Cobi,evo sto sam već napisao na jednoj diskusiji nize...

Rimljanima 8.1 nam to veoma lepo objašnjava :

„Nikakva osudjenja nema onima koji su u Hristu Isusu,i koji ne hode po tijelu -nego po Duhu”!

Dakle:Oni koji su VEROM prihvatili Hristovu MILOST-koja nas JEDINO SPASAVA-žive ne po telu nego PO DUHU!

ZIVOT PO DUHU je zivot u SKLADU SA BOZJIM ZAKONOM!

Živeti po DUHU znaci biti u stalnoj vezi sa MILOSCU!

Živeti po DUHU znaci živeti BEZ GREHA !

Svako dobro!

Pazi ne možeš napraviti kasetofon sa kasetama, i ocekivati da unjega stavljas i CD??? Ako je bog stvorio coveka, sigurno je i znao dali ovaj može podleci u gre?? Igrati se bogom nije mala stvar..
Biti sam BOG, a ne stvoriti nešto (NEPREDVIDJENO) to onda sigurno nije bozije delo..Ako si napravio nešto za jednu svru, to stoi, i taj
PATENT, ima odredjenu svru..Ne možeš sad ocekivati da tvoj PATENT, radi nešto treće, ako ga ti nisi zato programirao???

Користим прилику да поздравим стару екипу..

...

„Везано за тему”

Сетих се филма о Христу, разапет на крсту. Сва та прича о паћенику и његовом страдању за наше грехове, сво оно пешачење док је тегљио крст..сва та мука.

Размишљајући о томе, у мени проникну питање: ако се момак за наше грехове толико намучио, онда ѕашто се ми мучимо?

Можете ви да мозгујете вековима..тумачите како вам је по укусу...

Моје мишљење је ДА:

1. Исус није умро за мене.
2. Глупа жртва глупавом народу.
3. Мој живот - то је мој рат.
4. Очистићу рак са мозга ове планете.
5. Свој живот дајем за своју слободу.
6. Ја сам железна палица у вашим точковима.
7. Сам по себи.
8. Сам за себе.

Толико за овај пут.

Cobi,a od chega se ti recimo spasavas.Ima ljudi kojim je potrebna pomoć i spasenje od recimo dugova,slabe ishrane,alkoholizma,droge i sličnih nevolja,koji je tvoj problem.?

Brate cobi63,

Odlična tema, samo nastavi dalje!

(postavljena je u pravom trenutku, jer se nadovezuje se na postojeće teme i nadopunjuje već izneto).

Neka Sveti Duh vodi SVOJE delo, da svi upoznaju STVORITELJA, Otkupitelja - Spasitelja (od greha naših) i Boga našega Isusa Hrista.

Mat 24:14 I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak.

Act 10:42 I zapovedi nam da propovedamo narodu i da svedočimo da je On narečeni od Boga sudija živim i mrtvim.

Rev 22:11 Ko čini nepravdu, neka čini još nepravdu; i ko je pogan, neka se još pogani; i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i ko je svet neka se još sveti.
Rev 22:12 I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim.

Rev 22:14 Blago onome koji tvori zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad.
Rev 22:15 A napolju su psi i vračari i kurvari i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljubi i čini laž.

Rev 21:7 Koji pobedi, dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti moj sin.
Rev 21:8 A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga.

Mali savet:
(Pazi da te vukovi svojim prisustvom ne odvuku od stada koje ti je povereno (tvog zadatka). Nastavljanje teme je najbolji odgovor onima koji se rugaju Isusu Hristu. Njima neka Božja reč odgovori a ne mi)

Mat 28:18 I pristupivši Isus reče im govoreći: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.
Mat 28:19 Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime Oca i Sina i Svetog Duha,
Mat 28:20 Učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka. Amin.

Isus Hristos
„Ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.”

„Give me absolute control
over every living soul
And lie beside me, baby,
that's an order! ”

Веома добар опис човечјег нагона, потреба за влашћу, сам Христ је био вођен том особином, да не набрајам многе друге бивше и данашње владаре..међу њима и комунистичке вође.

Poštovani g. Kataklizma,

Vi ste dobrodošli na ovaj forum Religija da se družite sa vernicima i da razmenjujete svoja razmišljanja, stavove i shvatanja.

Ali, ovo što sam od Vas za ovo kratko vreme video, jeste ispod časti jednog kulturne osobe koja uvažava mišljenja drugih.

Ja sam i sam bio ateista, ali kada me je svojevremeno drug opomenuo da nepristojno govorim prema Bogu, ja sam sebi rekao: „Zašto tako da pričam, iako ne verujem u Boga?” Mogli biste i Vi tako da postupite.

