Da krenemo sa prvim praznikom pa tako redem sledećih dana.

Evo prvog:

1. PRAZNIK PASHA I NJENO ISPUNJENJE U ISUSOVOM PRVOM DOLASKU

Ovaj praznik je prvi po redo od 7 godisnjih praznika. I ukazivao je na raspece Isusa Hrista.

Pocinjao je 14 tog dana prvog jevrejskog meseca Nisana ili Aviva. I to predvece.
Sveto pismo ga opisuje u 2 Mojsijevoj 12,2-11.46.
Ovaj izvestaj nam govori kako je slavljena prva Pasha.
Ona je kao praznik ustanovljena u vreme Mojsija kada su izrailjci robovali u Egiptu.
IZRAZ PASHA ZNACI POSTEDJENJE.
I krv jagnjeta kojom se mazao gornji prag od vrata i dovraci trebalo je da bude znak Bogu da postedi te kuce kada bude sudio Egiptu i njihovim bogovima.
KAD GOSPOD VIDI KRV NA VRATIMA ON CE PRoćITU KUCU I POSTEDETI JE.

OVAJ PRAZNIK NIJE BIO SAMO SPOMEN NA OSLOBODJENJE IZRAILJA IZ EGIPTA VEC JE UNAPRED UKAZIVAO NA VELIKO OSLOBODJENJE KOJE HRISTOS TREBA DA IZVRSI SVOJOM KRVLJU IZBAVLJUJUCI SVOJ NAROD OD ROPSTVA GREHU.

Pashalno jagnje je moralo biti zdravo, bez ikakve mane jer je bilo predslika Isusa Hrista koji je bez mane.

Znajuci da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnoga zivljenja, koje ste videli od otaca, NEGO SKUPOCENOM KRVLJU HRISTA KAO BEZAZLENA I PRECISTA JAGNJETA.
1 Petrova 1,18,19.

Isus je jednom rekao:
Jer ide knez ovoga sveta, i u meni nema ništa. (Nema greha u njemu)
Jovan 14,30.
Koji greha ne učini, niti se nadje prevara u ustima njegovim.
1 Petrova 2,22.

Izrailjski narod je krvlju mazao DOVRATNIKE i gornje pragove svojih vrata koji simbolisu naše srce (um ili svest) koje treba da otvorimo i prihvatimo KRVLJU placeni otkup za naše spasenje...
I KRV ISUSA HRISTA, SINA NJEGOVA OCISCAVA NAS OD SVAKOGA GREHA.
1. Jovanova 1,7.

Meso jagnjece se jelo sa beskvasnim hlebom i gorkim zeljem.
Kvasac simbolise greh u svim njegovim vidovima i zato je hleba trebao da bude beskvasan kao simbol Hristovog bezgresnog tela a gorcina zelja simbolise gorak ukus posledica koji svaki greh donosi sa sobom.
Hleb bez kvasca i gorko zelje otkrivaju savrseno Hristovo telo, bez greha i krivice.
A isto tako ukazuje i na nas koji Njegovom pomoću, hraneci se Njegovom naukom i žrtvom u veri; treba da postanemo kao hleb bez kvasca, ljudi bez mane koji će osecati gorcinu i gadost prema grehu.

Svi mi treba simbolicki da jedemo Hristovo telo, kao sto je i sam nas Gospod Isus govorio:
Ja sam hleb živi koji sidje s neba; koji jede od ovoga hleba živece zauvek; i hleb koji ću mu ja dati telo je moje koje ću dati za zivot sveta.
Jovan 6,51.
Jesti Hriastovo telo znaci prihvatiti ga verom u svoj zivot.
Primiti Hrista kao svog SPASITELJA verujuci da nam on prasta grehe i da u njemu imamo sve.
Sto je hrana telu tako je Hristos hrana dusi.
Hrana nam ne moze koristiti ako je ne jedemo.
Tako ni Hristos nema za nas nikakvu vrednost ako ga ne prihvatimo kao svog licnog Spasitelja.

TO PASHALANO JAGNJE JE TREBALO SVE POJESTI i ništa nije smelo da ostane za sutra.
A nepojedeno meso se palilo i nije smelo da se ostavi do jutra.

