Za G-na Tyra!

+0 / -0 0 cartensius
(pisac)28. novembar 2010. u 19.45

Moj prijatelj je živeo u Izraelu oko četiri godine. Vrlo mali broj Jevreja prihvatili su Hrišćanstvo. Većina Jevreja sa kojima je moj prijatelj razgovarao nisu negirali Isusovo postojanje ali su Ga najčešće, najgrđe što je moguće raznim izmišljotinama ismejavali.
Zašto je u prošlosti, pa i danas, potrošena velika energija da bi se ismejavala, da bi se pljuvala neka izmišljena i nepostojeća osoba?
Voleo bih znati. Unapred hvala na odgovoru, Cartensius.

Cartensius, jeste imaš pravo, nedostaje „istorijski”.
Neutralni: vernik živi po veri, isto tako kao što je Abraham po veri, Mojsije po veri.
PO VERI.
Neko ima i svedočanstvo.

Za Neutralnog:
Poštovani Gospodine,
iako se mnogi komentari na forumu ponavljaju, često puta se pojavljuju nova lica sa novim pogledima, sa novim razmišljanjima o nekom istom ili sličnom predmetu. Postoje ljudi kojima su dokazi potrebni da bi njihova vera ojačala. Dobar primer nam je apostol Toma
koji je takođe pripadao onoj vrsti ljudi koji traže dokaze i iste je dobio. Zbog takvih ljudi dobro je da se dokazi iznesu jer njima to mnogo znači. Za one koji ne veruju i hiljade dokaza ništa im neće značiti, čudno je zašto ih oni traže. Tačno je i to da je vera dar od Boga, pa oni koji taj dar nisu voljni da prime, nisu ni u mogućnosti da tako nešto prihvate, naročito kada su u pitanju apstraktne stvari, pojave, zapisi...Razloga što neki ljudi traže dokaze ima vrlo mnogo a najčešće ih traže ljidi koji problem imaju sa svojom savešću koja ih muči i tera da promene svoje neke stavove. I ovde, na ovom forumu, objektivni posmatrač može da oceni, da vidi i da se uveri, da pojedinim ljudima, kojima se daju čvrsti dokazi, oni ih ignorišu.
Neki ne diskutuju, napadaju, provociraju, ismejavaju...
To ne znači da treba odustati od komentara ili diskusija, naprotiv treba istrajati jer iskustvo je pokazalo kako su i najenergičniji kritičari promenili svoje stavove.
Pozdrav za Neutralnog i za sve cenjene diskutante, Cartensius.

Balamory, dobro si napisao o Konstantinu, 25.Decembru.
Mi ne znamo kad je Isus zaista rođen, mi samo znamo kad je razapet i kad je vaskrsnuo u dan, jer je u oči Pase ili Passover. Zato Hrišćani slave Isusovo vaskrsnuće kao značajan praznik, drugi pak slave Coca Colu i St.Claus...

Cekalac
(protestant) stoga nema razloga da sumnjamo da profesionalni telozi organizovanih religija hrišćantva koji su verno sluzili svoje gospodare koji vladaju u sirenju idolopoklonstva i laži neće dostojatveno izdazati muke i ispustiti svoje dushe od profesionalnih dzelata i mucitelja . Oni su skolvani da izdrže isto kao sto su mucitelji profesionano trenirani da muce i ubijaju u vojsci ,policiji u tajnim sluzbama..A pucanstvo njih je lako preobratiti zahvaljujci televiziji i medijima.Danas vas uzdizu u crkvama i skupstinama sutra će pljuvati po vama.

Crkva mora da se očisti od prljavštine, jer se vuk u jagnječoj koži uvukao u nju. Crkva nije zgrada.
Malo je moje stado, reče naš učitelj.

