Pozdrav kume!!!

Kad ne mogu Biblijom kume onda da pokusaju drugacije.

Kao da adventisti nisu Srbi pa ova pesma nepredstavlja samo Srbiju već celokupni Srpski narod pa i adventiste.

Adventisti u inostranstvu predstavljaju Srbiju pozitivno.

Primerni su gradjani, neprave problema kriminal ne opijaju se ne ponasaju se divljacki ne drogiraju se i slično čak i uce ljude zdravom nacinu zivota i u srbiji i u inostranstvu,jer su na tom polju eksperti i imaju eksperte.
Svuda su poznati kao vredni radnici, dobri roditelji korisni drustvu, verni hrišćani, i dobri gradjani gde god da su.

A u svetu se zalazu da pomAzau ugrozenim ljudima sirom sveta preko svoje organizacije ADRA.

ADVENTISTI U SVETU NASILJA:
http://www.borba.rs/content/view/7118/34/

I šta to ima veze sa ovom temom i adventistima io Fatimi?

Šta ima veze ovaj naicionalizam koji ovde pokazujes sa Hristom i hrišćanstvom?

Reklamiras li ti ovako svoju veru?

Nema li ona boljeg nacina za reklamiranje od sejanja mrzenje i nacionalizma?

Problem Fatime nije ništa drugaciji od ovog tvog pokusaja sa ovom temom.
To je isti nivo.

Ko nas???
o cemu ti to?

Adventisti sebe smatraju oazom u svetu nasilja

U Srbiji ima oko 200 verskih objekata Hrišćanske adventističke crkve

adventisti_sebe_smatraju_oazom_u_svetu_nasilja.jpgHrišćanska adventistička crkva u Srbiji zvanično je registrovana 28. 12. 1922. godine. Prvi adventistički vernici i nosioci adventističke duhovne misli pojavili su se na ovim prostorima u drugoj polovini 19. i na početku 20. veka. Prva organizovana crkva počela je da deluje u mestu Kumane kod Zrenjanina 1905. godine, a zatim u Mokrinu na severu Banata i ubrzo u Vršcu, Novom Sadu, Beogradu itd.

U Beogradu Hrišćanska adventistička crkva postoji od 1909. godine. Prvi propovednik je bio Maks Ludvig dok se prvi vernik zvao Gligorije Gliša Petrović. Ključni momenat za razvoj adventizma u Beogradu dogodio se 1909. godine kada je pastor Šilinger obavio biblijsko krštenje uronjavanjem na ušću Save u Dunav. U prvo vreme, vernici se okupljaju u kući Gligorija Petrovića da bi se kasnije grupa vernika preselila u Žarkovo proučavajući Bibliju s propovednicima Ludvigom i Močnikom.

Broj vernika je rastao tako da su se od 1919. godine bogoslužbene aktivnosti obavljale u ulici Strahinjića Bana 72, zatim od 1927. godine u zgradi u Ulici Miloša Velikog 7/b a od 1928. u Rankeovoj ulici gde je izvesno vreme bila smeštena i teološka škola.

U ovom periodu, vernici intenzivno proučavaju Sveto pismo upoznavajući svoje komšije i prijatelje sa adventističkim učenjem. Takođe brinu o svom fizičkom zdravlju te svake nedelje odlaze u prirodu, na Košutnjak i Kalemegdan. U isto vreme bave se i prodajom duhovne literature širom tadašnje Jugoslavije. Tokom 1933. godine kupljen je plac u Ulici Božidara Adžije, danas Ulica Radoslava Grujića, na kojem je 1935. godine otpočela izgradnja crkve koja se i danas tu nalazi.

U vreme izgradnje crkve vernici su se okupljali u prostorijama Srpskog lekarskog društva na Zelenom vencu a zatim u zgradi u Bulevaru Kralja Aleksandra. Crkvena zgrada je konačno završena nakon tri godine i osvećena je 13. avgusta 1938. godine. Ubrzo, nakon useljenja u novu zgradu, osnovano je udruženje za pomoć siromašnima u gradu. Vernici koji su posedovali veštinu šivenja pravili su odeću za najugroženiju decu u gradu. Ova akcija je trajala sve do početka Drugog svetskog rata. Tokom rata, propovednici Hrišćanske adventističke crkve u Beogradu bili su pastori Stojanović i Strahinić. Zanimljivo je da je na početku rata na crkvenu zgradu pala bomba koja nije eksplodirala tako da samo zdanje nije bilo oštećeno.

U okviru zdanja nalaze se i sedište Glavnog odbora, izdavačka kuća „Preporod” kao i kancelarije humanitarne organizacije ADRE, koju je crkva osnovala 1990. godine. Takođe, u okviru Hrišćanske adventističke crkve rade i Teološki fakultet u Beogradu kao i Gimnazija u Novom Sadu. U Srbiji, kako saznajemo, postoji oko 200 adventističkih verskih objekata.

