Sve su te religije sa svojim pripadnicima, su već odaavno pod uticajem i vlašću rimskog pape. Protestanske denominacije koje su stagnirale sa reformom su ostali delimično pod uticajem pape i katoličkog sitema. Evo zašto: Kao prvo Papa je samoustoličen vicar Isusa Hrista a ne živi životom Hrista. Hristos je na prvo mesto svetkovao subotu Gospodnju a papa je proglasio promenu svetosti sedmog dana subote na prvi dan u sedmici, na nedelju, a to Hristos nije nigde dao izjavu da se Božji zakon promeni ili ukine. Bog je dao svoj zakon da ostane za večno, neproimenljiv i svak od 10 zapovesti imaju jednaku važnost, jer je večna prava Božja opisana u Božjem zakonu. Pravda je Tvoja pravda večna, i zakon Tvoj istina. Psalam 119: 142.

Hristos je sam živeo po zakonu koji ga je dao i po svom običaju svake subote je išao u bogomolju i poučavao o jevanđelju, lečio i činio dobra dela onima koji su patili od raznih bolesti.

Papa se vozi u popsmobil kao neki grof a Hristos nije ima gde glavu da skloni hodao pečke, osim jednok kada je ušao u jerusalim, na magare, da se proročanstvo ispuni.

Hristos je obećao da će Duh Sveti, drugi utešitelj bit njegov zamenik a ne paganski car Kostantin ili neku papa posle njega. Usurpirati takav autoritet je najveće bogohiljenje i da sebe postaviš jednak s Bogom. Lucifer je to hteo na nebu, da se izjednači sa sveišnjim iznad zvesda nebeskih, i isti duh je u popskom sitemu. Zato se može s ubeđenjem reći da je papa sotona utelovljen i ceo katolički sitem je pod uticajem istog duha.

Rwformatori su dobro počeli sa reformacijom ali posle njihove smrti njihovi sledbenici su stagnirali i nisu dalje istrašivali da bi natredovali, i potpuno da se odvoje od papskog uticaja i da hodaju u duhovnom životu, kao što je Hristos hodio. „Koji govori da u Njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao što je On hodio.”
1. Jovanova 2: 6.

Hreistos treba da bude jedini primer, a ne papa, muhamed, buda ili neko dridi od lažnih proroka. Jer drugog imena nije danog ispod neba krot kojemg se možemo spasiti.