BIBLIJSKE CINJENICE
O
SEDMOM DANU

1.Nakon šest dana delovanja u sedmici stvaranja Zemlje, Bog je pocinuo sedmog dana. (1. Mojsijeva 2, 1-3)
2.Ova istina potvrdila je taj dan kao Božji dan odmora, ili subotu. Ime subota znaci dan odmora. Dan u koji se beba rodi kasnije postaje njezinim rodendanom. Tako je sedmi dan, dan u koji je Bog pocinuo, postao Njegovim danom odmora - subotnjim danom.
3.Zato je sedmi dan postao Božjim danom odmora. Da li možemo zameniti dan svog rodenja danom u koji nismo rodeni? Ne. Isto tako ne možemo zameniti Božji dan odmora danom u koji On nije pocinuo. Tako je sedmi dan još uvijek Božji subotni dan.
4.Stvoritelj je blagoslovio sedmi dan. (1. Mojsijeva 2,3)
5.On je posvetio sedmi dan. (2. Mojsijeva 20,11)
6.Bog je ustanovio subotu u Edemskom vrtu. (1. Mojsijeva 2,1-3)
7.Subota je ustanovljena pre pada u greh i zato nije simbol, jer su simboli uvedeni posle pada u greh.
8.Isus je rekao da je subota nacinjena za coveka (Marko 2,27); što znaci za sve Ijude bez obzira na vreme u kome su živeli i narod kome su pripadali.
9.Ona je uspomena na stvaranje. (2. Mojsijeva 20,11; 31,17) Svojim pocivanjem u sedmi dan mi se secamo tog velicanstvenog dogadaja.
10.Subota je dana Adamu, praocu Ijudskog roda. (Marko 2,27; 1. Mojsijeva 2,1-3)
11.Ona je preko njega, kao našeg predstavnika, dana svim narodima. (Djela 17,26)
12.To nije jevrejska institucija, jer je uspostavljena 2300 godina pre nastanka jevrejske nacije.
13.Biblija je nikad ne zove jevrejskom subotom, već uvijek »subotom Gospoda Boga tvojega«. Ljudi trebaju pažljivo obeležiti Božji sveti dan odmora.
14.Subota se spominje u razdoblju patrijaraha.
15.Ona je prije Sinaja bila deo Božjeg zakona. (2. Mojsijeva 16,4.5.27-29)
16.Bog je stavio subotu u srce svog moralnog Zakona. (2. Moisijeva 20,1-17) Zapovest o suboti kao danu odmora nepromjenljiva je kao i ostalih devet zapovesti.
17.Zapovest o suboti kao i sve ostale zapovesti izgovorena je glasom živoga Boga. (5. Mojsijeva 4,12.13)
18.Svaku zapovest Bog je lično napisao. (2. Mojsijeva 31,18)
19.Bog ih je ispisao na kamenim plocama i tako potvrdio njihovu nepromjenljivost. (5. Mojsijeva 5,22)
20.Ploce na kojima je bio ispisan Božji zakon cuvane su u Kovcegu zaveta, u Svetinji nad svetinjama. (5. Mojsijeva 10,1-5)
21.Bog je potpuno zabranio svaki rad subotom. (2. Mojsijeva 34.21)
22.Zato što su prezreli subotu, Bog je dozvolio da jedan naraštaj Izrailjaca umre u pustinji. (Jezekilj 20,12.13)23.Ona je uzvišenim znakom istinitog Boga. (Jezekilj 20,20)
24.Bog je obecao da će Jerusalim zauvek stajati ako Jevreji budu cuvali i poštovali subotu. (Jeremija 17,24.25)
25.U svojoj kasnijoj istoriji dospeli su u vavilonsko ropstvo zato što su prekršili subotu. (Nemija 13,18)
26.I Jerusalim je bio razoren zbog toga što je prekršena zapovest o suboti. (Jeremija 17,27)
27.Bog je obecao naročiti blagoslov svima koji je svetkuju. (Isaija 56,6.7)
28.Ovo obecanje sastavni je dio prorocanstva koje se odnosi na hrišcansku religiju. (Vidi: Isaija 56. poglavlje)
29.Bog će uzdici svakoga ko cuva subotu. (Isaija 56,2)
30.Bog nas poziva da je zovemo »slavnom«, a ne »starom jevrejskom subotom« ili »jarmom ropstva«. (Isaija 58,13)
31.Buduci da su »mnoge generacije« gazile subotu, ona će u posljednjim danima biti obnovljena. (Isaija 58,12.13)
32.Svi proroci cuvali su i poštovali sedmi dan.
33.Božji Sin u svojoj otkupiteljskoj misiji na našoj Zemlji poštovao je sedmi dan. Tako je sledio primjer svoga Oca. Zar da ne sledimo siguran primer i Oca i Slna? (Luka 4,16; Jovan 15,10)
