Mathej 7,21 - 23: „Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji oca mojega koji je na nebesima.
Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! nijesmo li u ime tvoje prorokovali, i tvojijem imenom đavole izgonili, i tvojijem imenom čudesa mnoga tvorili?
I tada ću im ja kazati: nikad vas nijesam znao; idite od mene koji činite bezakonje.

Matthäus 7, 21 - 23: ”Es werden nicht alle, die zu mir sagen: HERR, HERR! ins Himmelreich kommen, sondern die den Willen tun meines Vaters im Himmel.
Es werden viele zu mir sagen an jenem Tage: HERR, HERR! haben wir nicht in deinem Namen geweissagt, haben wir nicht in deinem Namen Teufel ausgetrieben, und haben wir nicht in deinem Namen viele Taten getan?
Dann werde ich ihnen bekennen: Ich habe euch noch nie erkannt; weichet alle von mir, ihr Übeltäter„.

Matúš 7, 21 - 23: ”Nie každý, kto ma oslovuje Pane, Pane, príde do nebeského kráľovstva. Rozhodujúće je, či poslúcha môjho Otca.

V deň posledného súdu mnohí povedia: Pane, Pane, či sme v tvojom mene nekázali, či sme nevyháňali démonov a či sme nerobili mnohé zázraky?

Ale ja im odpoviem: Nikdy ste mi nepatrili a páchali ste zlé činy. Choďte preč„!

Uzalud neko može drzati paar zapovesti ili skoro sve, ako samo u jednoj pogresi i pogazi.

Dalji komentari su suvisni.

Svako dobro u Hristu”

Ovo ti je , Timo, paradoksalno, „ pravi Hristovi sledbenici” ali ti tvoji su se odrekli Milosti i žive po Zakonu , a onda vele: „ Mi smo pravi”, ehe...

Ocigledno je Hugenotu preljuba i ko zna šta sve još sto brani zakon milo pa on ne živi po zakonu nego krade, laže, čini preljubu, otima nepostuje Boga itd.

Na diskusiji o zakonu da nebese Lassaler da te spasi satre se ti od bezanja.

hugenot1
(Profesor)
25. septembar 2010. u 02.19
Ovo ti je , Timo, paradoksalno, „ pravi Hristovi sledbenici” ali ti tvoji su se odrekli Milosti i žive po Zakonu , a onda vele: „ Mi smo pravi”, ehe...„


>>>>>>Huge, ti si zaglavio na tu jednu tačku ”Zakon,„ i nikako da se odkačiš tog stava, koji takve kao ti drže u svojo uskoumnosti i gleda kako da bez poslušnosti Bogu, dobije spasenje. KAd bi harmonično uskladio Pisma, ti bi se otrgao od takve stagnacije ša bi bolje razgledao duhovnost zakona a ne slovo, ako govorimo o Božjem moralnom zakonu.

Zakon je dat da upoznajemo naše grešno stanje i da nas uputi Hristu i njega da sledimo. On je rekao da je ispunio, te jest izvršio zakon savršino, i na kontu toga je pitao samoprevdne fariseje, ”Ko od vas me osuđuje za greh.„ Tačno je da se grčnik spasava milošću, ali jednako tačno, da prestupnici zakona ne mogu da se spase jer je obećano: ” Blago onome koji tvori zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad.„ Otkrivenje 22: 14.

”Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskom.„ Matej 5: 19.

Božji zakon je nepromenljiv jer kad bi mogao da se promeni Bog, kao zakonodavac, bi ga promenio i adaptirao tako da bi bilo potrebno da Hristos dođe i umre za nas prestupnike tog zakona. A što je najvažnije Bog nebi mogao da pokaže milost prema nama grešnika, jer nema zašto i nakoga da se smiluje. Vidiš da kad nebi zakon postojao, nebi Hristova žrtav bila potrebna i nebi bila potrebna ni blagodat/milost.

