На обали рекe вавилонскe
седамо и плакаsmo
seäawem na Сион;

2 о врбе наоколо
харфе своје повесили.
3 И тада наши тамничари
тражише од нас да певамо,
поробљивачи наши тражише да се веселимо:
»Певајте нам песму сионску«
4 Како да песму Господњу певамо
у земљи туђинској!
5 Нек се осуши десница моја,
Јерусалиме, ако тебе заборавим!
6 Нек ми се језик за непце прилиепи
ако спомен твој сметнем ја икада,
ако не ставим Јерусалим
врх сваке радости своје!
7 Не заборави, Господ, синовима Едома
како су у дан кобни Јерузалемов
викали они: »рушите!
Срушите га до темеља! «
8 Кћери вавилонска, пустошитељице,
Блажен који ти врати мило за драго
за сва зла што си нам их нанела!
9 Блажен који зграби и смрска
о стену твоју дојенчад
---------------------------

К брдима очи своје уздижем:
Одакле ће ми доћи помоћ?
2 Помоћ је моја од Господа
који створи небо и земљу.
3 Твојој нози он посрнути не да
и неће задремати он, чувар твој.
4 Не, не да дрема и не спава
он, чувар Израиљев.
5 Неће ти сунце наудити дању
ми месец ноћу.

ОПСА СА - ТРА ЛА ЛА (лепа ова ваша историја:)))

REGULAS.ХЕХЕ „од свих богова” колико их има?

Reč: Pa misli se na bogove koji su narodi sebi izmislili pogotovo u ono vreme.
Kod nas Srba skoro svako je imao svog boga kojega je slavio slavama.
Prihvativsi hrišćanstvo jedini Srbi imaju slave a te slave su postale kobajagi hrišćanske.

„Народи измислили поготово у оно време”
ХЕХЕХЕХЕ

<< а овај јехве није измишљен, овај народ (јевреји уздижу себе уздижући свог бога (овде није реч о вашем богу). види се из стихоа, Вавилон и Сион.

Шта ти знаш о богу Перуну и Србима?
веома мало (површно)

Па и о овом туђем богу кога називаш јединим..и о њему нешнаш довољно.

Као овца за ливадом, тако и ви - никад богом сити.

Али овог пута сте залутало стадо, залутало у чељустима Хијене - самозвани Месије - посланици сатане.

Да те мало упутим када је реч о Српском многобоштву, којег ви са повећом дозом цинизма називате паганизам. а после тога ћу вам изнети на видеоло Јехову (ЈХВХ).

>> МНОГОБОШТВО КОД СТАРИХ СРБА И ОСТАЛИХ СЛОВЕНА <<

Тело паганина – то су корице за оштрицу духа.
Ја немам учитеља,
Живот је мој учитељ.
Ја немам господара,
Карма је мој господар.
Ја немам оружје,
Непоколебљива воља је – моје оружје.
Ја немам тврђаву,
Непоколебљив дух је – моја тврђава.
И ја умирем поново
Да бих се родио онакав, какав хоћу

Жене, општећи са паганином, осећале су у њему не само мушкарца као мужјака, већ и мушкарца као потомка Богова – извор снажне духовне силе, храбрости, сигурности и љубави. Зато се љубав жене према паганину одликовала далеко јачим облицима страсти, који се не могу упоредити са љубављу жене према духовно немоћном хришћанину.

СЛИКА КОСМИЧКИХ СИЛА.
СВЕВИШЊИ – Космички Апсолут који обједињује све Богове и
читав космос у једну целину. Име Свевишњег је –ОУМ. Сви остали Богови
су – манифестације (хипостаси) и субличности Свевишњег. Шта је то хипостас најбоље је објаснити аналогијом.

Ето, рецимо, човек и јесте човек. Али ето, човек је узео плуг – постао је орач, не престајући да буде човек. Почео је да сеје – он је сејач, почео је да кује – он је ковач, свира на гитари – он је гитариста, чита књигу – читалац. Орач, сејач, читалац – то су хипостаси једног истог човека.

Хипостас је – одређена функција (улога) у одређеном интервалу времена. Тако и сви Богови – то су хипостаси Свевишњег. Разлика је само у томе, што човек не може истовремено да обавља сто послова и да буде истовремено и орач, и бравар, и пекар, а Свевишњи може.

Шта су то субличности Свевишњег? То је такође најбоље схватити према аналогији са субличностима човека. Ми често говоримо и чујемо фразе типа: »Било ме је страх, али сам савладао свој страх«.