Šta je znacilo pojesti celo jagnje?
Bozju reč kao njegovo otkivenje potrebno je kompletno prihvatiti kao i Hristovu OTKUPITELJSKU SMRT i Hrista.

Šta je znacilo da je nepojedeno moralo da se spali pre jutra?
Sveto pismo kaže za Isusa:
JER NEćeš OSTAVITI DUSE MOJE U GROBU NITI CES DATI DA SVETAC TVOJ VIDI TRULJENJA.
Psalam 16,10.
Ako bi jagnje ostalo do jutra moglo bi da dodje do trulenja i kvarenja a sto nije smelo da se desi da se simbolika nebi pokvarila koja mora tačno da ukazuje na Mesiju i ono sto će se desiti sa njime da bi ga prepoznali da se sve to u njemu iuspunilo.
Jer je jagnje bilo simbol i slika Hristovog tela koje nije trulelo u grobu jer Isus nije učinio greha da bio bio zadrzan u njemu.

PASHALNO JAGNJE SU JELI HITNO obuverni i opasani i sa stapom u ruci.
To prikazuje vaznost našeg prihvatanja isusa Hrista kao našeg Spasitelja da uz njegovu pomoć sto hitnije napustimo greh kao izrailjci Egipat i živimo zivotom bez greha.

Pismo kaže: evo sad je vrem najbolje evo sad je dan spasenja.
2 Korincanima 6,2.

JAGNJETU SE NIJE SMELA PRELOMITI KOST.
ovo se takođe moralo ispuniti u Mesiji u Isusu Hristu koji je umro na krstu.
ONDA DODJOSE VOJNICI , I PRVOME DAKLE PREBISE GOLENI I DRUGOME RASPETOME SNJIM. A DOSAVSI DO ISUSA KAD GA VIDESE DA JE VEC UMRO NE PREBISE MU GOLJENI...
Jer se ovo sve dogodilo da se zbude pismo:
KOST NJEGOVA DA SE NE RPELOMI.
Jovan 19,32,33,36.
Dvojici koji su bili sa njime razapeti su polomili kosti a Isusu nisu bas kao sto je pismo i ovaj praznik najavilo još 15 vekova ranije.

Sve ovo nam govori da je klanje pashalnog jagnjeta bilo predslika raspeca.
Isus je razapet 14 NISANA 31 godine nove ere, tačno u dan i mesec kako je to pasha prorocki najvaljivala.

Iako je sve ovo jasno ukazivalo na njegovo rapsece, vecina Bozjeg naroda onoga vremena nije prepoznala svog spasitelja i odbacila ga je.
Njima je bio vazniji simbol (klanje jagnejta u određeno vreme) i obicaj, dok su ledja okrenuli Bozjem jagnjetu koje je umiralo za grehe sveta.
Ali bilo je i onih koji su shvatili i razumeli šta se desilo toga dana na Golgoti.

MeđuTIM PASHA JE NASLA SVOJE ISPUNJENJE U ISUSU HRISTU I ZATO NIJE POTREBNO VISE DA SE SLAVI VEC DA SLAVIMO RPAVU PASHU Isusa Hrista NA KOJU JE SIMBOLIčNO UKAZIVALA OBREDNA PASHA.

Glasnik za Lasalera.
Pogledao sam moj tekst i evo odgvora.
Ovako glasi kontekst teskta koji si naveo:

TI PRAZNICI SU UNAPRED GOVORILI Da će TEZISNI DOGADJAJ ISUSOVOG PRVOG DOLASKA BITI U PROLeće i kada će on umreti i vaskrsnuti u tačno odredjene dane, kako je to proreceno ovim praznicima.

Tezisni dogadjaj njegovog dolaska je njegova smrt i vaskrsenje, nije ovde reč o njeghovom rođenju.

Reč je o tim dogadjajima ne o rođenju.

Ustanovio sma jednu grešku u svom uvodnom tekstu, lapsus, koji glasi voako:

moguće je da to znaci isto kao do tacnine ispunjeni prolecni praznici kada se Isus rodio u proleće da ovi jesenji govore da će Isus doći u jesen drugim dolaskom?
Ali i bez toga ovi praznici govore o mnogim detaljima njegovog drugog dolaska i da će on doći da ipuni ono sto su govrili ovi praznici.

