Дискусије : Религија

Коментар
Под плаштом бога злих Месија.
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
10. јун 2010. у 21.52
Свака религиозна хистерија мора да се ослања на убогост мишљења широких народних маса. Тада је она ефикасна.

Одсуство логичког смисла у хришћанству се компензује присуством позитивних или негативних стереотипова о свим основним хришћанским догмама.

Треба истаћи да ни једна идеја не настаје на празном месту. Свака идеја има своје порекло. Та подла идеја сваљивања своје одговорности на друге има далеко древнију традицију од хришћанства. Настала је та трула идеја у Израелу. Најпре су Јевреји смислили после дугих безобразлука да сваљују своје грехове на живог јарца, кога су демонстративно протерали из града и тиме самим, наводно симболично чистећи своју душу. Одавде је и потекао израз »жртвени јарац«.

Затим је била пракса да нешто слично раде и са човеком. Одабирали су човека, читаву годину дана га хранили, испуњавали све његове жеље, а после тога су га истеривали из града. Као кулминација развоја те подле идеје је и настала идеја Христа-спаситеља – добровољног жртвеног јарца.

Даље у хришћанству је присутна још једна идеја која зачуђује својом непринципијелношћу – идеја скидања одговорности путем исповедања и покајања. То јест дође чича који је: убио, силовао или покрао десетине људи. Исповеда се, покаје се, да светој цркви новац (што је најважније) и скидају му се грехови. Него шта, јесте да је свашта учинио, али вратио се блудни син у русло »свете« цркве, исповедао се, покајао, освестио, очистио душу. »Опрашта ти се, рабе божји, иди с Богом, иди драги, иди рођени, кради, убијај даље, кад накрадеш више, поново дођи, само не заборави да донесеш више новаца за богоугодна дела«. Зачуђујуће лицемерје. Али веома уносно и опет прагматично за цркву. Без те идеје људи би најмање 5 пута ређе ишли у цркву и бар 10 пута би мање доносили новаца.

И то такође није глупост. То је такође психолошки трик, срачунат не на
интелект, већ на емоције и подсвест.

Упоредите колико је паметнија, принципијелнија и праведнија многобожачка идеја индивидуалне КАРМЕ. Само ти, својим добрим или лошим поступцима, зарађујеш себи своју карму (духовни збир добрих или лоших дела). И никакав Христос ти је не може очистити, променити или преузети на себе. Ни помоћу новца ни покајања је нећеш скинути. Само твоја индивидуална дела могу нешто да промене. Ако чиниш добро – побољшаваш своју карму, ако чиниш лоше – погоршаваш. Логично и праведно. И не можеш своју тешку карму да скинеш тренутно, као у хришћанству: убио си, покајао се – и ти си у Рају. У многобоштву то је сложено и тешко. Можда није довољно проживети један живот у напору да се придигнеш и побољшаш своју карму. И то је праведно.

Сада погледајмо Христа-спаситеља, који је узео да спашава читаво човечанство, не умејући да спасе чак ни самога себе. Када су Христа распели на крсту, неколико сати су му досађивали сведоци тога процеса и људи са најздравијим мишљењем су му говорили: »…спаси Себе Самог; ако си ти Син Божији, сиђи са крста… друге си спашавао, а себе самога не можеш да спасиш; ако је Он Цар Израела, нека сада сиђе са крста, и повероваћемо у Њега; надао се на Бога; нака Он сада избави Њега, ако је Он угодан Богу« (по Матеју 27: 40-43). И шта је Христос урадио? Па ништа. Шест сати је висио на крсту и није умео сам да сиђе. Очигледно су савесно прикуцали ексере на крсту. Осећајући сопствену немоћ, Христос

је клонуо духом (и то Вам је Богочовек) и обратио се за помоћ другоме спасиоцу – своме Богу-оцу: »…око девет сати завапио је Исус гласно: Боже Мој, Боже Мој! Зашто си ме оставио?« (по Матеју, 27: 46). Али ни то није помогло, очигледно Бог-отац се бавио нечим важнијим од спасавања свога вољеног сина. Погођен подлошћу свога вољеног татице, »Исус, опет завапивши гласно, испусти дух« (по Матеју 27:50). На томе се сцена сопственог спасења завршила. Завеса, бурни, дуготрајни аплаузи.

Следећа сцена – спашавање читавог човечанства. Замислимо спасиоца на води који не уме да плива и то зна, али седи на дужности спасиоца, прима приличну плату и дужан је да спашава све утопљенике. Најпаметније за њега за време повика у помоћ – јесте да поступи као херој »12 столица«, то јест да истрчи у сусрет утопљенику са транспарентом »Спашавање утопљеника је – ствар руку самих утопљеника«.

Хришћанство је пошло тим истим путем. Оно изјављује: »ДА, децо, Христос Вас је све ВЕЋ спасио, АЛИ (дуга пауза са више значења), ако будете лоше пливали и не умете да се спасите, потонућете и отићи у Пакао. Тако вам је то. А шта се Ви мислили? Такви су закони наше спасилачке станице. Амин. Глупост? Нема логике? Не свиђа Вам се? Тражите другу спасилачку станицу«.
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
10. јун 2010. у 22.06
Дај да још једном погледамо личност Христа, његов карактер и порекло.

Исус је био не само Јевреј, већ директни потомак цара Давида – познатог педера.
Христос се труди да своје хомосексуалне принципе наметне читавом свету. Увек треба проучавати не само теорије, већ и психофизичке особине њихових стваралаца.

Из Фројдовог учења је познато да се хомосексуализам често поклапа са садизмом и мазохизмом. Христос је био не само педер, већ и страствени садиста и мазохиста.

Например, Христос проповеда: »…и ко се ожени разведеном, тај чини прељубу« (по Матеју 5:32). Реални живот је сложен и не полази човеку увек за руком да од првог покушаја нађе себи сапутника за читав живот. И ако је жена разведена, значи она нема више права да уреди свој лични живот? Код Христа је сасвим мрачњачки, безживотни, женомрзачки прилаз жени.

Христос је говорио: »Чули сте, шта се говорило у давним временима. Не чини прељубу. А ја вам кажем, да сваки, ко гледа на жену са жељом, већ чини прељубу са њом у свом срцу. Ако те твоје десно око саблажњава, ишчупај га и баци од себе« (по Матеју 5: 27-30). »Ако те рука твоја или нога саблажњавају, одсеци их и одбаци од себе« (по Матеју 18:8).»Човекољубље« Христово не зна границе: ишчупај око, одсеци руке и ноге и баци све то. Добар Христос је директан као дедица Лењин, који је умео да ову христову идеју реализује и присили једне људе да другима ваде очи, одсецају руке и ноге.

Тако може да проповеда само женомрзац, хомосексуалиста, садиста и мазохиста. Код нормалног хетеросексуалног мушкарца лепа жена увек изазива симпатију и сексуалну привлачност, и то је природно и нормално. Кад би сви мушкарци тако као Христос волели само мушкарце, онда би људски род одавно изумро.

»Кажу му Његови ученици: ако је таква обавеза човека према жени, онда је боље не женити се« (по Матеју 19:10). А шта ће на то Христос? Он би могао рећи: »Шта је Вама, момци, треба се женити, стварати добру породицу, имати и васпитавати децу«. Али Христос није тако рекао, њему породице и деца нису потребни. Он ја у одговору почео да размишља о шкопљењу (одсецању полних органа код људи). »Он им је рекао: постоје ушкопљени, који су се из утробе мајчине тако родили; и
постоје они који су ушкопљени од других људи; и постоје они који су сами себе ушкопили ради Царства небеског« (по Матеју 19:12).

Шта рећи поводом ових проповеда христових? Христос је једноставно – чудовиште. Уместо да осуди тај зверски антиљудски обред – шкопљење, он не само да га не осуђује, већ каже да су то различити нивои тог херојског поступка. И највиши степен шкопљења то је – када човек Сам себе шкопи. Зашто? Ради чега? Испоставља се, ради христовог царства небеског.
Очигледно, у христовом царству небеском са очима, рукама и ногама ходају само импотенти, педери и ушкопљеници.Лепо је царство небеско, зар не? Има ли још оних који желе да доспеју у хришћански
рај? Нешто се не чује ентузијазам.

Ни код једног мање-више у свету познатог јавног радника немогуће је наћи тврђење, да је кастрирани човек ближи богу од породичног човека. Ако Христос сматра да је самошкопљење највиши духовни подвиг, онда је Христос – непријатељ живота. А ко је непријатељ живота? Ђаво. Ето Вам одговор на питање ко је то Исус Христос. И стварно једна од најмрачнијих хришћанских секти »ушкопљеника« одсеца полне органе захваљујући »великом« учитељу због тога да би избегла сексуалне саблазни.

За разлику од многобожачких религија, које прослављују све што је природно код човека, христос се својим заповестима труди да од човека направи исто таквог мазохисту, какав је он сам. Труди се да натера човека да у себи тражи непостојеће грехове, где се под греховима сматра све што је природно и животно у човеку. Хришћански грехови – то
је плод болесног параноика и мазохисте Исуса Христа.

Христа су распели на крсту. У то време у Риму су на крсту разапињали само за педеризам. На правом крсту, лицем напред – такве активне педере, као Христос. На косом крсту, задњицом напред – пасивне, какав је био Андреј Первозвани. О томе сведоче сви римски историчари тога времена. Ето шта реално означава хришћанска идеја »волети ближњег свог«.

Осим хришћанске верзије постоји верзија према којој је Христ, без обзира на педеризам, ипак имао децу. И педери могу да имају децу (посебно направљену прстом). Према тој верзији потомци Христа су Меровинги (у које улазе многи живи и здрави представници аристократских лоза у Европи). Та публика сматра себе људима плаве крви. А ко су то плави, шта је то плава крв? Плави – то су педери, а плава крв – то је крв педера. Плаву боју су ти потомци накупили и од Христа и од Давида.
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
10. јун 2010. у 22.19
Толико за сада, кад ово сварите долазим са још више бисера.

Пс. не заборавите да одрадите по неки минус, то ми даје инспирацију да се боље потрудим.
milos_avakum
(CSI)
11. јун 2010. у 00.35
Ti ne trbas da nam kažeš ništa,svi mi znamo da si ti PEDERCINA jer ocito da te pereri inspirisu i zadovoljavaju.