Ništa Vas ne košta da postupate uviđavno prema ljudima koji smatraju da je ovaj svemir nastao od inteligentnog Kreatora - STVORITELJA!

Da li ste nekad razmatrali NAUČNE DOKAZE koji ukazuju na Stvoritelja? Ako niste pogledajte jedan:

http://www.svetlostistine.org/Clanci/IPostaviIhBogGrujic/Sadrzaj.htm

Svako dobro

Теолог,

можеш ти да се соплићеш у овој виртуали до миле воље, без страха да ће ти прснути челенка, сломиш нос и одереш до крви своје лактове.

Слушај,

Да ли је теолог мајмун?

јесте!

Да ли је човек мајмун?

јесте!

исто тако и шимпанза

горила је исто једна врста мајмуна

орангутан исто тако...(.)

Шимпанза која мисли да је човек и обрнито, је ништа друго но расцеп личности.

Е, када се неко помери у ту сферу званом „шизофренија” ту почиње оно духовно, то је ништа друго но губљење реалности о себи и свом нахођењу.

То је оно кључно, јер ту поједини попут вас упадну ћорсокак пун опијата, на том месту почиње да се вама снива и причињава, ниси дрогиран али имаш прејак трип.

Zato govori o vernima poslednjeg vremena hugenote:

I razggnjevi se zmija na ženu (sotonu) i otide da se pobije s ostalijem semnom njezinijem, KOJE DRZI ZAPOVESTI BOZJE i ima svedocanstvo Isusa Hrista.
Otkrivenje 12,17.

Ovde je trpljenje svetih koji DRžE ZAPOVESTI BOZJE I VERU ISUSOVO.
Otkrivenje 14 12.

entole.
To je najviše upotrebljavana reč za Bozji zakon 10 zapovesti.
Elberfelder. Brockhaus komenar grcki nemacki strana 800.

Iako je Avram imao zakon, on se opravdao verom ne drzanjem zakona.

Međutim nije mogao slobodno da ga krsi zbog toga.
Jer ko VERUJE U BOGA Ne moze DA ZIVI U SUPROTNOSTI SA ZAKONOM.

Tako su zajedno s Avramom covekom VERE blagosloveni svi koji veruju.
Galatima 3,9.

I SADA ONO NAJVAZNIJE STO SAM OBECAO OVIH DANA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Ovde ćemo videti kako apostoli prave razliku između ZAKONA 10 Bozje zapovesti I ZAKONA u koji spada OBREZANJE.
I ocigledno je da taj ZAKON deset Bozje zapovesti sada drže I neznabosci koji su uceni od apostola ali koji žive po duhu tog zakona I sa time osuđuju telesne jevreje kojid rze slovo zakona to jest krse taj zakon I ti n neznabosci su sami pravi duhovni jevreji jer su u skladu sa zakonom jer je zakon urezan u njihovo srce i to je pravo obrezanje.

17. Ali ako ti sebe zoves Jevrejinom, oslanjas se na ZAKON I hvalis se Bogom,

18. znaš njegovu volju I prosuđuješ šta je bolje, jer dobijas pouku iz ZAKONA,

19. I ako si uveren da si vodja slepima, svetlost onima koji su u tami,

20. vaspitac nerazumnih, ucitelj nejaci, koji u ZAKONU ima olicenje znanja I istine,

21. zašto dakle, ti koji ucis druge, samog sebe ne poucis? koji propovedas da netreba KRASTI, sam krades.

22. Ti koji govoris da se ne čini PRELJUBA sam cinis preljubu. Ti kome su odvratni IDOLI, pljackas hramove.

23. Ti koji se hvalis ZAKONOM krseci ZAKON ne postujes Boga

24. kao sto je I zapisano: zbog vas se među paganima huli na Bozje ime.

25. obrezanje ima vrednost ako izvrsavas ZAKON. Ali ako KRSIS ZAKON, tvoje OBREZANJE je postalo neobrezanje.

26. ako se ,dakle, NEOBREZANI pridržava odredbi ZAKONA, zar se njegovo neobrezanje neće smatrati obrezanjem?

27. Tako će onaj ko nije telesno obrezan a ISPUNJAVA ZAKON, suditi tebi koji krsis ZAKON, iako imaš i slovo ZAKONA i obrezanje.

28. jer nije Jevrejin onaj ko je to samo spolja, niti je pravo OBREZANJE spolja, na telu.

29. Nego Jevrejin je onaj koji je to iznutra, a pravo obrezanje je obrezanje srca., Duhom ne slovom. Takav ne dobija pohvalu od ljudi, nego od Boga.
Rimljanima 2.17-29.

2. Deo objašnjenja Rimljanima 3 17-29.

EVO OVDE JOS JEDNOM TE RAZLIKE U KORINCANIMA:

Jer je obrezanje ništa i neobrezanje je ništa već dražnje ZPOVESTI BOZJE.
1 Korincanima 7,19.