34.Sedmi dan je Gospodnji dan. (Vldl: Otkrivenje 1,10; Marko 2,28; Isaija 58,13; 2. Mojsijeva 20,10)
35.Isus je bio Gospodar subote (Marko 2,28), što znači da je On ovaj naročiti i posveceni dan držao i poštovao.
36.On je odbranio subotu kao ustanovu i poseban izraz Božje milosti usmerene coveku. (?ar?? 2,23-28)
37.Isus nije napustio subotu, već je pažljivo ucio kako je treba svetkovati. (Matej 12,1-13)
38.Svoje ucenike ucio je da subotom ne cine ništa što nije »po zakonu«. (Matej 12,12)
39.On je poucio ucenike da subota treba biti poštovanom i posle Njegovog vaskrsenja. (Matej 24,20)
40.Pobožne žene koje su nakon raspeca brinule o Isusovom telu i grobu, vrlo pažljivo su svetkovale sedmi dan. (Luka 23,56)
41.Mnogo godina posle Hristovog vaskrsenja apostol Pavle u »subotnji dan« vrlo nadahnuto propoveda o planu spasenja covjeka. (Dela 13,14)
42.Pavle, apostol neznabožaca, istice da Jerusalimljani i njihovi knezovi nisu poštovali glasove proroka cije su reci citali svake subote. (Dela 13,27)
43.Luka, nadahnuti hrišcanski istoricar, pišuci svoje hronike ovaj dan oznacava kao naročiti dan za okupljanje i propovijedanje Božje reci. (Dela 13,44)
44.Obracenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto znacenje. (Dela 13,42)
45.Prilikom velikog hršcanskog sabora 52. godine n. e. U prisustvu apostola i ucenika apostol Jakov spominje subotu. (Dela 15,21)
46.Na svojim misionarskim putovanjima apostoli su subotom držali propovedi i molitvene sastanke. (Dela 16,13)
47.Apostol Pavle na javnim sastancima subotom citao je i s prisutnima proucavao Bibliju. (Dela 17,2.3)48.Propovjednici mlade hrišcanske Crkve posvecivali su mnogo vremena proucavanju Božje reci na skupovima koji su održani subotom. (Dela 17,2)
49.U knjizi Dela apostolska spominje se 48 sastanaka održanih tog dana. (Vidi: Dela 13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11)
50.Jevreji i vernici prve hrišcanske Crkve nisu raspravljali o svetkovanju subote. To znači da su hrišcani u apostolskom razdoblju svetkovali subotu zajedno sa jevrejima.
51.Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da zanemaruje subotnji dan.
52.Apostol Pavle jasno je objavio da je poštovao Zakon: »Niti zakonu jevrejskome, ni crkvi, ni cezaru što sagreših.« (Dela 25,8) On ovo ne bi mogao kazati da nije svetkovao subotu.
53.Subota se s najvecim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavetu.
54.Nijednom recju u Novom zavetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promenjena.
55.Bog nikada ni u jednom tekstu u SVETOM PISMU NIKOME NIJE DOZVOLIO DA RADI TOG DANA.
56.Nijedan hrišcanin pre ili posle Hristovog vakrsenja nije subotom obavljao svakodnevne poslove. U Novom zavetu nije zabeležen nijedan slučaj odbacivanja subote od strane apostola ili vernika rane hrišcanske Crkve.
57.U Svetom pismu ne postoji zapis da je Bog ikada povukao svoj blagoslov ili posvecenje sa subotnjeg dana.
58.Subota će biti vecno svetkovana na obnovljenoj Zemlji. (Isaija 66,22.23)
59.Subota kao dan odmora važan je deo Božjeg zakona, koji je izašao iz Njegovih usta i bio zapisan Njegovim prstom na kamenim plocama kod Sinaja. (Vidi: 2. Mojsijeva 20.poglavlje) Kad je Isus zapoceo svoj rad, objavio je da nije došao poništiti Zakon: »Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke ...« (Matej 5,17)
60.Isus je ozbiljno prekorio fariseje kao licemjere koji su se pretvarali da Ijube Boga dok su istovremeno Božji zakon podredivali svojim obicajima i tradiciji. Svetkovanje nedelje deo je Ijudske tradicije.

