je zlo !
Polarnost je osnova našeg postojanja. Postoji dan i noć, muškarac i žena, leto i zima, plus i minus, gore i dole, dobro i zlo, tamo i ovamo, ovostrano i onostrano itd. Naš pojavni svet ne pruža nam ni jednu stvar, za koju ne bi bilo suprotnog pola. Čak ni naše razmišljanje nije u stanju da sebi nešto predstavi bez suprotnog pola. Mi živimo sa protivrečnostima i mislimo protivrečno. Međusobni napon ta dva suprotna pola je čak potreban preduslov, da bi u naše polje svesti moglo nešto da prodre.

Svako ko je razumeo zakon polariteta zna, da se svaki cilj može postiči samo preko suprotnog pola i nikako i nikada direktno, kako večina ljudi to bezuspešno pokušava. Uostalom, kada se želi baciti kamen što dalje unapred, nikada prethodno ne pružimo ruku što dalje unapred, več uvek što dalje unatrag – u suprotnom smeru ; tako isto su dan i noć dva aspekta jedne celine – jednog potpunog dvadesetičetiri-časovnog dana. Pri tome, dan i noć su ipak po svom kvalitetu različiti, čak možemo reći suprotni. Ali, zašto bi trebalo da dan bude bolji od noći ili obratno? Dan ima svojih kvaliteta ali i noć ima svojih.

Princip polarnosti nam govori, da sve ima svoju suprotnost. Gde ima dobroga ima i lošeg; gde ima svetlosti, tamo uvek ima i tame.
On nam govori, da se sve pojavno ispoljava u dva aspekta, dva pola – dualno, ali sa različitim stepenom između dva ekstrema. Jedan pogodan primer za ilustraciju toga može poslužiti skala na termometru.
Termometar nam na skali pokazuje različite stepene između plusa sa jedne strane i minusa sa druge dok se u sredini nalazi nulta tačka. Isto tako na skali polariteta sa jedne strane imamo teze, na drugoj strani antiteze a u nultoj taöki nalazi se sinteza. Pored toga, potrebno je da znamo da temperatura nije ni hladna a nije ni topla, ona jednostavno rečeno jeste.
Primera radi, možemo reći, da će jedan Eskim da označi temperaturu na kojoj se mi smrzavamo, da je letnja. Iz toga sledi da je u svakom vrednovanju – proceni, sadržano naše lično iskustvo i lično ubeđenje.
Odnos ponašanja na skali važi za sve stvari našega sveta podjednako. Tako su na skali u tački nula, dobro i zlo apsolutno identični i neutralni. Pomerajući se prema tački plus, doživljavamo prijatna osećanja, ali što se više pomeramo prema tački minus, mi naša osećanja vrednujemo kao zla, neprijatna, loša.
Uvek kada izađemo iz naše ''sredine'' – iz ravnoteže – (iz optimale*), nalazimo se van tačke sinteze, odnosno nalazimo se u disharmoniji, Zato plus ili minus, uvek je pitanje naše lične procene (naše lično stanje ravnoteže – harmonije, ne treba biti u sredini skale, ona je najbolja kada se nalazi sasvim na strani plus. U ovom slućaju, pod ''sredinom'' smatra se biti u ravnoteži, a ne biti u geometrijskoj sredini).
(* Pod optimalno (lat. optimum), podrazumevamo ono, što se može najbolje ostvariti, suprotno tome – drugi aspekt te celine jeste idealno, kojim označavamo ono što se može najbolje zamisliti.)
Što se više približavamo minus polu, to osećanja sve jače ocenjujemo kao negativna. Uzmimo na primer mržnju. Mržnja i ljubav su po intenzitetu dva potpuno identična osećanja. Razlikuju se samo po osnovi pridodatih misli iz kojih proizlaze odgovarajuće posledice. Pri tome ne smemo zaboraviti, da ljubav uvek deluje konstruktivno i graditeljski a da je mržnja uvek destruktivna i rušilačka, no energija osećanja im je uvek jednaka.
Optimalan život duše odvija se takođe na plus strani naše skale, i njegova optimala zavisna je od nivoa razvoja svesti duše svakog pojedinca. To znači, što je pojedinac više obogatio svoju dušu duhom Božjim, njegova svest se sve više pomera – udaljava od nule na pomenutoj skali, da bi svoj maksimum postigla onda, kada duša podigne svoju svest na nivo ''Samo-Nadsvesti''.
Samo-Nadsvest je nivo svesti duše, u kojoj je čovek usaglasio svoju volju sa Božjom voljom – kada je svoju volju sa punom svešću i sasvim slobodnom voljom izjednačio sa voljom Božjom odnosno, kada on nema više ''svoje'' volje, več je volja Božja potpuno i njegova volja.