Ženi, koju su samopravedni fariseji, uhvaćenu u prečjubu, jer je prekršila 7 zapovest, Isus je pokazao milost i nije je osudio. Nije ni rekao da nastvi da živi kao prestuonica, zakona nego joj je rekao: ”Idi i viže ne greši.„ O tog momenta on aje posatla Isusova sledbenica. Ta šena je bila marije Magdalena, o kojoj je Isus pohvalio ssu joj mnogi gresi oprošteni i zato poakzala veću ljubav prema Hristu, od Simona fariseja, koji sebe smatrao da verno živi po zakonu.

Hristovi sledbenici su svi oni koji slede Hrista i On im je primer u životu. Hristovi Sledbenici su svi koji verom živi pravednim životom, jer će pravednik po veri svojoj živerti, a takva vera je potrebna svakome koji odluči da slede Hrista. Da bi jedan Hristrov sledbenik, mogao da živi pravednim živtom, pokazuje u tome, što poštuje svih 10 zapovesti, ali zato muje potrebna vera Isusova. ”Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu.„
Otkrivenje 14: 12. Potrebna vera Isusova da bi jedan Isusov sledbenik mogao da tvori zapovesti Božje. Onaj koji ne tvfori Njegove zapovesti nema Isusovu veru. A bez vere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji hoće da dođe k Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaća onima koji Ga traže.” Jevrejima 11: 6, 25 „Ako u duhu živimo po duhu i da hodimo,”
„Kvarimo li dakle zakon verom? Bože sačuvaj! Nego ga još utvrđujemo.” Rimljanima 3: 31.
Vera je jedan od Duhovnih rodova, i ako je nemamo to je dokaz da ne hodamo po duhu i da nismo pod blagodaću nego pod zkonom. Onda nemamo ni ostale duhovne rodove.

„Rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, VERA
23 Krotost, uzdržanje; na to nema zakona. 24 A koji su Hristovi, raspeše telo sa slastima i željama.” Ako iamo sve ove duhovne rodove tu nema zakon. jer zakon je duhavan i ti rodovi se manifestiraju u životu svakog Isusovog sledbenika.

Svaki prestupnik zakona, dokazuje da je pod zakonom a ne pod blagodać/miliošću, jer bog ne može da oprosti grehe koji su rezultat prestupa njegovog zakona. Taj ne može da bude Isusov sledbenik.

Glavni i jedini motivi treba i mora da budu, ljubav prema Bogu i prema bližnjemu.
„Po tom znamo da ljubimo decu Božiju kad Boga ljubimo i Njegove zapovesti držimo. Jer je ovo ljubav Božija da zapovesti Njegove držimo; i zapovesti Njegove nisu teške.” 1 Jovanova 5: 3, 3.

Sav Božji zakon je ljubav, jer ako ljuibiš Boga poštuješ prev 4 zapovesti a ako ljubiš bližnjega svojega, pođtuješ ostale 6 zapoveti, šoževši sa petom zapovesti. Duhobnost zakona je u tome, ako u svom srcu si pomislio sa željom na ženu blišnjega svojega, si več uđinio preljubu u svom srcu, a takvog čoveka ne postoji, koji nije prestupio duh zakona, za to mu je potrebna Milost Hristova i oproštenje. Sve je to povezano, tako da nemamo kuda da vrdamo, nego jednostavno kao carnik koji se je molio, „Bože budi milostiv meni grešnome.” Onaj koji se tako iskreno moli neće poginuti. jer je opravdan Hristovom milošću koju je u veri tražio, a farisej je otišao osuđen jer se je hvalio kako on drži zakon i nije prestupnik kao carinik.
Luka 18: 9-14.