KAKO TO SADA NEOBREZANI ZIVI PO ZAKONU I IMA DUH ZAKONA DOK JEVREJIN IMA SLOVO ZAKONA I TO CAK DVA ZAKONA?

Jer je ovo zavet koji ću naciniti s domom izrailjevijem posle ovih dana, govri Gospod: DACU ZAKONE svoje u MISLI njihove, i na SRCIMA njihovijem napisacu ih, i biću im Bog i oni će biti meni narod.
A kad veli: nov zavet, prvi nacini vehtijem; a sto je vehto i ostarelo, blizu je rkaju.
Jevrejima 8,10,13.

BOG IM DAJE KARAKTER KOJI JE U SKLADU SA ZAKONOM.

ON CINI SA NJIMA NOVI ZAVET PRVI JE BIO UREZAN NA KAMENE PLOCE I TO JE TAJ STARI, ALI TAJ ISTI ZAKON UREZUJE SADA NA NOVIM Plocama srca i uma. Bog urezuje svoj zakona sada u njihov karakter na mesnatim plocama srca a ne na kemenim plocama.
Oni su onda automatski u skladu sa zakonom Bozjim i to je taj novi zavet koji je Bog nacinio sa svimj vernima.

TO JE DUH ZAKONA A ZAKON NA KAMNEIM PLOCAMA JE SLOVO ZAKONA.

Na ovom mestu postavlja se jedno kljucno pitanje, kako je Isus pretvarao vodu u vino, da li su se ti (oni) koji su pili vodu u Njegovom prisustvu zaista drugacije osecali, ili se tu samo radilo o promeni boje i ukusa?

Hristos je ženi uhvacenoj u preljubi pokazao MILOST!

I dao joj je preporuku:„Idi i više ne GRESI”!

Sto bi se desilo sa MILOSCU da je nastavila da gresi?

Dobila bi je ponovo?I ponovo ?

Do kada?

Ne zaboravimo da postoji i HULA NA SVETOGA DUHA,koji nas VODI KA MILOSTI!

Inače,pojedini diskutanti toliko lepo i jednostavno objašnjavaju ulogu zakona i milosti da se inače teško razumljivo doktrinarno pitanje bez problema može shvatiti...

Ako se želi!

PS:Naravno,kome teško padaju one Hristove reci:„Idi i više ne gresi”-će se mnogo vise baviti „slobodom”„miloscu”„zivotom bez zakona”...

Pa nije bas sve tako kao po loju.

Svaki put kada covek ode od Boga i ponovo čini greh uvek mu je teze da se vrati i taj proces traje sve duže i duže pa čak i godianam a najcesce se i nevrati ili stigne dotle da je već tako daleko da se ne odlucuje na pokajanje i vracanje.

D_T
-Bog se nikad ne umori od prastanja dok god se covek sam ne umori od pokajanja...

To kažete kao da grešnik uvek može da se vrati sa svog puta.

A da li može da se desi da grešnik pređe granicu sa koje nema povratka?

Da li može da se desi da ne bude svestan kada je prešao tu granicu?

I da li takav može i dalje da se teši, ubeđujući sam sebe da će moći uvek da se vrati, a da je ipak prešao granicu odakle nema povratka?

Ali ne što se tiče Boga već što se tiče vernika.

Živimo u vremenu gde se Bog ne moze i neće umoriti.

Ali dolazi vreme gde mora jednom Bozja milost da prođe da se povuce i neće imati vise niko sansi za vracanje.

Mejdutim šta ako se verniku u međuvremnu nešto desi a nije se bio vratio?

Opasna je to igra.

Postovani SDG,
to je sad pitanje da li je Pakao vecan, i ako jeste, da li je za sve koji se u njemu zadese,.. a šta Vi mislite?

Poštovani D_T,

Spomenuste pakao ... ne znam kako povezujete pakao i pokajanje (pretpostavljam da mislite da će uvek biti na raspolaganju milost)?

Ali hajde da pustimo mašti na volju razgovora radi.

Čovek ima slobodnu volju (tu sve svi slažemo).

Da li možete naterati ljude da vole Boga? Ne.

Ne možete naterati ljude da Vas vole. Ne možete naterati ženu da Vas voli. Ne možete naterati decu da Vas vole.

Možete im dati vremena kroz svu večnost, ali ih ne možete naterati da Vas vole.

Čemu bi služilo takvo mučenje onih koji ne žele da Vas vole?

Mislite da Stvoritelj ne može sada (ovog trenutka) da se pojavi pred svim grešnicima i da ih natera da zadrhte i da se poklone?