Mi živimo u polarnosti i za sve i na sve se odlučujemo sami – svojom slobodnom voljom. Problem nastaje samo onda, kada se suviše često nađemo daleko na minus strani skale polariteta. Na strani destruktivnih i razarajućih misli. I sasvim svejedno je gde se mi to nalazili, u trenutku kada nam dopre do svesti činjenica o principu polarnosti, uvek možemo sebe da obuzdamo i da podignemo svoju vibraciju time, što ćemo se pokrenuti u smeru plus na skali polariteta, baveći se plemenitim, konstruktivnim i graditeljskim mislima.
...nastavlja se...

Zašto zlo postoji i od kuda?

Origin of Evil

http://vimeo.com/6396514

Poštovani YYYY,

Drago mi je da vidim da ste nastavili da tražite odgovor na pitanje porekla zla, sa čijim postojanjem i posledicama se svi mi svakodnevno suočavamo.

Upoznavanje uzroka porekla zla pomoći će nam da se pravilno postavimo kada se budemo suočavali sa raznim problematičnim situacijama (svuda gde je uključeno lukavstvo, razna iskušenja i zlo svake vrste).

Ne bih hteo da trošim mnogo reči da osporavam razne teorije koje tvrde da je zlo večan princip. Ali, moram da se osvrnem i na to pitanje, jer vidim da mnogi pokušavaju da Vas zbune i skrenu sa puta istine.

Polaritet (u fizici i u nama samima), postojanje mraka i svetla i mnoge druge pojave i fenomeni.. ne govore u prilog da je zlo sastavni deo svemira, niti da je zlo večan princip.

Sve te pojave je inicijalno kreirao STVORITELJ, i na kraju stvaranja sve je bilo savršeno!

U bibljskom izveštaju o stvaranju stoji napisano:

Gen 1:31 Tada pogleda Bog SVE ŠTO JE STVORIO, i gle, DOBRO BEŠE VEOMA. I bi veče i bi jutro, dan šesti.

Pogledajmo šta je sve Stvoritelj stvorio u toku ovih dana kreacije:

http://www.spacetelescope.org/images/
http://hubblesite.org/gallery/album/

Dalje čitamo u izveštaju da „SVE što je STVORIO... DOBRO beše VEOMA”!

Šta se sve podrazumeva pod izrazom „SVE što je STVORIO”?

Šta znači „SVE”?

„SVE” znači SVE!

U nastavku izveštaja čitamo da se „DOVRŠI NEBO” (svemir) „i sva vojska njihova”:

Gen 2:1 Tako se DOVRŠI NEBO i zemlja i sva vojska njihova.
Gen 2:2 I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;
Gen 2:3 I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini;
Gen 2:4 TO JE POSTANJE NEBA i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo,

SVE što je stvoreno je dovršeno (čitav svemir) i SVE je bilo savršeno (dobro beše veoma).

Vidimo da je nakon stvaranja SVE bilo u savršenom redu i harmoniji.

U celom svemiru je vladao mir i ljubav je ispunjavala srca svih stvorenja. Jednom rečju postojala je harmonija.

Stvoritelj je kreirao dan i noć, polaritet među materijom, a i u samog čoveka je usadio polaritet - muško i žensko. Ali nigde nije bilo zla!

Na kraju prve glave izveštaja stvaranja, čitamo da je Bog čoveku namenio biljke koje nose seme kao hranu, a svim životinjama je namenio travu.

Nije bilo smrti. Ni umiranja.

Životinje nisu ubijale jedne druge radi preživljavanja. Niti je čovek ubijao životinje.

Nije bilo bolesti, mržnje, rata, smrti…

NIJE BILO ZLA!

Kako je onda zlo počelo? I šta je zlo? Kako ga možemo definisati?

Zlo je LIČNI IZBOR stvorenja da namerno krši Božju volju.

Dobro. Ali šta je Božja volja? I kako je možemo znati?

Ukratko rečeno, Božja volja za sva Njegova stvorenja jeste ljubav..

(Neko će reći pitati šta je ljubav? Ljubav je takođe jasno definisana u Svetom pismu, ali pretpostavićemo da svi razumemo šta je ljubav u onom osnovnom obliku, a dalje razmatranje neka ostane za drugu temu)

.. ljudi su potpuno slobodni da izaberu da vole jedni druge..

A da bi tu slobodu mogli da imaju, sva stvorena razumom obdarena bića, moraju da imaju mogućnost da slobodno IZABERU da Boga, i druga stvorenja vole i to bez prisile.