Isusovi sledbenici ne gledaju kako da uđe u carstvo nebesko svojim zaslugama nego se noslanja na Hristove zaluge i njegovu pravdu, jer inače njegova žrtva za njih nema nikakvo značenje, Šta ćue mi milost ISusova ako je peravedan svojom pravdom. Ta pravda je kao prljava haljina i ako nije oprana u Hristov krv, da postane bela i čisto od mrčlje greha, ne može da prisustvuje na svadbu kojiu je car pripremio, a to svadbeno ruho je pravedni Isusov karakter.
Vera nije samo mentalno odborvanje odvojeno od srcaj jer kaže, Ako ustima priznaješ i u srcu veruješ... bićeš spašen. Potpuno predanje Hristu verom, je podložiti ponizno sebe kontrli DUha SVetoga. I on će se pobrinuti za udostojenje jednog grešnika da gradi karakter sličan Hristovom, jer su njegovi sledbenici.

Huge, brate, pa dali može da se duh zakona da je odvojen od slovo zakona? Isus kaže da ne može. „Čuli ste kako je je pisano u Zakonu, ne ubij, a ja vam kažem da svaki koji mrzi na brata svojega u srcu svom, krvnik je ljudki. Bog je duhovno biće i zakon koji ga je on pisao svojim prstom je duhovni zakon, prepisi njegovog karaktera. Ti izgleda da nemaš tu duhovnu razglednost da bi poznavao duhovnost zakona. Takođe ne povezuješ motive sa delima. Jeste da slovo zakona ubija ako ne hodaš po duhu nego po prohtevima grešne prirode, ali ako si nanovo rođen odozgo, onda i samo onda možeš da hopdaš po duhu jer telesno umovanje se protivi zakonu Božjem. Ako si motivisan ljubavi prema bližnjemu, ti nećeš spapvati s njogovom ženom ili imati intimne odnose sa ženskom van braka. Ako ljubiš bliznjega svojega, nećeš ga prevariti i ukrasti (8 zapovest), ako ljubiš blišnjega svojega. nećeš ga lagati, (9 zapovest). Ako ljubiš Boga iznad svega, nećeđ i,mati druge Bogove, (novac srebroljublje je koren svih zla. Ili materijalne stvari, savremeni bogovi.) Ako ljubiš Boga nećeš opotrebiti njegovo ime uzalud, i da huliš na njega.) Ako ljuvbiš Boga svetkovaćeš sedmi dan subotni kao memorija na njegovo stvaranje. Bog je izgorio svrši se kad je za 6 dana stvorio nebo ui zemlju i svu vojsku nebesku, kad je umro na krstu je rekao svrši se, (Jovan 19: 30 i još jednom će da kaže svrši se kad bude ponovo sve stvorio. To piše u Otkrivenju 21: 5 I reče Onaj što seđaše na prestolu: Evo sve novo tvorim. I reče mi: Napiši, jer su ove reči istinite i verne. 6 I reče mi: Svrši se. Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Ja ću žednome dati iz izvora vode žive za badava.” I u Isajiji 66 ponovo će se svetkovati
22 Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše.
23 I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.„ Sedmi dan će se nastaviti da se svetkuje kao memorija na novo stvarenje. I time Božji narod pokaže da ljube Svoga Stvoritelja. z večnost. Shvatiti je trba jednu stvar, da subota je jedina zapovest koja usmerava čovekove misli na Stvoritelja i njegov domejn a to je nebo i zemlja.

Tema je o prvim Isusovim sledbenicima. Isus je svake subote u subotu poučavao u bogomolju i to mu je postao kao obišaj. Njegovi sledbenici su se modmorili u sedmom danu dok je on počivao u Josifovom grobu, jer su ostali na miru po zakonu. Luka 23: 56 ”Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu. Sve to je Biblijski dokaz da njegovi sledbenici su sledili Hrista poslužnošću prema zakonu verom jer su hodali po duhu a ne po religioznim ljudskim običajima, fariseja i rabina prepisani u talmudu.