I šta bi se onda postiglo? Dobili biste ljude koji MORAJU da se poklone zastrašujućem Stvoritelju ... dobili bi ogromnu gomilu licemera (koji ne smeju da ispolje ono što misle od straha od kazne).

Šta bi bila svrha onda mučenja ljudi u paklu kroz svu večnost? Hoćete li im lomiti volju? Hoćete li im oduzeti ono što oni vole? Sve to da bi se pokajali?

Naravno, ako je pakao mučenje u vatri, grešnici će sve uraditi da izađu odatle.

Mislite da će grešnici da Vas automatski vole, ako ih date drugu šansu? Neće naravno. Oni imaju svoju volju i zato su tamo, jer vole to što vole (što su izabrali na ovoj zemlji). Zašto ih onda mučiti i terati ih na ono što oni ne žele i ne vole.

Da bi imali drugu šansu? Drugu šansu?

A zar mi nemamo u ovom životu drugu, treću ... hiljaditu šansu? Zar nas svakoga dana ne obasjava sunce? Zar nam nije dat anđeo da nas čuva od rođenja? Zar Sveti Duh (Isus Hristos) nije pored nas do kraja sveta?

Zar mislite da će Stvoritelj lomiti slobodnu volju svojih stvorenja kroz pakao?

Da li je to onda sloboda?

Koju slobodu imate? Morate pre ili kasnije da uradite onako kako SVEMOGUĆI odluči, jer će Vas On silom NATERATI da ga prihvatite?

Na šta Vam ovo liči???

Ne. Ne. Sve ovo nije Biblijsko učenje.

...

...

Ljudi misle da će njihovo iskreno priznanje svojih greha moći da im obezbedi večni život.

Iskrenost (pred Bogom ili ljudima) nije pokajanje.

Osećanje krivice i priznavanje (Bogu i ljudima) takođe nije pokajanje.

(sve je ovo gore potrebno, ali nije dovoljno)

Šta nam onda još treba? Treba nam ...

POKAJANJE!

...

Hm,

„Da li je Juda mogao da se vrati i da se pokaje nakon njegovog greha? Na žalost nije mogao. ”

Ali u tom slučaju Juda ne bi bio Juda, a bez Jude ne bi bilo Hrista onakvog kakvog Ga mi znamo. A šta bi mi bez Hrista!?

Pakao na osnovu Biblije jeste konačna presuda grešnicima:

Rev 21:7 Koji pobedi, dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti moj sin.
Rev 21:8 A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga.

Trajaće dokle svako ne primi kaznu po svojim delima:

Karadžić
Rev 20:12 I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim.
Rev 20:13 I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao dadoše svoje mrtvace; i sud primiše po delima svojim.
Rev 20:14 I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt.
Rev 20:15 I ko se ne nađe napisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno.

Čarnić
Rev 20:12 I videh mrtvace, velike i male, gde stoje pred prestolom, a knjige se otvoriše; i jedna druga knjiga bi otvorena, to je knjiga života. I mrtvacima se sudilo na osnovu onoga što je napisano u knjigama - po delima njihovim.
Rev 20:13 I more dade mrtvace koji su u njemu, i smrt i ad dadoše mrtvace koji su u njima, i svako bi osuđen po delima svojim.
Rev 20:14 I smrt i ad behu bačeni u vatreno jezero. Ovo je druga smrt, vatreno jezero.
Rev 20:15 I ko god se ne nađe upisan u knjizi života, bi bačen u vatreno jezero.

Dimitrije Stefanović
Rev 20:12 I videh mrtvace, velike i male, gde stoje pred prestolom, i otvoriše se knjige. I druga se knjiga otvori, knjiga života. I mrtvacima se sudi kao što je napisano u knjigama, po delima njihovim.
Rev 20:13 I more dade svoje mrtvace, i smrt i ad dadoše svoje mrtvace, i sudi im se, svakome po delima njegovim.
Rev 20:14 I smrt i ad bačeni biše u jezero ognjeno. Ovo je druga smrt, jezero ognjeno.
Rev 20:15 I ko se ne nađe zapisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno.