Funkciju predsednika Hrišćanske adventističke crkve jugoistočnoevropske unije, koja obuhvata vernike iz Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine, obavlja Đorđe Trajkovski. On za „Borbu” kaže da adventisti danas imaju odlične odnose sa svim verskim zajednicama u Srbiji, posebno sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

„U medijima nismo previše zastupljeni ali se u poslednje vreme oni korektno odnose prema nama. S druge strane, primeri vandalizma sa kojim se povremeno sauočavamo u Srbiji, na primer kada neko polupa prozor na našoj crkvi, predstavljaju isključivo izolovane slučajeve koji nemaju veze sa bilo kakvim organizovanim akcijama od strane sistema”, kaže Trajkovski.

Osnovna ideja Hrišćanske adventističke crkve jeste izgradnja prijateljskih odnosa sa svim ljudima. „Zagovaramo zdrav način života, slobodu mišljenja i poštovanje svakog čoveka”, zaključuje Trajkovski.

Adventisti, inače, smatraju kako su svi ljudi među sobom braća budući da ih je Bog stvorio. Među adventistima stoga nema granica, rasnih, nacionalnih, klasnih i polnih diskriminacija. Oni veruju da bez ljubavi prema vlastitoj naciji i vlastitom narodu ne može biti ni ljubavi prema drugim narodima i nacijama.

Adventisti su duboko privrženi instituciji porodice pa zato veliku pažnju poklanjaju vaspitanju dece ali i zdravom načinu života. S tim se u potpunosti slaže i Božidar Lazić, direktor Gimnazije Hrišćanske adventističke crkve u Novom Sadu. On za „Borbu” kaže da je „ova škola prava oaza u svetu nasilja”.

Inače, gimnazija se prema nastavnom programu ne razlikuje od ostalih škola u Srbiji. Akcenat je stavljen na razvoj ličnih sposobnosti učenika kako bi na kraju upisali fakultet koji sami žele. Ono što ovu školu eventualno razlikuje od drugih škola u Srbiji je, prema rečima Lazića, permanentno edukovanje dece o zdravom načinu života.

Doista imaju strucnjake, u Americi skupljaju prilog,nose tas subotom u adventistickom hramu,a nedeljom u pravoslavnom, konkretno Chicago , na Polaskom, a onda u hramu na Redvud draju, Uspesno ,doista, uspesno,

Ako je Subota dana samo jevrejima,zašto je nedelja u istom rangu kao i nekadasnja subota ako je to samo sjen?

„ Jer kao sto će NOVA NEBESA I NOVA ZEMLJA ,sto ću ja naciniti,stajati preda mnom,veli GOSPOD,tako će stajati seme vase i ime vase.I od mladine do mladine i od SUBOTE do SUBOTE dolazice svako telo da se pokloni PREDA MNOM, veli GOSPOD.” Isaija 66,22.23.

Opet,skončetirisite se i ponovo procitajte moje pitanje ali da ne budem lijen ponovo ću ga postaviti.
Ako je samo za jevreje,ako je samo sjen,zašto onda nedelja ima isto takav značaj kao i jverejska subota?
Zašto?

Sedmi dan

„I svrši Bog do Sedmog dana dela Svoja, koja učini; i počinu u Sedmi dan od svih dela Svojih, koja učini; i blagoslovi Bog Sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela Svojih, koja učini.” (1. Mojsijeva 2,2.3)

„…a Sedmi je dan Subota…” (2. Mojsijeva 16,26)

„Šest dana neka se radi; a Sedmi je dan Subota, odmor svet Gospodu…” (2. Mojsijeva 31,15)

„I propovediće se ovo Evanđelje o Carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak.” (Matej 24,14)

PLP,

Danas sam više pri vremenu pa sam pogledao tvoja prethodna izlaganja u ovoj diskusiji i zaključujem da, u najmanju ruku, nisi pažljivo analizirao tekstove na kojima baziraš svoja uverenja. Uz to, kao što se može videti, imaš i predrasude prema Adventistima, pa se pitam da li si zaista spreman da prihvatiš objektivne protiv-argumente? Kako god, razmotrićemo ih zajedno a neka onome kome je potrebna, Bog bude u pomoći.