BIBLIJSKE CINJENICE
O PRVOM DANU
SEDMICE
(NEDELJI)

1.Prve reci zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedelju, prvog dana u sedmici. (1. Mojsijeva 1,1-5) Ovo je učinio sam Tvorac gradeci temelje istorije života na našoj planeti.
2.Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8-11) Da li je pogrešno poslušati Boga?
3.Nijedan patrijarh nlkada nije svetkovao nedelju.
4.To nije cinio nijedan prorok.
5.Izricitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je običan radni dan najmanje 4000 godina.
6.Sam Bog naziva ga »radnim - težackim« danom. (Jezekilj 46,1]
7.Bog nije pocivao u taj dan.
8.Bog ga nikada nije blagoslovio.
9.Hristos nikada nije pocivao u taj dan.
10.Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je svetkovao subotu i radio šest dana u sedmici.
11.Apostoli su radili nedeljom.
12.Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.
13.Crkva je nikada nije blagoslovila.
14.Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autorlteta.
15.Nlkada nije bila posvecena.
16.Nijedan zakon božanskog porekla nije odredio svetkovanje nedelje.
17.Novi zavet ne zabranjuje rad tog dana.
18.Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.
19.Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.
20.Nikakvo pravilo ne odreduje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je Gospod želio da ga svetkujemo?
21.Nedelja nikada nije nazvana »hrišcanskom subotom«.
22.Nikada nije nazvana subotom.
23.Nigde nije nazvana Gospodnjim danom.
24.Nigde nije nazvana danom odmora.
25.Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.
26.Nedelja je nazvana jednostavnim imenom: »prvi dan sedmice«.
27.Isus je nikada nije spomenuo.
28.Nedelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.
29.Nijednu reč u korist nedelje kao svetog dana nisu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni nadahnuti Ijudi.
30.Prvi dan sedmice u celom Novom zavetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1; Marko 16,2.9: Luka 24,1; Ivan 20,1.19; Dela 20,7; 1. Korincanima 16,2.
31.Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.
32.Pavle je pozvao prve hrišcane da nedeljom obavljaju svoje svetovne poslove. (1. Korincanima 16,2)
33.U celom Novom zavetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom na taj dan, ali je to bio vecernji sastanak koji se protegao duboko u noć.(Dela 20,5-12)
34.Ne postoji nijedna nagovest da je neki sličan sastanak održan pre ill posle toga.
35.Apostoli i vernici prve Crkve nisu imali obicaj da se nedeljom okupljaju.36.Nlje postojala nikakva obaveza da se hleb loml nedeljom.
37.Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Dela 20,7)
38.Ovaj sastanak trajao je do poslije ponoci tj. do zore. (Dela 20,7-11.) Isus je lomio hleb u četvrtak (Luka 22), a ucenici su to cinill svakog dana. (Dela 2,42-46)
39.Bibllja nigde ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo vaskrsenje. Ovo je Ijudska tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1-9) Svojim bogatim znacenjem krštenje nas izmedu ostaloga podseca ?? Isusovu sahranu i vaskrsenje. (Rimljanima 6,3-5)
40.Novi zavet nigde ne spominje promenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog dana.

Mihovilov
(dizajner)
05. септембар 2010. у 09.08
Glasniče nije Rim postavio nego SVECI SU TAKO PO SRCU SVOM. TAKO IH DUH SVETI NADAHNU.

Hahahahah

Dobro jutro brate Miho, zar i ovoga jutra lebdis u magli i oblacima?

Gde je odgovor na moje pitamnje?

Koji Sveta, kada, gde i kako je to izdao zapovest da se nedelja praznuje?

Miho, nisu nam potrebne tvoje price i jeresi, daj dokumenat ako ga imaš, ako nemas, cuti.

Trazimo tu novu zapovest, a neosnovinih prica i suvise imamo.

Cekamo na Mihin odgovor

A ti procita i neshvati da to kažu jevreji a ne Bog da je Isus krsio subotu.
Krsio je jevrejkse propise jer su jevreji ne samo na subotu već na celi moralni zakon nadodavali pravila koja nisu imala veze sa Bogom i zakonom.
Isusa su osudili jer je lecio bolesnog u subotu sto Bog nikada nije zabranio.
To su jevreji sami zabranili.
Međutim Isus im kaže, vi spasavate zivotinju u subotu a branite da se spasi covek?

Isus im ukazuje na njihove nepravilnosti o suboti i uci ih kako se subota pravilno svetkuje.

On nekaze subota je ukinuta, već kaže:
VALJA U SUBOTU DOBRO CINITI I ZIVOT SPASITI.

Što se tiče nedelje nemamo mi ništa protiv nijednog dana ali imamo protiv uzdizanja nečega sto Bog nije postavio.

Ista pesma kao i sa jevrjima.

Oni su dodali nepotrebne stvari na subotu i pokvarili njen značaj.

Vi ste isli još dalje izmenili ste čitav dan i pokvarili njegov značaj.