Kako neko može biti sledbenik Isusa Hrista ako je prestupnik Njegovog zakona. Hrisrtosa je bio taj koji je Mojsiju predao zakon pisan svojim prstom. Hristos je Stvori sve jer bei njega nije niđta postalo što je posttalo, Hristos je Reč koja je bila izgovorena, „U početku reče Bog: Neka bude... Hristovi sledbenici se odmaraju u njegova dela i 7 dan subota je znak da se odmaramo u njeg i uđemo u njegov pokoj/odmor. Dođite k meni svi koji ste umoreni i natovareni i jašu vas Odmoriti. Subota je znak da sledimo njega i odmaramos e u njegova dela, Dela stvaranja delo spšasena i delo posvećenja. Jedna Izraljska cla generacija su zbog neverstva ostavili svoja telesa po pustinji jer nisu ušlu u Božji pokoj/odmor, u obećanu zemlju. Neverstvo se pokaže u neposlušnosti prema Bogu i prekržaj nejegovog zakona je duh pobune protiv njegove b+vladavine. Takvi, očevidno, ne mogu da budu njegovi predani sledbenici. Prestup zakona je greh ili bezakonje. i kad je čovek osvedočen od Duha Svetoga on traži milost i pokajanje i pomoć, da živim novim životom. Na taj način milost Božja deluje u crcu jednog grečnika.

”Ako kažemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama 9 Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde. 10 Ako kažemo da ne sagrešismo, gradimo Ga lažom, i reč Njegova nije u nama.„ 1Jovanova 1: 8-10.

Ako sebe smatraš za Hrostovog sledbenika treba da živiš onako kako je On živeo a znamo da On je bio bez greha. Ako nastavimo da živimo u grehu to znači da ga ne sledimo jerg ga ne ljubimo dovoljno, nego ljubimo greh više od njega.

”I po tom razumemo da Ga poznasmo, ako zapovesti Njegove držimo. 4 Koji govori: Poznajem Ga, a zapovesti Njegove ne drži, laža je, i u njemu istine nema;5 A koji drži reč Njegovu, u njemu je zaista ljubav Božija savršena; po tom poznajemo da smo u Njemu. 6 Koji govori da u Njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao što je On hodio.„ 1. Jovanova 2: 3-6.

Jasnije nod ovoga nema iz Biblije, pomkojem se definišu Isusovi Sledbenici.

”

Šta reci još, kada Muslimani ,na par postova ispod, pokazuju Hrišćanima iz Svetog Pisma da Zakon Bozji vazi i nije ukinut , pored svega toga „profesor hrišćanstva” ne priznaje u potpunosti Hristov Vjecni Zakon.:(

„Savez između Boga i ljudi. Dakle, ponavljam nije ZAKON + MILOST nego ZAKON ILI MILOST”...

Od kog datuma je ova novost, i ko ju je izmislio i nametnuo ljudima ?

Ako nema zakon vlada anarhija i pravednost zakona se manifestura poštovanjem zakona. Milost je nezaslužni dar od Boga i Bog ima milost samo prema onima koji priznaje i ostavi svoje grehe, a greh je prestup zakona. Milost ne može da posotji bez zakona kao što greh ne može da posotji bez zakona.
„Neka dođe k meni milosrđe Tvoje, i oživim; jer je zakon Tvoj uteha moja.” Pslam 119:77

„Gospod dugo čeka i obilan je milošću, prašta bezakonje i greh, ali ne pravda krivoga, nego pohodi bezakonje otačko na sinovima do trećeg i četvrtog kolena.” Mojsijeva 14: 18.

„Svaki koji čini greh i bezakonje čini: i greh je bezakonje. 1 Jovanova 3: 4. 142.
”Pravda je Tvoja pravda večna, i zakon Tvoj istina.
163 Mrzim na laž i gadim se na nju, ljubim zakon Tvoj. 165 Velik mir imaju oni koji ljube zakon Tvoj, i u njih nema spoticanja. Čekam spasenje Tvoje, Gospode, i zapovesti Tvoje izvršujem.„
Psalam 119: 163, 165,166, 142.4.