Шта ова фраза означава? Кога је то било страх? Ко је савладао страх? Као да се ради о два различита човека, иако се говори о једном истом човеку – о самоме себи. »Није ми се хтело ништа да радим, али сам натерао себе да урадим тај посао«. Ко то није хтео? Ко ме је натерао? »Рекао сам самоме себи да сам дужан да урадим то«. Ко је рекао? Коме је рекао?

Ако сопствено »Ја« нема структуру, онда су све наведене фразе бесмислене. Али уствари све оне имају сасвим јасан смисао. Зашто? Зато што наше »Ја« има структуру и састоји се од мноштва малих различитих »Ја« – субличности нашег великог »Ја«. Унутар нас живи мноштво субличности – различитих бића која имају различит карактер, различите интересе и различите циљеве: плашљивац и херој; лењивац и радник: оптимиста и песимиста; прагматик и романтичар; сигуран и несигуран; активан и пасиван; похлепан и дарежљив; добар и зао и т.д. – стотине различитих субличности.

И сва та армија бића живи унутар нашег »Ја« и представља део нашег »Ја«. Када смо рекли: »Било ме је страх, али сам савладао свој страх«, онда то означава да је субличност »херој« нашег »Ја« победила субличност »плашљивац« нашег »Ја«. Код свих људи субличности свога »Ја« су различите, па чак и по димензијама. Када за некога кажемо да је храбар, значи да субличност »херој« заузима у његовом »Ја« например 4%, а субличност »плашљивац« у његовом »Ја« заузима 0,5%. Код плашљивца тај однос субличности је супротан.

Аналогна је ситуација са Свевишњим. Свевишњи није апсолутно добро. Он уједињује све: и добро и зло, и љубав и мржњу, и живот и смрт, и грађење и рушење, и све, што постоји, читав космос, све богове. Он је апсолут. Он је изнад појмова добро и зло. Добро и зло су за њега – само субличности, његова средства управљања. За Свевишњег зло је – неизбежан елеменат без кога није могућ хармоничан развој. Али он следи за односом добра и зла и циклично регулише то стање.

Сви Богови – то су »руке« или »инструменти« Свевишњег, помоћу којих он управља тим светом. Али те »полуге« нису пасивне, оне имају своју сопствену слободу воље, оне су субличности Свевишњег. Зато је немогуће поклањати се Свевишњем, не указујући пут према њему, пошто то означава поклањати се одмах свим Боговима, укључујући и Сатану.

Могуће је поклањати се Свевишњем само конкретним путем према њему, например путем светлих Богова: Сварога, Перуна, Велеса. Међутим према Свевишњем је могуће ићи и путем зла, путем ђавола. А то значи губити своју душу, добити одређену карму и одговарајуће могућности реинкарнације.

Принципијелно је важно што Свевишњи – није јединствени Бог, то је свевишњи Апсолут. Јединствени Бог – то су лажне измишљотине сатаниста- једнобожаца, који теже да од људи сакрију знања, да покажу да је Бог један, недељив и да нема унутар себе структуре. Свевишњи има структуру, и људима се даје могућност да из те структуре изаберу беле или црне силе. Јединственим богом себе назива ђаво или сатана, да би од људи сакрио постојање других светлих Богова.

Још једна аналогија – човек као организам. Човек са спољашње стране представља један организам, једну целину. Са друге, унутрашње стране, човек има структуру – то јест има разум, срце, плућа, јетру, црева, танко црево, заједно са његовим садржајем. Ако се налазите унутар организма и имате слободу избора, онда Вам је дато да бирате где вам је боље да се налазите: у срцу, у глави или још негде.

ДРВО – пагански симбол живота. У материјализму сва три времена:
прошло, садашње и будуће су прекинута и узајамно не делују. Уствари
време није тако уређено. Помоћу симбола Дрвета паганство показује
јединство и узајамно деловање сва три времена: прошлог, садашњег и
будућег.

Дебло дрвета оличава садашње време, нас саме. Оно што је испод земље – корење дрвета оличава прошло време, свет мртвих, наше претке. Круна оличава будуће време – наше потомке: најпре децу, затим унуке, затим праунуке и т.д.

Корење дрвета оличава наше корене – најпре су то отац и мајка, затим наши деда и баба, затим прадеда, прабаба, затим многа поколења свих наших предака. Сви до једног.