Subota nas podeseca NA STVARANJE ona je ram bozjeg stvaranja:

SVEKTOVANJEM SUBOTE PRIZNAJEMO DA JE bOG TVORAC OVE ZEMLJE I NEBA.

Osim toga mi slavimo Vaskrsenje Hristovo tako što ga prihvatamo.

A danima se ne slavi nejgovo vasrsenje a ako ga neko slavi ima uskrs za to.

Isus kaže: uzalud me postujete uceci naukama i zapovestima covecjim Mihailov.

Zašto ne citiras tog stevu kada je izdao zapovest o nedelji???

Krstenjem se svetkuje ISUOVO VASKRSENJE NE NEDLEJOM.

Isus kaže da se secamo ne samo vaskrsenja već i njegove smrti. već smrcu je pobedio greh is otonu.

Bogu je lako vaskrsnuti ali treba umreti.

Zato je ISUS POSTAO COVEK.

Isus je uspostavio veceru Gospodnju, pricest, da sa time slavimo to jest secamo se njegove smrti.
Jer je pobeda prvestveno u njegovj smrti pa onda vaskrsenje na drugo mesto.

Pa oni slavise tako dugo ali slavise dan sunca.

Tadasnjim narodima i Konstatninu kao neznaboscima je glavni bog bilo sunce i nedelja je bila posvecena bogu suncu.
Zato se zove i danas na raznim jezicima još uvek suncev dan na nemackom na negleskom itd.

Onda oni postaju kobajgi hrišćani i menjaju sa subote na nedelju na dan svoga boga sunce, i tako prebacuju dan koji je Bog odredio za sve narode ne za jevreje. Subotu su prvo dobili adam i eva u raju a oni nisu bili jevreji.
1 mojsijeva 2 1-3.
Kasnije potvrduje i papa nedelju kao dan odmora pod nejgovim blagoslovom. i da bi imali izgovora kako neznaboizacki dan sunca može da bude hrišćanski daju mu hrišćanske atribute.

Kobajagi zbog vaskrsenja?

Mejdutim za to postoji uskrs, pricest i krstenje.

Tako se uvlaci neznabozacka nedelja nasuprot bozje subote.

Tako taj dan u stvarnosti nema nikave veze sa hrišćanstvom već sa neznaboitvom.

Onda kroz srednji vek ubijaju sve hrišćane koji drugacije misle ili to pokusaju i tako se nedelja na silu probija do danasnjih dana.

Međutim nedelja je ljudska tvorevina ne Bozja i postujuci nedelju postuju coveka i ljudska ucenja ne Bozja.
Ljudi će dati odgovor zato što su se usudili da menjaju Bozji zakon.

Miho brate, covek kad cita tvoje komentare da se krsti levom rukom.

Miho, da li si ti ikad procitao celu Bibliju?
Tvoje znjanje Biblije je sakato, nakaradno, izvrnuto i vrlo usko.

Mihovilov
(dizajner)
05. септембар 2010. у 16.46
Ne postoji za hrišćane zapovjed slavljenja subote.

Miho, da li to znači da „hrišćani” odbacuju biblijskog Boga i Njegov Zakon? Reci nam kada je Bog dao ijedan drugi dan za o0dmor, osim Subote?
---------

Subota nije proizvod direktne Božje Objave u SZ-u,

BRAVO MIHO, OVO TI JE PRAVI BISER.

HAJDE DA VIDIMO KOLIKO NISI U PRAVU:
„I Blagoslovo Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan pocinu od svih dela svojih.” 1. Mojsijeva 2,3.

Miho, da li je ovu učinio Bog ili Mihovilov?

Miho, koji je taj dan koji je Bog lično posvetio?
Da nije slučajno nedelja?

Pa neka nam to Bog objasni:

Evo šta Bog kaže:
„SEST DANA RADI I SVRSASVAJ SVE POSLOVE SVOKJE,
A SEDMI JE DAN SUBOTA GOSPODU BOGU TVOJEMU.
tADA NEMOJ RADIDI NIJEDNOGA POZLAS...
JER JE ZA SEST DANA STVORAI GOSPOD...
ZATO JE BLAGOSLOVIO0 GODPOD DAN SUBOTNI I POSVETIO GA.”
2.Mojsijeva 20,10.11.

Miho, da li je obvo istina ili je laz?
---------------------

Miho, na te fantazije koje si pokupio iz srednjoisticne mitologije,
me ne zanimaju niti one zasluzuju iakakav normalan komentar.
To pokazuje Miho da ti ne poznajes hrišćanstvo, a nije sigurno ni da poznajes mnogobozacku mitologiju.
-----------------

SLAVILI SU U BABILONU SUBOTU. Ovaj citat sam danas našao.