Koji si ti jadnik i glupan i nije teško shvatiri.
apokalipsa4
(lovac na ucene)
11. јун 2010. у 01.13
Ne samo to, pobegao iz Padinske skele. Sedi tu u sobi prljav,zarastao neobrijan, nije se kupao dve nedelje...Kada nam ne piše gluposti, gleda pedersku pornografiju.
antikvar
(antikvar)
11. јун 2010. у 02.14
Ne vredi Gavrilo, vidis da oni „veliki vernici” religiju i veru gledaju kroz mrznju.
Vidis da on ne žive sa Bogom u sebi, ne nose ga u dusi, već ga dozivljavaju kao svog idola, što se granici sa sektastvom.
Ima među njima normalnih osoba samo zaslepljenih vatikanskim satanizmom.
apokalipsa4
(lovac na ucene)
11. јун 2010. у 02.22
Eheh, ko mi to prica o mrznji ? Jel ti nije palo na pamet, zenska glavo, da smo pozvani da oprostimo Katolicima i Hrvatima, da se molimo za njih i da ih volimo? Tek kada budes dosla na taj nivo, onda nam pricaj o ljubavi.
D_T
(%)
11. јун 2010. у 02.36
http://www.youtube.com/watch#!v=H2mZwAvXuvI&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=qBPmUNZc-u4

D_T
(%)
11. јун 2010. у 03.05
http://www.youtube.com/watch?v=H2mZwAvXuvI
Mihovilov
(dizajner)
11. јун 2010. у 03.47
Regulus je u ratu protiv Isusa.

A teistička djeca crvenog zmaja nasljeđuju njegovu mržnu prema Isusu.

Sada ne mogu činiti direktno nasilje i ubistva i mučenja ko što su za vrijeme zmaja činili. Kada su uspjeli pobiti preko 20 miliona ljudi samo u SSSR-u.

Pa idu jezikom ratovati ptotiv Isusa i Svetaca.

Vidi se da direktno postupaju po nauku svog proroka. krouli je sebe smatrao prorokom zvjeri. Izgleda da je to i bio. I reakao je svojima da moraju uništiti Isusa i Mariju ako hoće da zvjer i zvjerinji duh zavlada ljudskom rasom.

I po još jednome znamo da je krouli uistinu prorok zvjeri. Jer kako je prorečeno za proroka zvjeri da će biti bačen u ognjeno jezero

Gle krouli poluđe od strave i užasa kada je svatio koja ga „nagrada” čeka za njegovo djelovanje. Užas ga obuze kada mu bi dato da vidi to. Ta on je „prorok” i morao je do kraja viđeti šta će biti sa zvjeri, a i sa njime.

Daljnji pad duha ljudske rase. Pojava odpada koja je prorečena. Odpad od dobrote i milosrđa. Zatiranje naroda Svetaca. Odbacivanje Dobroga i Riječi Božje Mudrosti.

U tamu neznanja gle uđoše još dublje mnogi.

Bezumnici koji ne svataju da sve lijepo i dobro što imadoše u srcu dolazi im od BOGA JEDINOG DOBROG od Naroda Svetaca. TA LJUBAV SU PRIMALI SRČANU KOJA LIJEČI I ZALJEČUJE RANE. KOja miluje srca.

Uzalud bijehu sinovi svjetla s a djecom tame. Uzalud.

I oni koji sušaju kroulija neka znaju da neće biti daleko od njega. Samo imaće period u bezdanu, bez svjetla, gdje je tamno i hladno mjesto i gdje je plač i škrgut zubi. Kasnije na kraju pridružit će mu se.
jezekija
(tehnolog)
11. јун 2010. у 04.21
Nemojte da se ljutite na njega...nije on kriv,sam je priznao da ima demone u sebi,kada čitate njegove postove i diskutujete sa njim...ZNAJTE da sa djavolom direktno vodite borbu...najbolje je pomoliti se za njega da dobro pobedi demona u njemu...verujte mi da mu je mnogo teško i sto je najgore tek mu predstoji pakao,Boziji mlin je spor ali temeljit...Gavrilo...niko te ovde ne mrzi,tebe lično ne...onoga u tebi svi mi mrzimo...onoga sto će ti glave doći ako ga ne zgazis uz Boziju volju...
Mihovilov
(dizajner)
11. јун 2010. у 04.27
Ateisti imadoše vjeru da ispolje svoju mržnju prema vjernicima.

Vrištali su dok su ih ubijali vi ste opijum vi ste zli. Bez vas ćemo raj na zemlji napraviti. Stravičan raj stvoriše. otac sina, sin oca je lažima u progon gurao samo da sebe zaštiti. Zlo ubistva, progona, laži bijaše svuda do srži. Milioni bijahu ubijani i mučeni.

Malene još ne rođene takođe po svojoj prirodi počeše prinositi na žrtvu svom gospodaru. Po cijelom svijetu ateisti raširiše prinošenje žrtva ubistava malenih. Tako da se godišnje ubije više djece nego što se ubijalo i ginulo u ratovima svima do sada. TO GODIŠNJE SE UBIJE TOLIKO.

Zlo nad zlima gle utisnuše u svijest naroda da je normalno i DA JE TO PRIRODNO.

Usvajanje djece od homića gle proglasiše ateisti PRIRODNIM PRAVOM I CIVILIZACIJSKIM DOSTIGNUĆEM.

Razoriše sve što se hiljadama godina gradilo u ljudskoj rasi. Što Sveci i mudraci božji širom svijeta podučavahu. Razoriše brakove, pobiše djecu, predadoše djecu bolesnim da ih paze i glume roditelje, pojedoše bogati siromašne, UNIŠTIŠE PLANETU.

I smrt dođe na zapad. Prvo bjela kuga za one koji su najmrtviji na planeti. Dalje sve po redu kako je određeno. Ta Otkrivenje će čovjek svojim djelima učiniti i otkriti do kraja.

krouli poluđe od bola kada viđe šta ga čeka, a mislio je biti vječan i vladati sa zvjerju. Ta moć je htio nad drugima. Nije svatio da je zakon što drugome ta to sebi samome činiš.

NIJE SVATIO JEDNOTU SVIH BIĆA. Da svako djelo sebi učinismo, a ne drugome. Što god drugome napravismo gle sebi napravismo. To je temeljna mjera kojom se SLOBODNA VOLJA MJERI.

Moralo je doći vrijeme DA SVAK SEBE ISPOLJI. Da se tamni umovi iza vjere više ne kriju. Da pokažu ko su i što su. Dosta licemjerja. Pa zlo činiti pod maskom tobože vjere i religije. Sami bez maske činite što činite
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
11. јун 2010. у 06.54
Mihovilov,

овде указујемо на чињенице, поштеди ме твог укуса по питању поезије.

друго,
нисам ја атеиста, ја сам верник, уверили сте ме и на делу показали да сте убоги створови - којима лева мождана хемисфера не функционише.

А ево због чега тебе убрајам међу убоге >> Regulus je u ratu protiv Isusa. A teistička djeca crvenog zmaja nasljeđuju njegovu mržnu prema Isusu.

Sada ne mogu činiti direktno nasilje i ubistva i mučenja ko što su za vrijeme zmaja činili. Kada su uspjeli pobiti preko 20 miliona ljudi samo u SSSR-u.

„двадесет милиона побијених у СССР-у”

>> ево како и од кога, упознај крвника.

Троцки: »Ми треба да претворимо Русију у пустињу, насељену белим црнцима, којима ћемо дати такву тиранију, коју никада нису ни сањали најстрашнији деспоти Истока. Разлика је само у томе, што та тиранија неће бити здесна, већ слева, не бела, већ црвена. У буквалном смислу те речи црвена, јер ми ћемо пролити такве реке крви, пред којима ће задрхтати и побледети сви људски губици капиталистичких ратова. Највећи банкари преко океана ће радити у најближем контакту са нама. Ако добијемо револуцију, згазићемо Русију, а на њеним погребним рушевинама ћемо учврстити власт ционизма и стаћемо са таквом силом, пред којом ће читав свет пасти на колена. Ми ћемо показати, шта је то права власт. Путем терора, крвавих сауна ми ћемо довести руску интелигенцију до потпуног отупљивања, до идиотизма, до животињског стања… А док су наши младићи у кожним јакнама – синови часовничара из Одесе и Орше, Гомеља и Винице умеју да мрзе све што је руско! Са каквим задовољством они физички уништавају руску интелигенцију – официре, академике, писце…«

>>А ево и мишљење познатих историјских личности, ево њиховог зашажања о онима који су починили то и остала зверства кроз историју.

Џорџ Вашингтон (1.председник САД, 1732 – 1799), из његове књиге »Максиме Вашингтона«): »Сасвим је жалосно што их ни једна држава, старија од ове, није покорила као кугу друштва и свог великог непријатеља, чијим је присуством усрећена Америка«.

Мухамед (оснивач мухамеданства, 570 – 632, из Корана): »Не могу да схватим да све до сада нико није изгнао те животиње, чије је дисање слично смрти. Зар не би свако уништио дивље звери, које једу људе, чак ако оне имају људски облик? Да ли Јевреји представљају нешто друго, осим људождере?«

Мартин Лутер (црквени реформатор, 1483 – 1546): »Страствена жеља
вапијућих срца Јевреја нада се да ће доћи онај дан, када ће они моћи да се односе према нама тако, као што су поступали у време Јесфири у Перисји. И колико је Јеврејима блиска књига Јесфир, која оправдава њихо крволочност, осветољубивост и апетите разбојничких нада!. Никада сунце није светлело народу, крвожеднијем и осветничкијем, који се заноси идејом уништења и угушења људи друге вере«.

Петар Први (руски император, 1672 – 1725): »Више волим да видим у
мојој земљи мухамеданце и многобошце, него Јевреје. Последњи су преваранти и лупежи. Они неће добити одобрење да се населе и организују свој посао. Без обзира на моја наређења, они настоје да то остваре поткупом мојих чиновника са циљем да постану равноправни«.

Жан Франсоа Волтер (француски писац, 1694 – 1778): »Јевреји нису
ништа друго него презрен и варварски народ, који је током дугог времена спојио одвратно користољубље са ужасним предрасудама и неугасивом мржњом према народима, који их трпе и на којима се они обогаћују«.