Rev 20:12 AndG2532 I sawG1492 theG3588 dead,G3498 smallG3398 andG2532 great,G3173 standG2476 beforeG1799 God;G2316 andG2532 the booksG975 were opened:G455 andG2532 anotherG243 bookG975 was opened,G455 which isG3603 the book of life:G2222 andG2532 theG3588 deadG3498 were judgedG2919 out ofG1537 those things which were writtenG1125 inG1722 theG3588 books,G975 accordingG2596 to theirG848 works.G2041
Rev 20:13 AndG2532 theG3588 seaG2281 gave upG1325 theG3588 deadG3498 which were inG1722 it;G846 andG2532 deathG2288 andG2532 hellG86 delivered upG1325 theG3588 deadG3498 which were inG1722 them:G846 andG2532 they were judgedG2919 every manG1538 accordingG2596 to theirG848 works.G2041
Rev 20:14 AndG2532 deathG2288 andG2532 hellG86 were castG906 intoG1519 theG3588 lakeG3041 of fire.G4442 ThisG3778 isG2076 theG3588 secondG1208 death.G2288
Rev 20:15 AndG2532 whosoeverG1536 was notG3756 foundG2147 writtenG1125 inG1722 theG3588 bookG976 of lifeG2222 was castG906 intoG1519 theG3588 lakeG3041 of fire.G4442

G86
ᾅδης
hadēs
hah'-dace
From G1 (as a negative particle) and G1492; properly unseen, that is, „Hades” or the place (state) of departed souls: - grave, hell.

Ad (grčki hades) znači grob a ne kako stoji u mnogim prevodima - pakao (to je već tumačenje prevodilaca).

Morate imati na umi da su prevodioci pod uticajem učenja crkve u kojoj su odrasli.

Dakle, pakao traje onoliko koliko je potrebno da grešnici prime PRAVEDNU kaznu PO DELIMA SVOJIMA.

Nema večnog života za grešnike.

Pa sotona bese usao u Judino srce kako je zapisano i naveo Judu da izda Isusa a posle ga i naveo da se ubije.
Teško je posle odpada se opet vratiti ali da je Juda ostao ziv mi ne znamo šta bi bilo sa njime da li bi se iskreno pokajao?
vidimo da juda na kraju prepoznaje da je pogresio pa kaže:

Tada videvsi Juda izdajnik njegov da ga osudise RASKAJA SE i povrati trideset srebrnika glavarima svestenickim i staresinama.
Govoreci: ja sagresih sto izdadoh krv pravu. A oni rekose: šta mi marimo za to? Ti ćeš videti.
I bacivsi srebrnike u crkvi izadje i otide te se obesi.
Matej 26, 3-5.

Što se tiče fraona, ocigledno je da je nekima koji su odrasli u grehu a pogotovo ga praktikovali obratiti se ali nije nemoguće ali je teško.
Jer iako covek nepoznaje Boga na njgovu savest utice Duh sveti i kada covek odbacuje Duha svetoga godinama teško mu je kasnije i sve teze da jednom odgovori na taj poziv.

Brate Glasnik,

Evo Sotona je živ i dalje. I svi anđeli koji su se udružili sa njim. Živi su i zdravi.

Kako to da se niko od njih ne pokaje?

Oni bi sigurno hteli da izbegnu svoje mučenje, zar ne? Mogu da se zaustave, niko ih ne tera da nastavljaju sa uzaludnom borbom.

Zašto se onda ne pokaju?

Pređena je granica kada nisu više sposobni da osećaju žalost zbog greha. Oni shvataju (intelektualno) svoju krivicu, ali pokajanja ne mogu više imati. Greh je degradirao njihovo biće ... tako da ne mogu da se pokaju. To ono o čemu sam pričao.

Svako ko se igra sa pozivima milosti može da ode tako daleko da više ne oseća nikakvu grižu savesti, nikakvo osećanje žalosti zbog greha ... to je iskusio i Juda. Imao je užasan osećaj krivice (baš kao što imaju pali anđeli), ali žalost zbog toga što je izdao prijatelja nije imao. Zašto? Zato što greh degradira stvorenje.

Kada stvorenje nastavi uporno da gaji greh (nezavisan život od Boga) onda može da dođe u ovo žalosno stanje. To su učinili i fariseji. Uporno su hulili na Svetog Duha (istinu).

Ali zašto bi iko od nas došao u ovo stanje, kada nam je omogućeno da se izbavimo od svih greha? Niko nas ne može naterati da moramo i dalje da živimo grešnim životom. Možemo da se zaustavimo i da promenimo svoj život.

Pogledajte ovaj vapaj Stvoritelja:

Eze 33:11 Reci im: Tako bio ja živ, govori Gospod Gospod, nije mi milo da umre bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svog puta i bude živ; vratite se, vratite se sa zlih puteva svojih, jer zašto da mrete, dome Izrailjev?

Ovu šansu je Bog pružio ljudima jer smo svi mi prevareni od palih anđela.

Iskoristimo tu šansu.

...

...

Kad samo jedan zrak Božje slave, jedna varnica Hristove čistote prodre u dušu, on sa bolnom jasnoćom otkriva svaku ružnu mrlju i ogoljava rugobu i poročnost ljudskog karaktera. Ona čini vidljivim neposvećene želje, nevernost srca i nečistotu usana. Grešniku se njegovi verolomni pokušaji da Božji zakon proglasi nevažećim pokazuju u pravoj svetlosti, i njegov duh dirnut je i potišten pod prodornim uticajem Božjeg Duha. On se gnuša samog sebe gledajući čisti, neukaljani Hristov karakter.