Miho, pa gde ti je taj citat?
Nemoj nam pricati o poradjaju, pokazi nam bebu.
Miho postao si kao dete.

Istina je da su Jevreji, među kojima je bio i prorok Danilo
i u Vvavilonu slavili subotu po Bozjoj zapovesti,
pa šta je tebi tu nejasno Miho?
-------------------

ZATO IMAMO DA DANAS KADA SE VAVILON OBNAVLJA PONOVO SE UVODI SUBOTA U NARODIMA KOJI NIKAD ASLAVILI SUBOTU NISU (još od Vavilona čak)

Ovo je najveca Mihoviolova neistina koju je ovde izneo.
Time si pokazao da nikad nisi procitao Bibliju,
nemas pojma šta u njoj piše, pa drugo ti i ne preostaje nego da
se oslonis na mnogobozacku mitologiju.

Vidis Miho koliko si konfuzan.
Jutros si me ubeđivao kako su „sveci” odabrali knjige Svetoga pisam
i drzali ih svetima, a sada tvrdis da Hrišćani ne veruju u ono sto je tako jasno u njoj napisano.

Miho brate, ja se molim Bogu za tebe da ti „otvori oci”
kao sto je otvorio Gijeziju, momku proroka Jelisije.

Amin

BIBLIJSKE CINJENICE
O PRVOM DANU
SEDMICE
(NEDELJI)

1.Prve reci zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedelju, prvog dana u sedmici. (1. Mojsijeva 1,1-5) Ovo je učinio sam Tvorac gradeci temelje istorije života na našoj planeti.
2.Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8-11) Da li je pogrešno poslušati Boga?
3.Nijedan patrijarh nlkada nije svetkovao nedelju.
4.To nije cinio nijedan prorok.
5.Izricitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je običan radni dan najmanje 4000 godina.
6.Sam Bog naziva ga »radnim - težackim« danom. (Jezekilj 46,1]
7.Bog nije pocivao u taj dan.
8.Bog ga nikada nije blagoslovio.
9.Hristos nikada nije pocivao u taj dan.
10.Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je svetkovao subotu i radio šest dana u sedmici.
11.Apostoli su radili nedeljom.
12.Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.
13.Crkva je nikada nije blagoslovila.
14.Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autorlteta.
15.Nlkada nije bila posvecena.
16.Nijedan zakon božanskog porekla nije odredio svetkovanje nedelje.
17.Novi zavet ne zabranjuje rad tog dana.
18.Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.
19.Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.
20.Nikakvo pravilo ne odreduje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je Gospod želio da ga svetkujemo?
21.Nedelja nikada nije nazvana »hrišcanskom subotom«.
22.Nikada nije nazvana subotom.
23.Nigde nije nazvana Gospodnjim danom.
24.Nigde nije nazvana danom odmora.
25.Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.
26.Nedelja je nazvana jednostavnim imenom: »prvi dan sedmice«.
27.Isus je nikada nije spomenuo.
28.Nedelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.
29.Nijednu reč u korist nedelje kao svetog dana nisu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni nadahnuti Ijudi.
30.Prvi dan sedmice u celom Novom zavetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1; Marko 16,2.9: Luka 24,1; Ivan 20,1.19; Dela 20,7; 1. Korincanima 16,2.
31.Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.
32.Pavle je pozvao prve hrišcane da nedeljom obavljaju svoje svetovne poslove. (1. Korincanima 16,2)
33.U celom Novom zavetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom na taj dan, ali je to bio vecernji sastanak koji se protegao duboko u noć.(Dela 20,5-12)
34.Ne postoji nijedna nagovest da je neki sličan sastanak održan pre ill posle toga.
35.Apostoli i vernici prve Crkve nisu imali obicaj da se nedeljom okupljaju.36.Nlje postojala nikakva obaveza da se hleb loml nedeljom.
37.Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Dela 20,7)
38.Ovaj sastanak trajao je do poslije ponoci tj. do zore. (Dela 20,7-11.) Isus je lomio hleb u četvrtak (Luka 22), a ucenici su to cinill svakog dana. (Dela 2,42-46)
39.Bibllja nigde ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo vaskrsenje. Ovo je Ijudska tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1-9) Svojim bogatim znacenjem krštenje nas izmedu ostaloga podseca ?? Isusovu sahranu i vaskrsenje. (Rimljanima 6,3-5)
40.Novi zavet nigde ne spominje promenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog dana.

„ISUSOVI NEKA PO ISUSOVOM ČINE.”

Upravo tačno, Mihovilov, slažem se, ali treba da saznaš prvo šta je Isus učinio i kako je primerom u prksi živeo, pa onda da njegovom primeru slediš. Da vidimo šta piše o nejmu:

„I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po običaju svom u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita. 31 I dođe u Kapernaum grad galilejski, i učaše ih u subote.” Luka 4: 16, 31.