Taj izbor nije ničim uslovljen.

Dakle, da bi mogli slobodno da izaberemo da volimo Boga i ljude, zato svi imamo mogućnost da IZABEREMO dobro, ali isto tako nam je dopušteno da izaberemo i zlo (niko od nas nije ispreprogramiran da voli, ili da mrzi).

IMAMO SLOBODU!

Čovek je slobodno biće i ima potpuno SLOBODNU VOLJU!

Pošto je Stvoritelj svim svojim stvorenjima dao ovu slobodu, moramo onda da se pozabavimo i tom idejom.

Šta je sloboda?

Citirao bih istoričara Ralph Epperson-a i deo iz poglavlja „Sloboda” iz njegove knjige „Nevidljiva ruka”:

„Sloboda je definisana kao pravo koje podrazumeva odgovor­nost. Njena suprotnost je razuzdanost i definiše se kao pravo bez odgovor­nosti. Druga reč za razuzdanost bila bi anarhija, odnosno situacija u kojoj nema pravila, prava ili privilegija. Jaki uništavaju slabe, moćni uništavaju nemoćne. U životinjskom svetu, razuzdanost je definisana kao ”zakon džungle.„

Oni koji vole slobodu moraju da shvate da i drugi imaju jed­naka prava na svoju slobodu, i da će jedino prihvatanjem ove činjenice biti potpuno slobodni. To znači da svaki pojedinac mora da ograniči svoju slobodu ako ona šteti drugome, ili niko neće moći da bude slobodan i da uživa u pravima na život, slobodu i vlasništvo.

Čovekov Tvorac dao je i neke naznake o pravima drugih. Od deset Božijih zapovesti, šest u sebi nose negaciju: ”Nemoj imati...„, što znači da će svi biti slobodni ukoliko svako od nas ograniči svoje aktivnosti tako da ne ugrožavaju drugog.”

Epperson dobro primećuje da sloboda jeste pravo koje podrazumeva ODGOVORNOST!

A tu odgovornost stvorenja (prema drugim stvorenjima ali i prema Stvoritelju) je Tvorac jasno definisao kroz zapovesti, poznatijih kao „10 Božjih zapovesti”!

Hajde da ukratko ponovimo:

- Da bi stvorenja mogla da vole Stvoritelja i druga stvorenja, moraju da imaju slobodu da izaberu ljubav.
- Sloboda je definisana kao pravo koje podrazumeva odgovornost.
- Odgovornost stvorenja prema Stvoritelju i drugim stvorenjima Tvorac je definisao kroz 10 Božjih zapovesti.

Ali mi danas vidimo da se ne drže svi ljudi 10 Božjih zapovesti. Naprotiv! Većina ljudi krši Božje zapovesti (svesno ili nesvesno).

U današnje vreme sekularizma ljudi otvoreno krše Božje zapovesti, pa čak i dobar deo onih koji tvrde da veruju u Boga krše Božje zapovesti.

Da li ćemo se povoditi za većinom? Da bi bolje prošli u životu, da li treba varati? Svi to rade reći ćete! Ne rade svi, nego većina.

(ali da ostavimo ovo pitanje većine trenutno po strani, mada je ovo jako bitno jer uticaj drugih formira i naš stav. Koliko puta smo sami ponovili ono što smo videli ili čuli od drugih ljudi, a da prethodno nismo proverili da li je to istina. Nismo ni svesni koliko često grešimo na ovaj način)

Hajde i da rezimiramo trenutno moralno stanje na ovoj zloj planeti:

- Većina ljudi krši Božje zapovesti.
- Većina se poziva na religiozne običaje, forme i religiozne autiretete.
- Većina ljudi voli greh, ali ne voli grešnike (Bog voli grešnike ali ne voli greh).
- Većina ljudi ne želi da ostavi greh kada im se otvoreno kaže da greše.
...

Da li će ta većina ljudi da stane na stranu Božju kada joj se iznese istina? Teško! Bog nam govori upravo suprotno:

Mat 24:9 Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mog radi.
Mat 24:10 I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omrznuće drug na druga.
Mat 24:11 I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge.
Mat 24:12 I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih.
Mat 24:13 Ali koji pretrpi do kraja blago njemu.
Mat 24:14 I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak.

Na ovom ali i na mnogim drugim mestima u pismu, vidimo da većina nikad ne staje na stranu pravde, istine i Boga. To je žalosna činjenica na ovoj planeti.