Kad je prorok Danilo ugledao slavu koja je obavijala nebeskog vesnika koji mu je bio poslan, proželo ga je osjećanje slabosti i nesavršenosti. Opisujući djelovanje tog predivnog prizora, kaže: „I ne osta snage u meni, i ljepota mi se nagrdi, i ne imah snage!” (Danilo 10,8) Čovjek, ovako dirnut, omrznuće svoju sebičnost, gnušaće se svog samoljublja, i težiće pod uticajem Hristove pravednosti za čistotom srca, koja je u skladu sa Božjim zakonom i Hristovim karakterom.

Pavle kaže da je „po pravdi zakonskoj” — ako se uzme u obzir samo formalno ispunjavanje propisa — „bio bez mane” (Filibljanima 3,6); ali kad je upoznao duhovni karakter Zakona, shvatio je da je grešnik. Prema slovu Zakona, onako kako ga ljudi primjenjuju u životu, Pavle se uzdržavao od grijeha, ali kad je upoznao dubinu svetih pravila Zakona, i vidjeo sebe onako kako ga og gleda, ponizno se poklonio i priznao svoju krivicu. Rekao je: „A ja življah nekad bez zakona; a kad dođe zapovijest, onda grijeh oživlje, a ja umrijeh.” (Rimljanima 7, 9.10.) Kad je shvatio duhovnu prirodu Zakona, grijeh se pojavio u svoj svojoj odvratnosti, i njegove oholosti nestalo je.

Bog ne smatra sve grijehe jednako velikim; postoje stepeni krivice po Njegovoj ocjeni, isto kao i po čovjekovoj ocjeni; ali ma kako beznačajan ovan ili onaj zao čin može da izgleda u ljudskim očima, ni jedan jedini grijeh nije mali pred Bogom. Ljudski sudovi su pristrasni, nesavršeni, ali Bog sve ocjenjuje onako kako stvarno jeste. Pijanicu preziru i kažu da ga njegov grijeh isključuje iz Neba; dok oholost, sebičnost i zavist često prolaze bez ukora. Međutim, ti grijesi naročito su mrski Bogu zato što suprote dobroti Njegovog karaktera, atmosferi nesebične ljubavi koja vlada u bezgrešnom svemiru. Onaj koji padne u neki teški grijeh može da osjeti svoju sramotu i bijedu i potrebu za Hristovom milošću; ali oholost ne osjeća nikakve potrebe i tako se srce zatvara pred Hristom i beskrajnim blagoslovima koje On donosi.

Jadni carinik koji se molio: „Bože, milostiv budi meni grešnome!” (Luka 18,13), smatrao je sebe vrlo pokvarenim čovjekom, a i drugi su ga gledali istim očima; ali on je osjetio svoju potrebu, i sa svojim teretom krivice i sramote došao pred Boga, trežeći Njegovu milost. On je otvorio svoje srce milostivom uticaju Božjeg Duha da ga oslobodi sile grijeha. Farisejeva hvalisava, samodopadljiva molitva pokazivala je da je njegovo srce za uticaj Svetog Duha. Udaljivši se od Boga, nije ni osjećao svoju pokvarenost nasuprot savršenstvu božanske svetosti. Nije osjećao nikakvu potrebu, i ništa nije ni primio.

Kada uvidite svoju grešnost, ne čekajte da se popravite. Koliko ima onih koji misle da nisu dovoljno dobri da dođu Hristu! Očekujete li da ćete se popraviti svojim sopstvenim naporima? „Može li Etiopljanin promjeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi činiti dobro naučivši se činiti zlo?” (Jeremija 13,23)) Nama može da pomogne samo Bog. Mi ne treba da čekamo na čvršće osvedočenje, na bolje prilike, na svetiji karakter. Mi sami ništa ne možemo učiniti. Moramo da priđemo Hristu upravo onakvi kakvi jesmo.

Ali neka se niko ne vara misleći da će Bog u svojoj velikoj ljubavi i milosrđu ipak spasti čak i one koji su odbacili Njegovu milost. Neizmerna težina grijeha može da se procjeni jedino u svjetlosti krsta. Kad ljudi tvrde da je sigurno Bog isuviše dobar da bi odbacio grešnika, usmjerite im pogled na Golgotu! Upravo zato što nije postojao drugi način da se čovjek spase, zato što bez ove žrtve ljudski rod nije mogao uteći od sramotne sile grijeha i ponovo uspostaviti zajednicu sa svetim bićima, zato što mu je bilo nemoguće a ponovo uzme učešća u duhovnom životu — upravo zato Hristos je preuzeo na sebe krivicu neposlušnih i trpeo umjesto grešnika. Ljubav i patnja i smrt Božjeg Sina — sve to svjedoči o strahovitoj veličini grijeha i objavljuje da nema oslobođenja od njegove moći, ni nade u bolji život, osim u pokoravanju sebe Hristu.

