Gdje je onaj Bozicni car?
white_swan
(ღ♥♡♥á�)
10. новембар 2010. у 00.53
Dosla sam prije 11 godina u Kanadu i bilo mi je prelijepo gledati toliko svjetlucavih svjecica pred Bozic pa i ljude kako se raduju. Jeste da je nekad ta radost bila zbog poklona a ne zbog rođenja Isusa, mada opet bar su sretni. I sada je tako.
Ali imam ipak osjecaj da nema toliko car vise taj praznik kao prije. Ne vidjam vise bas toliko puno svjecica po ulicama. U gradu ih ima ali nekako mi se čini da je bilo vise prije. Imam osjecaj da se raduju skoro jednako hallowenu.
Kad se slavi rođenje Isusa koji je bio jedini bezgresnik na zemlji, nije važno koji datum ga slave, važno je da se obiljezava taj dan, njegovo rođenje opstenito...Isto tako i za uskrsnuce.
Jeste da nisam religiozna, ali nekako je ljepse kad se to slavi, zamislim sada kako nema toliko ona car, nekako je drugacije. Kad vidim blasfemije na youtube, nije mi bas drago.
KnowHow
(slobodan strelac)
10. новембар 2010. у 12.53
I ja sam u Kanadi već 12 godina i mogu ti reći da je kriza (manja kupovna moc stanovnistva) uticala na smanjenje izdataka na proslave.
crni_jaguar-bec
(saobracajni inzinjer)
10. новембар 2010. у 15.03
Pozdrav.
Sve polako gubi gubi na svojim dražima i charima u danasnjici zbog stresa kojeg imamo kako na poslu tako i u svakodnevnom zivotu.
Sve vise i veche mesto zauzimaju u zivotima ljudi materijalna dobra, i jurnjava za istim, bezboznistvo, razni paganski obichaji kao sto je hallowen, i druge.
Bozich se takođe još slavi i možda je mnogima jedina prilika u toku jedne godine da budu u skupu svoje familije. Mada vechina zaboravljaju na Hrista i Njegovu velichanstvenu misiju. Slave Njegov „rođendan” koji za nas nema nikakvo znachenje, a ono zbog chega i šta je On radio - to se zaboravlja i stavlja po strani.
Pitam se posmatrajuchi ljude danasnjice u globalu da li svi oni znaju gde ide ovaj svet sa ovakvim svojim nachelima zivota i merilima koji nam se svima neprimetno nameche?
Svako dobro u Hristu
cartensius
(pisac)
10. новембар 2010. у 16.34
Poštovana, Vaše pitanje je umesno i vredno pažnje, vredno da se o njemu razmišlja i analizira. Postoje različiti razlozi zbog čega je to tako i različiti aspekti koji daju takav utisak. Neko bi možda rekao: pa zar u Svetim spisima nije zabeleženo ...otide radost zemaljska„? Dalje, svaki događaj ili doživljaj je prvi ili drugi put mnogo lep, kasnije se gubi ona, po Vama, ČAR. Slušate jednu priču, vic...jednom ili dva puta, kasnije Vam nije više ineresantno. Kada ste mladi, mnoge su Vam stvari lepše negoli u poznijim godinama. Tačno je i to da ekonomska situacija ima uticaja na raskošnost nekog slavlja. Takođe oni koji su zaduženi za dekoraciju imaju svoju taktiku koju sprovode i znaju kako da to naprave i da ne postane monotono, svake godine isto i otrcano. Isto tako zavisi to i od ljudi koji su kao nova garnitura došla na vlast, tj. da vode ili upravljaju
tim poslovima, itd. Toliko za ovo javljanje, pozdrav, Cartensius.”