Dobro! Shvatamo da većina ne voli Boga iako ga ustima priznaju:

2Ti 3:1 Ali ovo znaj da će u poslednje dane nastati vremena teška.
2Ti 3:2 Jer će ljudi postati samoživi, srebroljupci, hvališe, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni,
2Ti 3:3 Neprimirljivi, opadači, neuzdržnici, besni, nedobroljubivi,
2Ti 3:4 Izdajnici, nagli, naduveni, koji više mare za slasti nego za Boga,
2Ti 3:5 Koji IMAJU OBLIČJE pobožnosti, a sile su se njene odrekli. I ovih se kloni.

Shvatamo da svet danas nije onakav kakav bi trebao da bude. Čak se i u molitvi „Oče naš” primećuje da na ovom svetu ne vlada Božja volja:

Mat 6:10 Da dođe carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;

Vidimo da većina ljudi ne postupa u skladu sa Božjom voljom. Većina je uvek bila u raskoraku sa Božjom voljom bez obzira na njihovo deklarisanje.

Zašto je ovo bitno? Zato što ta većina konstantno pokušava da ukloni simptome bolesti a ne uzrok bolesti. Ta većina utiče na nas i odvlači nas od rešenja problema - pravog uzroka problema. A uzrok je greh.

Šta je greh?

1Jn 3:4 Svaki koji čini greh i bezakonje čini: i greh je bezakonje.

Ovo je najkraća moguća definicija: „GREH JE BEZAKONJE”!

Da li većina zaista voli Boga ili ipak više voli greh (doći do $$ makar morali lagati i prevariti nekoga)?

To je glavni razlog zašto je ova planeta u ovako žalosnom stanju.

Ljubav prema sebi je pretegla ljubav prema bližnjemu.

Ljubav prema sebi je pretegla:

Ljubav prema pravdi.
Ljubav prema istini.
Ljubav prema Bogu.
Ljubav prema svim stvorenim bićima.

Dakle, shvatamo da je čovek odgovoran za greh na ovoj planeti. Tako piše u izveštaju o padu u greh.

A takođe i u naše vreme danas, vidimo da ljudi isto tako izabiraju zlo. Ljudi sebe stavljaju na prvo mesto iznad pravde, istine, Boga, drugih stvorenja.

Drugim rečima ljudi izabiraju sebičnost (princip zla).

Ljudi imaju slobodu da biraju i u većini slučajava stvorenja na ovoj planeti izabiraju zlo. Da li ima opravdanja za ovaj izbor? Nema opravdanja! To je ličan izbor koji donosimo potpuno slobodno. Svako može da izabire zlo ili dobro. Da li će neko da voli princip zla ili će izabrati princip dobra, to zavisi od nas samih i našeg ličnog izbora.

Ovde sada ulazimo u jedno drugo pitanje. A to je kako da oni koji su grešili i koji su razvili zle osobine a žele da se vrate Bogu, kako oni mogu sada da se promene (ako su zli). To je dobro pitanje i Bog je pružio rešenje za taj veliki problem. Ali to je druga tema i nećemo se baviti sada tim problemom, jer bi nas razgovor o tome odvukao od zadate teme.

Da se vratimo na inicijalno pitanje.

Kako je u savršenom svemiru došlo do prvog začetka zla?

Odgovor na to pitanje nam je Stvoritelj jasno otkrio (inače niko od nas ne bi znao kako se desilo).

Kako i zašto se dogodilo da je neko savršeno stvorenje u savršenom svemiru došlo na ideju da se suproti svome Stvoritelju i da započne pobunu?

Šta su razlozi? Da li je bilo razloga? Šta su bili motivi pokretača pobune?

Suprostavljanje Stvoritelju i Njegovoj vladavini svakako jeste pobuna!

Konačno, dolazimo do pitanja:

Zašto Stvoritelj nije odmah uništio začetnika pobune?
Zašto je dozvolio da pobuna uzme maha?
Zašto je dozvolio i da cela jedna planeta bude zahvaćena zlom?
Dokle će trajati zlo?
Da li je zlo jače? Hoće li pobediti (kako tvrde pristalice Sotone)?
Da li će Stvoritelj na kraju da kazni začetnika greha (Sotonu) i sve njegove pristalice?
Kako će Stvoritelj da se obračuna sa pobunjenicima? I da li će biti pravedan u postupanju sa njima?

Ovo su samo neka od pitanja koja nam se prosto nameću dok razmišljamo o ovoj temi.

Ali ne moramo nagađati odgovore, jer svi mi koji živimo u ovome žalosnom vremenu (vremenu sveopšteg bezakonja i procvata nemorala i svih mogućih zala), možemo sa sigurnošću znati kako se desila ova pobuna protiv Božjeg autoriteta, jer nam je Stvoritelj OTKRIO sve detalje u vezi toga.

