То твоје писање има смисла „у нама”.

Постоји разлика између људи, имају доста сличности али никад нису једнаки, чак и када је реч о близанцима.

То је научно доказано „генетика”..

човек је у себи разноврстан „врлине особине”..такође природа и сво остало живо..

шта нам то говори?

па говори нам да и ако постоји бог, онда је он у себи разноврстан, поета, зидар, музичар, вајар, итд. другим речима - тај бог и неби био бог без тих разних богова у себи, сваки од њух је задужен за једну одређену функцију..без њих тај свеопшти и највиши губи сваки значај.

то је онај исконски бог, он је у нама, урезан у подсвест..универзалан такав, он нам даје слободу избора, он нас не прави робовима и дужницима, он нас не застрашује паклом и тамо неким спасењем о коме ови сатанисти сами представе немају како оно игледа„рај”.

Човеков исконски бог је са нама у сваком тренутку, онај ко га спозна, томе нису потребне скрипте бајање и и читања религијских будалаштина.

A zar grešnici, „Reguluse”, ne trebaju da budu kažnjeni?

поздрав за Антиквар.

ових малих сатанчића се накотило величање њиховог Христа, сва пакост и зло које је дошло с њим је однело је милионе живота, ниједан рат није убио више људи од те Христос идеологије, комунизам дође и прође, али ове 3 религије „ислам, јудеизам и хришћанство још увек пију крв човечанства.”

Bio sam u Indoneziji. Tamo su vlasti predvidele da „religijska pripadnost” piše na licnoj karti. Postoje 4 mogućnosti:
1. Musliman
2. Katolik
3. Hrišćanin ( a to kod njih oznacava evandjeoke hrišćane)
4. Budista

...
Tako da vlasti u Indoneziji ne ubrajaju Katolike u hrišćane...Da li one znaju nešto sto mi ne znamo ?

Milane brate, zaobidji bolje u sirokom luku one koji pljuju na Boga i sve sto je On svojom svemochnom rukom stvorio. Njima to ne ide u glavu i oni to ne mogu razumeti. Znaš zašto? Zato sto su i kod duhovnih stvari bogalji. Surovo, ali istinito.

Svako dobro u Hristu

„милане само је питање времена, будуђе генерације могу бирати боју очију убрзано обнављање страдалих органа и ткива, ”регенерација„ особине које неможемо ни ја ни ти представити.”

Reguluse,

Ti brojni napori najvećih umova upravo potvrđuju premudrost Onoga Čijim se delima toliko bave i dok oni oblikuju Njegova dela, on ih, kao Uzrok svemu (dobrom), STVARA...

„A ko misli da mu se mora oduziti neka to radi kroz dobrotu a ne zločinima.”

Tako je!

Radogost18,

Zaboravljaš da Sotonu otkriva upravo Reč Onoga Čije postojanje ne priznaješ...

Милане, лепо ти кум рече..
како бре да мрзим нешто што не постоји ?(неку измишљену личност из неке бајке) могу да презирем аутора манипуланта и варалицу у њему - његову покварену замисао како да искористи наивност и малоумност других, да би на тај начин, себи без великог труда остварио лично благостање и просперитет.

Таквих који гледају у длан, филџан, пасул, бају и гатају, њих је увек било и има на претек..обични паразити (профети и месије).


А овде могу да се наслађујем и уживам док понављате једну исту глупост, другим речима:

„Вера – то је средство за обмањивање лудака.
Боље је знати да ништа не знаш, него веровати.”

ВЕРА ИЛИ РЕЛИГИЈА

Религија и вера – то није једно исто. Сама реч »религија« (лат. религио) – то је веза. Веза с ким? Са Боговима, са космичким силама. Појам вере непосредно у појам религије не улази. Све религије не траже веру. Постоје религије које се базирају на вери, а постоје и религије које се базирају на знањима. Међутим, и сама семантика речи ВЕРА у руском, српском и осталим словенским језицима, је изворно била потпуно друкчија. »Вера« заправо значи »веза са Ра«, богом сунца, једним од древних врховних руских божанстава, али је то значење касније замењено значењем »примити информацију као тачну без размишљања и здраворазумског просуђивања«.

Хришћанство – то је религија која се базира на вери, а многобоштво или ведизам (од речи веда – знање) - базира се на реалним знањима која се могу проверити. Реалним знањима није потребна вера. Например, Питагориној теореми није потребно да ли Ви у њу верујете или не. Ви је можете знати или не знати. Схватати или не схватати.

Многобоштво – то је само национални вид, заједничке за све Аријце, религије – ведизма. Многобоштво – то је варијанта ведизма, адаптирана за конкретни народ, за ниво његовог духовног и социјалног развоја. То јест све многобожачке религије имају један исти корен – ведизам. Веда – то није вера. Веда – то је знање, ведати – то је знати.

Сам појам апсолутне вере није прихватљив за човека који мисли. Шта је то апсолутна вера? То је слепо прихватање некаквих доктрина или идеја као апсолут. Без разматрања, без доказа, без провере, без допуштања могућности алтернативе. Вера је слепа. Вера искључује свест. Знањима, искуству, експерименту није потребна вера. Не веровати, већ знати или проверити.

Најјаче принцип слепе вере и надмоћ вере над разумом изразио је отац цркве Тертулијан: »Верујем, зато што је апсурдно«. Да ли је могуће живети по овом принципу? Малоумном човеку не само да је могуће, већ је и потребно. Човек који мисли треба да се руководи супротним принципом: »Све подвргавај сумњи«. Тертулијан је апсолутно у праву код свог призивања. Апсолутна вера – то и јесте вера у апсурде. Кад неко учење не би било апсурдно, онда, наравно, не би било потребе веровати у њега. Али када се нуди апсолутна бесмислица, онда се без вере не може.