Treba ovako da glasi:
moguće je da to znaci isto kao do tacnine ispunjeni prolecni praznici kada je Isus umro i vaskrso u proleće da ovi jesenji govore da će Isus doći u jesen drugim dolaskom?

A kako ovi jesenji govore o njegovom drugom dolasku videcemo kada dodjemo dotle.
Ja još nisam zavrsio izlaganje.

Balamoru kao i obično nam ništa nije rekao. Ništa nije rekao sto bi moglo da dovede u pitanje ceremonijalnu sluznu izrailjaca koja je tako jasno ukazivala na Mesiju na Hrista pa čak i na pojedinosti njegove sluzbe i smrti itd.

Balamoru Pominje neka proleca vocke itd.

I onda za svaku temu on ima univerzalno rešenje. To nije obavezno, Bog nije rekao da je to obnavezno. itd.

Ništa nije obavezno.

Nije obavezno ni da covek živi ni da radja decu niti da jede niti da pije vodu niti da spava itd.

Nije obavezno ni da verujemo u Boga Bog nas poziva i savetuje nas.

On želi dragovoljnu poslusnost.

Ali kada nam Bog nešto da i govori o tome onda on to čini jer je to važno.
Inače nebi.

Nije obavezno da ne pinemo struju.
Ali posledice ćemo snositi kad tad.

3. PRAZNIK OBRTANI SNOP.

Prorocanstvo o vaskrsenju Mesije.

Ovaj praznik se praznovao prvog jevrejkog meseca Nisana (Aviva) sesnaestoga dana i bio je treci praznik po redu.
Praznovao se kao deo praznika presnih hlebova i padao je u njegov drugi dan a treci dan pashe.

Taj praznik se nalazi u 3 Mojsijevoj 23,10-14.
Bog kaže sinovima izrailjevijem kada dodju u obecanu zemlju i kada pocnu da znju da uvek donesu prvi snop pred Bogom na žrtvu. Da svestenik primi tu žrtvu i da je obrne na oltar.
I taj isti dan da prinesu ZDRAVO jagnje na žrtvu paljenicu.

Snop prvine je bio prikazan Gospodu sutradan po suboti to jest 16 Aviva. 3. mojsijeva 23, 11.
Toga dana nije se održavao sveti sabor niti je to bio dan pocinka subota. Ali toga dana ipak se obavljao važan posao.
14 aviva određen je bio deo jecmenog polja koji je trebalo da bude poznjeven i zavezan u snop da bi se cuvao za obrnutu žrtvu 16 aviva.

Tri određena coveka poznjela bi jecam u prisutnosti svedoka.
Nacinjen je veliki snop koji je 16 aviva prinet Gospodu kao snop prvine.
Uz to je prineto Gospodu musko jagnje, jestivna žrtva i naljevni dar.
3 Mojsijeva 23,12,13.
TEK POSTO JE GOSPODU BIO PRIKZAN SNOP PRVINE MOGLI SU IZRAILJCI OBAVITI ZETVU ZA SEBE.

STA JE OVA PREDSLIKA PREDSTAVLJALA?

Ovaj snop prestavlja Hrista i sve one koji su varksli sa njime tom prilikom kada je i on vaskrsao.

Oni sa Hristom predstavljaju prvecne sa zemlje onih koji će biti poznejveni u dan ZETVE HRISTOVE prilikom njegovog dolaska i odneti u njegove zitnice simbolicki receno.
Oni su prvenci posle Hristove smrti, kada je žrtva za greh konacno bila placena i osigurana.

Kada je Hristos ustao izveo je iz groba mnoge zarobljene. Zemljotres prilikom njegove smrti, otvorio je njihove grobove i kada je ustao i oni su izasli sa njime da se pokazu u jerusalim.
To su bili mnogi verni ljudi koji su po ceni zivota svedocili za istinu.
Kada su ustali trebali su da posvedoce za onoga koji ih je vasrksao.

IAKO JE ISUS DIZAO MRTVE ZA VREME SVOGA ZIVOTA i ti su ljudi samo nastavili da žive ovde na zemlji tu gde su bili stali.
ONI CEKAJU ONU VELIKU ZETVU kada će biti vaskrsnuti.
Oni su i dalje bili podlozni smrti.