Бенџамин Франклин (амерички научник и државни радник, 1706 – 1790): »Ма где било, у земљи, у којој се насељавају Јевреји, независно од њиховог броја, они снижавају њен морал, комерцијално поштење, изолују се и не допуштају да се асимилују. Ако их ми путем Устава не искључимо из САД, онда за мање од сто година они ће навалити у великој количини, узеће врхунац, прогутаће земљу и променити облик нашег управљања. Ако их не искључите, онда за мање од двеста година наши потомци ће радити на пољима, издржавајући њих, док ће они трљати руке у својим канцеларијама. Упозоравам вас, џентлмени, ако јевреје не искључите заувек, Ваша деца ће вас проклињати у Вашим гробовима«.

Наполеон Бонапарта (император Француске, 1769 – 1921):
»Јевреје треба разматрати као нацију, али не као религиозну групу. Они су нација у средини наше нације. Сопственост читавих села отимају Јевреји, они су успоставили кметство, они су права јата гавранова. Сиромаштво које изазивају Јевреји, не потиче од једног индивидуалног Јевреја, оно је суштина читавог тог народа. Они су као гусенице или скакавци који једу Француску. Јевреји су нација спремна на најужасније злочине«.

Франц Лист (мађарски композитор, 1811 – 1886): »Настаће омента када ће све хришћанске нације, међу којима живе Јевреји, поставити питање да ли их даље трпети или депортовати. И то питање је по своме значају исто тако важно као и питање о томе да ли ми желимо живот или смрт, здравље или болест, социјални мир или сталне немире«.

Хенри Форд (амерички ауторитет аутомобилске индустрије и писац,
1863 – 1947), »Њујорк-Тајмс« 8.марта 1925.г.). »Подвргните контроли 50 најбогатијих јеврејских финансиста, који финансирају ратове ради сопственог прихода, и ратови ће нестати«.

Винстон Черчил (енглески државник, иступање у представничком
дому 5.новембра 1919.г.): »Нема потребе преувеличавати улогу, коју су одиграли интернационални Јевреји-атеисти у стварању бољшевизма и њиховог учешћа у руској револуцији. Више од тога, главна инспирација и покретачка снага долазе од јеврејских вођа. У совјетским институцијама доминација Јевреја више је него поражавајућа. И главни део у спровођењу система терора, који је утврдио ЦК, извршили су Јевреји и у неким случајевима Јеврејке. Такву ђаволску славу Јевреји су постигли у време терора, када је Мађарском владао Бела Кун«.
Explorator
(komentator)
11. јун 2010. у 09.49
Gavreilo, mnogo si pokazao koliko si ljubmoran na tog tvog mesiju, koji ga ti opisuje ovde, kao da je on bolji i popularniji peder od tebe, od čega ti ljubomora užareno i vulkanski eksplodira kad izbruha zagađivane gasove da csebe gušiš do lipsanja. Da nije takav opis tog mesiju primenljivo na tebe. jer ko najbolje poznaje tedestvo nego onaj koji tako lepo iz iskustva opisuje tuđe. hehehehehe... Mnogo si nam pametan, baš kao drug tito koji je imao kardelja, pa gilasa pa rankoviča i ostalie u CK u pederklubu, a da ne govorimo olenjinu i staljinu i ostale kumukurve, koji kao ti znaju sve o drugima, po takvom elokvatnom opisu tuđeg karaktera, Svakako za to netreba čovek da bude religiozan samo da postane katoliški sveštenik pa će da se vidi ko su naj popularniji pederi modernog doba, ali i to nije nušno. Nije bilo potrebno da se vratiš u tako dalekja drevna doba da opišeš tuđim primerom, koliki su ti veliki peder, modernog doba sa na raspolagu svih vrsta dildova i opreme za samoupotrebu, pred vebkameru. pa eto kako možeš postati još popularniji peder.

Verovatno ćeš da organizuješ pride paradu po Beogradu sa tobom na čelu. Biće to interesantno za napredak i promiciju ateizma i komunizma u srbiju, ako te ne budi likvidirali inkvizitori sto im preuzimaš cpiraght titulu u vatikanu.

Ala, što uživam da vas ismejavam i degrediram vas ateiste i religionzeniste, jer ste svi jedete grozno sa istom kašikom, razlišite dimenzije.
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
11. јун 2010. у 10.42
jezekija,

1.Када цитираш негог, цитирај дословно, не мењај и не манипулирај.

2.Видим да тешиж кориштењу познатих фраза, невешто то чиниш.

3. Верујеш у сатану и неке зле демоне (можете скупа да ми пљунете под прозор)

4. Допао ти се филм „Exorcisten” (гледао исти док је тебе жуљао памперс пун каке).

5. Желео би да будеш тамо неки Падре Меррин, а ја запевам: „Номен михи Легио ест, куиа мулти сумус.”

Слушај, да ти Гаврило нешто каже..

Христос није умро због и за мене, њега је убила лична глупост, за Бруце Лее кажу да је предозирао, за Елвиса исто тако.

Ово с Елвисом, неки њега сматрају Краљем..за неке и сам бог, глупо ел да?

Немам при руци неку статистику, интересантно би било сазнати да ли Христ има више обожаватеља наспрам Елвиса.

„Пакао”

шта је то? ел то неко магнетно поље у којем душа пуца као кокице у мицро пећи..вечно?

Ово задње ме брине реци да се шалиш (да је све у реду с тобом).

Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
11. јун 2010. у 11.56
Explorator,
добро је да си тако „паметан”, дајем ти овај мој „паткофон ” па дувај у њега да те и други чују, нек се људи информишу.
Jocko4
(observer)
11. јун 2010. у 13.41
Постоје верници и „верници”.

Вернике ценим и имам осећај да би из њих зрачила иста доброта и да нису верници. Таквим их чини позитивна структура њихове личности и то осећамо у сваком њиховом поступку, или исказу.

„Вернике” гледам с подозрењем и некако их се прибојавам. Из њих избија неко мрачњаштво, нетолерантност, презир према животу и људима, премда нам се приказују као верници.
Теже екстремизму и образлажу га на софистициран начин.
Заговарају одрицање од свега што волимо у животу, а без чега бисмо постали потпуни зомбији, затупљени, залуђени и запарложени, без чега би и сав људски живот изгубио своју праву вредност и смисао.
Такви ни верски не могу да оправдају своја гледишта, а о рационалном и да не говоримо.

'Ајдемо мало верски да преиспитамо тезе о одрицањима ...

Ако су наше душе послате у овај материјални свет да проживе и стекну материјално искуство, нису овде доспеле по свом ћефу, него их је упутио Бог.
Није одобрено самоубиство, ни убиство материјалне душе, зар не ?
Души је одобрено и одређено неко време боравка у овом свету, као дар од Бога. Обогаћена овоземаљским искуством и доживљајима, душа се (како се каже) враћа Богу.

Притом душа не треба да чини ништа што ремети боравак других душа на овом свету. (Ово је веома важно, да би се правилно разумео даљи текст).

Не треба ни да испољава презир према животу и одриче га се, јер тиме испољава презир према дару Бога.
Душа је доспела у тело и сав живот треба да води рачуна о том телу, јер је у њега смештена вољом Бога. Тек после смрти то тело губи значај који је имало током боравка душе у њему.

'Ајде сад, мрачњаци, објасните ми (ако икако можете) ваше презирање телесног, потискивање здравог и природног, жељу за прераном смрти, смисао одбацивања живота, подвргавање тела мучењу, сакаћењу, уживању у патњама било које врсте, ...
Објасните ми своју моралност и одговорност кад и друге убеђујете да треба да следе пут таквог нихилистичког односа према животу.
Позивам вас на одговорност, јер ширењем таквог мишљења чините зло према другим људима, упућујући их на странпутице.
Маните се неког Алистер Кроулија и не приписујте га неистомишљеницима - реч је о вама и вашим застрањеностима.
Немојте да се вадите ни на нечије одрицање од Христа, о коме су више говорили његови следбеници (и они који су живели 300 година после њега) него он сам, па сад не знамо шта је у ствари било, а шта не, шта је рекао, а шта није и да ли је рекао дословце овако, или онако.
Jocko4
(observer)
11. јун 2010. у 13.57
Сад бих дискусију мало проширио на „пра-родитељски грех”.

Имамо два случаја:

а) Ева, а за њом и Адам, поједоше воћку и починише неопростив грех, због кога (наводно) испаштамо и испаштаћемо док је света и века.

б) Каин уби Авеља, Бог га прокле, али и оне који би покушали да му се освете.

Који је по вама већи грех и да ли би тај требало да буде онај „пра-родитељски” ?

Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
11. јун 2010. у 17.19
Jocko4,

Изгледа да ни поштована господа теолози немају одговор на то питање.

Има ту доста симболике, пример - бацио Адама у „дубок” сан..

да га бог млатнуо неким маљем у главу или дао анестезију није уствари толико важно.

Вади му „ребро”, има ту логике, боље то него него пола лобање, без једног ребра човек не постаје богаљ.

Али свакако није реч о клунирању (створи жену).

Питање је зашто је Адаму изчупао ребро, изгледа да бог овог пута није имао довољно глине и блата?

Али ако је већ Адама и Еву оставио голе, верујем да је био свестан да ће они приметити разлику својих полних органа.

Изгледа да је „бог знао да ће доћи до секса.

Али овај ”змај„ ми није јасан, одакле се тај казанова створио, изгледа да се еви допало ”оно„ што је ”змијац„ понудио.

Онда она предлаже Адаму да и он ”проба„.

Ова прича крије нешто, назвати неког змијом, то значи назвати неког подлим, неко ко изневери.

Бог је изгледа веровао том ”змијцу„ коју пре односа са Евом није сматран змијом.

Приметимо да аутори немају погрдну реч ”курва„ по питању Еве..зашто?

Ипоред да је шифриран редослед догађаја, змијац је изгледа отац Евиног прворођеног сина.

Вероватно због тога и љутња бога.

Бог при обраћању Еви: ”стављам непријатељство између семена твога и семена змије = непријатељство између Авеља Каина.

Нека ме неко испави ако грешим, ако је ово тумачење тачно, бог се у самом почетку показао прњавим играчем, једноставно јер невидим разлог за кажњавање Адама и Еве...а о деци да и не говорим.

Њубоморно, завидно злопамтило тај „бог”, изгледа да није имао контроле ни моћи да предвиди исход, понаша се као неко мало дете које је изгубило или му неко узео вољену играчку.



Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
11. јун 2010. у 17.48
Ова прића о Рају Адаму, Еви, Змији, може бити описивање догађаја у неком Јеврејском племену, неки скандал.

РАЈ= хармонија и слога једног племена (њихова локација)

Адам=поглавар или кнез племена

Ева= Адамова сестра (висок статус у племену)

Змијац= особа из другог племена с којим се Ева тајно дружила (волели један другог)

Можда је био обићај да брат у овом случају Адам, може узети своју сестру Еву за жену.

Али да ће овај безначајан запис и поеѕија древног аутора добити оволики одазив малоумника, то вреујем није ни сам могао да предвиди, барем да ће прживети до нашег времена.

hugenot1
(Profesor)
11. јун 2010. у 17.53
Jocko, prica o Adamu i Evi i o padu ne mora da znači da treba otpisati Sveto Pismo.
1. Fundamentalisti veruju da su Adam i Eva prave licnosti, istorijske licnosti i da taj dogadaj se zaista odigrao.
2. Liberalni protestanti vide u toj prici samo simboliku, naime Adam i Eva simbolizuju ljudsku rasu. Ja i sam priznajem da u tom slučaju nije mi mnogo jasno kakav je to „PAD” čitave ljudske rase.

...
Prica o naslednom grehu forsiraju Katolici zbog pogresnog prevoda sto je koristio Avgustin u IV veku.
Istocna crkva to jest pravoslavna ne prihvata ucenje o naslednom grehu.
Može se reći da svi mi imamo naklonost prema grehu, da nosimo latentno mogućnost da cinimo greh u sebi i ništa vise...

...
Kain i Abel (ili Avelj)
To je stara postavka da zlo radja zlo, da nasilje vodi u vece nasilje, i da osveta dovodi do eskalacije nasilja - vidi price kod Albanaca i kod Sicilijanaca o vendeti...
Tako da Bog pruza ljudima mogućnost da prekidaju nasilje... bez osvete...
Jocko4
(observer)
11. јун 2010. у 18.25
Семе је израз који се користио и у Египту; означава потомство, пород, популацију, укупност сродника неког народа или племена.

Тај израз се јавља и у Библији, највероватније са истим/сличним значењем, тако да би (у конкретном случају) семе змије требало да се односи на њене потомке.
С друге стране, не мора да означава директно биолошко семе „змије”, него оно што је она идеолошки унела у људски род.

Основни проблем који ја видим у забрањеном воћу с дрвета знања је да се на закамуфлиран начин већ код деце припрема зазирање од рационалног и навраћа вода на воденицу веровања без поговора и сумње. Ту је постављен фундамент за следећи приступ полазника текстовима, које треба да прихватају вером, без проверавања.
Наиме, Адам и Ева не повероваше Богу и починише први грех. На то их наведе „змија”, а ако и ми не поверујемо, из подсвести нам се јавља сигнал (динге-линге-линг !) да је то вероватно под утицајем „змије”, што може да изазове страх да се њено (идеолошко) семе увукло и у нас.

Свака религија је разрадила и уградила своје извесне заштитне механизме у свест следбеника и тај инжењеринг се изводи од малих ногу. Јудаизам, Хришћанство и Ислам нису изузетак, али су изгледа постигли најсофистициранији систем заштите веровања у појединцима.
То је приметно и у овим дискусијама, у којима се одмах активирају етикетирања и приписује мишљење под утицајем сотоне и сл.

Ако се сећаш уобичајених препуцавања међу члановима СКЈ, и тамо се баратало разним етикетирањима, чувеним „-измима” (ревизионизам, троцкизам, либерализам, ...), који су обично претходили одбацивању или искључењу из Партије, или чак јавним осудама и затворским казнама.

Инквизицијо, и Богу си тешка !!!
Jocko4
(observer)
11. јун 2010. у 18.51
hugenot1,

И ја у причи о Адаму и Еви видим симболику, али проткану одбрамбеним механизмом религије.

У ствари, текстови Библије су врло вешто справљена компјутеризована машина за обраду мњења појединаца и маса.
Погледај и сам: Библију треба најпре да прочитамо целу, а затим можемо и преко реда и налазимо одговоре сходно улазном питању.
Слично као код инсталирања софтвера - најпре се он улита у компјутер, у коме се изврши сетап, а затим га користимо по деловима који су нам потребни.

За Каина и Авеља сам те разумео, али ми је пред очима ситуација у којој је после тог убиства остало само њих троје. Видимо да су Адам и Ева наставили да се множе, али видимо и да Бог није прекинуо грану Каина, коме је (некако) омогућио да нађе себи жену (откуд сад она ?), да изгради град (скромно по обиму), а није га казнио.
С друге стране имамо Заповест „Не уби !” - намерно убиство је смртни грех. Каин није Авеља убио нехотимично, већ намерно.
Како је Бог омогућио Адаму и Еви да се даље множе, тако је могао и да пресече лозу Каина.
von_Daniken
(pseudo-charlatan)
12. јун 2010. у 00.14
svaka cast Regulus!

vidis uopste mi nije palo na pamet da je možda onaj „zmijac” mogao nag.uziti Evu!! Dobra poenta!!

Napravi od onih svojih textova ebook pa okaci negdje da skinemo!! Ili objavi knjigu , evo ja ću ti biti prva musterija ;))

vidim da ti je obrisana ona tema, pa nije ovo diskusija „pravoslavlje” ili katolicizam već RELIGIJA pobogu, velika je razlika između toga!! Je li moderator ikada čuo za Fridriha Nicea i njegovu knjigu Antihrist, neka procita pa nek je spali !??
ImCoolLikeThat
12. јун 2010. у 03.19
Svaka cast Gavrilo! Evo posto će von_Daniken da bude prva, ja ću da budem druga musterija! Odlicna ideja von_Daniken!Zaista, ajde daj se na posao pa odstampaj to..:o)))
ImCoolLikeThat
12. јун 2010. у 04.00
http://www.youtube.com/watch?v=PK9UUjLH93g&playnext_from=TL&videos=_EMNT5R0cSs
Milan_M
12. јун 2010. у 08.31
Naspram očiglednih laži o Biblijskim učenjima, pogledajmo šta Ona jeste...
Milan_M
12. јун 2010. у 08.36
SVETO PISMO - BOŽJA REČ

Sveto Pismo je Božja Reč, koju su pisali ljudi nadahnuti Svetim Duhom, o čemu svedoči činjenica da su Starozavetne Knjige, između ostalog, protkane brojnim proročanstvima, od kojih su mnoga ispunjena dok neka i danas doživljavaju svoje ispunjenje. Isti slučaj je i sa pojedinim Novozavetnim Knjigama i Poslanicama.

U Knjizi proroka Danila, zabeleženo je proročanstvo kojim je najavljena godina Hristovog krštenja, zatim raspeća i vaskrsenja, kao i kraj posebnog vremena milosti za jevrejski narod, koji je, oko 34. godine nove ere, izgubio status Božjeg naroda i čuvara celokupne istine o spasenju jer je odbacio Spasitelja za Koga su svedočili Starozavetni proroci, najavivši stotinama godina unapred mnoge okolnosti i detalje iz Njegovog ovozemaljskog života.

U velikom broju od 39 Starozavetnih Knjiga, koje su, u rasponu od oko 1500 godina, pisali mnogi autori, sadržana su brojna proročanstva o Spasitelju Koji će doći i sva su se potpuno ispunila, izuzev onih koja se odnose na Njegov Drugi dolazak. Zakon verovatnoće, kao priznata vrednost, pokazuje da je mogućnost slučajnog ispunjenja samo osam od nekoliko desetina osnovnih proročanstava o Hristu 1 : 1017, što je vrednost koja isključuje slučajnost. To je jedan od mnogih dokaza da je Sveto Pismo Božja Reč i da je On, svakako, Moćan da je sačuva u njenom izvornom obliku.

Osim proročanstava o Hristu, postoje i mnoga druga, od kojih se neka dotiču sadašnjih vremena, koja takođe otkrivaju nepogrešivost Božjeg Proviđenja. Na primer, Sveto Pismo sadrži detaljan opis pojave Vatikana i SAD-a, koji će imati glavnu ulogu u ovom - poslednjem vremenu, pred sam Hristov Dolazak, kada će poredak greha biti zauvek ukinut, a ovom prilikom ćemo sagledati Starozavetno proročanstvo o gradu Tiru, koje je ispunjeno oko dva i po veka nakon što ga je zabeležio prorok Jezekilj, u vremenu kada je izgledalo da je ispunjenje tog proročanstva nemoguće: „Sine čovečiji, što Tir govori za Jerusalim: Ha, ha! Razbiše se vrata narodima, obratiše se k meni, napuniću se kad opuste; zato ovako veli Gospod Gospod: Evo Mene na te, Tire, i dovešću mnoge narode na te kao da bih doveo more s valima njegovim. I on će obaliti zidove Tirske i kule u njemu raskopati, i omešću prah njegov i pretvoriću ga u go kamen. I postaće mesto da se razastiru mreže usred mora, jer Ja govorih, veli Gospod Gospod, i biće grabež narodima.” (Jezekilj 26,2-5)

U 7. stihu istog poglavlja, Bog je najavio i pohođenje Tira od strane Vavilonjana ali je tom prilikom, i po svedočanstvu istorije i Svetog Pisma, razoren samo stari grad Tir, koji se nalazio na kopnu, dok su se mnogi Tirci, nenadmašni moreplovci tog vremena, preselili na jedno kameno ostrvce na kojem su, zahvaljujući pomorskim veštinama, odolevali napadima neprijatelja tokom naredna dva i po veka otkad je Bog najavio da će Tir biti tako uništen da će od njega ostati samo gola kamena površina na kojoj će ribari razastirati mreže, što se doslovno ispunilo kada je Aleksandar Makedonski osmislio strategiju za osvajanje tog do tada neosvojivog grada. Naime, on je naredio izgradnju širokog nasipa kojim je njegova vojska, dobro izvežbana za rat na kopnu, bez velikih poteškoća ušla u Tir i potpuno ga uništila, bacivši u more doslovno sve što je sačinjavalo grad tako da je ostala samo gola kamena površina na kojoj ribari iz jednog susednog sela već vekovima suše mreže, čime - ne znajući - do tančina ispunjavaju nepogrešivu Božju Reč.