Вера је погодна ограниченим људима, код којих лоше ради глава (а таквих људи, на жалост, има сасвим довољно). Њима је тешко и немају шта да мисле, расуђују, доказују, да напрежу свој незнатан мозак. Тешко! А веровати је лако. Рекли су ти – хајде, веруј у ово, верујеш у ово, рекли ти – веруј у сасвим друго, верујеш у сасвим друго. Није потребно напрезати разум.

Вера је – страшно оружје за варање народа. Човек који истински верује страшан је због свог фанатизма и неспособности не само да схвати, него чак и да саслуша другу тачку гледишта. Вера у потпуности паралише човека. Покушајте да разговарате са истински верним комунистима, за које је Лењин (тај прави ђаво) светац. Никакве чињенице, аргументи, логика не могу сломити њихову »свету« веру. Њихов мозак је залемљен вером и може да мисли само у правцу прогажене пруге њихове религије. И ако се човек дубље замисли, почиње да схвата да ствар није у томе у шта ти људи верују: у лењине, у христове или мојсијеве.

Ствар је у »светој« вери. Људи који истински верују – то су »зомбови«, који су изгубили људски облик и представљају оружје које не мисли у рукама оних, који су им наметнули ову или ону веру. Чак и ако не узимамо фанатике који истински и свето верују, већ једноставно узмемо тихог хришћанина без фанатизма, и ту је лако видети да тај човек није пуновредан. Он не уме да мисли критички. У његовој глави блок критичке анализе улазне информације никада није озбиљно радио, њега су од детињства учили да верује. И такви људи су веома погодни било ком деспотском режиму.

Zablude ateizma

Ateizam, kao jedan od dva osnovna i suštinski suprotstavljena odgovora na veliko pitanje porekla života i svega postojećeg, kao što ćemo videti, može postojati iz isključivo dva razloga: prvi je nespremnost da se prizna Božji autoritet i suverenost Njegove vladavine kao Stvoritelja, po Čijim propisima se moraju vladati svi stanovnici Svemira ukoliko žele da žive večnim životom, dok je drugi neznanje, koje je opravdano samo kada je reč o osobama koje su nedovoljno razumne da bi uočile očigledne dokaze ispoljavanja Božje stvaralačke sile, o čemu govori i Sveto pismo, kao pisani deo Stvoriteljevih objava čovečanstvu: „Nebesa kazuju slavu Božju i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski” (Psalam 19,1), „jer što se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i Božanstvo da nemaju izgovora.” (Rimljanima 1,20)

Spor vere i ateizma, o kojem govore i citirani tekstovi Svetog Pisma, oduvek su povlačili i pitanje Božjeg prisustva na Zemlji, o čemu Sveti Spisi daju odgovarajući izveštaj: „...Bezakonja vaša rastaviše vas sa Bogom vašim, i gresi vaši zakloniše lice Njegovo od vas...” (Isaija 59,2). To je, po svedočanstvu Božje Reči, jedini razlog zašto je čovečanstvo lišeno prisustva Stvoritelja, o Čijem postojanju nedvosmisleno svedoče Njegova dela jer sve što postoji mora da ima uzrok - to je zakon kojeg priznaje i naučni deo sveta, koji svoje principe gradi na temelju ateizma iako je opravdanost njegovog postojanja nedokaziva, zbog čega nauka ne zaslužuje poverenje iskrenih tragača za istinom o poreklu života i svega stvorenog. Ovakav odnos velikog dela naučnog sveta, koji je svoje nedokazane teorije autoritativno nametnuo obrazovno-vaspitnim institucijama, je nepošten i zaslužuje oštre kritike jer se zloupotrebom autoriteta u velikoj meri ruši sloboda savesti i izbora jer nije učinjeno ništa ili gotovo ništa da se - što je jedini ispravan odnos - u ove ustanove uvede i Teističko učenje o nastanku živog i neživog sveta, koje, za razliku od ateizma, ima i dokaze verodostojnosti.

Kao što je rečeno, jedini razlog zašto je zvanična nauka nemoćna da objasni poreklo živog i neživog sveta jeste upornost da se odgovor nađe tamo gde se ne može naći; toga je svestan veliki broj naučnika i uopšte visoko obrazovanih ljudi, koji čine i osnovu autoritativnog dela sveta, ali budući da priznanje Božjeg postojanja povlači i pitanje poslušnosti, odnosno poštovanja Njegove volje, izražene kroz savest i Deset svetih zapovesti, ovaj oholi i grehu sklon svet je odlučio da, sve dok je to moguće, zloupotrebljava Božju milost i dobrotu, kojima duguje zahvalnost za svoje postojanje i pored istrajne pobune protiv Stvoritelja, Čiji će gnev - zbog strašnih grehova koji se čine širom Zemlje, na sada već skorom kraju vremena milosti - biti izliven u punini, kao prilikom potopa. „Jer se otkriva gnev Božji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u nepravdi. Jer što se može doznati za Boga poznato je njima; jer što se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i Božanstvo da nemaju izgovora. Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše Ga kao Boga niti Mu zahvališe, nego zaludeše u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo. Kad se građahu mudri poludeše, i pretvoriše slavu Večnoga Boga u obličje smrtnoga čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gadova.” (Rimljanima 1,18-23)

Dakle, ono što je važno znati jeste da ateisti, i po sopstvenom priznanju, nemaju dokaze za takvo ubeđenje niti, pak, imaju ikakvo prihvatljivo objašnjenje nastanka živog i neživog sveta tako da je i najprihvaćenija teorija o nastanku Svemira, poznata kao teorija o „Velikom prasku”, suštinski suprotna Zakonu uzroka i posledice jer se bavi samo posledicom, a ne i Uzrokom, što je prva u velikom nizu manjkavosti i besmislica ateističkih teorija.