cartensius
(pisac)
29. novembar 2010. u 19.03
Za Neutralnog:
Poštovani Gospodine,
iako se mnogi komentari na forumu ponavljaju, često puta se pojavljuju nova lica sa novim pogledima, sa novim razmišljanjima o nekom istom ili sličnom predmetu. Postoje ljudi kojima su dokazi potrebni da bi njihova vera ojačala. Dobar primer nam je apostol Toma
koji je takođe pripadao onoj vrsti ljudi koji traže dokaze i iste je dobio. Zbog takvih ljudi dobro je da se dokazi iznesu jer njima to mnogo znači. Za one koji ne veruju i hiljade dokaza ništa im neće značiti, čudno je zašto ih oni traže. Tačno je i to da je vera dar od Boga, pa oni koji taj dar nisu voljni da prime, nisu ni u mogućnosti da tako nešto prihvate, naročito kada su u pitanju apstraktne stvari, pojave, zapisi...Razloga što neki ljudi traže dokaze ima vrlo mnogo a najčešće ih traže ljidi koji problem imaju sa svojom savešću koja ih muči i tera da promene svoje neke stavove. I ovde, na ovom forumu, objektivni posmatrač može da oceni, da vidi i da se uveri, da pojedinim ljudima, kojima se daju čvrsti dokazi, oni ih ignorišu.
Neki ne diskutuju, napadaju, provociraju, ismejavaju...
To ne znači da treba odustati od komentara ili diskusija, naprotiv treba istrajati jer iskustvo je pokazalo kako su i najenergičniji kritičari promenili svoje stavove.
Pozdrav za Neutralnog i za sve cenjene diskutante, Cartensius.
===========

>>>>>>>>>>Poštovi Cartensius. U mnogo se slažem sa tvojim stavovoma, ali kad je u pitanju primena vere i životu, u primeru apostola Tome, ili kako su ga neki imenovali neverni Toma ja bih verovatno bio kao i on. Evo zašto: Celo vrme, za 3 godine je slušao Hrista, naj večeg učitelja, koji ga svet ikada znao, gde ih je upozorovao da ne veruju tek tako olako nekome da nebi bili prevareni. Kad su bili smai na maslinskoj gori, nasamo sa Hristom, su tražili objašnjenje o posledku i o njegovom ponovnom dolqsku, a on im je prvo rekao da se čuvaju da
da ih niko ne prevari, jer će izaći lažni proroci i lažni hristosi i prevariće mneoge. Toma je samo bio suvoe oprezan, da sledi ono što je naućio od Isusa. Nije lako verovati nekome da je neko vaskrsao iz mrtvih, dok se sma ne uveri. Problem kod Tome je bilo u tome, kao i kod sotalim apostolima,er nisu dosledno pratili kako im je Isus u više navrata rekao da če biti predan rimljanima da se razapne, ali oni su se potegli ko će biti najveći u njegovom carstvu.

Zato mu je Hroistos rekao: „Blago onima koji ne vide a veruju.” Zato i među njima je vera varirala -Neki su imali jaću veru od drugih, Verovatno odvislo od toga da su neki manje a neki više, bili pod uticajem kvasca farisejskog. kad je Hristos bio predan da mu religiozne vođe sudi, Petar se je ga odrekao,a ostali su se svi razbežali, ali kada su konačno bili uvereni da je vaskrsao, tada su bili sugurni, da nisu sporoveli 3 godine sa njime badava, u vetar. Ta vera ih je sjedinila da kad su proklemirali jevanđelje ceo svet je prevrnut sa naopako na ispravno, kad su primili Silu Duha svetog. U svemu tome je vera igrala jedinu ulogu da se je uspešno jevanđelje propvedalo kao sila na spasenje svakom koji veruje.

Pokušavam sa svojim temama i mkomentarima, da čpodvučem važnost Isusove vere i da vera i religija nema ništa zajedniškog, ali izgleda da vrlo malo ima onih koji to shvate. Organizirani religiozni sistemi su ljudke tvorevine, zato ih ima na hiljade, ali vera je samo jedna i ostaće jedna, i svaki koji pripada Hristu, pripada verom koju je on sam imao u svog Nebeskog Oca.

Shalom.

Čekalac, načeli ste odličnu temu koju poduže vreme razmatramo,
smatram da nije iscrpljena i da ima još puno čega da se u vezi
s naslovom kaže, diskutuje. Gospodin Balamory je dosta doprineo
svojim komentarima i stavovima koje zastupa. Isto tako su i drugi doprineli proširivanju informacija raspravljajući o postavljenoj temi.
Šta ste još interesantno našli u pomenutoj knjizi, biće mi zanimljivo da saznam?
Neutralni, ne moramo se mi u svemu složiti, ako bi to tako bilo, ne bismo onda trebali da diskutujemo.
Pozdrav sa sve cenjene Diskutante, Cartensius.