Milan_M
12. јун 2010. у 08.38
VERODOSTOJNOST SVETOG PISMA

Verodostojnost Svetog Pisma, jedno je od najčešće postavljanih pitanja od strane ateista i svih protivnika Hrišćanstva uopšte. Neverstva, kada je u pitanju pisani deo Božjih objava čovečanstvu, poprimaju različite oblike tako da ima onih koji, zato što ga ne poznaju, smatraju da je Sveto Pismo delo ljudi čija namera je bila da novim oblikom religije pridobiju poslušnost lakovernog naroda. Drugi, koji su upoznati sa učenjima Božje Reči, prihvataju samo one činjenice koje se mogu sagledati razumom dok sve što zahteva primanje verom u Božju svemoć odbacuju kao plod ljudske mašte. To su neki od razloga zašto veliki broj ljudi prezire Sveto Pismo, koji su, iako brojni, od sporednog značaja za ovu temu, u kojoj će biti reči o dokazima verodostojnosti svih suštinski važnih izveštaja Božje Reči.

Jedan od najsnažnijih dokaza verodostojnosti Svetog Pisma jesu najviša moralna načela sa kojima se čovečanstvo ikada susrelo. Kodeks potpune nesebičnosti, na koju Bog poziva Svoja pala stvorenja, izgrađen je na nivou savršenstva, koje, to je očigledno, nije svojstveno grešnom ljudskom rodu jer svi možemo videti da ne postoji osoba koja nije učinila greh. To je moćan dokaz postojanja savršeno Moralnog Bića, Koje je iznad nas, jer kako bi svet, koji ne zna za bolje od onoga što jeste, uopšte mogao imati predstavu o nečemu što je uzvišenije od njega? Zato, svi pravi Hrišćani, verujući u neospornu svemoć Stvoritelja, prihvataju Sveto Pismo u celini – ne odbacujući nijedno učenje ili izveštaj koji je od značaja za spasenje ljudskog roda, koje je, za sve koji su spremni da iskrenim pokajanjem odbace svaki greh, Sam Bog, u ljudskom obličju, izvojevao pre skoro 2000 godina, kada je veličanstvena pobeda nad grehom potvrđena još veličanstvenijim vaskrsenjem iz mrtvih.

Još jedan natprirodni pečat, kojim je obeležena većina Svetih Izveštaja, čini tačno ispunjenje brojnih proročanstava. Ova začuđujuća činjenica je još upečatljivija kada se zna da je Sveto Pismo pisano u rasponu od oko 1600 godina, što takođe pokazuje da nije moglo biti reči o dogovoru grupe ljudi, kako neki pokušavaju da predstave. Savršeno ispunjenje NEDVOSMISLENIH proročanstava otkriva sposobnost predviđanja događaja a to nije osobina stvorenih bića, koja su ograničena vremenom, jer samo Bog ima moć da sagleda sva vremena i događaje unutar njih: „Pamtite što je bilo od starine; jer Sam Ja Bog, i nema drugog boga, i niko nije kao Ja, Koji od početka javljam kraj i izdaleka što još nije bilo; Koji kažem: Namera Moja stoji i učiniću sve što Mi je volja” (Isaija 46,9-10). PROROČANSTVA SU TAKO BROJNA, I TAKO ISPREPLETANA U NENARUŠENIM KONTEKSTIMA SVAKE BIBLIJSKE KNJIGE - POJEDINAČNO I ZBIRNO – DA, BUDUĆI TAKVA, POTVRĐUJU VERODOSTOJNOST SVIH SVEDOČANSTAVA SVETIH SPISA.

Između mnogih proročanstava Božje Reči, sagledaćemo deo onih kojima je stotinama godina unapred najavljeno utelovljenje, smrt i vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista - Jedinog Stvoritelja i Spasitelja, Koji je, vrlo često, misli Svojih učenika upućivao upravo na proročanstva o Obećanom Izbavitelju, da niko ko je iskren ne bi ostao bez osvedočenja o spasonosnoj istini: „PREGLEDAJTE PISMA, jer vi mislite da u njima imate život večni; i ONA SVEDOČE ZA MENE” (Jovan 5,39). Nakon jutra vaskrsenja, kada su, zbog nepoznavanja Svetih Spisa, dvojica Njegovih učenika lila gorke suze razočaranja, isti nalog je potvrđen drugim rečima: „O bezumni i sporoga srca za verovanje svega što govoriše proroci! Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu Svoju? I počevši od Mojsija i od sviju proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu Pismu.” (Luka 24,25-27) I poruka upućena Dvanaestorici apostola, bila je identična ovoj: „I reče im: Ovo su reči koje Sam vam govorio još dok Sam bio s vama, da sve treba da se svrši što je za Mene napisano u zakonu Mojsijevu i u Prorocima i Psalmima. Tada im otvori um da razumeju Pismo. I reče im: TAKO JE PISANO, I TAKO JE TREBALO DA HRISTOS POSTRADA I DA USTANE IZ MRTVIH TREĆI DAN; I DA SE PROPOVEDA POKAJANJE U IME NJEGOVO I OPROŠTENJE GREHA PO SVIM NARODIMA, počevši od Jerusalima.” (Luka 24,44-47)

Proročanstva koja slede su, za razliku od mnogih lažnih - nebiblijskih proročanstava, tako određena da se ni u kom slučaju ne mogu dvojako shvatiti, zbog čega je Sveto Pismo jedinstvena Knjiga. Poseban značaj ima činjenica da su Biblijska proročanstva objavljivana od strane većeg broja nadahnutih ljudi iz različitih vremena, čime je mogućnost dogovora u potpunosti isključena. Poslednja Knjiga Starog Zaveta, čiji Izveštaji su najavili Hristovo utelovljenje i misiju, napisana je oko četiri stotine godina pre ispunjenja ovih izuzetnih događaja.
Milan_M
12. јун 2010. у 08.39
Tako je prorok Mihej najavio da će Spasitelj biti rođen u Vitlejemu Efrate: „I ti, Vitlejeme, Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijeh, iz tebe će Mi izaći Koji će biti Gospodar u Izrailju, Kojemu su izlasci od početka, od večnih vremena.” (Mihej 5,2. Ispunjenje: Matej 2,1)

Prorok Danilo, koji je službovao za vremena Navuhodonosora, Valtasara, Darija i Kira - careva Vavilona, Medije i Persije, objavio je, više stoleća unapred, vreme Hristove smrti i vaskrsenja: „Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže Sveti nad svetima. Zato znaj i razumij: Otkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida do Pomazanika vojvode biće sedam nedelja, i šezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vreme. A posle te šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti Pomazanik i ništa Mu neće ostati...” „...I utvrdiće Zavet s mnogima za nedelju dana, a u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos...” (Danilo 9,24-27) Po proročanskom principu „Dan za godinu” (4. Mojsijeva 14,34; Jezekilj 4,6), ovaj vremenski lanac od 70 sedmica predstavlja period od 490 godina odsečenih od većeg proročkog lanca iz prethodnog poglavlja (Danilo 8,14), čiji početak je označen zapovešću cara Artakserksa „da se Jerusalim opet sazida” (Danilo 9,25. Jezdra 6,14 i 7,1-26), date 457. godine pre nove ere, zahvaljujući čemu su svi koji su poznavali ova proročanstva znali tačno vreme početka Hristove javne službe, Njegovog raspeća i vaskrsenja. Samo ovo proročanstvo proroka Danila, dalo je nekoliko proročanskih činjenica o tada još uvek Očekivanom Spasitelju.

Raspored i simbolika jevrejskih praznika i obreda (3. Mojsijeva 23), kao predslike najvažnijih događaja Hristove službe pomirenja, otkrili su mesec, dan i čas Njegove smrti i vaskrsenja (2. Mojsijeva 29,41. Jezdra 9,4.5).

U 1. Mojsijevoj Knjizi, nastaloj oko 1500 godina pre Hrista, najavljeno je da će Spasitelj poniknuti iz Judinog plemena, kao jednog od ukupno dvanaest plemena Izabranog naroda: „Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe Onaj Kome pripada, i Njemu će se pokoravati svi narodi” (1. Mojsijeva 49,10).

Poznato proročanstvo iz Knjige proroka Isaije: „Ali će izaći Šibljika iz stabla Jesejeva...” (Isaija 11,1-5), otkrilo je da će između svih porodica Judinog plemena, Hristos pripadati Jesejevoj - porodici oca cara Davida. (Ispunjenje: Luka 3,31.32)

Druga, još poznatija Isaijina proročanstva o Mesiji, zabeležena su u 53. poglavlju njegove Knjige, u kojem je najavljeno da će Isus biti prezren, mučen i odbačen (53,1-6); zatim, da će sve muke podneti bez otpora (53,7); „da neće učiniti nepravde” (53,9) i da će, uprkos činjenici da je pogubljen poput „zločinca”, „na smrti biti SA BOGATIM” (53,9), o čemu Novozavetni Spisi daju sledeće svedočanstvo: „A kad bi uveče, dođe čovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je također bio učenik Isusov. Ovaj pristupivši k Pilatu zamoli ga za telo Isusovo. Tada Pilat zapovedi da mu dadu telo. I uzevši Josif telo zavi ga u platno čisto; i metnu ga u novi svoj grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide.” (Matej 27,57-60)

22. Psalam, nadahnutog cara Davida, predstavlja još jedan niz proročanstava o Mesiji, u kojem su najavljeni sledeći događaji iz završnog dela Njegove ovozemaljske službe: ruganje i prezir Njegovih neprijatelja i određene muke kojima će biti izložen: „Opkoliše me psi mnogi; četa zlikovaca ide oko Mene, probodoše ruke Moje i noge Moje” (Psalam 22,16). Nepogrešivo ispunjenje ovog proročanstva, nastalog u vremenu kada raspeće nije bilo poznato, potvrđeno je Novozavetnim svedočanstvom apostola Jovana: „A Toma, koji se zove blizanac, jedan od dvanaestorice, ne beše onde s njima kad dođe Isus. A drugi mu učenici govorahu: Videsmo Gospoda. A on im reče: Dok ne vidim na rukama Njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svojega u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra Njegova; neću verovati. I posle osam dana opet behu učenici Njegovi unutra, i Toma s njima. Dođe Isus kad behu vrata zatvorena, i stade među njima i reče: Mir vam. Potom reče Tomi: Pruži ruke svoje amo i viđi ruke Moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra Moja, i ne budi neveran nego veran. I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj. Isus mu reče: Pošto Me vide verovao si; blago onima koji ne videše i verovaše.” (Jovan 20,24-29)