Sledeća nelogičnost je nastanak reda iz nereda, jer da bi se moglo verovati u teoriju o „Velikom prasku”, potrebno je - to je očigledno - odreći se razuma i prihvatiti ideju da su ovakav red i zakonitosti, koje postoje u svim sferama, nastale iz eksplozije sabijene materije, čije poreklo se ne objašnjava. Dalje od toga, kada su u pitanju smisao i prihvatljivost ove teorije, nije potrebno ići. Nasuprot njoj, stvarnost i razum - podržani najpre Zakonom uzroka i posledice, a zatim i Pasterovim zakonom, kojim je dokazano da život ne može nastati iz nežive prirode - svedoče da iza života može stajati samo Život, i iza inteligencije samo Inteligencija, Čija se veličina ogleda u svim delima Božje stvaralačke moći, od najsloženijih galaksija Univerzuma do najsitnijih čestica mikrokosmosa.

Osim bezbrojnih spomenika Božje stvaralačke moći, savest, kao objektivno i univerzalno merilo moralnih vrednosti, takođe jasno svedoči o postojanju Svemogućeg Stvoritelja jer njena svrha otkriva uzvišenost njenog porekla. Ona, dakle, potvrđuje Uzročno-posledični poredak Svemira jer kao što posledica ne može postojati bez uzroka, tako ni mi, kao subjekti, ne možemo postojati bez Izvora objektivnosti. Sama činjenica da postojimo ukazuje na uzročnost postojanja jer bez objektivnosti, koja nastaje suočavanjem sa Uzrokom, nema ni spoznaje sopstvenog stanja a u krajnjoj liniji ni samog postojanja. Savest je, uz to, i dokaz da će svi nepokajani grešnici, kako Sveto pismo svedoči o tome, nakon drugog vaskrsenja – vaskrsenja za nepokajnike (Otkrivenje 20,5.6), odgovarati pred Božjim Sudom jer kada postoji zakonitost (savest) koja osuđuje prestupe, postoji i Sud. „...Jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božjeg, i izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje Suda.” (Jovan 5,28.29) „Jer nam se svima valja javiti na Sudu Hristovu, da svako primi platu za ono što je za života u telu činio, dobro ili zlo.” „Onima dakle koji su trpljenjem dela dobroga tražili slavu i čast i neraspadljivost - život večni; a onima koji se uz prkos suprote istini a pokoravaju se nepravdi - nemilost i gnev.” (2. Korinćanima 5,10; Rimljanima 2,7.8)

Još jedan pokazatelj neodrživosti ateizma jesu njegovi plodovi, među kojima se posebno ističe bezakonje, jer on ne nudi osnovu bez koje nijedan sistem ne može da opstane a to je nepromenljiv i jasno definisan zakon (u ovom slučaju - Moralni), sa neophodnim potvrdama njegove objektivne vrednosti, kao što svi prirodni sistemi funkcionišu po tačno određenim i nepromenljivim zakonitostima. To je, dakle, jasan znak da je ateizam razorna ideologija, koja, kao takva, ne donosi dobro ljudskoj zajednici već je vodi u globalnu propast, kao što je sve očiglednije. Naime, jasno je da je za opstanak svake zajednice potreban univerzalan Zakon, kojem bi se pokoravali svi njeni članovi, u kom slučaju ima izgleda za večnu budućnost dok u suprotnom potpada pod razornu moć greha jer gde nema jedinstva nema ni napretka i samim tim ni opstanka. Zato nas Bog, u ovim - poslednjim danima ovozemaljske istorije, poziva da sa dužnom zahvalnošću odgovorimo na poziv Milosti jer greh ne može postojati večno, kako i sami vidimo. Prihvatimo, stoga, poslušnost Stvoritelju, tako što ćemo se iskreno pokajati za sve svoje grehe u ime Isusa Hrista, našeg Divnog Spasitelja, i molimo Ga da nam podari snagu za život u skladu sa Njegovim svetim Zakonom, izraženom kroz Deset svetih Zapovesti. „Pogledajte u Mene”, poručuje nam On, „i spašćete se svi krajevi zemaljski.” (Isaija 45,22) „Jer Mi nije mila smrt onoga koji mre, govori Gospod Gospod; obratite se dakle i budite živi.” (Jezekilj 18,23.32)

Složenost konstrukcije živih organizama takođe svedoči da je bila potrebna neuporedivo viša inteligencija od ljudske da bi se uopšte osmislili, sa mnogim organima, od kojih svaki mora da ima određeno mesto, oblik i svojstva, da bi mu okolnosti u kojima se nalazi odgovarale i da bi, pri tome, njegov rad mogao da bude usklađen sa radom ostalih organa, omogućavajući da se unutar organizma odvijaju vrlo složeni procesi, koji se, opet, ne bi mogli odvijati da nema određene ravnoteže mnogih elemenata, čije odsustvo bi onemogućilo ne samo rad već i sam život organizma.

Kada tome dodamo činjenicu da nijedna razumna osoba ne može verovati da jedan automobil ili čak i najjednostavnija mašina (čije su konstrukcije i svojstva daleko ispod konstrukcija i svojstava ljudskog i životinjskog organizma) može nastati slučajnim procesima nežive prirode, onda već imamo i više nego dovoljno dokaza da Uzrok svemu može biti samo Bog, kao što je i pisano: „Jer što se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i Božanstvo da nemaju izgovora.” (Rimljanima 1,20)

Awake,

Vera (prava) nije slepa (NIJE SAMO TEORIJA, kako je ti, praktično, predstavljaš), već je zasnovana na AKSIOMU Božjeg postojanja I KOMUNIKACIJI SA NJIM, što je tebi - obzirom na sopstveno izlaganje, koje to jasno pokazuje - nepoznato.