>>> Cekalac: „U istoj knjizi na kraju ,u ”Hronoloskoj tabeli„ istorije jevrejskog naroda stoji:

1.(Nova era)-Pretpostavka o rođenju Isusa Nazarecanina..

33.Raspinjanje Isusa Nazarecanina (?)...

Iako nešto ne marim o ”Istorijskim dokazima o zivotu Isusa Hrista„ -
prihvatio bih da Dubnov i ”Savez jevrejski opstina Jugoslavije„ znaju šta pišu i pricaju...”

*** Доношење закључака на основу истргнутих речи и реченица из контекста је типична „хришћанска” работа... Једна реч или реченица која вам се свиђа и паше у вашу причу – и све је доказано... Алелуја!

Пре него било шта кажем прво ћу да цитирам мало дужи део из наведене књиге:

„...Jedan od esena je bio Johanan (Jovan), sa nadimkom ”Krstitelj„, koji je obilazio obale Jordana i držao propovedi. Njegovo je geslo bilo: ”Ljudi, prestanite da grešite, jer blizu je carstvo nebesko!„ Njegove su reči i njegov žar na mnoge učinili snažan utisak, te su mu postali sledbenici, pošto su se podvrgli obredu krštenja, to jest pošto su se zagnjurili u reku u znak očišćenja od grehova. Njegov nadimak ”Krstitelj„ potiče od naziva ovog obreda. Među onima koji su došli Johananu radi krštenja, bio je i jedan mladić po imenu Isus ili Jošua, iz malog grada Nazareta u Galileji. Johanan ga je krstio u Jordanu. Isus je verovao da se nebesko carstvo već približilo i da je baš on pozvan da ga uspostavi na zemlji i da donese novu božju poruku. Dok je bio u Galileji, on je obilazio narod i propovedao mu da ,,naš” nebeski otac traži manje formalne obrede u hramu i strogo poštovanje verskih propisa, a više bratsku ljubav među ljudima, zaštitu nemoćnih i uzdanje u njega kao jedinog boga. Za Isusa je takođe govoreno da je lečio bolesne svojim molitvama, što mu je pribavilo reputaciju sveca. Iz Galileje je došao u Jerusalim upravo u vreme kada je u gradu ogorčenje protiv prokuratora Pilata bilo na vrhuncu, jer je ovaj namerno vređao narod time što je naredio svojim legionarima da nose kroz grad carske zastave i slike. Isus je držao propovedi u Jerusalimu i oštro je napadao stranke koje su se bile stvorile. Kritikovao je fariseje što izmišljaju nove zakone i obrede, a sadukeje što ne veruju u besmrtnost duše i vaskrs mrtvih u budućem životu. Govorio je i protiv rodoljuba koji su se borili za oslobođenje svoje zemlje od stranog ugnjetavanja. Tako je Isus bio protiv svih, a svi su bili protiv njega.
Optuživali su ga da se smatra „božjim sinom” (pošto je često upotrebljavao izraz ,,moj nebeski otac„), ”kraljem Jevreja„ i ”mesijom„, pa je morao da se podvrgne suđenju pred Sanhedrinom. Sud ga je osudio kao lažnog proroka” i predao ga rimskom prokuratoru Pilatu. Pilat ga je osudio na strašnu smrt: da bude razapet na krstu. Među sledbenicima Isusa Nazarećanina pronela se vest da se nekoliko dana posle njegove smrti podigao iz groba i popeo u nebo. Ova vest se širila i .postepeno se stvorila nova sekta sastavljena od onih koji su verovali da je on mesija ili hrist (grčka reč za mesiju). Vođi sekte nazivali su sebe apostolima (glasnicima). Najznačajniji među njima bio je Pavle, koji je bio rođen u jednoj maloj jevrejskoj opštini u Maloj Aziji i govorio je grčki. Njegovo jevrejsko ime bilo je Saul. U mlađim godinama on je pripadao stranci fariseja i bio protivnik Isusa i njegovih učenika, ali je kasnije promenio ubeđenje i postao sledbenik verovanja da je Isus sin božji, da ga je bog poslao sa neba na zemlju da bi mučenički poginuo i na taj način izbavio čovečanstvo od grehova i poroka. Saul je verovao da bog nije Isusa poslao samo Jevrejima, već svim narodima, kako bi svak mogao saznati da je suština pravog života vera u boga, a rituali da su drugostepenog značaja. Saul je očevidno mislio na rimsko-grčke pagane, koji bi i prihvatili veru u jednog boga, da se pri tome nisu morali opteretiti jarmom ritualnih propisa, kao što su obrezivanje, kašrut, slavljenje subote itd. Jevrejsko-grčki apostol putovao je u mnoge zemlje i propovedao novo učenje, kako među Jevrejima, tako i među nejevrejima. Gde god je dolazio stvarane su hrišćanske zajednice, pa je čak i u Rimu, u doba cara Nerona, postojala hrišćanska sekta koja je verovala u Isusa Hrista, sina božjeg. To je bio početak nove vere koju je kasnije prihvatio ceo grčko-rimski svet. Bilo je i Jevreja hrišćana, ali jevrejski narod, uglavnom, nije primio, niti je hteo da primi veru koja je priznavala ljudskog boga, boga-čoveka u ličnosti Isusa, veru koja je odbacila staru Toru i koja je negirala pojam o postojanju jevrejskog naroda u vreme kada je taj narod vodio herojsku borbu protiv Rimske imperije. Uspon hrišćanstva se vremenski poklapao sa vrhunskim usponom rimske vlasti i razorenjem Jerusalima...„
”