Pošto je ovo pitanje života ili smrti, Stvoritelj nas nije ostavio u mraku...

...

Rudolf
15. decembar 2010. u 21.27

****
Svaki aspekt jedne celine postoji samo zahvaljujući onom drugome aspektu, te su tako jedan od drugoga zavisni.

****

.
.
.

Ovo što kažeš ovdje nije tačno.

Tačno je da svaki jedan dio, ili aspekt jedne cjeline DOŽIVLJAVA Sebe jedino kada je u odnosu sa drugim jednim aspektom iz te cjeline.

To nije isto sa postojanjem.

POSTOJANJE JE nezavisno od doživljaja.

Doživljaj Sebe kao 'postojanja' (postAjanja) je projekcija u kojoj jedan mora da se projektuje sa drugim jednim kako bi kroz taj odnos mogao uvjerljivo da doživi Sebe.

.
.
.

****
Termometar nam na skali pokazuje različite stepene između plusa sa jedne strane i minusa sa druge dok se u sredini nalazi nulta tačka. Isto tako na skali polariteta sa jedne strane imamo teze, na drugoj strani antiteze a u nultoj taöki nalazi se sinteza. Pored toga, potrebno je da znamo da temperatura nije ni hladna a nije ni topla, ona jednostavno rečeno jeste.

****

.
.
.

Ako uzmeš temperaturu tijela (37 stepeni celziusa) recimo, to bi po tebi bila nulta tačka između dobrog i zla, pošto tijelo radi optimalno na toj temperaturi... dakle u tački 37 je sinteza dobrog i lošeg, ravnoteža?

Međutim, pomjeri temperaturu ka minusu to će za tijelo biti zlo...pomjeri je prema plusu...i to će biti zlo.

Dakle, jedino kada je temperatura optimalna tijelo je u balansu i radi optimalno te stoga polaritet ovog primjera bi morao da bude da sve što nije 37 je negativno (zlo) a dobro je samo 37 stepeni...?

Kako onda objašnjavaš to da optimalno (37, nulta tačka), dakle, SINTEZA dobrog i zla, ravnoteža, uistinu predstavlja samo jednu stranu polariteta, DOBRO, na toj skali koju ti navodiš?

.
.
.
Evo šta ti kažeš:

****
Odnos ponašanja na skali važi za sve stvari našega sveta podjednako. Tako su na skali u tački nula, dobro i zlo apsolutno identični i neutralni. Pomerajući se prema tački plus, doživljavamo prijatna osećanja, ali što se više pomeramo prema tački minus, mi naša osećanja vrednujemo kao zla, neprijatna, loša...

****
.
.
.

Ja to nikako ne mogu da vidim u onom primjeru koji sam ti naveo (37 stepeni).

.
.
.

****
Polarnost je osnova našeg postojanja. Postoji dan i noć, muškarac i žena, leto i zima, plus i minus, gore i dole, dobro i zlo, tamo i ovamo, ovostrano i onostrano itd. Naš pojavni svet ne pruža nam ni jednu stvar, za koju ne bi bilo suprotnog pola. Čak ni naše razmišljanje nije u stanju da sebi nešto predstavi bez suprotnog pola. Mi živimo sa protivrečnostima i mislimo protivrečno. Međusobni napon ta dva suprotna pola je čak potreban preduslov, da bi u naše polje svesti moglo nešto da prodre.

****
.
.
.
Polarnost nije osnova postOjanja već je polarnost osnova projekcije.

Projekcija se dešava kroz razum te možemo reći da je polarnost osnova RAZUMA.

Da bi se ikakvo iskutsvo moglo manifestovati ono mora da prođe kroz razum.

Šta to znači?

To znači da ono, iskustvo, nije ‘zamišljeno’ niti pak poželjeno U RAZUMU.

To takođe znači da ono što je IZVAN razuma NIJE POLARIZOVANO.

To takođe znači da ono što nije polarizovano ne zavisi ni po čemu od polariteta.

To takođe znači da to što nije polarizovano, dakle SVIJEST-Biće, bira da iskusi Sebe kroz polaritet.

Takođe, dok je u procesu polarizacije, ukoliko se Biće probudi u Sebe-SVIJEST te odatle postane Svjesno u iskustvu Sebe kroz razum, ono po želji i po potrebi može da neutralizuje polarizaciju.

To nikako ne znači da će od inicijalne Želje (da bude muško recimo) da se neutralizuje te da postane bespolno (mada ukoliko bi BIće to zaista poželjelo, moglo bi).