Naime, moje iskustvo, kao i svih (pravih) Hrišćana (zahvaljujući Biblijskim uputstvima i Božanskom nadahnuću), jeste lična i svakodnevna komunikacija sa Bogom. On mi se, od trenutka kada sam Ga spoznao posredstvom savršeno argumentovane nauke i posebnog nadahnuća Svetih Spisa (u smislu da dok ih čitate - uviđate da je poruka Biblijskog Boga neposredna, autoritativna i živa), otkrivao na više načina, o kojima govori Biblija:

- u viziji (u budnom stanju), kada sam Ga i video (Hrista);

- u snovima (brojnim, različitim, jasnim - u skladu sa Biblijskim opisom Božjeg postupanja i delovanja, čijim posredstvom mi je otkrivao bitno važne stvari za moj lični život i službu; duhovno stanje nekih vernika i Crkava; razne događaje budućnosti - lokalne i globalne; konkretne namere mojih i neprijatelja moje braće i sestara u veri i drugo;

- glasom (kada mi je nalagao da nešto učinim, ili želeo da mi nešto objasni ili pomogne savetom);

- takozvanim unutrašnjim glasom, odnosno nadahnućem (kada se glas ne čuje već u trenutku postajete svesni konkretnih informacija, uputstava, naloga, do kojih ne možete doći uobičajenim sredstvima);

- simboličkim događajima proročanskog karaktera;

- raznim znacima određenog značenja;

- uslišenjem brojnih molitava (Hristov sam sledbenik već duže od decenije);

- iskorenjavanjem grešnih poriva i negativnih emocija (izuzev pravednog ali i vrlo umerenog i artikulisanog gneva - bez grubosti i nasilja).

To su, uglavnom, osnovni načini Božjeg otkrivenja (iskrenim) vernicima, uz pojašnjenje da su proročanska otkrivenja u viziji, snovima, glasom i nadahnućem - način komunikacije sa Njegovim vesnicima (u Biblijskoj terminologiji - prorocima), dok oni koji nisu kanal Božanskog (i jedinog stvarnog) proroštva, komunikaciju sa Bogom ostvaruju više verom i nadahnućem a iznimno (i vezano, uglavnom, za sopstvene potrebe) i snom, glasom ili vizijom, kao i nadahnućem kroz sam Biblijski tekst (kada Bog to hoće), što je već redovno iskustvo svih iskrenih vernika.

Zato, Awake, uz svo dužno poštovanje, ne bih trošio ni trenutak za PUKU TEORIJU i filozofiju.

Pozdrav

El-fettah,

Момак, дај ти нама дефиниши твој појам бога?

Ако тврдиш да га има, где си га сусрео-упознао (на ком месту)?

како вас двоје комуницирате..СМС или Е-маил?

Да ли је он свестан тебе,на који начин можеш то да долажеш?

Дај један конкретан начин на који би и ми могли да ступимо у контакт с њим?

Ако си добио сазнање о њему кроз библију, дај ту срж где је он за тебе постао стваран (показао себе)? ако може неки цитат, па да се и ја уверим да је то „он” а не неки други богић или нека избледела копија злог месије.

Hristov_vojnik,

Да се разумемо, ово ваше - месије, профети, и пророци и шта још знам које молитве..казао, рекла..то не пије воду.

Постоји једна фундаментална метода спознавања истине о нама.

Да би ви то схватили? зависи од знања и у којој мери је оно вама доступно, слобода ваша је у томе - можете да знате или незнате, можете то да назовете како желите.

О чему је реч?

реч је о пребацивање у сферу - унутарње спознавање које пулсира из подсвести, тај „извор” говори о стварној креацији и функцији нашег бића.

Када говоримо о микро и макро космосу, говоримо о визуалном и чулном, међутим, на тај начин ми не добијамо истинито, ми смо под дејством илузије.

Зароњавање у дубину наше подсвести елимише границу макро и микро космоса, ми залалазимо у простор где време не егѕистира, нама је сав простор „космос” доступан, ми добијамо конкретну слику наше димензије, масе и енергије, на том месту не постоје цареви, месије, исуси, демони, анђели и богови, на том месту ми доживљавамо нашу свест вечном, на том месту ми нисмо више „ми”.

Оно што постоји, постоји огроман капацитет енергије, енергије знања, знања како да се нешто креира кориштењем материје.

Milan_M
10. jun 2010. u 13.51


****Naime, moje iskustvo, kao i svih (pravih) Hrišćana (zahvaljujući Biblijskim uputstvima i Božanskom nadahnuću), jeste lična i svakodnevna komunikacija sa Bogom. On mi se, od trenutka kada sam Ga spoznao posredstvom savršeno argumentovane nauke i posebnog nadahnuća Svetih Spisa (u smislu da dok ih čitate - uviđate da je poruka Biblijskog Boga neposredna, autoritativna i živa), otkrivao na više načina, o kojima govori Biblija:

- u viziji (u budnom stanju), kada sam Ga i video (Hrista);****
.
.
.

Milane,

Tvoja VIZIJA...je kao što i sam kažeš: „VIZIJA”.

Vizija je moć Razuma da kreira ‘Slike, zvukove itd.’ na bazi imaginacije.

Mogu da zamislim, da Isus Hrist kojega si ‘vidio’ liči bar malo na slike iz crkvene umjetnosti...jer sve to zajedno (Spisi i ikone, freske...priče) predstavlja mehanizam preko kojega si UBIJEĐEN u postojanje Hrista kao takvog.

Dakle, daj svom Razum bilo koju informaciju da u nju povjeruje...on će ti za uzvrat stvoriti i SLIKU i PRILIKU...:)

Za razliku od slijepog VJEROVANJA čovjek mora da se spoji sam po Sebi, sam za Sebe sa IZVOROM odakle dolazi...dakle, Sam sa Sobom. Kada to uspije, Biće koje ga čini čovjekom se pomijera na svoj apsolutni aspekt Postojanja i tada bez očiju ‘vidi’ ‘BOG-a’-Sebe.

Isus Hrist, kao biblijska ličnost, predstavlja PERSONIFIKACIJU ZNANJA koje SVI i SVE nosimo u Sebi...i da, On POSTOJI, za svakoga onoga koji VJERUJE u tu priču o njegovom Postojanju.

Uistinu, Hrist je oličenje ZNANJA koje je svakome dostupno u dogledno vrijeme. Kada se čovjek spoji sa svojom suštinom on onda shvati (u svom bezvremenom, bestjelesnom Sebi) da su svi Principi (biblijski-Novog Zavjeta) već postojeći u Njemu-Samom. A kada poslije takvog Iskustva ponovo pročita Bibliju, shvati da je i pisac Biblije isto tako bio nadahnut kroz Iskustvo spajanja sa svojom suštinom te je iz nje pisao ono što je zapisano.