”Blago onome, kome je oproštena krivica, kome je greh pokriven.
Blago čoveku, kome Gospod ne prima grehe i u čijem duhu nema lukavstva.„ Psalam 32: 1, 2.

Psalam 1: 1 ”Blago čoveku koji ne ide na veće bezbožničko, i na putu grešničkom ne stoji, i u društvu nevaljalih ljudi ne sedi, 2 Nego mu je omileo zakon Gospodnji i o zakonu Njegovom misli dan i noć! 3 On je kao drvo usađeno kraj potoka, koje rod svoj donosi u svoje vreme, i kome list ne vene: šta god radi, u svemu napreduje. 4 Nisu takvi bezbožnici, nego su kao prah koji rasipa vetar. 5 Zato se neće bezbožnici održati na sudu, ni grešnici na zboru pravedničkom. 6 Jer Gospod zna put pravednički; a put bezbožnički propašće.„ Psalam prvi.

Huge profesore, slabo poznaješ Bibliju i njeno nadahnuće. Ne samo ti nego i svi antinoministi. Takvi nisu Hrstovi sledbenici. niti mogu biti jer su sledbenici sotonini, pa makar god ti tvrdio da hodaš po duhu, ti hodaš po telu ili po sotonskom duhu. To Apostol Pvle ovako objašnjava:
3 Jer što zakonu beše nemoguće, jer beše oslabljen telom, posla Bog sina svog u obličju tela grehovnog, i za greh osudi greh u telu,
4 Da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po telu nego po duhu;
5 Jer koji su po telu telesno misle, a koji su po duhu duhovno misle.
6 Jer telesno mudrovanje smrt je, a duhovno mudrovanje život je i mir.
7 Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božijem niti može.
8 A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi.
9 A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Božji u vama živi. A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov.” Rimljanima 8: 3-9.

A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov sledbenik.

Po ovome, ti i ne znaš šta to znaci „antinomisti” i koji su oni...
a i nema veze, samo ti uzivaj i veruj šta hoćeš, ionako je vreme sada kratko...

Antinomianism (a term coined by Martin Luther, from the Greek ἀντί, „against” + νόμος, „law”), is a belief or tendency in all religions that some therein consider existing laws as no longer applicable to themselves.[1] The term originated in the context of a minority Christian view that since faith itself alone is sufficient to attain salvation, adherence to religious law is not necessary,[2] and religious laws themselves are set aside or „abrogated” as inessential. While the concept is related to the foundational Protestant belief of Sola Fide where justification is through faith alone in Christ; it is taken to an extreme. It is seen by some as the opposite of the notion that obedience to a code of religious law earns salvation: legalism or works righteousness. An antinomian theology does not necessary imply the embrace of ethical permissiveness; rather it usually implies emphasis on the inner working of the Holy Spirit as the primary source of ethical guidance.[3]

While there is wide agreement within Mainstream Christianity that „antinomianism” is heresy, what constitutes antinomianism is often in disagreement. The term „antinomian” emerged soon after the Protestant Reformation (c.1517) and has historically been used mainly as a pejorative against Christian thinkers or sects who carried their belief in justification by faith further than was customary.[3] For example, Martin Luther preached justification by faith alone, but was also an outspoken critic of antinomianism, perhaps most notably in his Against the Antinomians (1539). Few groups or sects, outside of Christian Anarchism or Jewish anarchism, explicitly call themselves „antinomian”.

While the term originated in early controversies of Protestant doctrine, and has its roots in debates over the Synoptic Gospels and the Pauline Epistles and the issue of Paul of Tarsus and Judaism and the Biblical Greek terms anomia and anomos which are generally translated lawlessness and lawless respectively, it can be extended to any religious group believing they are not bound to obey the laws of their own religious tradition.[4]