Biće koje postane Svjesno onoga što jeste nikada ne čini ništa što će postati SUPROTNOST onoga što je dušom donijelo u projekciju kao svoju iskonsku namjeru za iskustvom. Ono će, pošto je postalo Svjesno, činiti sve da se oslobodi polarizacije koja mu se nameće kao nešto što ne može da izbjegne u ovoj realnosti.

Međutim, nije tačno da moramo da prihvatimo dobro i zlo kao način življenja.

Nije tačno da smo uslovljeni tom polarizacijom.

Tačno je da su mnogi uslovljeni dobrim i zlom jer su NE-Svjesni svog stanja, kako i Istine o Sebi.

.
.
.

Kako se onda osloboditi od neželjenih efekata polarizacije?

Radof kaže:

****
U početku je veoma teško da se razvijemo u tom smeru. Ako budeš istrajan na tom putu, jednog dana ćeš u toj situaciji da postigneš ravnotežu – neutralnost – sintezu, moći ćeš u toj situaciji i da se suoćiš sa tim čovekom sasvim neutralno (možda i on ima iste probleme kao i ti) i u ljubavi da ga otpustiš, te si sa time na putu ka majstorstvu nad polaritetom, naćinio jedan ogroman korak unapred.

****
.

****
Na takav naćin, malo-pomalo pomeramo se prema plus strani naše skale. Postepeno ćes poćeti da podižeš svoju vibraciju pomerajući se tako ka plusu, istovremeno usvajaš nove stavove – životne principe i na takav naćin i svetliju karmu.

****

.
.
.

Čekaj, čemu (po tebi) treba da težimo:

RAVNOTEŽI?

ili

DOBRU?

.
.
.

Ne može se težiti dobru (niti zlu) a postizati harmonija.

Istina, ravnoteža se može postići jedino stvaranjem suprotnosti i njihovim izjednačavanjem u jednoj cjelini.

Zato, ukoliko težiš ka DOBRU, moraš da znaš da u tom momentu zahtijevaš od Univerzuma da ti kao suprotnost tvom dobru kreira ZLO koje će da balansira tvoje dobro kako bi se univerzum kao takav održao u ravnoteži.

Uistinu, na takav način ti ne činiš dobro za cjelinu već samo za sebe, što je upravo ono što Svjestan čovjek-Biće neće dozvoliti da se desi.

Neće dozvoliti da se desi jer zna da se harmonija cjeline jedino može ostvariti u potpunom bezuslovnom davanju. Bezuslovno davanje je LJUBAV o kojoj govorimo, te jedino Ljubavlju možemo kreirati iskustva cjeline koja su HARMONIČNA.

Stoga, ukoliko želiš da se približiš idealu (harmoniji) ne možeš da želiš dobro jer automatski od univerzuma zahtijevaš da balansira tvoje dobro stvrajući nečije zlo, već moraš Svjesno da se odričeš polarizacije (dobrog i zla) te da se svaki put kada osjetiš njen uticaj na sebi, uzdigbeš IZNAD Razuma, da se jednostavno PREDAŠ (bezuslovno) SVIJESTI i da pustiš da te vodi u nova iskustva...kako god to Svijest nalaže sama po Sebi i od Sebe. (To će uvijek biti u skladu, u harmoniji sa ostatkom postojanja prije polarizacije).

Kada se kao takav vratiš u projekciju, svi ljudi i sve druge kreacije će ti biti važni i nećeš od njih tražiti da se žrtvuju za tvoje 'dobro'...već ćeš ti, kao Biće, da žrtvuješ svoju želju i pohlepu za 'dobrim' kako bi se harmonija SVIH i SVEGA mogla ostvariti.

To o čemu ja pričam nije RAVNOTEŽA.
To je HARMONIJA.
Dakle...HARMONIJA NIJE RAVNOTEŽA.

HARMONIJA je stanje Svjesnosti da jedino bezuslovnim davanjem Sebe (svakog jednog) cjelina može da se doživljava onakvom kakva ona uistinu JESTE.

Ravnoteža je, u drugu ruku, kako si nam i opisao, sinteza dobrog i zla...to nije harmonija...to je sinteza, ravnoteža...klackalica na kojoj se klackaju dvije Ne-Svjesne projekcije...dva NE-Svjesna smijera jedne te iste 'stvari'.

Ako bi ravnoteža bila isto što i harmonija onda mi, ljudi, imamo primjera na pretek...evo samo jedan:

Što su ‘bogati bogatiji’ na suprotnoj strani ‘siromašni’ moraju da postanu ‘siromašniji’...to je RAVNOTEŽA polariteta...ali ne i harmonija življenja.