A pošto smo SVI i SVE u svojoj suštini UVIJEK JEDAN...naše ZNANJE je IDENTIČNO.

Šta je onda problem pri VJEROVANJU u SPISE?

Problem je da su ‘Sveti Spisi’ dorađivani od strane onih koji se NISU PROBUDILI iz sna, iz Iluzije (ovozemaljski vladari recimo) te su tim nadahnutim Spisima dodavali sasvim drugačiji ton koji im je služio sada da se zavede populacija kojom su željeli da vladaju kroz ‘BOŽIJU RIJEČ’.

Slažem se da u Bibliji postoji riznica ZNANJA koje je istinito...ali se ne slažem da je Biblija ‘BOŽIJA KNJIGA’ u njenoj kompletnosti dakle.

Da bi čovjek mogao da koristi Bibliju kao osnovu za Življenje u harmoniji sa ostatklom postojanja on Sam po Sebi mora da ZNA šta je u Bibliji uistinu od ‘BOG-a’ a šta od čovjeka.

Nadam se da ćeš da otvoriš svoj Razum prema ovom što sam Ti sada ispisao.

Zato sam rekao. „Ne vjeruj nikome i ničemu”...već BUDI...dakle stvaraj, KREIRAJ svoju realnost baziranu na LJUBAVI koju SVI i SVE nosimo duboko u Sebi.

Tada nam se neće desiti da budemo ZAVEDENI u djela koja nisu u skladu sa Principima Duše, našeg Višeg Ja, ‘BOG-a’...sa Principima naše SVIJESTI.

‘BOG’ ne navodi svoje KREACIJE da se odvajaju od drugih Kreacija...nit’ po Vjeri nit’ po Ubjeđenju...biblija odvaja ljude i ostale kreacije na one koji su UZ Njega (Hrista) ili protiv njega. To NIJE od ‘BOG-a’.

A da ne govorim o Starom Zavjetu...koji takođe predstavlja ‘Svete Spise’...

Stari Zavjet predstavlja sve ono što NIJE po ‘BOG-u’...osvajanja, ubijanja, kažnjavanja, otimanja itd.

Stari Zavjet predstavlja Zakone čovjeka stvorene po čovjeku a ne po ‘BOG-u’ kako i sama knjiga govori.

'Deset zapovijesti' ne bi trebali niti da postoje...jer kada si sa ‘BOG-om’ ‘zapovijesti’ nisu potrebne jer si SVJESTAN svih svojih DJELA, SADA, dok ih još namjeravaš činiti...

A kada ZNAŠ KO SI, da dolaziš iz tog ZNANJA o Sebi (iz i od ‘BOG-a’) onda ne možeš činiti ono što je protiv Sebe samoga...već UVIJEK ‘ZA’ HARMONIJU Postojanja Cjeline, za JEDNOG.

U tom kontekstu, JEDAN je uvijek za SVE...Svi su za JEDNOG...
Tu nema mjesta odvajanju (u one koji jesu Božiji narod i one koji nisu.)

JEDAN UVIJEK JESTE SVI I SVE.
______________________________

Awake.

Pitam se da li an/tikvarka uopste zna šta govori? Ili je i ona pod dejstvom trava kao i Gavrilo i brat mu bedni „Kum” koji je pobegao iz Padinske skele?

Ovde se u zadnje vreme nakotilo dosta blesavih posle raspada Smeska, i nameche se pitanje da se nije Smesko „reinkanirao” u ove ostale???

Šta vi mislite?

Awake,

Mislim da smo dovoljno rekli pa bih - što se tiče Biblijske nauke, koja je, za razliku od nelogičnih teorija istočnjačke filozofije, primenljiva i sveobuhvatna - samo priložio neke od brojnih dokaza Njene verodostojnosti:

SVETO PISMO - BOŽJA REČ

Sveto Pismo je Božja Reč, koju su pisali ljudi nadahnuti Svetim Duhom, o čemu svedoči činjenica da su Starozavetne Knjige, između ostalog, protkane brojnim proročanstvima, od kojih su mnoga ispunjena dok neka i danas doživljavaju svoje ispunjenje. Isti slučaj je i sa pojedinim Novozavetnim Knjigama i Poslanicama.

U Knjizi proroka Danila, zabeleženo je proročanstvo kojim je najavljena godina Hristovog krštenja, zatim raspeća i vaskrsenja, kao i kraj posebnog vremena milosti za jevrejski narod, koji je, oko 34. godine nove ere, izgubio status Božjeg naroda i čuvara celokupne istine o spasenju jer je odbacio Spasitelja za Koga su svedočili Starozavetni proroci, najavivši stotinama godina unapred mnoge okolnosti i detalje iz Njegovog ovozemaljskog života.

U velikom broju od 39 Starozavetnih Knjiga, koje su, u rasponu od oko 1500 godina, pisali mnogi autori, sadržana su brojna proročanstva o Spasitelju Koji će doći i sva su se potpuno ispunila, izuzev onih koja se odnose na Njegov Drugi dolazak. Zakon verovatnoće, kao priznata vrednost, pokazuje da je mogućnost slučajnog ispunjenja samo osam od nekoliko desetina osnovnih proročanstava o Hristu 1 : 1017, što je vrednost koja isključuje slučajnost. To je jedan od mnogih dokaza da je Sveto Pismo Božja Reč i da je On, svakako, Moćan da je sačuva u njenom izvornom obliku.