Tako je Kumasine, Jeshua je jedno od veoma čestih jevrejskih imena, pa ih je bilo i u ona stara vremena pre dva mlinijuma. Uz to,u ta stara vremena su Palestinom krstarili brojni boziji izaslanici (naravno uboga sirotinja i neradnici) koji su na ovaj ili onaj način sebe povezivali sa jevresjskim bogom Jahvehom. Jedan od njih je, eto, čak i zacet „bezgresno” sto je otkriveno u jevandjeljima po Marku, Mateiji i Luki. Eto, oni su znali kako je Marija zacela pored ostarelog Josifa. Isto, odnosno veoma slično kao i Horus mladji iz misirske mitologije ili Mitra iz Rimske.

Ти не разумеш да Исус Назарећанин и „Исус Христ” нису иста особа... И то ти лепо пише у књизи коју си ти покушао, вештим тргањем реченица, да искористиш као доказ да јевреји признају да је постојао „Исус Христ”.

Постојање раби Јешуе није спорно за јевреје, али тај раби Јешуа, ванбрачни Маријин син, није Месија, а камоли некакав Бог...

Ова прича о Месију нема везе са памећу... Идући том твојом аналогијом би само постојање Исуса Назарећанина потврдило да је он Бог, само се то некоме не свиђа...

Група аргентинских навијача прогласи Месија за „бога” и сада би, према твојој логици, цео свет требао да га призна за „бога”... А управо то сте ви урадили са раби Јешуом... Који, успут речено, не само да није помазан него није испунио нити једно месијанско пророчанство, па није никакво чудо да га јевреји нису прихватили као Месију...

>>>Cekalac: „Re:A ha...dakle,hrišćani su istorijskog Isusa Nazarecanina,kojeg vi jevreji priznajete-pretvorili u ”Boga-Isusa Hrista„?

To želiš da kažeš ?”

*** Управо тако! Погрешним преводима и тумачењима узурпираног Танаха, а на темељу измишљотина Савла из Тарза, створили сте неког вашег „месију” који је уз то још и „бог”...

>>>Cekalac: „E,sad vidi ovako:Mesi je istorijska licnost!Mesi OSVAJA PRIZNANJA! Jednoga dana Brazilcima se to ne dopadne i krenu sa pricom da nigde ne postoji izvestaj da je Lionel Mesi,koji JESTE ZIVEO u 21. veku,bio fudbaler...a kamoli najbolji...”

*** Е, сад види овако: онда аргентинци изваде из архива широм света милионе и милионе написа из штампе, фотографија, ТВ-снимака и докажу и покажу бразилцима да лупају без везе... Односно покажу и докажу да је Меси постојао... Али то још увек није доказ да је у своје време био и најбољи тј. „бог”...