Doduše, ‘bogati’ tu ravnotežu doživljavaju kao ‘harmoniju’...
:)

Awake.

Poštovani prijatelji,

Voleo bih da mogu da nađem adakvatne reči da Vam opišem našim ljudskim jezikom ljubav i prijateljstvo Stvoritelja našega Isusa Hrista.

Ali, zašto bi verovali meni na reč. Pogledajte samo u male nevine životinje.. sa kojom ljupkošću su one stvorene!

Pomislite samo kako je sva ta ljupkost nastala... Tvorac je morao da kreira čitav proizvodni proces od utrobe, preko svih tih nevinih prvih koraka (koje nas sve oduševljavaju), pa tek nakon dugog vremena dolazi do pune zrelosti i prave lepote.

Zaista svi ti projekti su vredni divljenja!

Ljudi se dive slici a ne vide original, niti mu se dive.

Ljudi se dive fotomodelima a ne vide da je Kreator uneo lepotu u sve stvoreno.

Zašto bi se divili samo tvari (delu) a ne Stvoritelju (Kreatoru dela)?

Zašto bi odbacili ovu ljupkost i ljubav i prihvatili nihilizam kao princip našeg delovanja?

Izaberite ljubav! Ali pravu ljubav - nesebičnost...

Pogledajte samo kako je ljubav opisana u pismu:

Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča, ne nadima se, ne čini šta ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini, sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. Ljubav nikad ne prestaje...

1. Korinćanima 13. glava, od 4-8. stiha.

Moram da Vas upozorim da svi znate da postoji velika razlika između ljubavi našeg Stvoritelja i raznih ideja, ideologija, mišljenja i verovanja koje potiču od oca laži - Sotone.

Ne verujete da postoji Sotona? Ne verujete da postoji inicijator zla?

Dobro - tako sada mislite (i ja sam tako mislio ranije). Ali mi ljudi možemo da promenimo mišljenje ako se pokaže da je pogrešno, u tome je vrlina čoveka, da može da se menja na bolje.

Kako se možemo promeniti na bolje?

Pošto u ovoj temi govorimo o poreklu zla, ako identifikujemo uzrok zla moći ćemo adekvatno i da se suprostavimo zlu (kako u sebi, tako i izvan sebe).

Sve dok usvajamo teorije inicijatora zla, mi smo daleko od rešenja. Hajmo zato da vidimo šta nam kaže naš Stvoritelj i Kreator, zar On ne zna šta je problem i rešenje? Naravno da zna. Pa hajmo onda Njega da pitamo za savet i rešenje.

Ako otvorite Bibliju videćete da i Hrist sam identifikuje Sotonu kao uzročnika zla u svemiru.

Pročitajte sami ove Hristove reči iz Biblije (u pitanju je rasprava koja se vodila sa farisejima):

Joh 8:44 Vaš je otac đavo; i slasti oca svog hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži.

Ko je otac laži?

Đavo.

Ko je đavo?

Sveto pismo tačno identifikuje ovo biće.

Apokalipsis (Otkrivenje):

Rev 12:9 I zbačena bi aždaha velika, stara zmija, koja se zove đavo i SOTONA, koja vara sav vasioni svet, i zbačena bi na zemlju, i anđeli njeni zbačeni biše s njom.

Sotona je ime koji je dobio ovaj anđeo nakon pada u greh.

Da li postoji još neka informacija o njemu u pismu?

U knjizi proroka Jezekilja postoji detaljan opis ovog anđela koji je uzrokovao zlo u svemiru (u pitanju je personifikacija cara Tirskog):

Eze 28:12 Sine čovečji, nariči za carem tirskim, i reci mu: Ovako veli Gospod Gospod: Ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti, i sasvim si lep.
Eze 28:13 Bio si u Edemu, vrtu Božjem; pokrivalo te je svako drago kamenje: sarad, topaz, dijamant, hrisolit, onih, jaspis, safir, karbunkul, smaragd i zlato; onaj dan kad si se rodio načinjeni ti biše bubnji tvoji i svirale.
Eze 28:14 Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti beše na svetoj gori Božijoj, hođaše posred kamenja ognjenog.
Eze 28:15 Savršen beše na putevima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi.
Eze 28:16 Od mnoštva trgovine svoje napunio si se iznutra nasilja, i grešio si; zato ću te baciti kao nečistotu s gore Božje, i zatrću te između kamenja ognjenog, heruvime zaklanjaču!
Eze 28:17 Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svetlošću svojom; baciću te na zemlju, pred careve ću te položiti da te gledaju.
Eze 28:18 Od mnoštva bezakonja svog, od nepravde u trgovini svojoj oskvrnio si svetinju svoju; zato ću izvesti oganj ispred tebe, koji će te proždreti, i obratiću te u pepeo na zemlji pred svima koji te gledaju.
Eze 28:19 Svi koji te poznaju među narodima prepašće se od tebe; bićeš strahota, i neće te biti do veka.