Osim proročanstava o Hristu, postoje i mnoga druga, od kojih se neka dotiču sadašnjih vremena, koja takođe otkrivaju nepogrešivost Božjeg Proviđenja. Na primer, Sveto Pismo sadrži detaljan opis pojave Vatikana i SAD-a, koji će imati glavnu ulogu u ovom - poslednjem vremenu, pred sam Hristov Dolazak, kada će poredak greha biti zauvek ukinut, a ovom prilikom ćemo sagledati Starozavetno proročanstvo o gradu Tiru, koje je ispunjeno oko dva i po veka nakon što ga je zabeležio prorok Jezekilj, u vremenu kada je izgledalo da je ispunjenje tog proročanstva nemoguće: „Sine čovečiji, što Tir govori za Jerusalim: Ha, ha! Razbiše se vrata narodima, obratiše se k meni, napuniću se kad opuste; zato ovako veli Gospod Gospod: Evo Mene na te, Tire, i dovešću mnoge narode na te kao da bih doveo more s valima njegovim. I on će obaliti zidove Tirske i kule u njemu raskopati, i omešću prah njegov i pretvoriću ga u go kamen. I postaće mesto da se razastiru mreže usred mora, jer Ja govorih, veli Gospod Gospod, i biće grabež narodima.” (Jezekilj 26,2-5)

U 7. stihu istog poglavlja, Bog je najavio i pohođenje Tira od strane Vavilonjana ali je tom prilikom, i po svedočanstvu istorije i Svetog Pisma, razoren samo stari grad Tir, koji se nalazio na kopnu, dok su se mnogi Tirci, nenadmašni moreplovci tog vremena, preselili na jedno kameno ostrvce na kojem su, zahvaljujući pomorskim veštinama, odolevali napadima neprijatelja tokom naredna dva i po veka otkad je Bog najavio da će Tir biti tako uništen da će od njega ostati samo gola kamena površina na kojoj će ribari razastirati mreže, što se doslovno ispunilo kada je Aleksandar Makedonski osmislio strategiju za osvajanje tog do tada neosvojivog grada. Naime, on je naredio izgradnju širokog nasipa kojim je njegova vojska, dobro izvežbana za rat na kopnu, bez velikih poteškoća ušla u Tir i potpuno ga uništila, bacivši u more doslovno sve što je sačinjavalo grad tako da je ostala samo gola kamena površina na kojoj ribari iz jednog susednog sela već vekovima suše mreže, čime - ne znajući - do tančina ispunjavaju nepogrešivu Božju Reč.

Tako je prorok Mihej najavio da će Spasitelj biti rođen u Vitlejemu Efrate: „I ti, Vitlejeme, Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijeh, iz tebe će Mi izaći Koji će biti Gospodar u Izrailju, Kojemu su izlasci od početka, od večnih vremena.” (Mihej 5,2. Ispunjenje: Matej 2,1)

Prorok Danilo, koji je službovao za vremena Navuhodonosora, Valtasara, Darija i Kira - careva Vavilona, Medije i Persije, objavio je, više stoleća unapred, vreme Hristove smrti i vaskrsenja: „Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže Sveti nad svetima. Zato znaj i razumij: Otkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida do Pomazanika vojvode biće sedam nedelja, i šezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vreme. A posle te šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti Pomazanik i ništa Mu neće ostati...” „...I utvrdiće Zavet s mnogima za nedelju dana, a u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos...” (Danilo 9,24-27) Po proročanskom principu „Dan za godinu” (4. Mojsijeva 14,34; Jezekilj 4,6), ovaj vremenski lanac od 70 sedmica predstavlja period od 490 godina odsečenih od većeg proročkog lanca iz prethodnog poglavlja (Danilo 8,14), čiji početak je označen zapovešću cara Artakserksa „da se Jerusalim opet sazida” (Danilo 9,25. Jezdra 6,14 i 7,1-26), date 457. godine pre nove ere, zahvaljujući čemu su svi koji su poznavali ova proročanstva znali tačno vreme početka Hristove javne službe, Njegovog raspeća i vaskrsenja. Samo ovo proročanstvo proroka Danila, dalo je nekoliko proročanskih činjenica o tada još uvek Očekivanom Spasitelju.

Raspored i simbolika jevrejskih praznika i obreda (3. Mojsijeva 23), kao predslike najvažnijih događaja Hristove službe pomirenja, otkrili su mesec, dan i čas Njegove smrti i vaskrsenja (2. Mojsijeva 29,41. Jezdra 9,4.5).

U 1. Mojsijevoj Knjizi, nastaloj oko 1500 godina pre Hrista, najavljeno je da će Spasitelj poniknuti iz Judinog plemena, kao jednog od ukupno dvanaest plemena Izabranog naroda: „Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe Onaj Kome pripada, i Njemu će se pokoravati svi narodi” (1. Mojsijeva 49,10).

Poznato proročanstvo iz Knjige proroka Isaije: „Ali će izaći Šibljika iz stabla Jesejeva...” (Isaija 11,1-5), otkrilo je da će između svih porodica Judinog plemena, Hristos pripadati Jesejevoj - porodici oca cara Davida. (Ispunjenje: Luka 3,31.32)

Druga, još poznatija Isaijina proročanstva o Mesiji, zabeležena su u 53. poglavlju njegove Knjige, u kojem je najavljeno da će Isus biti prezren, mučen i odbačen (53,1-6); zatim, da će sve muke podneti bez otpora (53,7); „da neće učiniti nepravde” (53,9) i da će, uprkos činjenici da je pogubljen poput „zločinca”, „na smrti biti SA BOGATIM” (53,9), o čemu Novozavetni Spisi daju sledeće svedočanstvo: „A kad bi uveče, dođe čovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je također bio učenik Isusov. Ovaj pristupivši k Pilatu zamoli ga za telo Isusovo. Tada Pilat zapovedi da mu dadu telo. I uzevši Josif telo zavi ga u platno čisto; i metnu ga u novi svoj grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide.” (Matej 27,57-60)