Nepokajani se ponekad izgovaraju govoreći o onima koji misle da su hrišćani: „I ja sam isto toliko dobar koliko i oni. Oni u ponašanju ne pokazuju ništa više samoodricanja, trezvenosti ili budnosti od mene. I njima su draga uživanja i popustljivost prema grehu kao i meni!” I tako se oni služe manama drugih kao izgovorom za svoje sopstveno zanemarivanje dužnosti. Ali gresi i mane drugih nikog ne opravdavaju, jer nam Gospod kao uzor nije dao grešne ljude. Neokaljani Božji Sin nam je primjer i trebalo bi da upravo oni koji se tuže na nepravičan život takozvanih hrišćana žive boljim životom i pruže plemenitiji primer. Ako su njihova shvatanja o tome šta hrišćanin mora da čini tako uzvišena, nije li onda njihov greh veći? Oni znaju šta je pravo a ipak to ne čine.

Čuvajte se oklevanja! Ne odgađajte odluku da odbacite svoje grehe i da Isusovom pomoći očistite svoje srce! Hiljade i hiljade upravo su ovde pogrešile i ostale izgubljene za večnost. Ne želim da trošim mnogo reči raspravljajući o kratkoći i nesigurnosti života; ali se strahovita opasnost — opasnost koja se dovoljno ne shvata — krije u oklevanju da se pokorimo preklinjućem glasu Božjeg Svetog Duha i tako ostanemo u grehu; jer oklevanje upravo to znači. Grehu, ma kako ga neznatnim držali, možemo popuštati samo rizikujući da budemo izgubljeni za večnost. Ono što ne savladamo, savladaće nas i izazvati našu propast.

Adam i Eva ubedili su sebe da tako neznatan čin kao što je uzimanje zabranjenog ploda ne može imati tako strahovite posledice kao što je Bog objavio, ali taj neznatni čin bio je prestup Božjeg nepromenljivog i svetog Zakona, koji je odvojio čoveka od Boga i otvorio ustave smrti i neiskazanoj patnji da preplave naš svet. Iz veka u vek sa naše Zemlje uzdizali su se stalni krici bola i sva stvorenja zajednički su uzdisala i bolno patila od posledica čovekove neposlušnosti. I samo nebo osećalo je uticaj njegove pobune protiv Boga. Golgota stoji kao spomenik divne žrtve kojom je morao da se okaje prestup božanskog Zakona. Ne smatrajmo greh nečim neznatnim!

Svaki prestup, svako zanemarivanje ili odbacivanje Hristove milosti, ostavlja na nama svoje posledice; ono otvrdnjava srce, slabi volju, otupljuje um i ne samo što nas čini manje spremnim već i manje sposobnim da poslušamo nežne pozive Božjeg Svetog Duha. Mnogi umiruju probuđenu savest mišlju da mogu da se vrate sa svog zlog puta kad god to zažele, da mogu da se igraju sa pozivima milosti a ipak ostanu trajno osetljivi prema njihovom uticaju. Oni misle, iako su prkosili Duhu milosti, iako su svoj uticaj stavili u sotoninu službu, da će ipak moći da promene smer svog života u času strašne krize. Ali to nije tako lako ostvariti. Iskustva i vaspitanje u toku celog života tako su temeljno oblikovali karakter da tada samo retki požele da budu slični Isusu.

Čak i samo jedna mana u karakteru, samo jedna grešna želja, ako se uporno gaji, na kraju će poništiti sav uticaj Jevanđelja. Svako popuštanje grehu pojačava odbojnost duše prema Bogu. Čovek koji je uporan u svom neverstvu, koji je tupo ravnodušan prema božanskoj istini, samo žanje ono što je sam posejao. U celoj Bibliji nema strašnije opomene protiv igranja sa zlom od reči mudrog čoveka da će se grešnik „ u uža greha svojih zaplesti”. (Priče 5,22)

Hristos je spreman da nas oslobodi greha, ali nas na to ne primorava; i ako ne želimo da prihvatimo Njegovu milost, šta bi On još mogao da učini? Mi smo sami sebe upropastili svojim namernim odbacivanjem Njegove ljubavi. „Evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan spasenja!” „Danas ako glas njegov čujete, ne budite drvenastih srca!” (2. Korinćanima 6,2; Jevrejima 3,7.8)