OVO VASKRSENJE za vreme Hristove smrti JE BILO POSEBNO, JER SU OVI LJUDI BILI OBUCENI U BESMRTNOST SPREMNI ZA NEBO ZA VECNI ZIVOT I ONI SU SE VAZNELI SA HRISTOM kao znak njegove pobede nad smrcu i grobom. Ovi prvi vaskrsli sa Hristom su jamstvo i vaskrsenja svih ostalih vernih koje će biti vaskrsnuti prilikom drugog Hristovog dolaska.

Ti koji su tada vaskrsli s Hristom usli su u jerusalim i pokazali se mnogima u svom vaskrslom oblicju svedoceci za Hrista i njegovo vaskrsenje.

I gle, zavesa hrama se rascepa na dva dela od gornjega kraja do doljenjga, i zemlja se potrese i kamenje se raspade.

I GROBOVI se otvorise, i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli.

I izisavsi iz GROBOVA, po vaskrsenju njegovom udjose u sveti grad i pokazase se mnogima.
Materj 27. 51-53.

Dakle, 14 aviva su ovi prvi iz vaskrsenja koji prestavljaju OBRTANI SNOP zajedno sa Hristom kao PRVINA HRISTOVE ZETVE vaskrsli prilikom Hristove smrti na krstu .
16 aviva kada je Isus vaskrsao usli su u jerusalim da se pokazu mnogima kao prvi snop zetve dok je Isus otisao da sebe kao kao obratni snop prikaze pred Ocem.

Gospod je precizno, još u starome zavetu, petnaest vekova ranije, do najsitnijeg detalja otkrio, kroz predslike i simbole, šta će On sam ciniti u velikom planu spasenja za ljude.

Sveto pismo nam kaže da su se i na ovom danu vaskrsenja 16 aviva, odigrala još dva dogadjaja.

Rece joj Isus: ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih Ocu svojemu i k Ocu vasemu.
I Bogu svojemu i Bogu vasemu.
A kad idjahu da jave ucenicima Njegovim i gle srete ih Isus govoreci: zdravo! A one pristupivsi uhvatise se za noge Njgeove i poklonise mu se.
Jovan 20,17. Matej 28,9.

Kada je Isus vaskrsao prvoga dana bilo je potrebno da se pokaze nebeskom Ocu i cuje da Otac prihvata Njegovu žrtvu.

Ujutro na dan vaskrsenje pre nego što se Isus pokazao Ocu tražio je da ga se Marija ne dotice jer još nije bio kod Oca, Otac još nije primio njegovu žrtvu.
Jovan 20,17.
Kasnije istoga dana, njegovi ucenici smeli su da ga dodirnu Matej 28,9. sto je dokaz da je, u međuvremnu, bio kod Oca i da ga je Otac primio kao dar prve žrtve.

Kad je Otac primio Njega kao snop prvine i mi možemo sigurno ocekivati da će Bog preko Hrista spasiti sve one koji dolaze k Njemu, i vaskrsnuti ih na dan velike zetve.

Jer uvek živi da može posredovati za njih.
Jevrejima 7,25.

Blamoru,kakvi rimski bogovi i 25?
Ko navodi ovde 25?
Ovde niko nije rekao da je Hristos rođen 25 niti da to treba da se slavi posebnim datumom.
Hrista vaskrslog treba svakoga dana da slavimo a ne odredjenim danima Sto nam Bog nije ocito otrkio.
Nekada su prihvatali hrišćanstvo kao danas Eu pa su pravili kompromise sa svojim bogovima. Međutim to nema nikave veze sa Hristom.

Balmaoru, a gde sam ja to rekao da je sve što se prinosilo na oltar i Bogu bilo za grehe???
Tvrdis po ko zna koji put nešto sto niko nije rekao niti tvrdio.

Lepo sma objasnio da snop prvine koji se obrtao pred Gospodom nije bio za grehe već je on imao drugo znacenje koje sam obajasnio gore.

Može li malo to postenije samo malo.

4. PRAZNIK OBRTANI SNOP

Ovaj praznik je prorocanstvo o izlivanju Svetoga Duha.
Ovaj praznik se nalazi u 3 Mojsijevoj 23, 15-21.
Kaže da posle obrtanog snopa Izrailjci treba da broje sedam SEDMICA punih do prvoga dana po sedmoj sedmici nabrojte PEDEST DANA; onda prinesite nov DAR Gospodu, Dva hleba onda 7 jaganjca a hleba ovoga puta da bude s kvascem.
Kaže zakoljite i JEDNOGA JARCA ZA GREH jedno tele i dva ovna plus razne DAROVE.
Jarca da zakolju za greh dva jagnjeta za žrtvu zahvalnu. I za to vreme da ne rade nikakvih poslova.