Još jedno proročanstvo o Hristovim mukama, objavio je prorok Zaharija: „I izliću na dom Davidov i na sve stanovnike jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na Mene Kojega probodoše...” (Zaharija 12,10) Ispunjenje je, i u ovom slučaju, bilo nepogrešivo: „A došavši na Isusa, kad Ga videše da je već umro, ne prebiše Mu goleni; nego jedan od vojnika probode Mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda.” „Jer se ovo dogodi da se zbude Pismo: 'Kost Njegova da se ne prelomi'. I opet drugo Pismo govori: 'Pogledaće Onoga Koga probodoše'.” (Jovan 19,33.34.36.37)

Tekst iz Davidovog Psalma, 16,10., kojim je prorečeno da Mesija neće „videti truljenja”, potvrđen je odgovarajućim Izveštajem o Njegovom vaskrsenju iz mrtvih: „Ljudi braćo! Neka je slobodno kazati vam upravo za starešinu Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovoga dana. Prorok dakle budući, i znajući da mu se Bog kletvom kle od roda bedara njegovih po telu podignuti Hrista, i posaditi Ga na prestolu njegovu, predvide za vaskrsenje Hristovo da se ne ostavi duša Njegova u paklu, ni telo Njegovo da vidi truljenja. Ovoga Isusa vaskrse Bog, čemu smo mi svedoci.” (Dela 2,29-32)

Milan_M
12. јун 2010. у 08.40
To je, kao što je rečeno, deo proročanstava o Hristu, koja su, opet, samo deo svih proročanstava Svetog Pisma, koja svojom brojnošću i tačnošću ispunjavanja daju punu verodostojnost svim izveštajima pisanog dela Božjih otkrivenja, jer čak i zakon verovatnoće, kao priznata vrednost, svedoči da je ispunjenje samo osam od brojnih Mesijanskih proročanstava u životu jedne ličnosti moguće samo u odnosu 1 : 1017, koji, praktično, isključuje slučajnost. Ovaj podatak je objavljen u knjizi Džoša Mekdauela (Josh McDowell), koja je u našoj zemlji izdata pod naslovom „I ne samo Tesar”, čiji je originalni naslov „More then a Carpenter”. Sadržaj ove knjige obiluje istorijskim, pravnim, i logičkim dokazima o verodostojnosti Svetih Spisa Starog i Novog Zaveta, posebno centralnog događaja iz života našeg Gospoda i Spasitelja - Njegovo vaskrsenje iz mrtvih. Između ostalih dokaza, pisac navodi i izjavu jednog člana Američkog naučnog udruženja, kojom je argumentovana i potpuno potvrđena autentičnost i verodostojnost Svetog Pisma:

„H. Harold Harcler, član Američkog naučnog udruženja, u predgovoru knjizi Pitera V. Stonera piše: 'Rukopis za knjigu 'Govor nauke' bio je pažljivo pregledan od strane odbora Američkog naučnog udruženja i izvršnog saveta istog udruženja, i utvrđeno je da je pouzdan i tačan u pogledu naučnog materijala koji je predstavljen. Matematička analiza je zasnovana na principima verovatnoće koji su ispravni, i profesor Stoner je primenio te principe na ispravan i ubedljiv način.' Verovatnoće koje će ovde biti iznesene su uzete iz te knjige da bi pokazali da je slučajnost isključena naukom o verovatnoći. S. Stoner kaže da korišćenjem moderne nauke o verovatnoći u odnosu na osam proročanstava 'vidimo da je mogućnost da jedan čovek koji je do sada živeo i ispunio svih osam proročanstava 1 u 1017. To bi bilo 1 u 100,000,000,000,000,000. Da bi nam pomogao da razumemo tu klimavu verovatnoću, Stoner to ilustruje pretpostavkom da uzmemo 1017 srebrnih dolara i rasprostremo ih po državi Teksas. Prekrili bi celu državu pola metra u visinu. Sada obeležite jedan od tih dolara i promešajte dobro čitavu tu gomilu, širom države. Svežite jednom čoveku oči i recite mu da može putovati koliko god želi, ali da mora da izabere jedan srebrni dolar i to da bude onaj pravi, koji ste vi označili. Kakve su šanse da on izabere pravi dolar? Iste onakve kakve su imali proroci u pisanju ovih osam proročanstava i pronalaženju ispunjenja u samo jednom čoveku, od njihovih dana pa do danas, pod uslovom da su ih napisali po svojoj sopstvenoj pameti.

'Ova proročanstva su ili napisana pod Božjim nadahnućem ili su ih proroci napisali onako kako su mislili da bi trebalo. U tom slučaju proroci su imali samo jednu mogućnost u 1017 da se ona ispune u jednom čoveku, ali sva su se ispunila u Hristu' ”. (Josh McDowell, „More then a Carpenter” – „I ne samo Tesar”)
Milan_M
12. јун 2010. у 08.44
Biblijska proročanstva o Novom Svetskom Poretku:

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/123/014782769/bozji-pecat-i-zig-novog-svetskog-poretka.html?... 5

Natprirodna potvrda Biblijskog izveštaja o Potopu:

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/123/014742762/duga-je-bozji-znak.html?15
Milan_M
12. јун 2010. у 08.56
Koristan fragment iz teme o tumačenju Biblije i nadahnutosti proroka:

ZAŠTO BIBLIJA?

Kada smo, suočeni sa ovim nedvosmislenim činjenicama, osvedočeni u Božje postojanje, kao Jedinog i Svemogućeg Tvorca {jer On, Koji je stvorio vreme i prostor (dakle, ograničen svet), mora biti suprotan njima - Neograničen, Svemoćan}, pitanja koja se prirodno nameću jesu Njegova prisutnost i plan za čovečanstvo, kao i postojanje zla i njegovih strašnih posledica: smrti, bolesti i, uopšte, svih patnji. To su neka od pitanja na koja prava religija mora da pruži sveobuhvatan i primenljiv odgovor.

Pre svega, kada je reč o pravoj religiji, nakon opravdanog zaključka da problem smrtnosti, o čijoj prolaznosti svedoči strah od večnog gubitka života, mora biti rešen primenom njenih načela, stvaranje njene definicije iziskuje i potvrdu, što podrazumeva sklad sa Božjim otkrivenjem kroz savest i prirodu, koja, kao što smo videli, otkriva da je suština Božjeg bića ljubav i da On, kao Tvorac, Izvor života, inteligencije i svega dobrog, može biti samo Jedan dok je savest, kao čovekov vodič, sudija i kritičar (tzv. griža savesti) u pitanjima morala, dimenzija više; ona je živi Božji glas.

Ova Božja otkrivenja (kroz savest i prirodu), preduslov su za razumevanje svrhovitosti i sveobuhvatnosti prave religije jer ona, kao što znamo, nije dostupna svima. Naime, kako saznajemo iz Biblije, ali i na osnovu zdravog razuma i svesti o Božjoj bezgraničnoj ljubavi i pravednosti, problem smrtnosti svih kojima prava religija nije bila dostupna, rešen je prosudom njihovog odnosa prema glasu savesti (Rimljanima 2,12-15), uključujući i spremnost da se, kao i vernici, koji su bolje upoznati sa Božjim načelima, pokaju za svaki prestup savesti. Na taj način, Plan spasenja pokriva sva ljudska bića dok prava religija, u kojoj vernici imaju značajnu ulogu u sprovođenju Plana spasenja, koja ih, ujedno, sprema za budući život, u savršenom svetu, predstavlja veći i plodotvorniji podsticaj na pokajanje onih koji su prezreli Božji glas kroz savest. To je jedna od najznačajnijih svrha prave religije, koja se postiže višim i podsticajnijim otkrivenjem Božje ljubavi - kroz Njegovo Utelovljenje u ljudsku prirodu, savršeno primeran život i smrt radi otkupa i spasenja čoveka.

Sledeće obeležje prave religije, koje nalazi sklad i potvrdu u svima poznatoj prirodi, jeste zakonitost. Naime, kao što se sva priroda podvrgava brojnim zakonima, bez kojih ne bi bilo reda i života, tako i prava religija, iz istih razloga, mora da bude zasnovana na večnom i nepromenljivom zakonu, u njenoj oblasti - Moralnom. Od svih knjiga koje nose epitet svetinje, samo je Biblija zasnovana upravo na jednostavnom, sveobuhvatnom i očigledno nepromenljivom Zakonu, savršeno usklađenom sa zdravom savešću i razumom. Savršenstvo ovog Zakona, izraženog u vidu Deset zapovesti, koje čovek nema u svom iskustvu, jer smo svi, izuzev Spasitelja, rođeni sa grešnom prirodom, jedan je od dva Božanska pečata Svetog pisma.

Drugi nesumnjivo Božanski pečat Biblije, jesu brojna i nedvosmislena proročanstva, od kojih je najveći broj ispunjen, dok su ostala uslovna ili se odnose na ostatak vremena do skorog Božjeg Dolaska, kao i na vreme Hiljadugodišnjeg suda za nepokajane grešnike i konačno uništenje greha i svih nepokajanih grešnika iz svih vremena, koji će, u posebnom vaskrsenju, ustati da se suoče sa posledicama pogrešnog izbora (Otkrivenje, 20. pogl.).

Naredna karakteristika prave religije je njena starost, koja mora biti najveća, što Hrišćanska religija takođe ispunjava jer iako Biblija, kako se smatra, nije najstarija religijska knjiga, njeni potvrđeni izveštaji svedoče o usmenom predanju Spasonosne nauke već od čovekovog pada u greh i smrtno stanje a vredi pomenuti i nepromenljivost suštinski važnih učenja, koja su njeni pisci beležili i zastupali u rasponu od oko 1600 godina dok je Sam Hristos, iako Prezren i Pogubljen kao najveći zločinac, prorekao da će se Spasonosna nauka propovedati do kraja vremena milosti (Matej 24,14), čemu i sami prisustvujemo.