22. Psalam, nadahnutog cara Davida, predstavlja još jedan niz proročanstava o Mesiji, u kojem su najavljeni sledeći događaji iz završnog dela Njegove ovozemaljske službe: ruganje i prezir Njegovih neprijatelja i određene muke kojima će biti izložen: „Opkoliše me psi mnogi; četa zlikovaca ide oko Mene, probodoše ruke Moje i noge Moje” (Psalam 22,16). Nepogrešivo ispunjenje ovog proročanstva, nastalog u vremenu kada raspeće nije bilo poznato, potvrđeno je Novozavetnim svedočanstvom apostola Jovana: „A Toma, koji se zove blizanac, jedan od dvanaestorice, ne beše onde s njima kad dođe Isus. A drugi mu učenici govorahu: Videsmo Gospoda. A on im reče: Dok ne vidim na rukama Njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svojega u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra Njegova; neću verovati. I posle osam dana opet behu učenici Njegovi unutra, i Toma s njima. Dođe Isus kad behu vrata zatvorena, i stade među njima i reče: Mir vam. Potom reče Tomi: Pruži ruke svoje amo i viđi ruke Moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra Moja, i ne budi neveran nego veran. I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj. Isus mu reče: Pošto Me vide verovao si; blago onima koji ne videše i verovaše.” (Jovan 20,24-29)

Još jedno proročanstvo o Hristovim mukama, objavio je prorok Zaharija: „I izliću na dom Davidov i na sve stanovnike jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na Mene Kojega probodoše...” (Zaharija 12,10) Ispunjenje je, i u ovom slučaju, bilo nepogrešivo: „A došavši na Isusa, kad Ga videše da je već umro, ne prebiše Mu goleni; nego jedan od vojnika probode Mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda.” „Jer se ovo dogodi da se zbude Pismo: 'Kost Njegova da se ne prelomi'. I opet drugo Pismo govori: 'Pogledaće Onoga Koga probodoše'.” (Jovan 19,33.34.36.37)

Tekst iz Davidovog Psalma, 16,10., kojim je prorečeno da Mesija neće „videti truljenja”, potvrđen je odgovarajućim Izveštajem o Njegovom vaskrsenju iz mrtvih: „Ljudi braćo! Neka je slobodno kazati vam upravo za starešinu Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovoga dana. Prorok dakle budući, i znajući da mu se Bog kletvom kle od roda bedara njegovih po telu podignuti Hrista, i posaditi Ga na prestolu njegovu, predvide za vaskrsenje Hristovo da se ne ostavi duša Njegova u paklu, ni telo Njegovo da vidi truljenja. Ovoga Isusa vaskrse Bog, čemu smo mi svedoci.” (Dela 2,29-32)

Više Biblijskih proročanstava:

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/123/014782769/bozji-pecat-i-zig-novog-svetskog-poretka .html?25

Odlično Milane...
Hvala na ovako lepom i obuhvatnom postu...
Veliki pozdrav...
Isus je nasa stena...

Cool it down, kako ide lecenje ?

Милане,

>>> '„H. Harold Harcler, član Američkog naučnog udruženja, u predgovoru knjizi Pitera V. Stonera piše: 'Rukopis za knjigu 'Govor nauke' bio je pažljivo pregledan od strane odbora Američkog naučnog udruženja i izvršnog saveta istog udruženja, i utvrđeno je da je pouzdan i tačan u pogledu naučnog materijala koji je predstavljen. Matematička analiza je zasnovana na principima verovatnoće koji su ispravni, i profesor Stoner je primenio te principe na ispravan i ubedljiv način.' '
- - -

Најпре, Математичка Анализа и Теорија Вероватноће су посебне гране Математике. Наравно, оне су повезане.
Терминолошки, исправније би било да је речено Статистичка Анализа и мало ми је чудно да Харолд Харклер (члан научног удружења) брка термине.

Примењен је теоријски модел потпуно случајног бирања узорка и поменута вероватноћа да сребрни долар буде извучен из првог покушаја би одговарала односу 1:10Е27.

Међутим, уколико прихватимо све оно што је било у пракси, поменути теоријски модел је примењен неадекватно.

1. У пракси није била потпуна случајност, него су постојале смернице даване из генерације у генерацију пророка, одн. сваки пророк је додавао оно што је било актуелно.

Која је вероватноћа да неки пророк апсолутно није био упознат са претходним пророчанствима ?

Пророци су избегавали да наводе тачне временске податке у својим предсказањима, тако да су она могла да се тумаче и користе као ”потврда„ према нахођењу. У том смислу, начин исказивања је био сличан исказима пророчица и врачева из других народа.

2. Не постоји утврђење (град) који не може да буде освојен кад тад, па тако и Тир.
Међутим, јеврејски пророци не говоре о освајању Троје, што је чудно. (Ако грешим, исправите ме и наведите где се о томе говори у Библији).

3. Ако се прихвати формула да 1 дан у пророчанствима означава једну годину, да ли то може да се примени и на дане Стварања ?

4. Месија је очекиван и његово прво ”препознавање„ су саопштили ”мудраци„ (конкретније, магови), тако да је већ од тог тренутка почела процедура њихових припрема њега за следећу етапу сценарија.
Вреди поменути да постоји сличност са избором новог Ламе из одређеног круга деце-кандидата.

5. Исус је од малена био упућен у веру и редовно се молио Јехови. То значи да је знао и текстове у којима се говори о доласку месије.

Један период из Исусовог живота је мистерија. Круже разна нагађања, од тога да је то време провео у Египту (у друштву њихових свештеника), до тога да је био у Индији и на Тибету. (Тибетански монаси тврде да имају записе о његовом боравку међу њима).

6. Исуса је крстио Св. Јован (Јохана), који је тада био значајна верска личност (можда у вези са мистицима). Може да се претпостави да је управо он дао последње смернице/упутства Исусу.

Кад се све ово сагледа, види се да НЕ МОЖЕ да се примени статистички модел ПОТПУНО СЛУЧАЈНОГ ИЗБОРА.

Исус је говорио релативно мало, његове речи нико није записивао, а његове изјаве су до нас дошле од његових ученика, следбеника и сл., као и од оних који су живели и 300 година после њега.
Због тога није редак случај да око неких његових изјава, или описа његовог живота и наступа наилазимо на праву рашомонијаду.