„Čovek gleda što je na očima, a Gospod gleda na srce” (1. Samuilova 16,7) — ljudsko srce, ispunjeno protivrežnim osećanjima radosti i tuge, nemirno, jogunasto srce, u kome ima toliko prljavštine i prevare. On zna njegove pobude, njegove prave namere i ciljeve. Pođite Njemu sa svojom ukaljanom dušom, onakvom kakva je! Kao psalmista otvorite sve njene zakutke svevidećem oku i uzviknite:„Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje. I vidi jesam li na zlu putu, i vodi me na put večni!”(Psalam 51,10) Budite pošteni prema sebi! Budite isto tako ozbiljni, isto tako istrajni kao da je vaš prolazni život u pitanju! To je pitanje koje se mora rešiti između Boga i vas, i to za večnost. Ako nemate ničeg drugog osim lažne nade, srljate u sigurnu propast.

Proučavajte Božju reč sa molitvom. Ta Reč iznosi vam u Božjem zakonu i u Hristovom životu velika načela svetosti, bez kojih „niko neće videti Gospoda”. (Jevrejima 12, 14) Ona osvedočava u greh; ona jasno otkriva put spasenja. Poslušajte je kao Božji glas koji se obraća vama.

Kad budete uvedeli svu strahotu greha, kad budete upoznali svoje pravo stanje, nemojte se predavati očajanju! Hristos je došao da spase upravo grešnike. Ne moramo mi izmiriti Boga sa sobom, već — o čudesne li ljubavi!— sam Bog u Hristu „svet pomiri sa sobom”. (2. Korinćanima 5, 19) On svojom nežnom ljubavlju poziva sebi svoju zalutalu decu. Nijedan zemaljski roditelj ne bi mogao da bude toliko strpljiv prema manama i pogreškama svoje dece kao što je to Bog prema onima koji žele spasenje. Nijedne ljudske usne nikad se nisu nežnije obraćale odlutalom kao Njegove. Sva Njegova obećanja, sve Njegove opomene, samo su uzdasi neizrecive ljubavi.

Kad vas sotaona bude uveravao da ste veliki grešnik, pogledajnte prema svom otkupitelju i govorite o Njegovom zaslugama. Gledanje u Njegovu svetlost će vam pomoći. Priznajte svoj greh, ali recite neprijatelju da „Hristos Isus dođe na svet da spase grešnike”(1. Timotiju 1,15) i da i vi možete biti spaseni Njegovom nenadmašnom ljubavlju. Isus je Simonu postavio pitanje o dvojici dužnika. Jedan je dugovao svom gospodaru mali iznos, a drugi vrlo veliki; ali on je oprostio obojici. Hristos je upitao Simona koji će dužnik više voleti svoga gospodara. Simon je odgovorio: „Mislim onaj kome najviše pokloni!” (Luka 7, 43) Mi smo bili veliki grešnici, ali Hristos je umro da bi nama moglo biti porošteno. Bilo je dovoljno da svom ocu u našu korist iznese zasluge svoje žrtve. Oni kojima je najviše oprostio ljubiće Ga najviše i stajaće najbliže Njegovom prestolu da Ga slave zbog Njegove velike ljubavi i neizmerne žrtve. Upravo kad najpotpunije shvatimo Božju ljubav, najbolje uviđamo i zloćudnost greha. Kad vidimo dužinu lestava koje su nam spuštene, kad bar delimično spoznamo veličinu žrtve koju je Hristos učinio radi nas, tada će nežnost i skrušenost omekšati i naše srce.

Molimo vas... da ne primite uzalud
blagodat Božiju.
Jer on govori:
u vreme najbolje poslušah te,
i u dan spasenja pomogoh ti.
Evo sad je vreme najbolje,
evo sad je dan spasenja!

(2. Korinćanima 6,1.2)

Poglavlje „POKAJANJE”, iz knjige:

„Put Hristu”
Ellen G. White

http://www.puthristu.com/index.php?option=com_content&task=view&id=43&Itemid=56

(%)
29. maj 2010. u 14.45
Da Glasnik, ali prepoznati Boga u Judi, hajde sad da Vas vidimo?

Glasnik:
Kakvo je ovo pitanje, nejasno je formulisano?

Juda nije Bog da ga prepoznajemo kao takvog.

On je imao takvo otkrivenje Bozje slave da je posle toga jako teško ili nemoguće vratiti se, možda samo teoretski.

Ali da je ostao ziv ko sme da kaže da se nebi pokajao???

Možda bi možda nebi, dok je covek ziv uvek ima sansi pred Bogom.

Međutim sotona zna da opasnost pokajanja uvek psotoji pa se potrudio da iskoristi priliku potpune prevlasti nad judom i da ga skloni za svaki slučaj.

Koga vi to hocete da vidite???

netacna email adresa