Ovaj praznik se slavio trecega meseca SIVANA a to odgovara kraju meseca maja ili početak Juna.
To je bio PEDESETI DAN posle praznika Obrtanog snopa zbog čega je I dobio ime PEDESETNICA I ukazivao je na početak Hristove prvosvestenicke sluzbe I izlivanje Svetoga Duha, kao znak da je Otac primio žrtvu svog sina I proslavio ga.
Posle svog vaskrsenja Isus je bio na zemlji još 40 dana I utvrdjivao je ucenike u Biblijskoj nauci.
Pred kojima I po stradanju svome pokaza sebe ziva mnogim istinitim znacima I javaljao im se 40 dana, I govrio o carstvu Bozjem.
I sabravsi ih zapovedi da ne idu iz jerusalima, nego da cekaju obecanje Ocino, koje custe, rece, od mene; jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom svetim ne dugo posle voih dana.
Dela 1,3-5.

Isus prvi utesitelj, govrio je o Duhu svetome kao drugom utesitelju koji treba da bude Njegov zamenik na zemlji:
On kaže:
Nego vam ja istinu govrim bolje je za vas da ja idem: jer ako ja ne idem UTESITELJ neće doći k vama; ako li idem poslacu ga k vama.
Jovan 16,7.

Posle ovih 40 dana provedenih na zemlji Isus se vazneo na nebo.
Posle nejgovog vaznesenja apostoli su se okupili u gornjoj sobi i cekali su obecanje Ocevo.
Nisu dugo cekali jer je posle 50 dana Isus primio svoju prvosvestenicku sluzbu na nebu i na njegovu molitvu upucenu PEDESETOG DANA, izliven je Duh sveti na apostole u vidu ranog dazda.

I kad se navrsi PEDESET DANA bijahu svi apostoli jednodusno.
I ujednaput postade huka s neba kao duhanje silnoga vetra, i napuni svu kucu gde sedjahu; i pokazase im se razdeljeni jezici kao ognjeni; i sjede po jedan na svakoga od njih.
I napunise se svi Duha svetoga, i stadose govoriti drugim jezicima kao sto im Duh davase te govorahu.
Dela apsotola 2,1-4.

Bog je zahtevao u svojoj milosti da jevreji dolaze na ovaj praznik bez obzira gde se ko nalazio ili živeo udaljeno od Jerusalima.
NA OVAJ PRAZNIK JE BOG HTEO DA BLAGOSLOVI JEVREJE ALI DA IM I UKAZE NA ONO STA ON ZNACI U BUDUCNOSTI KADA SE BUDE ISPUNIO NA DAN pedesetnice da bi prepoznali to i primili Mesiju.

I BAS TačNO NA DAN OVOGA PRAZNIKA SE IZLIO DUH SVETI NA APSOTOLE PEDESETOGA DANA.

A i jerusalimu stajahu Jevreji ljudi pobozni iz svakoga naroda koji je pod nebom.
I divljahu se i cudjahu se govoreci jedan drugome; nisu li ovo sve Galilejci sto govore?
Pa kako mi čujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili?
Dela apostola 2,5,7,8.

Dakle Sveti duh je bio izliven tačno na vreme bas i kako je ovaj praznik, kao njegova PREDSLIKA svetkovan NA TAJ DAN.
Ovo izlivanje se naziva rani dazd a na kraju istorije ovoga sveta ocekujemo slično i još jače izlivanje Duha svetoga kao pozni dazd.
Trpite dakle braco moja, do dolaska Gospodnjega.
Gle tezak ceka plemenitoga roda iz zemlje, I rado trpi dok ne primi dazd RANI I POZNI.
Jakov 5,7.

Jermija 5,24.
Joilo 2,23.
Zahrija 10.1.
Osija 6,3.
Jezekija 34,26.

Nešto sto je na tvom i mom jeziku, nešto sto je poznato.

drvo, panj, trava kamen Musa petar Safet. Musliman, Vernik, Glas kurana itd.