И све су то наши преци, и све се то налази унутар свакога од нас, у
нашим генима, у нашој подсвести, у нашој души. Ми знамо себе
онакве, какви јесмо, али не знамо, какви можемо бити.

А да би се из нас извукла та информација, знања, енергија, снага и да би се на јави искористило сво то богатство, није довољно само читати књиге. Треба се бавити јогом и медитацијама. Без вежбања јоге и медитација није могуће осетити и разумети ведизам.

Јога нас учи да се крећемо по дрвету нашег живота, по нашој подсвести, по нашем генетском памћењу, да црпемо и користимо у данашњем животу снагу и енергију наших предака, укључујући наше Богове. То је веза прошлости са садашњошћу.

Постоји и веза садашњости са будућношћу. Али будућност је увек вишезначна. Ка будућности увек постоји мноштво путева, по којима се може ићи. Ви можете отићи у своју будућност и чак преживети своју смрт на овом свету. И та осећања и знања могу да промене Ваш садашњи живот. Прошлост и будућност могу да утичу на вашу садашњост. И, наравно, ми у својој садашњости (овде и сада), својим мислима, речима и делима правимо своју будућност.

Парола пагана »Упознај самога себе« означава да се унутар свакога од нас налази читав свет, читав космос. И прошлост, садашњост и будућност нису прекинути, оне су повезане и узајамно делују. Путем поринућа у дубине свога »Ја« можете изаћи у претходне реинкарнације своје душе и чак изаћи пред Богове.

Али то је доступно малом броју људи. Али сваки јог може да изађе пред своје претке, пред стихију, да се осети као ваздух, ватра, медвед, галеб, извор. У щмщ не треба веровати или не веровати. Захваљујући бављењу јогом то једноставно постаје знање практичног искуства.

Сви стари народи су поштовали своје свете животиње, оне које су биле њихови животињски преци. Од њих су они црпели животну снагу у овом животу. Хришћани и материјалисти су то приказивали као примитивизам древних народа. Уствари примитивни људи су хришћани и материјалисти. Древни народи су умели да осећају, схватају и одржавају своју
животињама, са стихијама, са читавим светом, а хришћани су то осећање и схватање изгубили.

Јудеји и хришћани су украли од пагана и искористили у својим религијама Дрво као Симбол, унаказивши и сакривши његов смисао. Када су у рају Адам и Ева појели плод са дрвета добра и зла, јудохришћански бог их је истерао из раја. Он се бојао да они не пробају плод са дрвета живота. То јест задатак јудохришћанског бога (сатане) је – да сакрије од људи знања и смисао Дрвета Живота.

Паганска религија – то није једноставна гомила знања – то је стил
практичног живота. Своје медитације паганин тј. правоверни
(правоведни, праведни, праведник) може да користи за управљање самим собом, свим својим субличностима, о којима он све зна.

Паганско дрво – то је модел, аналогија која открива структуру сопственог »Ја«. Кроз идеју коренова (предака) откривају се извори стабла (сопственог »Ја«). Наставак стабла преко грана отвара наставак сопственог »Ја«. Хришћанство затвара структуру »Ја« и тврди да је »Ја« – јединствено. То је лаж. Јединственог нема, постоји целина. Али целина – то није јединствено. Целина – то је нешто што има структуру, делове, повезане у општи комплекс.

Јединствено »Ја« – то је потпуна аналогија јединственог Бога. Таква је лаж. Задатак јединственог »Ја« или јединственог Бога је један – сакрити и затворити структуру. Задатак целине је – отворити структуру, показати од чега се састоји целина и како је она повезана у општи комплекс.

У читавој разноврсности данашњих паганских источних традиција и праксе оне имају један општи циљ – да отворе сопствено »Ја«, да помогну човеку да упозна самога себе. И не једноставно да упозна, већ да искористи та знања у пракси. Ако човек види своје негативне особине и настоји да их потисне, онда се од тога мало шта добија.

Ако он открива себе, разуме природу својих недостатака, одакле они потичу, са чиме су повезани, он се може научити да управља њима, да им нађе место или чак да их трансформише у нешто конструктивно. То јест лоше може да преради у добро. Захваљујући томе уместо дисбаланса и осећања несреће, он може да постане хармоничан срећан човек.

Код једнобожачких религија човек се труди да упозна Бога. У многобоштву човек може настојати да у будућности постане Бог. У индуизму тај процес је због реинкарнације описан на следећи начин: »Камен се претвара у биљку. Биљка се претвара у животињу. Животиња се претвара у човека. Човек се претвара у духа. Дух се претвара у Бога«. Наравно, описани процес – то је процес по узрасту, ако човек у процесу свог живота побољшава своју карму и прогресира.