DAkloe u jevanđelju nas izveštava da je Isus imao običaj da svake subote proveo u pručavanju, čitanjem iz Pisma. To je svetkovanje subote koju je On primerom pokazao kako da treba da se svetkuje subota. Ti je potvrdio, kao gospodar od subote, da subotu nije On promenio niti je ukinuo.

„Isusovi su sledili njegov primer posle njegovog raspeća i pogrdeba i piše o tome u Luka 23: 54 ”I dan beše petak, i subota osvitaše. 55 A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu. 56 Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.„

Njegovi sledbenici su i posle vaskresenja svetkovali subotu. Hristos nije dao nikakv nalog i obavezi da svetkovanje subote prebacio na nedelju. Jedini nalog je On dao svojim učenicima, da idu i propveda ono što ih je on naučio da sve drže i poštuje. On je učio rešima i ono što je propovedao, je i životnim primerom pokazao da je živeo, inače bi bio najveći licemer.

To što ti filozofiraš, Mihovolov, je tvoja izmišljne bajka koju ne možeš podpirati iz Biblije. Time pokažeš da ti verujeješ u nekom drugom nebibloijskom Isus, izmišljenom od ljudi poput tebe.

Nisi shvatio prvu susštinu hrišćanstva. To tvoje hrišćanstvo si pomešao sa filozofijom istočnih religija,kao budizam i šintuizam. Suština istinskog hrišćanstva je utemeljena u bibljskog Hrista. On je utelovljena REČ Božja a i Bibloja je pisana reč Božja. Hristos usmerava da pregledamo pisma jero na piše o njemu i što u njoj piše je reč samog Isua Hrista od prve korice do zadnje. Sve što se ne slaže sa onim što piše u njoj, je od sotne i ti miho si sotnin prork i agent jer izneš sotonsko-ljudke izmišljotine a oni koji su su isusovi to odmah primećuju pa te ukoravaju da si lažni prorok obučen u formu religije, bez žive i praktične Hristove vere. To je jedina vera, koja je produkt YDuha Svetog, jedan od duhovnih rodova: A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, VERA,” Galatima 5: 22.

Onaj koji je pod uticajem Duha Svetoga ima Isusovu VERU a ne religiju, kao što ti imaš. Zato ti nisi pod uticajem Duha Božjega nego sotonskog duha i pokažeš samo formu pobožnsti a sile si se odrekao, je širiš zablude i jeresi.

Koji me veruje, kao što pismo reče, (a ne kao što mihovfilov reče) iz njegova tela poteći će reke žive vode. Jovan 7: 38.

Miho, slava Hristova je ljubav Božja utelovljena a ne nedelja, prvi dan u sedmici. Slava Hristova je božanski karakter utelovljen a ne nedelja. Subota sedmi dan upučuje isusovce da je On stvoritelj i to treba da se svetkoje kao memorija na stvarnje i na Stvoritelja. Hristos je Stvoritelj i rekao je Svrši Bog do sedmog dana sva dela svoja i u sedmu se odmori i proh+glasio: Gle veoma beše dobro. Na krsti isti stvoritelj, utelovljen je izgovorio „Svrši” se u šestom danu, i u subotu je počivao. Mogao je da vaskrsne odmah, ali nebi vaskrsao po Pismu.

Još jednom če da izrekne Svrši se, kad bude ponovo sve stvorio:
„
I reče Onaj što seđaše na prestolu: Evo sve novo tvorim. I reče mi: Napiši, jer su ove reči istinite i verne. 6 I reče mi: Svrši se. Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Ja ću žednome dati iz izvora vode žive za badava.” Otrkrivenje 32: 5, 6.

Posle novog stvaranja če se subota svetkovati kao memorija na novo stvaranje. Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. 23 I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.„
Isaja 66: 22, 23.

DAkle svetkovanje subote je večna ustanova a ne nedelja, prvi dan sedmice.

Zato je subota biblijski dan, Božja institucija i pošto se Bog ne menja ne može da se ni ta institucja menjati. To samo sotona nstojaava da menja jer on je neprijatelj Hrista i Boga. Subota je kao znak hristove pobede nad sotonom jer nije je promenio kao mšto sostan i ti, njegov podanik, bi hteli.

Biblja je reč koja svetli da niko ne hoda u tami a to vidol je Hristos Reč Božja, zato je rekao jas ma vudelo svetu. Ali ti miho hpdaš po tami jer slediš ljudkse folozofije i i lične mašte.

Takvi ih ima dosta. Nisi sam koji hoda na širokom putu, koji vodi u propast.

”

Povezanost Isusa Hrista sa sedmin danom...