DAN TRUBA

Najava skorog oslobodjenja!

Izrailjski narod je dolazio u Hram u jerusalim sa svih krajeva da svetkuje tri poslednja praznika.

I ovaj praznik u sebi sadrzi važnu prorocku poruku.

Dan truba se slavio samo jedan dan i najvljivao je dan ociscenja kada se konacno i definitivno sudbina svih ljudi zapecacuje.

Od svih 7 praznika DAN TRUBA se jedini odvijao na MLADINE kada je mlad mesec.
Na nebu se tada video jako tanki mesecev srp a na zemlji je bila velika tama.
Zato se kod Jevreja nazivao ovaj praznik i Izrailjski tamni dan.
Kada je glavni izvor svetla po kojem su racunali vreme MESEC, bio zatamnjen.

Za njih je ovaj praznik bio najmracniji dan koji je predhodio konacnom oslobodjenju i kao truba ga NAJAVLJIVAO.

Prorok Sofonija o ovome piše:
Blizu je veliki dan Gospodnji, blizu je ide vrlo brzo; glas će biti dana Gospodnjega, gorko će tada vikati junak.
Taj je dan, dan kada će biti gnev, dan kada će biti tuga i muka, dan kada će biti pustosenje i zatiranje, dan, kada će biti mrak i tama, dana kada će biti oblak i magla, dan kada će biti trubljenje i poklic na tvrde gradove i na visoke uglove.
I pritisnucu ljude, te će ići kao slepi, jer zgresise Gospodu; i krv će se njihova prosuti kao prah i telesa njihova kao gnoj.
Sofonija 1,14-17.

DAN TRUBA je slavljen prvoga dana sedmoga jevrejskog meseca koji se zove Tisri ili Ethanim nas septembar/oktombar.

Sveto pismo o ovom prazniku:

Kaži sinovima Izrailjevijem i reci; prvi dan sedmoga meseca neka vam je odmor, spomen TRUBNI sabor sveti.
Nijednoga posla ropskoga nemojte raditi, nego prinesite žrtvu ognjenu Gospodu.
3 Mojsijeva 23,24,25.
Ovaj dan je bio dan odmora kada se nijedan ropski posao nije radio. U njemu se vrsila važna primrema za DESETI dan, DAN OCISCENJA.
Jevreji i danas nazivaju ovih deset dana danima pokajanja.
Tada su u velikom strahu i samoispitivanju razmišljali o sebi i svom zivotu s ciljem da se pokaju za svaki svoj greh i da se ispravi svaka nepravda.

Ove predslike koje su jevreji ovako praznovali, uakzuju na najmracnije vreme-nepoosredno pred Hristov drugi dolazak, (oslobodjenje Bozjeg naroda i vezivanje sotone). Vreme kada će Bozji narod, verni, doći u velike muke i preispitivanje svako samog sebe.
Ove muke su opisane kao muke Jakovljeve.

U pismu možemo citati o tim mukama:
Jer ovako veli Gospod: cusmo viku od prepadanja straha, a mira nema. Pitajte i vidite eda li musko radja?
Zašto dakle vidim gde se svaki covek drzi rukama svojim za bedra svoja kao porodilja i u svijeh se promenila lica i pobledela?
Jaoh! jer je velik ovaj dan, nije bilo takoga i vreme je muke Jakovljeve, ipak će se izbaviti iz nje
Jeremija 30,5-7.

Kao sto je sotona uticao na Isava da podje na Jakova tako će on u to vreme uticati na zle da uniste Bozji narod.
I kao sto je optuzivao Jakova tako će optuziti bozji narod.
Sotona smatra svet svojim podanicima ali mala grupa vernih koja drzi bozje zapovesti kvari mu racun i protivi se nejgovoj prevlasti.

Rado bi ih zbrisao sa zemlje ali vidi da ih cuvaju sveti andjeli.
On vidi da su im gresi oprosteni ali nevidi da su njihovi slučajEvi već odluceni u nebeskoj svetinji i da će oni biti spaseni.
Sotona će pokusati kao sto je i Jova; da optuzuje Bozji narod pred Bogom, i njemu će biti do odredjene granice dozvoljeno da ih kusa.
Sa time se nada da će oslabiti njihovu veru da će mu pospustiti i odreci se Boga.

