Beseda o smrti

Crkveni otac Aurelije Avgustin, koji je živeo krajem četvrtog i početkom petog veka posle Hrista, bio je istaknuti govornik svoga vremena. Ostala nam je sacuvana njegova poznata Beseda o smrti. Buduci da je to tema koja interesuje sve nas kao putnike i dosljake na ovoj Zemlji, navescemo neke vaznije delove ove Besede.

Covek pravi testament pre smrti: brine se o onome sto će ostaviti za sobom, a ne o sebi. Vasa će deca imati sve, a vi ništa. Vas se um domišlja kako da olaksa put onima koji dolaze nakon vas, a ne misli o putu na koji će sam poći. Ljudi razmišljaju o smrti tek kada vide kako mrtvo telo nose na groblje. Tada kažu: 'Nema ni nedelju dana otkako sam ga video, govorio mi je o tome i tome... Kako je to cudnovato, kako je ništa covek ovde na Zemlji!'

To ljudi obično govore dok placu za umrlim, dok mu spremaju grob. Ali, kada ga sahrane, nestane tih misli. Opet se bave svojim poslovima. Naslednik zaboravlja onoga koga je ispratio do groba, ali racuna koliko vredi nasledstvo.

I on mora umreti, ali gledajte kako nastavlja da vara, otima, proneverava da bi dosao do uzitaka koji nestaju još dok ih uziva; i sto je najgore, već s jednom nogom u grobu, ljudi se trude da izgube i dusu, govoreci: 'Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti!'.

Misao o besmrtnosti javlja se da ublazi melanholicni izgled groba. Sv Pavle naziva mrtve onima {to spavaju da bi objavio budjenje tj. vaskrsenje.

Ponekad cuje se da one {to veruju u besmrtnost nazivaju ludacima.„Ko se, vele, ”vratio iz mrtvih? Ko je dosao da nam kaže šta biva u donjem svetu. Jesam li ikad čuo glas svoje brace, svoga deteta, svojih predaka? Bedni kao sto ste, vi biste poverovali kad bi vam otac ustao iz groba, a ne verujete još i posle vaskrsenja Gospodnjeg. A šta bi vas otac i radio kad bi i ustao iz groba i dosao vam da se opet vrati u smrt? Pogledajte koliko je veci onaj koji je ovde.

Pogledajte sa kolikom je snagom Hristos ustao, jer „On više ne umre, smrt nema vise vlasti nad njim”. Ucenici i vernici videse ga i opips{e, njihova je vera toliko utvrdjena da bi je mogli predati drugima. Ako nas smatrate varalicama upitajte ceo svet; svuda hrišćanstvo daje zivot svetu; oni koji još nisu poverovali u Isusa Hrista nisu dovoljno spremni da napadnu istinu o vaslrsenju. Postoji zato svedocanstvo na nebu, svedocanstvo na nebu, svedocanstvo na zemlji, svedocanstvo andjela, svedocanstvo pakla, nema ni jednoga glasa koji ne vice da se Isus Hristos digao iz groba.

Neko, vama drag, prestao je da živi; vi ne cujete vise njegov glas, on više ne sudeluje u radosti živih i vi placete. Da li placete i za semenom koje ste bacili u zemlju?...

Zetva se obavlja svake godine, ali zetva covecanstva će biti samo jednom, i to na kraju. Zato vam je ne možemo pokazati. Međutim, jedno vam je zrno dato kao primer! Govoreci o svojoj smrti, Gospod Isus je rekao: 'Ako zrno psenicno padnuvsi na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi' (Jovan 12,24). To je jedno jedino zrno, navedeno kao primer, ali je ono tako veliko da svi treba da imaju veru zbog Njega. Osim toga, kada bismo pazljivo posmatrali zivot oko sebe, videli bismo da nam svako stvorenje govori o vaskrsenju; ovi svakidasnji primeri treba da nas upute da shvatimo šta će Bog učiniti s ljudskim rodom.

Vaskrsenje mrtvih biće samo jednom, ali spavanje i budjenje svega sto dise ponavlja se svakoga dana; u snu možemo videti sliku smrti i budjenja, sliku vaskrenja. Po onome što se dogadja svakoga dana, verujte u ono sto će se desiti jednom!

Kako lisce s drveca opada, i opet se pojavi kada drvo ponovo olista? Kuda odlazi kada padne, odakle dolazi kada ponovo prolista? Pogledajte zimu: sve je drvece bez soka i izgleda kao mrtvo, ali čim dodje proleće, ono se odene liscem! Dogadja li se to prvi put? Ne, isto je bilo i prošle godine. Godina, dakle, odlazi i vraca se, a ljudi - stvoreni po Bozjem oblicju - kada odu, zar se nikada vise neće vratiti?
Nema sumnje da je Avgustin bio dobar covek i dobar hrišćanin. Katolicka crkva proglasila ga je za sveca.
U ovoj duhovnoj besedi, Avgustin je istakao hrišćansku istinu i veru u vaskrsenje. On ni ne spoimnje zagrobni zivot, mucenje gresnika u paklu niti cistiliste, nego je pozvao vernike Crkve da ucvrste svoje verovanje u vaskrsenje iz mrtvih, koje se zazniva na cinjenici sto je i sam Gospod Isus Hristos tri dana posle smrti vaskrsao.
Avgustin upotrebljava Hristov primer, koji je rekao „Lazar spava”, a Lazar je bio umro. Tako i Avgustin upotrebljava istu terminologiju da pokojnici spavaju i da će se probuditi prilikom vaskrsenja. Tako su vretrovali i ucili prvi hrišćani.