Tog prvog subotnjeg dana i Stvoritelj je zajedno sa svojim stvorenjima
posao na pocinak. Nije se umorio,jer „Bog vecni Gospod, koji je stvorio
krajeve zemaljske ,ne sustaje niti se utrudjuje ”(Is.40,28.),ali je zeleo da
bude sa onima koje je stvorio po svome oblicju . Ni Adam i Eva nisu imali
od čega da se umore , jer tek sto su bili stvoreni. Gospodar subote je
imao odredjenu nameru sa ovim svetim danom, i njegove reci zabelezio je
evandjelista Marko: „Subota je nacinjena coveka radi,a nije covek subote radi.
Dakle je gospodar sin covecji i od subote ” (Marko 2,27.28.) Kao gospodar od
subote Hristos je svoju svetost preneo na subotu time sto je sam pocinuo
u taj dan. Zato nije cudo sto je subota kao sveta uneta u Bozji Zakon…
Vebster smatra značajnom inovaciom utvrdjivanja Sabata za upraznjavanje
religije i pripisuje ga jevrejskom narodu sve, kako kaže, dok se ne pronadju
suprotni dokazi. A suprotnih dokaza ima napretek ! Biblija je prepuna .
Međutim, najvazniji suprotni dokaz je sama Isusova izjava da je On Gospodar
od subote , i da je subota nacinjena coveka radi. Prema tome, niti su Jevreji
gospodari subote, niti je subota nacinjena samo Jevreja radi…Da nije subota
nacinjena coveka radi, stvaranje je moglo trajati daleko krace nego sto je trajalo.
I delic sekunde bio bi dovoljan. Međutim, Bog je posao od coveka i sve uskladio
njegovim potrebama. Subota, kao blagosloveno i posveceno vreme trebalo ja da
bude vreme najprisnije zajednice coveka i Tvorca . Tako u Bibliji čitamo:„Sest
dana radi ,a sedmi dan,koji je subota za pocivanje, neka bude sveti sabor…
Ako je trebalo svaka subota da bude sveti sabor,onda je to sigurno bila i prva subota.
Sabor Stvoritelja sa svojim stvorenjima. Tu gde je covek sa svojim Tvorcem,
tu je bio Raj. Kada bude uskoro zgresio,biće izgnan iz Raja,i tamo gde bude izgnan,
stvorice Pakao. Tako su i Raj i Pakao vezani za zemlju.Drugacija shvatanja nemaju
osnova u Bibliji… Teolog Ricard Rajs daje još neke dimenzije znacenja sedmog dana :
« Subota je snažan dokaz Bozjem suverenitetu « .
« Subota pokazuje da Bog toliko ceni svet da je spreman proslaviti njegovo postojanje ”.
„Subota izrazava Bozju stvaralacku slobodu jer On stvara kada to želi i prestaje sa stvaranjem kada mu je to ugodno”.
„Subota nam ptedstavlja svet kao umetnicko delo, a ne kao skladiste”.
„Subota uzdize vrednost i pozitivnost vremena. Ona nas poziva da zapazimo kako
je vreme primarni oblik bozanskog otkrivenja”…
Ako je već stvorena za coveka , da bi se odmarao , zašto bi se ikada ukidala ,
jer nijedna Zapovest nije stvorena , da bi se nekada ukunula i promenilo ono sto je zapisano.

Biblijski hrišćanin

5.Isus je Gospodar subote (Marko 2,28), što znači da je On ovaj naročiti i posveceni dan držao i poštovao.

On je odbranio subotu kao ustanovu i poseban izraz Božje milosti usmerene coveku. (?ar?? 2,23-28)

Isus nije napustio subotu, već je pažljivo ucio kako je treba svetkovati. (Matej 12,1-13)

Svoje ucenike ucio je da subotom ne cine ništa što nije »po zakonu«. (Matej 12,12)

On je poucio ucenike da subota treba biti poštovanom i posle Njegovog vaskrsenja. (Matej 24,20)

Pobožne žene, među kojima je i Marija, koje su nakon raspeca brinule o Isusovom telu i grobu, vrlo pažljivo su svetkovale sedmi dan. (Luka 23,56)

Mnogo godina posle Hristovog vaskrsenja apostol Pavle u »subotnji dan« vrlo nadahnuto propoveda o planu spasenja covjeka. (Dela 13,14)

Pavle, apostol neznabožaca, istice da Jerusalimljani i njihovi knezovi nisu poštovali glasove proroka cije su reci citali svake subote. (Dela 13,27)

Luka, nadahnuti hrišcanski istoricar, pišuci svoje hronike ovaj dan oznacava kao naročiti dan za okupljanje i propovijedanje Božje reci. (Dela 13,44)

Obracenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto znacenje. (Dela 13,42)

Prilikom velikog hršcanskog sabora 52. godine n. e. U prisustvu apostola i ucenika apostol Jakov spominje subotu. (Dela 15,21)

Na svojim misionarskim putovanjima apostoli su subotom držali propovedi i molitvene sastanke. (Dela 16,13)

Apostol Pavle na javnim sastancima subotom citao je i s prisutnima proucavao Bibliju. (Dela 17,2.3)48.Propovjednici mlade hrišcanske Crkve posvecivali su mnogo vremena proucavanju Božje reci na skupovima koji su održani subotom. (Dela 17,2)

U knjizi Dela apostolska spominje se 48 sastanaka održanih tog dana. (Vidi: Dela 13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11)

Jevreji i vernici prve hrišcanske Crkve nisu raspravljali o svetkovanju subote. To znači da su hrišcani u apostolskom razdoblju svetkovali subotu zajedno sa hrišćanima iz jevrejstva.

Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da zanemaruje subotnji dan.

Apostol Pavle jasno je objavio da je poštovao Zakon: »Niti zakonu jevrejskome, ni crkvi, ni cezaru što sagreših.« (Dela 25,8) On ovo ne bi mogao kazati da nije svetkovao subotu.

Subota se s najvecim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavetu.

Nijednom recju u Novom zavetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promenjena.

Bog nikada ni u jednom tekstu u SVETOM PISMU NIKOME NIJE DOZVOLIO DA RADI TOG DANA.

Nijedan hrišcanin pre ili posle Hristovog vaskrsenja nije subotom obavljao svakodnevne poslove. U Novom zavetu nije zabeležen nijedan slučaj odbacivanja subote od strane apostola ili vernika rane hrišcanske Crkve.

U Svetom pismu ne postoji zapis da je Bog ikada povukao svoj blagoslov ili posvecenje sa subotnjeg dana.

Subota će biti vecno svetkovana na obnovljenoj Zemlji. (Isaija 66,22.23)

Subota kao dan odmora važan je deo Božjeg zakona, koji je izašao iz Njegovih usta i bio zapisan Njegovim prstom na kamenim plocama kod Sinaja. (Vidi: 2. Mojsijeva 20.poglavlje)

Kad je Isus zapoceo svoj rad, objavio je da nije došao poništiti Zakon: »Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke ...« (Matej 5,17)

Isus je ozbiljno prekorio fariseje kao licemjere koji su se pretvarali da Ijube Boga dok su istovremeno Božji zakon podredivali svojim obicajima i tradiciji. Svetkovanje nedelje deo je Ijudske tradicije, a nije deo Bozjeg zakona.

Mihovilov
(dizajner)
07. септембар 2010. у 02.19

ZA HRIŠĆANE ZAPOVJEDI BOŽJE SU ZAPOVJEDI KOJE ISUS POBROJA I KOJE NOVE DADE.

Miho, ti mislis da Bog Otac ima svoje zapovesti, a Isus svoje, pa čak i suprotne? Bravo!

Miho zaboravio si dve velike istine:
Isus je rekao: „Ja i Otac jedno smo”. Među nima nema rivalstva,
zapovesti si iste.

Drugo, zaboravio si šta je Hristos rekao: „Nisam dosao da promenim zakon i pravorke.”. Ti tvrdis da jeste pokvario. Da li je tako?

Miho brate pa ti pricas kao dete.
----------
Nemaju Hrišćani drugih Zapovjedi doli ISUSOVIH ZAPOVJEDI.

Tako je, samo Isusove zapovesti su iste koje su na plocama zakona.
A to što Miho ne razume i ne veruje, ne menja Bozju istinu.

Mihovilov
(dizajner)
07. септембар 2010. у 02.19

ZA HRIŠĆANE ZAPOVJEDI BOŽJE SU ZAPOVJEDI KOJE ISUS POBROJA I KOJE NOVE DADE.

Miho, ti mislis da Bog Otac ima svoje zapovesti, a Isus svoje, pa čak i suprotne? Bravo!

Miho zaboravio si dve velike istine:
Isus je rekao: „Ja i Otac jedno smo”. Među nima nema rivalstva,
zapovesti si iste.

Drugo, zaboravio si šta je Hristos rekao: „Nisam dosao da promenim zakon i pravorke.”. Ti tvrdis da jeste pokvario. Da li je tako?

Miho brate pa ti pricas kao dete.
----------
Nemaju Hrišćani drugih Zapovjedi doli ISUSOVIH ZAPOVJEDI.

Tako je, samo Isusove zapovesti su iste koje su na plocama zakona.
A to što Miho ne razume i ne veruje, ne menja Bozju istinu.