Pomaze Bog svima!
Evo ovde donosim izvod iz dnevnika oca Danila Sisojeva, pravoslavnog svestenika, poznatog misionara, koji je zbog svog jevandjeoskog rada ubijen pre nekoliko meseci u porti Crkve u Moskvi. Ovaj tekst može biti zanimljiv mnogim ljudima ovde na forumu jer govori o postovanju ikona u pravoslavlju i može biti od pomoći onima koji nedovoljno ili pogresno razumeju odnos pravoslavnog vernika prema ikoni.
„Десети дан. Тог дана сам имао два сусрета. Први, са мормонима био је у њиховој згради, а други са протестантом чији контакт ми је дао о.Серафим. са мормонима сам имао лакшу расправу, истина спорних питања било је мало, али сам им дао заредом 15 цитата из Новог Завета у вези са питањем неопходности истраживања Писма, законског рукоположења свештеника, о томе да Црква не треба да има поделе, о лажним пророцима, итд. Узгред ти мормони признају Нови Завет – King James превод. Пошто су то били момци од по 20 година, који су дошли овде у Чанг Рај за мисионарски рад на две године, то им је била као нека служба. Узгред, уопште није лоше организована мисија. Имају строгу дисциплину, колико сам схватио и једнака одећа у свим земљама. Старешине, како себе називају, значајног погледа су ми говорили о свом пророку Јозефу Смиту, како се његови родитељи, протестанти две различите конфесије нису слагали и како је он почео да се моли Богу и како му се јавио Бог Отац у телу и Бог Син у телу и показали му где лежи заветна књига мормона. Уопште дали су ми контакт своје организације у Банкоку. Мислим да је тамо неопходно ићи ради неког мисионарског рада.
Након мормона сусрео сам се са Пручијем. То је Тајланђанин од 25 година, који иде у протестантску цркву, али се још није крстио. Он се интересује за Православље, али никако не може да разуме иконопоштовање, цитирајући, наравно, 20 главу књиге Изласка и 14 главу Поновљених закона. Отишли смо на његовом мотору до мог хотела, узео сам лаптоп, Свето Писмо коју сам купио код презвитеријанаца у Чанг Мају и темељно, по схеми почео да му показујем цитате за правилно прављење слика, и Излазак 23 и 3 Цар. 6. Објаснио да је Сам Господ заповедио да се праве изображења и да Свето Писмо не може да противречи себи. Да је заповест дана у вези са идолима и да у Старозаветна времена Бога нико није видео, да је Исус Христос – икона Божија и можемо га сликати. Да је прву икону Богородице иконописао Апостол Лука. Али он опет није то могао до краја да схвати. Тада сам га питао да ли он цени фотографију своје мајке… Он је наравно одговорио потврдно. Питао сам га да ли је поштује? Он је одговорио – да. Тада сам му рекао да протестанти греше, мислећи да се ми клањамо иконама божанским поклоњењем, које припада само Творцу. Рекао сам му да није обавезно да се моли пред иконама. То се може радити под отвореним небом, гледајући на звезде или величанствену лепоту природе, али такође и гледајући на иконе, да би узвисио свој ум ка небеском и брже се одвојити од земног, јер сујета и наша дела често чине да заборавимо Бога, а иконе нас подсећају. Такође сам му говорио о поштовању Светитеља и о томе да се не молимо њима, већ их молимо да се моле заједно са нама и да донесу нашу молитву до Господа сила. Поклонио сам му текстове и пар иконица. На крају ми је рекао да мисли да је Православље истинска религија, али да га ипак забрињава питање иконопоштовања. Тада сам му предложио да се истрајно моли Господу Богу по том питању и рекао да ако то буде чинио са искреном вером и великом жељом Господ ће му обавезно открити како је у стварности. Даље ме је љубазно одвезао до центра неких 300 метара и на томе се завршио радни дан. ”
http://blogs.svetosavlje.org/misija/?p=1025