Iako će opAsnost po zivot Bozjeg naroda biti jako velika njih neće to zabrinjavti već će ih zabrinjavati da li su dostojni i da li su se pokjalai za sve grehe da docekaju uskoro Hrista.

Ovi dogadjaji o kojima pišem samo skraceno će se ispuniti neposredno ispred dana ociscenja kada će Bozji narod biti oslobodjen a sotona vezan na 1000 godina.

To su dani velike muke, teskobe, straha i preispitivanja kroz koje će Bozji narod morati da prođe pred svoje konacno oslobodjenje od greha i zla u svetu.

7. SENICE - SATORSKI DANI

PREDSLIOKA PUTA NA NEBO.

Ovo je bio sedmi po redu i psolednji godisnji rpaznik.

Ovaj praznik je zapisan u 3 mojsijevoj 23,34,39-43.

Kaže petnaestoga dana sedmoga meseca praznik je SENICA za sedam dana Gospodu.
Trebaju da ga praznuju 7 dana.
U prvi je dan odmor i osmi je dan odmor.
Prvoga dana treba d auzmu voca sa lepih drveta i grana Plaminih i grana gustih drveca i vrbe s potoka.
I da praznuju 7 dana taj praznik.
I svake godine da cine tako.
Tom prilikom da ne budu us vojim kucama već u senicama koje naprave napolju da u njima budu tih 7 dana od malog do velikog.

Ovaj praznik Senice se slavio 15 tog Tisrija. nas septembar Oktombar.

To je bio i dan zahvalnosti Izrailja posle branja voca a i secanje na putovanja po pustinji kada su živeli pod senicama i satorima.

Ovaj praznik je bio zahvlanost Bogu za bogatu zetvu i uspomena Bozjeg vodstva nad Izrailjom u pustinji i nekadasnjeg zivota pod satorima.
Narod je napravio senice od zelenog granja i u njima živeo 7 dana. One su bile po ulicama, dvoristu hrama na kucama po brezuljcima i dolinama oko jerusalima u njima je bilo naroda ko mrava.

Praznik senice se slavio petoga dana posle praznika Ociscenja.

GRESI NARODA BILI SU OPROSTENI, OCISCENI i oni su zbog toga bili srećni.
I tu sreću ću pokazivali prilikom ovog praznika.

PRAZNIK SENICA NIJE BIO SAMO USPOMENA, VEC JE IMAO I SIMBOLICKO ZNACENJE.
nije uzkazivao samo na dane lutanja kroz pustinju, već je, kao praznik zetve, posto je njime proslavljano prikupljanje ZEMNLASJKIH RODOVA, ukazivao na predstojeci veliki dan KONACEN ZETEVE, kada će Gospodar zetve poslati poslanike svoje da prikupe kukolj i da ga psale, ali i da dovezu njegovu psenicu u njegove zitnice.

U to vreme će biti unistenis vi bezakonici, postace kao da ih nije bilo
Avdija 16.
Tada će biti velika radost na nebu i slava bogu.
Otkrivenje 5,13.

Izrailjski narod je slavio boga na dan senica secajuci se kako ga je milostivo izbavio iz egipatksog ropstva i kako se staro o njemu za vreme nomadskog zivota u pustinji.
Radovao se sto im je Bog oprostio grehe i sto ga je prihvatio, zahvaljujuci upravo zavrsnoj sluzbi na DAN pomirenja:

Ali to je slika konacnoh´g izbavklejhnja celog covecanstva iz okova i ropstva greha.
tada će biti radost još veca.
Jer će njihovi gresi biti zauvek izbrisani.

Radostan boravak pod satorima na praznik Senica, je predslika velikog sastanka Bozjeg naroda u njegovm carstvu, kad Hristos bude dosao u sili i slavi.
1 Solunjanima 4,17.
To je slika putovanja Bozjeg naroda u nebo kada budu živeli 7 dana bez svojih kuca na zemlji.
Na osnovu ovog praznika verujemo da će to putovanje trajti 7 dana, isto toliko dugo kao sto je trajao i ovaj praznik jer je svaka ova simbolika Bogu bila važna, da kada Izrailjci slave ove praznike do tacnine ispunjavaju simboliku.
Bili su obavezni.