To su, ukratko, osnovni odgovori na pitanje: Zašto Biblija.
Milan_M
12. јун 2010. у 09.01
HRISTOVA ŽRTVA - NEKO JE MORAO DA UMRE

Žrtva Veličanstva Neba za spas izgubljenog sveta - o kojoj govori Sveto Pismo, ma šta o Njoj mislili protivnici Hrišćanstva, kao i neupućeni, koji su znanja o Božjoj Reči crpeli samo iz pristrasnih i pogrešnih izvora - centralni je događaj u povesti ne samo ovog našeg malog sveta - sićušne tačke u beskrajnim prostranstvima neba, već i celog Svemira, čiji nepali svetovi, u kojima je greh nepoznat, sa posebnom pažnjom prate ispunjavanje veličanstvenog Plana spasenja, zasnovanog na Utelovljenju, savršenom životu, smrti i vaskrsenju Samog Cara Svemira - Gospoda Isusa Hrista, jer je za prestup Božjeg Zakona - Deset svetih Zapovesti, neko morao da umre. „Jer je plata za greh smrt, a dar Božji život večni u Hristu Isusu Gospodu našem.” (Rimljanima 6,23) „Jer svi sagrešiše i izgubili su slavu Božju, i opravdaće se za badava, blagodaću Njegovom, otkupom Isusa Hrista.” (Rimljanima 3,23.24)

Nažalost, žrtva koju je Spasitelj položio za grehe sveta je oduvek izazivala i uporno protivljenje onih kojima je greh miliji od Njegovih Zapovesti, datih radi dobra i harmonije svih svetova, zbog čega je ovaj veličanstveni događaj postajao predmet otvorenog prezira i izrugivanja. Tvrdnja da je žrtva osnov paganskih religija, jedna je od osnovnih primedaba na račun Hristove nauke jer je, kako pobornici neistine vole da naglašavaju, žrtvovanje nehuman čin i samim tim dokaz da nijedna religija koja je zasnovana na njemu ne može biti Božanska. Međutim, kada znamo da je Hristos položio život za grehe celog sveta, da bi svi koji dođu u pokajanje mogli da žive večnim životom, tada Svetlost spasenja blista puninom svog veličanstvenog sjaja. „Jer Bog Koji reče da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima našim na svetlost poznanja slave Božje u licu Isusa Hrista.” (2. Korinćanima 4,6) „Jer Bog beše u Hristu i svet pomiri sa Sobom.” (2. Korinćanima 5,19)

Najjasniji izražaj svrsishodnosti Hristove žrtve, na slavu Njegovom svetom imenu, izašao je upravo iz usta jednog od Njegovih najvećih neprijatelja, svešteničkog poglavara Kajafe, koji je - hoteći da kaže kako će, navodno, Hristova nauka postati uzrok nacionalnoj propasti - izjavio: „Vi ne znate ništa, i ne mislite da je nama bolje da jedan čovek umre za narod, nego li da sav narod propadne.” (Jovan 11,49.50)

Ima i onih koji, sledeći ljudsku logiku, smatraju da je Hristova žrtva nepotrebna jer je Bog, navodno, mogao da samo oprosti grehe. Istina je, međutim, da važnost Božjeg Zakona, kojim je određena smrt prestupnicima, u tom slučaju nikada ne bi bila shvaćena u meri koja bi za sva vremena obezbedila savršenu harmoniju Svemira. Zato je - Hristovim Utelovljenjem, savršenim držanjem Božjeg Zakona, koje se pripisuje svim pokajanim grešnicima (što je uslov oproštenja greha jer se moraju i mogu otkupiti samo bezgrešnom poslušnošću Spasitelja), i na kraju i Njegovom smrću, kojom je zadovoljen zahtev pravde - ispunjen, i ispunjava se veličanstveni Plan spasenja.
Milan_M
12. јун 2010. у 09.18
Nema drugog Spasitelja

Sveto Pismo - jedini Udžbenik koji nas može „umudriti na spasenje u Hristu Isusu” (2. Timotiju 3,15), suštinom svog celokupnog sadržaja poručuje da nema drugog Spasitelja osim Njega: „Za ovo svedoče svi proroci da će imenom Njegovim dobiti oproštenje svi koji Ga veruju” (Dela 10,43), „jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti.” (Dela 4,12) Sam Bog je, izjavom da nema drugog spasitelja osim Njega, potvrdio Hristov Božanski identitet jer Spasitelj ne može biti niko osim Boga: „Ja Sam, Ja Sam Gospod i osim Mene nema spasitelja.” (Isaija 43,11) „Nema osim Mene drugog boga, nema boga pravednog i spasitelja drugog osim Mene.” (Isaija 45,21)

Kada je smrt, kao posledica pada u greh, ušla u ljudski rod, nastala je potreba za Spasiteljem Koji će Svojom žrtvom zameniti palog čoveka i omogućiti mu da izabere put poslušnosti kako bi verom u Njegovu savršenu pravednost, koja se pripisuje svim obraćenim grešnicima, mogao da živi večno. Stoga, budući da je greh prekršaj Božjeg Zakona (1. Jovanova 3,4), niko osim Njega nema vlast da od smrti otkupi izgubljeni rod jer, po pravdi, Zakon određuje smrt prekršiocu, zbog čega je neko morao da položi život jer da to nije učinjeno važnost Božjeg Zakona nikada ne bi bila shvaćena u meri koja bi za sva vremena obezbedila savršenu harmoniju Svemira. Zato je Sam Bog, uzevši na Sebe ljudsku prirodu, sišao sa prestola Večne slave i u obličju jednakom našem dokazao da se Njegov Zakon može držati i da razloga za greh nije bilo. Ovim veličanstvenim činom, Car Svemira je za sva vremena potvrdio da je suština Njegovog Bića ljubav. „Jer Bogu tako omile svet, da je i Sina Svog Jedinorodnog dao da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.” (Jovan 3,16) „Jer Bog Koji reče da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima našim na svetlost poznanja slave Božje u licu Isusa Hrista.” (2. Korinćanima 4,6) „Jer Bog beše u Hristu i svet pomiri sa Sobom.” (2. Korinćanima 5,19)

Tako je - utelovljenjem u ljudsku prirodu, savršeno pravednim životom, smrću i vaskrsenjem Gospoda Isusa Hrista, Koji u našem obličju posreduje pred Svetim licem Nebeskog Oca - ispunjen, i ispunjava se veličanstveni Plan spasenja. Svako ko verom prihvata ove istine Svetog Pisma, biće spasen: „Jer ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svojemu da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen, jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.” (Rimljanima 10,9.10) Sam Gospod Isus je rekao: „Ja Sam Put, Istina i Život; niko neće doći k Ocu do kroza Me.” (Jovan 14,6) Ove Hristove reči - iako On, kao Čovek, upućuje na Oca - takođe otkrivaju Njegovo Božansko poreklo, jer da nije tako, On bi za Sebe mogao reći da je samo Put, ali nikako i Istina i Život, jer je Izvor života samo Bog. Zato je i mogao reći: „Ja Sam vaskrsenje i život, koji veruje Mene ako i umre - živeće. I nijedan koji živi i veruje Mene neće umreti vavek.” (Jovan 11,25)

„Zaista, zaista vam kažem: Ko održi reč Moju neće videti smrti do veka.” (Jovan 8,51)

„Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete Crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju Svojom.” (Dela 20,28) „Budući pak da deca imaju telo i krv, tako i On uze udeo u tome, da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola.” (Jevrejima 2,14)

„Ovo je Kamen Koji vi zidari odbaciste, i nema ni u kome drugom spasenja.” (Dela 4,11)
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
12. јун 2010. у 10.40
ImCoolLikeThat и von_Daniken,

Не пишем књигу и нисам сачувао све моје теме, није проблем, могу сва то да сакупим одрадим сажето и пиблицирам.

Провео сам доста времена на овом форуму, некад пишем спонтано, али већином проверавам тачност аутора пре него нешто постирам.

Највеће задовољство јесте када су аргументи чврсти - необориви докази.

Верници налик Милана терају свој фазон „цопи пасте” када им поставиш једно просто питање, у стању су целу библију да одштанцају, на тај начин они „доказују” а и сами незнају шта? (као да не постоје сајтови где свако може да чита библију).

Лепо је Јоцко описао (пост изнад)начин тумачења библије од стране верника и њихову могућност да ти дају одговор без одговора на конкретно питање (имају слободу и тумаче како им је ћеф)

зато се и препиру измењу себе „судар кртица у катакомби”

По моме виђењу Библија је једна катакомба - у којој верници имају улогу и понашају се као кртице - некима компас не ради, док друки вешто знају где могу да збришу кад згусти.

Незнам да ли сте ловили кртицу некад, човек без искуства нема шансе, ја сам се с мојом првом намучио..успела је да целу башту прерије.

Ма шта све нисам радио - завлачио крпе натопљене безином, припалим, наступи ланчана реакција - крпе излићу из рупа ко пројектили, узалуд беше.

Данас знам.
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
12. јун 2010. у 10.44
!! поздрављам вас и хвала на предлогу!

свако добро вам.

Гаврило.
Milan_M
12. јун 2010. у 11.20
Pošto smo videli šta Biblija jeste, odgovorimo i na manje očigledne insinuacije:

„Ако су наше душе послате у овај материјални свет да проживе и стекну материјално искуство...”

To nije Biblijsko učenje - čak ni tradicionalnog Hrišćanstva, koje se, u izvesnoj meri, priklonilo helenističkoj (posebno Platonovoj) ideji o navodnoj nezavisnosti i besmrtnosti takozvane duše. Biblija, i pored moguće (delimične) neupućenosti nekih Biblijskih ličnosti, dominantno uči da je čovek spoj duha, psihe i tela i da samo tako jeste čovek.

„ а) Ева, а за њом и Адам, поједоше воћку и починише неопростив грех, због кога (наводно) испаштамо и испаштаћемо док је света и века.”

Greh, kao što je, uglavnom, poznato, u ovom slučaju, nije bio u samoj konzumaciji, već u neposlušnosti - neumerenosti i narušavanju Stvoriteljevog suvereniteta. On je čoveka stvorio savršeno, ZADOVOLJIVŠI MU, PRITOM, SVE_POTREBE, ZBOG ČEGA ovaj NIJE_IMAO_RAZLOG da posegne i za zabranjenim plodom, posebno jer mu je rečeno da je taj čin, kao POSEZANJE ZA SUVIŠNIM, atak na sam suverenitet Stvoritelja, Koji je, da bi čoveku, koga je stvorio kao slobodoumno (dakle i odgovorno) biće, pružio mogućnost da krene i putem nezavisnosti, ubiranje zabranjenog ploda učinio testom zahvalnosti i poslušnosti.