Ако овде повучемо паралелу са хисторијским Исусом из Назарета, ви „хришћани” не можете да предочите нити један једини валидан доказ о постојању Исуса Назарећанина, а камоли доказ да је он Месија или, још горе, Бог...

>>>Cekalac: „To što se spominje nekakav Mesi ,koji je živeo u tom trenutku u Argentini,je samo produkt ”maste„ zagrizenih navijaca ,koji bi hteli da je taj njihov Mesi-stvarno bio nekakav fudbaler...”

*** Аргентинци би у будућности врло лако могли доказати да је Меси постојао и да је био фудбалер... Али не би могли доказати да је био најбољи у своје време тј. да је био „бог”...

И ви „хришћани” тврдите да је Исус Назарећанин постојао, и то вам углавном нико, чак ни јевреји, не оспорава иако немате баш никаквих доказа за то... А за то, да је тај Исус Назарећанин био Месија из пророчанстава или сам Бог, тек немате никаквих доказа осима ваше бујне и бласфемичне маште...

>>>Cekalac: „No ko zna..Možda će neko kroz 200 godina da porice njegovo postojanje...
Ili će njihov Mesi biti skijas,odbojkas...nešto treće?!”

*** Ко зна... Ако ти неки, кроз 200 година, буду ишли „хришћанским” стопама, може и тако нешто да се деси... Па да Лионела Месија прогласе за скијаша... Као што сте ви „хришћани” фудбалера из Назарета прогласили за најбољег одбојкаша на свету...

Разумемо се?! :-)

>>>Cekalac: „ RE:Tačno!Doduse,lako bi mogli dokazati i onaj drugi deo tvrdnje-ako osvoji još nekoliko puta naslov najboljeg na svetu!”

*** Тачно! АКО освоји…

АКО Исус Назарећанин испуни (или ако је испунио) месијанска пророчанства лако би се показало и доказало да је баш он Месија...

>>>Cekalac: „ Zamislimo da Mesi NE POSTOJI!Ili,da je Mesi,običan covek-ne fudbaler!

Da li bi onda to bilo isto?

Onda se još desi da tog i takvog Mesija,običnog coveka ,neko proglasi za super fudbalera i VELIKI deo sveta to prihvati?”

*** Па то би било урнебесно смешно... Као што је смешна и Савлова прича о некаквом „Исусу Христу Спаситељу”... А још смешнији су докази за ту причу, које су „хришћански” учењаци „пронашли” у Танаху, којег су отели од јевреја и унаказили га превођењима и тумачењима...

„VELIKI” исписано великим словима би требало, претпостављам, нагласити истинитост те Савлове приче – што већи број верника, то је већи доказ да је то у шта они верују апсолутно истинито... Па „и ђаволи верују, и дрхћу”...

Колико је у том „VELIKI deo” заправо правих „хришћана”, који су продали што имају, подали сиромасима и кренули за својим учитељем? Колико је у том „VELIKI deo” оних који воле своје непријатеље и моле за оне који их прогоне? Колико је у том „VELIKI deo” оних који искрено љубе ближње своје? Колико је у том „VELIKI deo” оних који стварно држе 10 заповести?...

Колико је заправо правих „хришћана” у тој ВЕЛИКОЈ цифри? Колико је оних који су прихватили ту причу о „Исусу Христу” искреног и чистог срца? Колико је оних који су је прихватили из страха од огња вечног?...

>>>Cekalac: „ No,imam još jedno pitanje:
Da li jevreji priznaju u postojanje Savla iz Tarsa?
Koje istorijske dokaze imaju za to?”

*** Можда ти Balamory одговори на ово питање...

Ја лично немам проблема да прихватим постојање Савла из Тарза... Па он је измислио „павлинизам” или како се то данас назива „хришћанство”! Да није било њега (а касније наравно и Константина) не би било ни „хришћанства”...

Istina je velika da mnostvo hrišćana nisu videlo svetu i zato mnogi nisu nasli interesovanja za Boga. Istina je i to da mnostvo hrišćana i ne zanima Hristos jer žive po tradiciji, obicajima i o samom Bogu ne znaju mnogo, jer nemaju prilike da o Njemu govore ili slusaju. Nisu poucavani o tome da treba istrazivati Sveto pismo i ono im izgleda kao knjiga koju ne smeju sami da „tumace”. Zašto da ih zanima Hristos kada recimo mnostvo veruje da za njih moli Marija ili neki drugi svetac i ako Sveto pismo u svemu tome sasvim drugacije govori. Zato i ne može biti rodova ljubavi kada se ne pije voda sa zivog izvora.
Zato imamo komsije koji žive godinama u omrazi i neprijateljstvu a vredno idu u crkvu. Zato imamo žene i muzeve koji se svadjaju i deca ispastaju a idu u crkvu.