Можe да буде и обрнут процес, процес деградације. Све зависи од тебе, од твоје слободне воље. Можеш да постанеш Бог! А можеш и да се претвориш у прашину. Живи и труди се.

Шта се тражи од нас да опстанемо као народ?

Животна способност сваког народа зависи само од његове свести, све остало је – безначајна ситница. Онај ко заборавља своје порекло, неминовно одумире. А да би се тренирала свест народа, постоји његова религија. Једини и само са вером у своје Богове одвијао се сваки велики национални успон. Само своји богови дају успех, снагу, вредност, срећу.

Апсолутно, то треба следити.

А да ли смо то прокоцкали прихвативши сатанско јудео-хришћанство?

Да - прокоцкали смо - клањајући се туђем богу, ми смо пали под власт народа тог бога.

Можда се неко пита - како то?

Ево како:

„Када једна нација тежи да пороби другу, онда свој најјачи ударац она усмерава управо на туђе Богове као на ослонац моралних и животних снага непријатеља.”

Ово изнад је кључно да би смо разумели Јудеизам (његова доктрина) једна врста интернационалног национализма тј чист швинизам.

Вратимо се у Синајску пустињу. У њој је и створено информационо оружје (јудеизам) за управљање Јеврејима и створени сами Јевреји- биороботи-интернационалисти за убацивање у друге земље.Како заштитити Јевреје и ослабити вољу народа у борби са својим поробљивачима? Потребно је још једно информационо оружје – хришћанство које разлаже свест народа, које их учи да се осећају као робови божији, грешници, који понизно стоје на коленима и кају се, који се уче ако добију један ударац по физиономији, да подметну и други образ, који уче да воле своје непријатеље и т.д. Све то смо већ разматрали.

Хришћанство такође није измишљено ођедном, не за месец или годину. »Свете« књиге те сатанистичке религије преписиване су много пута, и сваки пут је то оружје оштрено. На крају је добијено оно, што ми сада можемо прочитати у Библији.

Тако је било створено друго информационо оружје, које је већ почело
да ради само по себи и у средини нејевреја.

Наравно, процес деловања религије на световни живот и историјски процес није тако једноставан. У историјском процесу делује мноштво фактора, али религија, као што смо већ показали, - то је фактор највиших приоритета управљнаја. То не значи да ће даље историјски процес бити једноставан. Многи фактори, например воља политичара, могу да ломе утицај религије на одређене периоде историје, али без смене религије религиозни фактори опет почињу да раде после смрти тих политичара.
Даље су прошле стотине година док та хришћанска религија није
разградила Рим и сломила паганско осећање света.

Један од најјачих грехова у хришћанству – то је понос. Ипак хришћанство само себе уздиже као најбољу, најпаметнију, најистинитију и ЈЕДИНО ИСПРАВНУ религију. Све друге религије (а њих је веома много) – то је за хришћане или глупост, или јерес.

У принципу једине исправности комунисти се од хришћана ничим не разликују. Комунари су своју религију такође уздизали као једину исправну и покушавали су да сву историју до 1917.године представе као варварски период у развоју човечанства, да забораве, прећуте ту историју и полију је блатом. А свој историјски период да прикажу као заокрет прогреса.

Хришћани су деловали апсолутно тако (тачније, комунари су се научили од хришћана да дрско лажу) приликом излагања глобалне историје. Исусовци сву предхришћанску историју приказују као варварство, паганско дивљаштво, мрачњаштво. А хришћански период приказују као етапу принципијелног прогреса човечанства. За хришћане читава људска историја је – историја јеврејског народа, други народи и њихова историја нису достојни за осмишљавање. Ипак хришћанство постоји скоро 2000.година, а човечанство – стотине хиљада година (а постоје подаци, да чак и милионе година). 2 хиљаде година и стотине хиљаде година – зар то није разлика? И како су током тог времена људи живели без Христа-Спаситеља? И нису живели тако лоше, како се хришћани труде да прикажу.

Orale, I'm so cultured, homes, stop being a pajero master;))

Hey, ese, I'm gonna let that little mamacita feel my latino heat!

A master of being a pajero?

answer: Chronic Masturbater. One who wrestles with the chicken too much and becomes skilled in doing so. Pa-Je-Ro.

:)))