Ако ми данас, после 2 000 година, тврдимо да знамо и препознајемо Исуса као таквог, како објаснити да га нису масовно и одмах ”препознали„ и следили сви Јевреји његовог времена ?

Тешко је објаснити да га је прихватила мањина њих, а да су они на суђењу гласали да треба да буде кажњен.

Такође је тешко објаснити да је у време његовог распећа, коме је присуствовала маса људи, задрхтала земља, расцепила се завеса сама од себе и пукао гром (из ведра неба), а да то не произведе утисак код СВИХ присутних и наведе их на помисао да њихове представе о Исусу нису биле исправне, него то примете само они који су му и до тада веровали.

Како објаснити да се васкрсли Исус поново појавио само пред следбеницима ?
После свог васкрсења (и повратка из подземног света) Исус би требало да буде бесмртан - било би логичније да се такав прикаже СВИМ Јеврејима и најзад их наведе да му верују.
(Овако, подсећа на пропагандну борбу покојног Милошевића, усмерену на Србе, а ми смо ионако знали да смо у праву). ”

„Међутим, уколико прихватимо све оно што је било у пракси, поменути теоријски модел је примењен неадекватно.

У пракси није била потпуна случајност, него су постојале смернице даване из генерације у генерацију пророка, одн. сваки пророк је додавао оно што је било актуелно.”

Tačno je, Jocko4, da nije bila slučajnost i upravo je u tome poenta, koju si i sam uvideo, ali kako bi ispunio svoju misiju. Samo bih naglasio da proroci nisu iznosili nikakve aktuelne istine već, vekovima unapred, jasna i određena proročanstva o Spasitelju, koja je, do tančina, ispunio Isus iz Nazareta. Verovatnoća da se samo 8 od više desetina određenih proročanstava o Mesiji ispune slučajno, jeste, dakle, 1 : 10 na 17. stepen, odnosno 1 : 10 000 000 000 000 000 !

„Која је вероватноћа да неки пророк апсолутно није био упознат са претходним пророчанствима ?”

Ovo je, dakle, irelevantno pitanje.

„Међутим, јеврејски пророци не говоре о освајању Троје, што је чудно. (Ако грешим, исправите ме и наведите где се о томе говори у Библији). ”

Nova neadekvatna primedba jer Biblija nije istorijski već, prevashodno, teološki dokument.

„Ако се прихвати формула да 1 дан у пророчанствима означава једну годину, да ли то може да се примени и на дане Стварања ? ”

Ako opis Stvaranja spada u proročanstva (?!) – može.

„Месија је очекиван и његово прво ”препознавање„ су саопштили ”мудраци„ (конкретније, магови)...”

Nova insinuacija: nisu magovi već mislioci, koji su upravo na osnovu Biblijskih proročanstava o Mesiji proračunali vreme Njegovog utelovljenja i bili vođeni da Ga dočekaju, kao što Biblijski izveštaj jasno govori.

„Исус је од малена био упућен у веру и редовно се молио Јехови. То значи да је знао и текстове у којима се говори о доласку месије. ”

Naravno da ih je znao, posebno jer je, budući Božanska Ličnost, njihov Inspirator.

„Један период из Исусовог живота је мистерија. Круже разна нагађања...”

Nećemo da nagađamo.

„Исуса је крстио Св. Јован (Јохана), који је тада био значајна верска личност (можда у вези са мистицима). Може да се претпостави да је управо он дао последње смернице/упутства Исусу.

Svašta se može pretpostaviti ali je sam Jovan tvrdio SUPROTNO.

”Кад се све ово сагледа, види се да НЕ МОЖЕ да се примени статистички модел ПОТПУНО СЛУЧАЈНОГ ИЗБОРА. „

Kao što rekosmo – ni ne treba!

”Исус је говорио релативно мало, његове речи нико није записивао, а његове изјаве су до нас дошле од његових ученика, следбеника и сл., као и од оних који су живели и 300 година после њега. „

Nije istina. Kanon Biblije su, izuzev Luke i evanđeliste Marka, pisali apostoli – Hristovi najbliži učenici i saradnici. Poslednju Knjigu (ima indicija da je reč o Evanđelju po Jovanu) je napisao Jovan, krajem 1. veka.

”Због тога није редак случај да око неких његових изјава, или описа његовог живота и наступа наилазимо на праву рашомонијаду. „

Preteruješ.

”Ако ми данас, после 2 000 година, тврдимо да знамо и препознајемо Исуса као таквог, како објаснити да га нису масовно и одмах „препознали” и следили сви Јевреји његовог времена ? „

Sveti spisi, tada, nisu bili dostupni u sadašnjem broju i obimu ali to nije presudno za odbacivanje Hrista već nespremnost da se u proročanstvima o Mesiji prepozna pravi karakter Njegove službe, zbog kojeg Ga i danas većina odbacuje, iako svi znamo da su Njegova načela morala savršena.

”Како објаснити да се васкрсли Исус поново појавио само пред следбеницима ? „

Uglavnom je nepoznato da Isus nije vaskrsnuo Sam, već sa određenim brojem vernih ljudi, koji su se pokazali mnogima:

”I grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tela svetih, koji su pomrli; i izašavši iz grobova, po vaskrsenju Njegovom, uđoše u Sveti grad i pokazaše se mnogima.„ (Matej 27,52.53)

Osim toga, prazan grob, u okolnostima u kojima je bilo nemoguće izvaditi telo (niti je iko imao razlog za to, budući da je Novozavetno Hrišćanstvo bilo u povoju a apostoli, koji nisu razumeli proročanstva, potpuno deprimirani), uz potpunu promenu apostola i drugih učenika (od beznađa do nečuvene revnosti i sile sa kojom su, po cenu života, nesebično propovedali Hrista), dovoljan su svedok Njegove Mesijanske misije a kada tome dodamo i pomenuta proročanstva, kao i primenljivost Biblijske nauke, čijim posredstvom svako može da uspostavi ličnu komunikaciju sa Isusom, onda je i Njegovo vaskrsenje nesporno.
”