Svako za sebe lično nalazi put do Boga i do Otkrivenja, do kojih dolazi time sto celim srcem i zaista iskreno trazi. Ne da trazi da mu se potvrdi ono sto sam veruje cuvsi od drugih ili procitavsi raznim „naučnim” knjigama, već da pokaze otvorenost i spremnost za Onoga koji je rekao „Ja sam put, istina i zivot”. I biće mu dato. I ako živi po svetlosti koja mu je data dobice veću svetlost. Kao što ne možemo sa prizemlja skociti na treci sprat tao i ne možemo ocekivati da će nam sve biti otkriveno odjednom. Kao što ne mogu verovati nekome u koga sumnjam tako međutim nećemo verovati ni Bogu ako gajimo sumnje. I nećemo biti u prilici da dobijemo na znanje.

Hrišćanstvo nikada ne bi nestalo već na protiv bilo bi mnogo jače i iskrenije da nije učinjen kompromis sa Konstantinom koji je prihvatio hrišćanstvo a „hrišćani” za uzvrat u vecini prihvatili nedelju koja je bila dan boga sunca kao svoj dan slavljenja Boga i time krenuli sirokim putem koji vodi u svet nehrišćanstva. Moram međutim da kažem da je kroz sve vekove bilo hrišćana koji se tome nisu pokorili i koji imaju zajednicu sa Bogom.

I među svestenstvom biće probudjenja kada dodje to vreme. Jer mnogi vide, samo nemaju hrabrosti. Pokajace se gorko sto su zavodili stado na puteve bespuca.

Da to nije pravo hrišćanstvo vidimo po rodovima.

Mnogi nehrišćani blizi su Bogu nego mnogi hrišćani, jer ljube bliznjega svoga, ne mrze neprijatelja i prastaju. Oni su često razocarani hrišćanstvom i ponasanjem ljudi koji se nazivaju hrišćanima. Ako se međutim obrate Bogu dobice otkrivenja koja će im dati na znanje da se ne sablaznjavaju već da uprave svoj pogled na Hrista i u Njemu gledaju hrišćanstvo, ne u osobama neprimerenog ponasanja i ako se nazivaju hrišćanima.

Evo šta nam na primer govori Sveto pismo o tome:

Ako jezike covjecije i andjelske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveci.

I ako imam prorostvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premestam, a ljubavi nemam, ništa sam.

I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sazeze, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaze.

Ljubav dugo trpi, milokrvna je: ljubav ne zavidi: ljubav se ne velica, ne nadima se,

Ne čini što ne valja, ne trazi svoje, ne srdi se, ne misli o zlu.

Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini.

Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.

... Tako sad vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a onda ćemo licem k licu: sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao sto sam poznat.

A sad ostaje vjera, nad, ljubav, ovo troje, ali je ljubav najveca menju njima.

Korincanima poslanica prva, 13. poglavlje

Koliko o ovome znamo. Koliko od ovoga tvorimo tj. sprovodimo u svom zivotu? Kada bi mnogi nehrišćani videli ovakovo ponasanje hrišćana prepoznali bi videlo.

Tyr ako verujes u postojanje Konstantina i Jelena onda bi trebalo da poverujes u postojanje Hrista, jer i oni sami su to verovali.

U ljudima ćeš se često razocarati zato ne gledaj na ljude gledaj na svoja licna iskustva i promene u tebi koje će se sigurno primetiti, a koje ćeš dozivljavati ako sa verom poželiš dobiti svetlosti Bozje istine. Otvori Bozju reč, ne zamaraj se istorijom već razmišljaj o tome zašto je na primer Hristos rekao „ja sam hleb zivota”.

Ne odbacujem istoriju, pogresno si me razumeo ili nisam bila dovoljno jasna. Nije mi namera da te ubeđujem u nešto, ti sam odlucujes o svom zivotu kao i svako od nas.