Pre svega, zanima me, obzirom na pitanje koje si mi uputio nakon svih argumenata, iznesenih od više diskutanata - da li si ih (i koliko) pažljivo pročitao? Zasad izgleda da nisi jer ih i pored činjenice da nedvosmisleno ističu večnu važnost Subote kao Božjeg Dana, tumačiš očigledno pristrasno, uz pitanje da li čitam sve što govori Biblija, što, praktično, znači da je predstavljaš kontradiktornom. Naime, ako je Sam Hristos rekao da je Subota „načinjena ČOVEKA radi” (dakle, ne samo radi Jevreja - što je i prirodno) (Marko 2,27), zašto bi Njegov apostol (u pomenutom poglavlju Poslanice Jevrejima), iznosio suprotnu nauku? Da li bi bio ljubazan da, za dobro svih, koje istina zanima, odgovoriš na ovo pitanje? O tome si, inače, u diskusiji sa Glasnikom, rekao:

„Tačno je da piše da je Bog stvorio sve za 6 dana a u sedmi je POCINUO I POSVETIO GA I BLAGOSLOVIO GA(i Mojs.2-2,3;
Imamo nastavak u Jevrejima 4-4 gde takođe piše da je Bog POCINUO u dan sedmi,ali dalje u 5,8,9,10,da to nije dan koji je ON odredio za ljude za POKOJ,a posebno stih 3 kaže :”NEćE UCI U POKOJ MOJ,AKO SU DELA I BILA GOTOVA OD POSTANJA SVETA!!! „

Dakle, PLP, ti, doslovno, tvrdiš da Subota, koju je Bog blagoslovio i posvetio kao uspomenu na Stvaranje, ”nije dan koji je ON odredio za ljude za POKOJ, a posebno stih 3 kaže :„NEćE UCI U POKOJ MOJ,AKO SU DELA I BILA GOTOVA OD POSTANJA SVETA!!! ”, što nema veze sa realnošću pa je moguće da ti je Sveto pismo nepoznato – da ga nisi pročitao u celosti i da zato ne znaš da je Subota, svim poznavaocima Biblije, opšte poznata kao Božji Dan (o nedelji nema ni pomena). Što je najgore, pri ovoj izjavi ostaješ i pored suočenja sa više citata koji jasno govore da Subota jeste Božji Dan i da je njena važnost večna poput ostatka Božjeg Zakona (Deset zapovesti), čiji je, dakle, deo.

Neko je citirao i tekst iz Knjige proroka Isaije (66,22.23), gde vidimo da će Subota biti sveta i na Novoj zemlji, što je očekivano jer će i novo Stvaranje (Otkrivenje 21,1.5) trajati šest dana.

Dakle, PLP, ako smo istinoljubivi, nema mesta tvrdnji da je Bog, već nakon Stvaranja, kada Jevreja (u smislu u kojem su to bili Izrailjevi/Jakovljevi potomci), nije bilo, blagoslovio Sedmi dan ali da niko, do pojave ovog naroda, nije trebao da je drži (jer to je, praktično, zaključak koji se mora izvesti iz tvoje tvrdnje)! Nema, zaista, smisla da Mu pripisujemo ovakav karakter i nelogičnosti.

Što se tiče teksta o miru, u koji neki od mnogih kojima je obećan nisu ušli zbog neverstva (Jevrejima 4,1.2.11), nije reč o Sedmičnom (Subotnom), koji je, kao što se može videti, pomenut da bi bila istaknuta misao o večnom počinku, u koji su Jevreji, po svom mišljenju, trebali da uđu u vremenu Isusa Navina (vidi Jevrejima 4,8). Pavle, koji je, najverovatnije, pisac ove Poslanice, objašnjava da je Obećana zemlja, u koju je Isus Navin, pod Božjom upravom, uveo Jevreje, samo predslika večnog nasleđa spasenih, kada će (večni) mir (u tekstu: pokoj), kojeg se DANAS (Jevrejima 4,7) udostojavamo dragovoljnom poslušnošću Bogu, zaista nastati (u potpunosti). Takođe se može reći da je Sedmični pokoj (Subota) predslika večnog mira spasenih, posebno tokom Milenijuma (Otkrivenje 20,4.5), kojeg će, do vaskrsenja nepokajanih grešnika (Otkrivenje 20,5.6), nakon kojeg će Zemlja biti obnovljena (Otkrivenje 21,1-5), provesti u Prestonici Svemira (Novom Jerusalimu - čije je značenje: Grad mira).

Dakle, sva je prilika da je u 4. poglavlju ove Poslanice, izuzev 4. stiha i, donekle, drugog dela 10., reč, isključivo, o večnom miru spasenih, kojeg, suštinski, kada smo posvećeni, primamo već DANAS (kako stoji u 7. stihu), jer „...Carstvo Božje neće doći da se vidi; niti će se kazati: Evo ga ovde ili onde; jer gle, Carstvo je Božje unutra – u vama” (Luka 17,20.21). „Drugi dan”, o kojem je reč u 4,8., jeste, znači, to „danas” (4,7), jer „evo SAD' je vreme najbolje, evo SAD' je dan spasenja” (2. Korinćanima 6,2). „Da se postaramo, dakle, ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva.” (Jevrejima 4,11)