Što se tiče odgovornosti, princip je da svako odgovara za svoje grehe. Grešne sklonosti su, zakonom nasleđa, neizbežan element pale ljudske prirode, za šta, samim tim, nismo odgovorni već se, u skladu sa zdravim razumom, naša odgovornost odnosi na namerne grehe (na svaki voljan nesklad sa zdravim razumom i savešću - ako nam Božja istina nije poznata ili, u suprotnom, i na nesklad sa njom samom).

„б) Каин уби Авеља, Бог га прокле, али и оне који би покушали да му се освете.”

Osveta se ni u sekularnim krugovima ne uzima za dobro...

„Који је по вама већи грех и да ли би тај требало да буде онај ”пра-родитељски„ ? ”

Dakle, upravo smo videli da je pravo pitanje (kada govorimo o praroditeljskom grehu) koji je bio prvi dok je greh – greh (dobro je samo ono što je potpuno dobro) i budući takav za direktnu posledicu ima smrt.

„Jer je plata za greh smrt, a dar Božji život večni u Hristu Isusu Gospodu našem.” (Rimljanima 6,23) „Jer svi sagrešiše i izgubili su slavu Božju, i opravdaće se za badava, blagodaću Njegovom, otkupom Isusa Hrista.” (Rimljanima 3,23.24)

El-fettah
(Ebank)
14. јун 2010. у 14.08
Sad tek primecujem kakva je ovo bolesna licnost i osoba ovaj Regulus. I ovakvi još setaju ovako napolju i mogu internet koristiti? Pa gde će ovaj svet vise?
Takve stvari može samo bolestan um pisati i govoriti kroz kojeg govori demon. Logika i zdrav razum-NE!
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
14. јун 2010. у 15.44
El-fettah,

Шта се дрвиш ко прасе над тиквом?

Нека траума у теби „демони” верујеш у демоне:)))

ето ти доказа..да ниси читао те глупости ти неби веровао у њих..

нормално, анђели су осликани..имају крила, па зато ако их будеш сањао, сањаћеш их са крилима.

Ниси свестан самог себе.. а о свету и креацији би да говориш.
Jocko4
(observer)
14. јун 2010. у 23.30
Милане,

Мој осврт о души није био инсинуација. Настојао сам да будем сажет и могуће је да сам био непрецизан. Међутим, не видим суштинску разлику у контексту онога што сам рекао.

Поменуо си психу и претпостављам да је она други назив за душу. То би значило да после смрти тело напуштају дух и душа.
Како би верски објаснио где одлази дух, а где душа ?

О поступку Еве и Адама сам једном реченицом обухватио оно што си ти рекао у два пасуса.

Ако прихватимо да су Адам и Ева пали на тесту верско-симболички, не можемо да уводимо наследни фактор, дакле рационалан елемент у објашњење људске природе.
С друге стране, ако знамо да постоји толико јак наследни фактор, он свим следећим генерацијама спречава њихову слободу избора.
У самом корену је дискутабилно питање слободе избора, јер се та слобода односи на разум и савест, било да смо верници или атеисти. Подразумева се потпуна слобода избора појединца, без наметнутих ограничења са стране, а појединац треба да доноси одлуку ослањајући се на усклађивање својих потреба и свести о последицама.

Из библијског приказа видимо да поменутом пару није дата потпуна слобода избора, него је утрпано ограничење - није јасно зашто је Дрво Знања баш морало да буде присутно у Еденском Врту.

Како кажеш, Бог је тестирао (искушао) Адама и Еву. „Змија” наводи Еву да поједе плод Дрвета Знања ...

Да ли то значи да је „змија” била у дослуху с Богом ?

Било је ту и Дрво Живота, а Адам и Ева су пре првог греха, наводно, требало да буду бесмртни. Не помиње се забрана за плодове с тог дрвета пре но што је дошло да пада у грех.

Каква је, уопште, улога Дрвета Живота у Еденском Врту, ако је први пар био бесмртан ?
Зашто тест није изведен са Дрветом Живота, него са Дрветом Знања ?

О Каину и Авељу ...
Схватам да је освета лоша, али није јасно зашто Бог није прекинуо Каинову грану ?
Ако је могао да буде строг поводом плода с Дрвета Знања, зашто није био строг и у случају првог убиства ?
У случају Содоме и Гоморе и Потопа Бог не поступа на исти начин, али Каину допушта да има наследнике.

SDG
(Soli Deo Gloria)
15. јун 2010. у 07.37
Poštovani g. Jocko4,

Hteo bi da Vam pomognem koliko mogu u ovom trenutku.

Prvi princip razumevanja Svetih spisa jeste da ih čovek čita sa molitvom i uz pomoć Autora - Svetog Duha. On je nadahnuo sve pisce Biblije i On jedini može i nama da da pravo razumevanje i značenje svih opisanih događaja i simbola.

U slučaju da Bibliju čitamo bez Njegove pomoći, doćićemo do pogrešnih zaključaka. Ateisti su dobar primer takvog razumevanja, jer u startu imaju stav da ne postoji Stvoritelj.

Na taj način nije moguće razumeti Otkrivenje koje je Stvoritelj dao ljudima. Evo jednog stiha koji to potvrđuje:

1Co 2:14 A telesni čovek ne razume šta je od Duha Božijeg; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda.

Možda bi najbolje bilo da skupite na jednom mestu sva pitanja koja imate iz Svetog pisma, koja smatrate da su nelogična, apsurdna, smešna ... i da onda na nekom forumu gde možemo nastaviti razgovor duže vreme, odgovaramo na jedno po jedno pitanje (uz Vaše komentare i podpitanja).

Ako je ovaj predlog suviše zahtevan, možete nazvati lokalnu 7DA crkvu i razgovarati sa pastorom o svim ovim i drugim pitanjima. Ja sam takođe voljan i stojim Vam na raspolaganju da razgovaramo o svim tim pitanjima a verujem da i mnogi drugi dele istu spremnost.

Ovde na forumu smo rastrzani i često ne stižemo sve ni da prelistamo a kamoli da damo dostojan odgovor. To je razlog zašto se često ne odgovara na slične komentare.

Napravite zato posebnu temu i navedite taksativno sve što mislite da je nelogično i pustite da Vam vernici iz raznih konfesija daju svoja tumačenja. Vi procenite sami šta je od svega toga logično a šta nije.

Preporučujem Vam da se pre nego što čitate odgovore ipak pomolite Stvoritelju da Vas uputi na istinu. Zašto? Jer Vas mogu zbuniti brojni „logični” argumenti. To je kao kada advokati iznose svoj slučaj. Uvek mislite da je poslednji u pravu. Svakako da Vam u ovom problemu treba stručna pomoć. Ali od koga ćete dobiti pomoć? Od pristrastnih ljudi? Svi su ljudi pristrasni. Zato tražite od Stvoritelja da Vam On sam pruži pomoć u razumevanju. Nemojte sami bez Njegove pomoći da donosite bilo kakve zaključke po pitanju Svetih stvari, jer ćete u većini slučajava pogrešiti u proceni.

Potrebno je da problem pogledate iz drugog ugla (tuđih cipela). Neophodno je da mi ljudi dopustimo da Stvoritelj nama objasni šta On ima da nam kaže.

Primećujete da se ovde zahteva stav učenika - izvesna poniznost. Stav bez predrasuda i predubeđenja. Mi ljudi se nalazimo u Njegovom svemiru i logično je da treba da dopustimo da nas Stvoritelj pouči po raznim pitanjima. Nismo mi ti koji procenjujemo da li Stvoritelj postoji ili ne. Ono što mi mislimo ne menja stanje stvari postojao On ili ne. Zato imajte na umu, da ako niste voljni da budete poučeni, nikada nećete moći upoznati Stviritelja.

Možete shvatiti na osnovu naučnih argumeanata da postoji neki Kreator svemira, ali Njegovu ličnost ne možete upoznati ako ne dopustite Stvoritelju da progovori lično Vama. Ovde nema prinude. Čovek može ako hoće da se upozna sa Njim a i ne mora. Intelekt u razumevanju ne igra nikakvu ulogu. Ovde je glavna sila koja odlučuje slobodna volja.

Mi smo u životu sasvim slobodno odlučivali hoćemo li činiti ovo ili ono. Često su nas u tome motivisale naše lične želje. Vrlo retko se ljudi odlučuju da postupaju samo po principima (pravde, istine, ljubavi ...) odbacujući svoje želje i lične interese. Pogledajte kad stignete ovo razmišljanje o slobodnoj volji i zašto mi ljudi ne postupamo uvek ispravno po principima:

Како остати човек
http://www.vimeo.com/9655750

Na kraju ipak da spomenem da postoji bitna razlika između originalnih reči duša i duh i to bi Vam pastor najbolje objasnio. A možete i sami skinuti besplatni software e-Sword i pogledati značenja originalnih reči. Videćete i sami da postoji razlika.

(postoje i svi srpski i hrvatski prevodi na esnips-u za e-Sword, upišite samo „serbian bible” i „esnips” u google. Pazite samo da izaberete poslednju verzije Biblija za e-Sword 9)

S obzirom da ova tema uključuje i mnoga druga pitanja koja se sama nameću, nisam ni pokušao da pružim odgovor. Neka to ostane za neko drugo vreme i mesto.

Sa željom i molitvom da proširite svoja saznanja o Stvoritelju napisah Vam ovih par reči.

Svako dobro
Regulus_Gavrilo
(Signal from Heaven)
15. јун 2010. у 13.41
SDG:
Poštovani g. Jocko4
Hteo bi da Vam pomognem koliko mogu u ovom trenutku.
Prvi princip razumevanja Svetih spisa jeste da ih čovek čita sa molitvom i uz pomoć Autora - Svetog Duha. On je nadahnuo sve pisce Biblije i On jedini može i nama da da pravo razumevanje i značenje svih opisanih događaja i simbola.
---

ову твоју формулу под хитно да патентираш (кратко и јасно објашњава целу библију).

Како те не мрзи да се..

Коментар Запамти ову тему!
Looking for Mantra Bracelets?
.