Zapazite kako će završiti ovaj moćan anđeo - vođa pobune u svemiru.

Biće uništen zajedno sa svim njegovim pristalicama.

Zašto onda ne bi prepoznali njegove principe delovanja i odbacili ih sa gađenjem.

Princip koji je ovaj anđeo izumeo jeste - ZLO:

ZAVIST
LJUBOMORA
EGOIZAM
MRŽNJA
OSVETA
...

odbijanje pokajanja
odbijanje ljubavi
odbijanje samilosti
...

NEPRAVDA
NEISTINA - LAŽ
NEISKRENOST - LICEMERJE
...

Šta će nam ove osobine braćo moja draga? Idite zato prema Bogu našemu i Stvoritelju - Isusu Hristu a daleko da bude od Vas svo zlo koje je izumeo ovaj moćan anđeo heruvim.

Imao bih mnogo toga da Vam pišem, ali morate Vi sami da odlučite na činu ćete stranu stati. Tu slobodu Stvoritelj apsolutno poštuje.

Ako se odlučite da stanete na Božju stranu a da kažete NE palim anđelima, onda će i Bog mira i ljubavi da bude stalno sa Vama.

Zamolite ga svakodnevno da Vam oprosti grehe Vaše i da Vas čuva od zla i On će ispuniti svoju reč i oprostiće Vam sve grehe i daće Vam mir i ljubav... a nije li ljubav ono što ste tražili?

Stvoritelj i Bog mira neka sve Vas čuva i sačuva od svog ovog zla i svih palih anđela

Pitanje bi možda trebalo da se drugacije formulise:

Zbog čega je bog stvorio zlo?

Ako budete poželeli da se bolje upoznate sa našim Stvoriteljem, budite slobodni i postavite pitanja.

Mat 7:7 Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se.
Mat 7:8 Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se.

Možda ja neću biti uvek tu ali Stvoritelj je zato uvek tu, pitajte Njega prvo, pa onda ljude...

... a potom razmotrite dobro šta je istina a šta je laž, jer sami rekoste da je čovek izmislio zlo, kako ćete onda biti sigurni da Vas neko neće prevariti sa svojim teorijama i mišljenjem?

Kako ćete razlikovati dobro od zla bez moralnog zakona Stvoritelja?

„Животиње чији живот није базиран на убијању других животиња да би преЖивеле, не убијају друге.”

Pošto već toliko krivimo coveka zbog njegove nemoralne prirode, moracemo onda i zivotinje koje i one same imaju osecanja i znaju da pate, znaju da se brinu, znaju da budu verne, znaju da vole, i ako znaju da vole nemaju izgovora za eventualno zlo i agresivnost koje bi se naslo u njima. Pogledaj samo psa kako voli svog gazdu.

Naravno ovo gore sto si pisao nije tačno. I glupo mi je bilo da ista komentarisem jer smo u jaslicama ucili kako lav ili bolje receno vuk, mora ubiti drugu zivotinju da bi se nahranio. I tada smo krivili vuka. Već u osnovnoj skoli smo dovoljno sazreli pa smo shvatili da vuka, ajkulu ili lava ne treba kriviti sto ubijaju druge zivotinje, jer im je takav metabolizam i zeludac, oni su jednostavno mesozderi i imaju drugaciji organizam od biljojeda. Hoćemo li ubiti ajkulu zato što je prozderala neku ribu. Primitivci bi je ubili naravno, međutim akademci znaju da kada bi poubijali sve ajkule, da bi se poremetila prirodna ravnoteza. U ovom svetu u kome sada živimo, sve je u ravnotezi, biljojedi-mesozderi, dobro-zlo, vruce-hladno, svetlost-mrak, a onaj drugi svet ne znamo kako funkcionise. I pre nego sto krivimo Boga ili coveka ili zlog vuka trebamo gledati nas moral.

Bog se osvecuje u nama samima.

Ti sada krivis coveka i to je dobro vidi se da npredujes u svojim razmišljanjima. I ja sam krivio sve samo ne sebe. Ali ako redom i na ispravan način prođes sve svoje faze, za nekih par godina svakako ćeš promeniti svoj trenutni stav. Prestaces da okrivljujes Boga i svju oklinu i okrenuces se sebi, jer je Bog u tebi, no još je prerano za to.